Путин покушава да помири јеврејске олигархе с националним интересима, секту Хабад Љубавич с православљем, а то је немогуће
Извор: Блог Рајлија Вагамана
(Блог Рајлија Вагамана, 5. 2. 2024)
Ја не критикујем Русију, ни њен православни народ и његову славну историју и сјајну културу, него оне који уништавају, пљачкају и понижавају Русију с позиција похлепних и перверзних газда, каже Јуриј Рошка
У низу текстова објављених прошлог мјесеца, молдавски новинар Јуриј Рошка иступио је са заиста радикалним предлогом: можда је вријеме да искорачимо из лажне дихотомије која поједностављује представу о руском предсједнику Владимиру Путину у западним „алтернативним“ општилима.
Зато сам му морао поставити неколико питања поводом тог провокативног предлога.
Рајли Вагаман: Недавно сте објавили три текста (Пол Крејг Робертс: Недостатак визије и политичке воље код Путина могао би довести до Трећег свјетског рата; Политичка коректност и злочин мишљења у данашњој Русији; О лажној дихотомији и „корисним идиотима“) који доводе у питање преовлађујућу причу коју нам потурају о Русији и Путину, како у режимским, тако и у алтернативним медијима на Западу. Шокантно је колико је узак Овертонов прозор кад год „независни“ медији на Западу говоре о било чему у вези с Русијом, и мислим да Ваши недавни коментари представљају неопходни први корак ка отварању суштинског дијалога о овим питањима.
Јуриј Рошка: Хвала Вам на позиву. За неког попут мене, ко није близак ни либералистичко-глобалистичком дискурсу колективног Запада, ни пропагандистичкој причи Кремља, то је ријетка прилика. Јер, нажалост, већина алтернативних општила на Западу, која одбија америчку хегемонију и глобалистички план Запада као цјелине, зилотски промовише замисао да Путин представља модел алтернативне цивилизације. То ствара лажну дихотомију и не оставља много простора за расправу у алтернативним медијима.
Јуриј Рошка: Убиство невиних и геополитика антируског тероризма
Ваша процјена Путина знатно се разликује од преовлађујуће приче како у системским, тако у алтернативним општилима. Руског предсједника описујете као „неодлучног, бојажљивог и надасве опсједнутог потребом да задобије признање од западних партнера“. Јесте ли увијек тако мислили о Путину, или се Ваше виђење мијењало током година? Можете ли навести одређене догађаје, одлуке или „нова сазнања“ који су Вас подстакли да изнова процјењујете Путина као вођу?
Ради разумијевања неке политичке фигуре или појаве неопходно се вратити њеним почецима. Путин и његов режим су директан наставак Јељциновог доба. Односно, насљедници вођа из прве посовјетске деценије су, као у доба перестројке, експоненти некадашње комунистичке номенклатуре и службеници КГБ-а, који су се удружили с јеврејским бизнисменима, који су потом постали олигарси у саучесништву с овим раније поменутим.
Каријеристи као што је Путин посматрају политику са становишта финансијске користи, и имају менталитет трговаца који знају како се по оптималним цијенама продају природни ресурси и национални интереси. Њима је туђа еминентно политичка логика државних интереса. Ситуација створена у покомунистичкој Русији иста је као ситуација створена на Западу по паду монархија и успону трговаца. Политичко је постало подређено економском. Другим ријечима, велики пословни интереси постављају и одржавају своје слуге на кључним државним положајима. И Путин се потпуно уклапа у ту логику.
Рајли Вагаман: Зашто Русија шаље авионе пуне злата за Лондон
Као националиста у Молдавији, могу бити само опозиција руском предсједнику Путину, и даље опсједнутом истом империјалистичком идејом наметања потпуне контроле над некадашњом периферијом Совјетског Савеза. Али, схватајући да колективни Запад са својим демонским елитама представља апсолутно зло, у неком тренутку сам се понадао да се Путин отргнуо из окултних мрежа Запада.
