Изведи из тамнице душу моју, да се исповедам Имену Твоме (Псалам 141)

Виках Теби, Господе, / и рекох: Ти си нада моја, / удео си мој на земљи живих. / Слушај молитву моју, / јер се понизих веома

Фото: AP Photo/Evgeniy Sofiychuk

Псалам 141.
Поучан, Давидов, када беше у пећини. Молитва.
(МТ: Псалам 142)

  1. ГЛАСОМ мојим ка Господу виках,
    гласом мојим ка Господу помолих се.
  2. Излићу пред Њим молитву моју,
    жалост моју пред Њим објавићу.
  3. Када ишчезава дух мој од мене,
    и Ти си познао стазе моје.
    На путу овоме по којем ходих, они ми поставише замку.
  4. Гледах са десна и разгледах,
    и не беше никога који ме познаје.
    Нестаде уточишта за мене,
    и нико не мари за душу моју.
  5. Виках Теби, Господе,
    и рекох: Ти си нада моја,
    удео си мој на земљи живих.
  6. Слушај молитву моју,
    јер се понизих веома.
    Избави ме од гонитеља мојих,
    јер се утврдише већма од мене.
  7. Изведи из тамнице душу моју,
    да се исповедам Имену Твоме.
    Мене чекају праведници, докле ми не узвратиш.

Прочитајте још



Categories: Гостинска соба

Tags:

Оставите коментар

Discover more from Стање ствари

Subscribe now to keep reading and get access to the full archive.

Continue reading