Понекад смо спавали у тој кући Пеђе Исуса, будећи се заједно са птицама из оближњег гнезда. Пошто је дрво расло, кућа је сваке године бивала виша за један спрат

Предраг Пеђа Ристић (17. 1. 1931 – 5. 8. 2019) испред куће на дрвету, Ада Међица, Београд, 1968. (Фото: Википедија)

Средином педесетих година, београдски архитекта Пеђа Исус, прозван тако због своје риђе браде, саградио је кућу на једном стаблу покрај реке Саве.

Понекад смо спавали у тој кући будећи се заједно са птицама из оближњег гнезда. Пошто је дрво расло, кућа је сваке године бивала виша за један спрат.

Цртеж: Момо Капор („Магија Београда“, Београд: Књига-комерц, 2008, стр. 225)

У тој кући научили смо да се не мора увек живети на земљи. Но, неки попадаше из ње (стабло их се отресло), још и данас чујем њихове тупе ударце о свакодневицу.

Понекад се сретнемо на пешачким прелазима. Гледамо се кроз стакла аутомобила и процењујемо количину пропасти на својим лицима.

Момо Капор, Магија Београда, Београд: Књига-комерц, 2008, стр. 224

Приредила: Снежана Костић

Прочитајте још

Никола Н. Живковић: Пеђа Ристић (1931–2019)

Categories: Гостинска соба

Tags: Момо Капор, Пеђа Исус, Предраг Пеђа Ристић, Снежана Костић