Био сам потпуно сагласан с Путиновим ријечима о пучистима у Кијеву током преврата 2014, подстакнутог и координисаног од стране неоконзервативаца (циониста) из Вашингтона. Међутим, по преузимању Крима услиједило је остављање Донбаса на цједилу и срамни преговори у Минску – и још осам година издаје, кад су ционистички режими у Кијеву током мандата Порошенка и Зеленског терорисали и убијали Русе.
Кључни, пак, тренутак кад је постало јасно да је Путин потпуно под контролом глобалиста дошао је 2020, кад је активирана лажна пандемија ковида-19. Кремљ је показао потпуну послушност непроглашеној Свјетској влади под плаштом Свјетске здравствене организације, намећући свом становништву исту врсту тираније, укључујући обавезну вакцинацију. А војна интервенција у Украјини 2022, за коју се испрва учинило да представља тачку раскида са Западом, показала је да Русију воде слаби људи, који немају ни стратешку визију нити су способни да воде успјешан рат.
Ернст Волф: Путин и обавезна вакцинација – повијање пред силом јачом од себе?
Ако Путин није тај свемоћни вођа, како га представљају западна и руска пропаганда, ко је тај ко заиста одлучује у Москви?
Не постоји једна особа с неограниченом моћи у Русији. Политику у тој земљи обликују интересне групе. Међу њима су кругови јеврејских олигарха и милијардери с кључним функцијама унутар вертикале моћи. Сви високи достојанственици у Русији нестварно су богати! Можда најутицајнији блок моћи могао би се описати као кабалистичко-ционистички по природи.
У том смислу, Путин је њихов истурени човјек, гласноговорник кругова који држе власт и моћ, а не свемоћни диктатор. Представљање Путина као особе која контролише скоро све у Русији није ништа друго до стратегија за манипулисање. А онда црну пропаганду глобалиста допуњују њени наводни противници, који спроводе „бијелу пропаганду“ Кремља.
Анатолиј Несмијан: Светла будућност у Русији на прагу или Путин укорак са Швабом
Кад смо код тог, чиме се објашњава идолатрија Путина у „алтернативним“ медијима Запада?
Лично мислим да фанатична вјера у Путинове врлине и заслуге, које величају алтернативни медији на Западу, има неколико објашњења.
Прво, пошто глобалистички медији Путина демонизују, алтернативни медији га виде као противника Система. Ту илузију потхрањује чињеница да писци Путинових говора имају дар да се удварају „дисидентима“ на Западу критиком западне политичке класе и наметања ЛГБТ-а.
Такви реторички трикови изазивају фасцинацију и дивљење међу западњацима, спречавајући било какво реално сагледавање правог стања ствари у Русији. И кад тим опчараним људима покушате да прикажете сурову стварност у Русији, дочекају вас оптужбама да радите за глобалисте.
Можете им наводити бројеве и непобитне чињенице – на примјер, да Централна банка Русије поступа по глобалистичким узусима, да је под контролом Међународног монетарног фонда и Банке за међународна поравнања, да намеће дигиталну рубљу; можете показати да се убијање вакцином врши под Путиновом влашћу, можете показати да се чак и у данашњој Русији обавља производња инсеката за исхрану, итд. – али ништа их не може тргнути из стања опчараности. Узрок том феномену, уобичајеном у алтернативним општилима, није ни глупост ни неспособност. Искушење да се пожељно представи као стварно изузетно је психолошки пријатно.
Идолизовање Путина знак је новопаганске природе западне интелигенције, која допушта да њом манипулишу јер је изгубила свој небески компас и осјећај за мистично. Чак и кад се неки наши пријатељи изјашњавају као протестанти или (бивши) католици, ријетки су случајеви да одговарајућу геополитичку анализу прати духовна луцидност.
Други разлог за то стање обожавања, које се испоставља као продужена рука кремаљске пропаганде, јесте дјелотворност руских обавјештајних служби, која руске академске личности блиске власти гура у западне дисидентске кругове. Вриједи поменути и дјелотворност Спутњика и РТ-а, који дворе и ласкају нашим „дисидентима“, редовно их позивајући да критикују политичку класу у државама Запада. Нека неко од њих изнесе једну једину критичку опаску о власти у Москви и видјеће како ће га заувијек избјегавати исти они који су му до јуче свакојако ласкали.
Игор Дамјановић: Спутњик Србија и РТ Балкан копирају вести Би-Би-Си-ја и Ројтерса
Најзад, најприземније објашњење чињенице да велика већина алтернативних општила на Западу прати званичну причу Кремља финансијске је природе. Руске тајне службе нису заборавиле како се антисистемски активисти заводе новцем. Ту технику навелико су употребљавали Совјети.
Даћу Вам најновије примјере оног што Дејвид Ајк зове МАМ – mainstream alternative media. Другим ријечима, лажно дисидентство повезано с окултним круговима власти и моћи. У питању су Американци Алекс Џонс и Такер Карлсон. Обојица су за Трампа, обојица се спријатељили с чудовишним технократом Илоном Маском, и обојица воле Путина као оца. Али оно што их уједињује, као и друге „вође јавног мњења“, јесте блискост с интересима ционистичког лобија у САД, укључујући избјегавање помињања недвосмисленог геноцида у Појасу Газе.
Да поједноставимо – могли бисмо рећи да организације попут Хабад Љубавича знатно утичу на политичаре попут Трампа (Џаред Кушнер) и Путина (Берл Лазар) и, посљедично, њихове слуге у алтернативним општилима. У том смислу ваља примијетити да ријетки руски интелектуалци позвани у емисије медијских личности попут Алекса Џонса хвале и Трампа и Путина, демонизујући глобалисте in abstracto – као да Трамп и Путин нису криви за наметање државног тероризма под шифром ковид-19, и као да нису више пута јавно позивали на вакцинисање лажним вакцинама; као да нису били обични алат глобалиста који дјелују преко Уједињених нација и њиховог Плана за 2030.
Владимир Путин и Берл Лазар (Извор: Википедија)
Успут, извори у лажним алтернативним медијима тврде да је Такер Карлсон у Москви и да ће водити интервју с Путином лично. Големо! Колико милиона кошта тако баналан пропагандни трик? А ако то није подвала, да видимо хоће ли ова чувена ТВ звијезда поставити икаква незгодна питања вјечитом кремаљском вођи и спаситељу човјечанства, господину Путину.
Шта мислите да је подстакло Путина да покрене „специјалну војну операцију“ у Украјини? Та операција улази у своју трећу годину – је ли Москва близу остварења својих циљева (како их Ви разумијете) у Украјини?
Ваљало би да се питамо зашто је Путинова Русија почела интервенцију 24. фебруара 2022. а не 2014, кад је украјинска војска била изузетно слаба. Два су разлога, по мом мишљењу: медиокритетство и кукавичлук руских вођа и велики утицај „пете колоне“ на доношење одлука.
Усљед спорости и неспретности које су пратиле руску војну интервенцију у Украјини, као и спремности Москве да ступи у мировне преговоре, поставља се питање: који су прави циљеви ове војне операције? Или можда покушавамо да нађемо логично и разумско образложење за поступке вођа недораслих сложености ситуације?
Прилично је могуће да су западни стратези намамили Русију да уђе у Украјину, надајући се да ће створити други Авганистан, односно убрзати уништење Русије, слично као са СССР-ом.
По мом мишљењу, не би требало потцјењивати опасност од урота унутар блокова власти и моћи у Москви, слично као 1917. и 1991. Између представљања Путина као чудовишта (атлантистичка верзија) и Путина као родољуба и спаситеља (лојалистичка верзија), мени је ближа реалистичнија слика Путина као медиокритета, без нарочитих дарова или талената. Како рекох, не можете истовремено бити и трговац и јунак, односно и профитер и патриота.
Вернер Зомбарт: Трговци и јунаци или Робна кућа Енглеска д.о.о.
Успут, прокоментарисао бих и Путинову опсесивну мантру о перфидности Запада, који је више од тридесет година испирао мозак Украјинцима и усађивао им мржњу према браћи Русима. Слажем се – то је у коријену овог сукоба. Али – шта је руска власт урадила да се супротстави тој стратегији? Шта је Путин радио безмало двадесет четири године?! Промовисао је само компромитоване пријатеље Кремља попут Јануковича и Медведчука, који су проневјеравали народни новац држећи се комунистичких симбола, додатно гурајући Украјинце у руке Запада.
Медведчук је, разумије се, размијењен за борце Азова, у оквиру контроверзне размјене заробљеника с Кијевом. Стицајем околности, Игор Стрелков, један од најгласнијих критичара те одлуке, недавно је осуђен на четири године затвора због „екстремизма“. Зашто су присталице рата и „турбопатриоте“ попут Стрелкова на мети руских власти?
Као што знате, одвођење у затвор Стрелкова и других родољуба, попут оца Сергеја из Средњоуралског манастира, као и недавно усвојени драконски Закон о конфискацији имовине због угрожавања националне безбједности, који омогућава лишавање слободе и конфискацију имовине због „дискредитације војске“, по схватању многих руских родољуба представљају увод у капитулацију и срамни мир са Западом и његовим марионетама из Кијева. Ако је то тако, онда они који манипулишу политиком Кремља гурају Путинов режим у врло могуће колективно самоубиство.
Москва: Ухапшен некадашњи командант из Донбаса Игор Стрелков
Ви сте побожан православни хришћанин и знам да хришћанска вјера има кључну улогу у Вашем тумачењу догађаја у свијету. Шта кажете онима који критиковање православне Русије током њеног сукоба с колективним Западом сматрају неморалним и странпутицом?
Ја не критикујем Русију, ни њен православни народ и његову славну историју и сјајну културу, него оне који уништавају, пљачкају и понижавају Русију с позиција похлепних и перверзних газда. Истински родољуби и противсистемски активисти широм свијета морају схватити да Русија може и мора представљати алтернативу колективном Западу којим владају сатанисти, намећући тирански режим дистопијске технократије.
Али, данашњи владари у овој земљи су пуки симулакрум, имитација, Потемкиново село, који стављају образину патриота да би могли и даље пљачкати природна богатства Русије.
Јуриј Рошка (Извор: Википедија)
За то вријеме, Русе замјењују муслиманима из Средње Азије. Мало ко на Западу зна да САД, Канада и Европа нису једине подвргнуте планској инвазији неевропског и нехришћанског становништва – исто је и са Русијом.
Моја критика уперена је против окупационе управе, потчињене Уједињенима нацијама, Свјетској здравственој организацији, Свјетској трговинској организацији, Међународном монетарном фонду, Банци за међународна поравнања. Исто важи и за управу моје земље, САД, Европске уније, Кине и свих чланица БРИКС-а. Чувени румунски социолог Димитри Густи описао је то као сукоб државе и народа.
Истина је да је у Русији на дјелу прави духовни препород. Био сам у тој земљи много пута, у разним градовима, и виђао пуне цркве на Светим Литургијама. То је мистична сила и представља историјску прилику за народ препун светаца, мученика и јунака.
Патријарх Кирил: Неверовање у пандемију корона вируса као неверовање у Бога
Нажалост, црквена хијерархија у дослуху је с политичком влашћу, одаје почасти сергијанству, и пала је у јерес екуменизма. Али, руско православље могло би једног дана добити велики политички израз. Опаки режим не може изродити значајне побједе, а миноран политичар не може изродити велика достигнућа. Путин покушава да помири јеврејске олигархе с националним интересима, секту Хабад Љубавич с православљем – а то је немогуће.
Јуриј Рошка је некадашњи предсједник Молдавске хришћанско-демократске народне странке. У два наврата потпредсједник молдавске скупштине, био и потпредсједник владе задужен за безбједносне службе. Плодан писац, коментатор и преводилац, као и предсједавајући Кишињевског форума, који се једном годишње одржава у Молдавији
С енглеског посрбило, скратило и опремило: Стање ствари
Categories: Посрбљено
Чини ми се да је овај Молдавац у праву, волео бих да није у праву, али много тога говори да јесте. Откад је, пре једно седам-осам година бласмефично упоредио, не поистоветио, али упоредио балсамованог Лењина с моштима хришћанских светитеља било је јасно да кагебеовац Путин није преумио. Кад је у питању агенда коју промовише Светски економски форум Руси све потписују и све спроводе, и после почетка рата у Украјини. Да не помињемо друге ствари које су поменуте у интервјуу. Све у свему, као и увек, може нам помоћи искључиво Господ!
Није ли доста ових кафанских наклапања о кабалистчко-ционистичко-љубавичко-хасидској свемоћи и свеприсутности. Није реално, а још горе је што је досадно.
Боље је послушати интервју Путинов са Такер Карлсоном:
https://tuckercarlson.com/the-vladimir-putin-interview/
Светозар Радишић у својим јавним наступима је више пута поновио овај став:
„Ни једна земља на свету нема од народа изабрану власт па чак ни Русија.“
Много њих тврди да постоји“светска закулиса“ али је то тешко ухватљиво и доказиво.
Користе се већином посредни докази мада ни они нису тако очигледни.
Е сад шта је Русија? Русија је пре свега систем а сам Путин је напред истурени човек тог система.
Исто тако и Америка је систем који је напред истурио „поспаног Џоа.“
Зар неко збиља мисли да дементни Џо збиља управља и води ту земљу.
Е сад што се тиче вођења рата у У-крајини. Тачно је да је Русија могла ударити раније и жешће и сравнити са земљом све што је могла.
Питање је колико би то помогло или одмогло Русији?
Је ли Русија имала све потребне параметре за тако нешто?
Ко би у томе случају у свету стао уз ту и такву Русију?
Колико год Русија била моћна и велика она није у стању играти соло на светској сцени јер би је то одвело директно у пораз.
Погледајмо шта се сада догађа око Газе. Израел је наступио бруталном силом и логиком „око за око зуб за зуб“. Где га је та логика одвела?
Довела га је у ситуацију да може добити битку а изгубити рат.
На крају желим вашој пажњи препоручити занимљив чланак Светозара Радишића који се односи на стање у Србији.
https://borbazaistinu.rs/svetozar-radisic-okupatori-ce-ako-zatreba-dizati-i-srednjevekovne-manastire/
Година 2000-2024. Владимир Путин је бездушна маћеха према Србима.
Треба да стално молимо Бога Милосрднога да србски род надживи такву маћеху.
„Политика је умеће могућег“, а „дрво се по плодовима познаје“!
На оба испита Путин је дао добар одговор.
Сад, увек може боље, али …
Недавно сам прочитао да су Фидел Кастро и Ернесто Че Гевара пуштени из затвора у Мексику на захтев амбасаде САД и да су одатле отишли на Кубу. С тим у вези је и сцена из филма Хавана, када, након збацивања Батистиног режима, наивни картарош (Роберт Редфорд) каже „изгледа да овај пут нисте победили“ а представник (англосаксонске) тајне службе Америке одговара „нисмо ни изгубили, игра се наставља“.
@Дана Тан
Скоро сам прочитао шта каже један од руских стараца за будућег
руког цара – каже: “Биће горуће вере, великог ума и челичне воље!“
Колико „видим“, Путин ће бити крив, а не ми, ако Косово приступи некој од међународнох организација, јер већ 24 године ништа није учино да спречи српске издајнике, Тадића, Дачића, Николића, Стефановића, Вучића, …
Dobar tekst, tera na razmišljanje. Mogu da kažem da, kao svaki Srbin koji se nada, pratim sve relevantne vesti iz Rusije poslednjih 20ak godina, i ne mogu da kažem da sam razumeo šta je njihova politika uopšte i prema nama i koji su im ciljevi. Niti mogu da dam konačni, pa čak ni potpuniji vrednosni sud o Putinu i njegovoj politici, i politici Rusije uošte.
Evo recimo sa Amerikom i zapadom, potpuno je jasno da oni hoće da nas unište. Čak, posle ovoliko zala koje smo od njih doživeli jasni su i predvidivi metodi pa čak i vremenski okviri i faze njihovog delovanja. Takođe jasni su mi i motivi, oni hoće da nas pokore i počiste, da rade isto što su sa Indijancima, Aboridžinima, Arapima, Crncima i dr. Kao i onaj drugi metafizički razlog a to je borba protiv pravoslavlja.
Kolko je zapad siatematičan i šabloiziran toliko je Rusija nedokučiva kao u periodu svog uređenog sistema, kako u periodu haosa tako i u ovom po svemu prelaznom sistemu u nešto, što će se tek videti šta je.
Delovanje Rusije u Ukrajni me posebno zbunjuje. Ja ne razumem svrhu fronta koji stoji već nekoliko godina a na kome je do sad mimo Rusa poginulo nekoliko stotina hiljada ukrainaca?
Naravno da nemam nikakav sentiment prema ukro nacistima ali masa te vojske koja gine su sigurno obični ukrajinski ljudi, naši pravoslavci koji su samo u nekoj meri zabludeli usled zapadne propagande. Koje je bolje bilo pokoriti i uz malo prisile i batina eventualno izlečiti i rerusikovati.
Na žalost opet kao i u prvom i dru. sv ratu najviše ginu pravoslavci i sloveni a Ješe svuda negde provlače.
Što se Ješa tiče, ni tu prosečan konzument informacija iz medija ne može biti na čistom. Njima je i sam Hrist jasno rekao da im je otac đavo. Ali kad ih čovek zagleda ne može da se ne zapita da li baš one šeširdžije mogu da drmaju celim svetom i odlučuju o svemu? Uostalom i Rotšildov Standard oil je do zadnjeg dana finansirao treći rajh. Ima i tu dosta nepoznanica ali svakako nije dobar znak da oni imaju toliki uticaj i toliki kapital u Rusiji. Kao što je muslimanu brat samo musliman ista je takva stvar i sa ješama samo puta tri.
Muslimani u Rusiji su takođe posebno pitanje. Njihov broj se stalno uvećava isto kao i broj kosookih na dalekom istoku. To skupa Rusiju ne vodi u neku svetlu budućnost čak ni srednjeročno.
Što se tiče uklapanja Rusije u neku globalističku agendu, stvari isto stoje nejasno. Da li su vakcinaciju sprovodili jer u nju veruju ili da ne bi upali u zamku da im zapad ruši vlast kroz propagandu da narod nisu zaštitili imunizacijom pa im smrtnost hara usled toga. Tome treba dodati da je ruska vakcina(jedna od) ustvari astra zeneka koju samo proizvodi njihov institut Gamalei na čijem je čelu osoba koja se preziva Gincburg…
Što se privrede tiče, Putin ih je u ove dve decenije izvukao iz siromaštva i činjenica je da su oni u jednom trenutku bili poput ove jadne sadašnje Srbije – zapadne multinaci kompanije i domaći kompradori su vršljali i ispumpavali milijarde a narodu je kičma pucala pod „tranzicijom“.
Sada više nije tako, ali Rusija i dalje živi sa relativno skromnim standardom što je nedopustivo za zemlju koja je najbogatija na svetu i koja ima narod koji je u nauci genilan. Ruske robne marke bi već odavno trebale da su potisnula npr Turke u beloj tehnici, malim kućnim aparatima, tekstilu, konditorskim proizvodima i dr. Ali to se ne događa.
Na kraju odnos prama nama. Rusi nas brane i pomažu ali opet i to je negde polovično, praćeno greškama koje nisu smele da se dese. Od podrške nezavisnosti CG do podrške Srbiji da ide ka članstvu u nacističkoj EU. Iako ostavljam opravdanje da smo mi u stvarno komplikovanom stanju jer smo okruženi sa Nato, narod nam je zarobljen na Kosovu a R Srpska, samo kad se njen oblik vidi jasno je da je zarobljena u BiH i zaglavnjena između ujka i handžarovaca. Tako da smo mi tu kao onaj rođak koji je u tolikim problemima da mu je teško pomoći a da i sam ne propadneš.
Moje je mišljenje da je i Rusiji i nama povratak našoj duši i našoj tradiciji. Plastično rečeno, nešto poput onoga kako deluju muslimani. Oni prihvataju dosta savremenog i dosta zapadnog ali suštinski oni drže do svoje filozofije i tradicije arapskog načina života koju im je ostavio Muhamed. I na kraju svih njihovih težnji su uvek Muhamed ove smernice u njima bez sumnje to uvek preovlada.
E tako i mi trebamo da težimo do tradicije slovenskog načina života i do načela koje nam je Hrista ostavio. Ovo kako danas i mi i Rusi živimo nije to, ovo je reka koja bi da se ulije na zapadnu stranu.
Slovenski i pravoslavni čovek nije zapadnjak. To je nespojivo. Vrlo je prosto i vrlo je očigledno, ako bi u punoj meri mi postali kao zapadni čovek – mi bi prestali istog momenta da budemo ono što jesmo. Nebi tu bilo više ništa od pravoslavnog i slovenskog nasleđa.
Mi prosto moramo da nađemo način da odbacimo njihove antivresnoagi i njihov materijalnih pogled na svet i da opet zavolimo ljude, da zavolimo skromnost, da naš svet opet bude u višedetnoj porodici a ne u nekakvom jalovom hedonizmu.
I poslednje, treba nam pravoslavni slovenski komonvelt. Da naslonjeni na Rusiju možemo da se branimo od zapada.
@Миле
Светозар Радићиш је војник и у наслову линка се каже, да ће
окупатор, ако затреба, дизати и средњевковне манастире, али
не каже се ништа, војнички речено, да ли ће у току окупације
бити и герилског отпора тој окупацији, против окупатора и
његових сарадника, а то је време у којем живимо?
@ Драган Славнић
Две петине или 40,43 одсто читалаца „Стања ствари“ хоће да србски род умре пре црвеног ватиканца Владимира Путина.
Збогом!
@Дана Тан
Србија не живи са “маћехом“ Владимиром Путином,
већ са “очухом“ Алксандром Вучићем – обоје/обојица
“црвени ватиканци“.
Проследе Британци један чланак о некаквој теорији кабализма, неки Молдавац о коме нико ништа не зна, и одједном сви се поверују да Путин не само да није Православац, него окорели јеврејски секташ који једе малу децу за ручак!
Човек је политичар, бави се реалном политиком. Ради оно што би сваки владар треба учинити, а то је да преговорима покуша да приволи све који желе да сарађују. А ако не желе, и са њима се може на други начин.
Што се тиче тога шта нам дугују Руси…Ништа! Наш је крст Косово и Метохија. Ако помогну од Бога им хвала, ако не помогну исто тако.
Не само да се страх измакао конторли него Вам је појео и срце, и потамнио здрав разум. Ни добро у човеку више од страха не видите.
И још неко слово!
– Треба разумети шта је Путин наследио, Русију одмаклу на путу колонизације. Сада је то економска, политичка и војна сила у пуном узлету.
– Што се тиче нас и мени је ишло по нервима када су пружали подршку велеиздајнику и Драмосеру. Треба и то разумети, он је израз већинске воље савремених Срба.
– Србија нија суседна земља Русији него је у дубокој непријатељској позадини.
– Политика је само умеће могућег. Ту се од … прави пита!
Човеку постане још жалије што неће бити прилике да бар с времена на време прочита коментар као што је Илија П. написао.
Кратко, поучно, без трунке једа, а надам се и отрежњујуће за дефетисте.
Раде
…биће, биће, ево функционише!
Текст сам читао до момента кад је напросто слагао. Русија је ПРВА, И ТО КРОЗ УСТА ЛИДЕРА, А „ЦАРСКА СЕ НЕ ПОРИЧЕ“ о чему сам и ја, да је успорен процес, скептичног мишљења, али је први Путин и Русија рекао да вакцина у Русији неће бити обавезна. Крај приче о кредибилности овог човека. Да ли можда, невешто, избегава етикету месијанског комплекса, не знам. Али нечовек није. Видећемо колики је Православац. Он није ипак духовно лице, да би морао стално бити у Цркви па на тај начин треба разумети Његове речи. А ишао је чак и да Староверце уједини. Мислим то јест да ипак јесте на духовном путу, али напросто не верује екуменистима!!! Да ли је, као бивши штазијевац и кгб-овац, склон маловерју, можда, али Његова реторикс упућује да је све већи верник. Слава Богу! Али довољно мудар да зна да није то за свачија плећа, тако нас Хришћанство, да то буде постепено, и ко колико може па временом, и учи. Кремљ је недавно приказивао и изложбе Царских инсигнија. Ипак, бојим се да та мисао, царизма, није још сазрела. Ту заправо и носи једини грех, али то је из комунистичке младости. Полако… Обратиће се и са величањем Светог Николаја временом уверен сам. Морамо знати да је то и на народу-народима, а видимо да онда дотични није макар довољно Православан ако претеже етнофилетизам и та јерес, али требамо разумети и Молдавце, научене мржњи зБог Придњестровља. Мислим да је Путин реално сагледао период Стаљина када Га је, и критиковао на концу, и да нико није жељан совјетске империје. Да ли пуца себи у ногу што делимично западну у ту замку реторичку понекад, не знам, знам само да је запад спремао да Русију изједначи са нацистичком Немачком.
Иако и сам постајем реални и освешћени русофил. Да је логичније да је чекао да се укринацистичка војска армираним бетоном укопа, него да је реаговао 2014,, није. Чак и делује прилично чудно што све време јесу покушавали да умилостиве западњаке, као да се са аждајама преговара, то ми бар знамо, да ту истинских преговора нема. Могуће је да се куовало време за изградњу индустријске, пре свега војно индустријске базе, али је такође запањујућа наивност била оно повлачење из Кијева, улазак у све без дронова и слично… Истина је да делује као прагмата и опортуниста, када се удвара совјетофилној генерацији, али и када се удвара вестернизованој генерацији. По мени прекомбинујући. Назире нешто, али је и сам истрован комунизмом у младости, не заборавимо то, отуд сцијентистичка свест и очајно кадрирање савезника, у смислу избора тих фигура, сигуран сам да није пресрећан ни Лукашенком, који је мада иако сам огорчени антикомуниста, бар на личној, до душе сировој прилично, бази, више човек од свих осталих политичара данас. Али не видимо да отвара врата за ново надирање ка Сумију чиме се фронту залази са леђа… О односу према савезничким народима да се не прича кад Он заиста мисли да нам је Русија помогла 90их… Пак не заборавимо домаћег комуњару и тада, који је уживо преносио покушај још једне револуције комуниста руских против тробојке. Зато су и наши народи одговорни, у апостасији, сваки отворени Царизам Православног типа, још би тешко пролазио, д не говоримо о хистерији либерала да је умислио месијанство опет понављам. Али није начин узмицати од те идеје, макар прво кроз парламентарну Монархију, наравно привремено, пошто то није самодржавље. Самодржац се чека! Морам признати да ће тешко то бити Путин после разних до душе изјава о Царју Николају. Медведев још мање иако се ту боље држи, али само јер ни нема мишљење, своје. Највећи проблем је ипак апостасија, до душе она је глобална, и како овај писац бар то добро каже мада је прочитан као Молдавац да трује, да је западњачки план бар, и елите свакако, апсолутно зло. Али апостасија је и у самој, чим је екуменистичка, РПЦ… Лично сам у Епархији рашко-призренској у егзилу, али не говорим зато, немамо никакве односе ни са грчким старокалендарцима ни дакле руским како себе називају наследницима катакомбних такође верника. Већ тако видим ствари, да смо сами ипак као народи највише одговорни, Путин чак јесте на духовном путу и ка Староверцима (православним?), али који не подлежу свим Васељенским Саборима сетимо се, застранили јесу. Ако и јесу према мојим сазнањима вероватно били жртва западњачких реформи Петра “Великог“… Има их мада на милионе у Русији. До душе ту тек дакле има посла, али кажем, и у условно речено званичној РПЦ. Рецимо Кремљ уопште није одушевљен кириловим, код мене малим совом, одласком папи на ноге у Кубу до душе, али католичку и потписивање које у нашим очима не постоји. И лично мислим да се на притисак Кремља елиминисао из јавног живота, сменом наравно, алфејев, екумењара над екумењарама, тако да се велике борбе воде…