Љубиша Спасојевић: Медвешчук или Зашто је Москва разменила команданте Азова и енглеске плаћенике

Mеђу размењеним заробљеницима са налази један чија размена скроз оправдава овај потез руске стране. То је Виктор Медвешчук. Његово ослобађање је у потпуности у складу са државничком политиком коју води Путин

Љубиша Спасојевић (Архивска фотографија: НСПМ)

Једна од разлика између политичара и државника је што политичар бира за сараднике људе за које зна да су гори од њега, иако држава пропада када пропалице не пропадају.  Државник бира за сараднике људе за које зна да ће му помоћи да држава напредује макар били бољи од њега. У првом случају у односима међу њима влада неповерење, у другом случају влада поверење. У првом случају најважнији део тела међу изабранима су лактови, у другом случају образ. У првом случају је најважније данас, а небитно и јуче и сутра, у другом случају је битно  и јуче и данас и сутра. У првом случају сопствена добробит је изнад свега, у другом случају добробит државе је изнад свега. У првом случају жртвовање других је начин за сопствени напредак, у другом случају је сопствено жртвовање начин за напредак државе.Много жучи, љутње и неразумевања је просуто по руским друштвеним мрежама и у јавности, као и у русофилном делу Србије, поводом замене заробљеника између Украјине и Русије при чему је однос замењених по броју на штету Русије, јер је за 55 руских замењено 210 украјинских војника и пет страних (британских) плаћеника. Плаћеници су били осуђени на смрт, а додатно огорчење јавности је изазвао податак да су међу размењеним украјинским војницима били команданти Азова, одговорни за многобројне злочине.

Извор: Нова.рс

На први поглед огорчење и бес су потпуно оправдани. Тако је на први поглед. Међутим, међу размењеним заробљеницима са налази један чија размена постаје разумљива и скроз оправдава овај потез руске стране. То је Виктор Медвешчук. Његово ослобађање је у потпуности у складу са државничком политиком коју води Владимир Путин. Жели у свом тиму човека у кога има поверење и који ће му помоћи у јачању државности Русије. На који начин ће то бити, одговор је једноставан и логичан. По капитулацији Украјине, он ће бити нови председник те државе.

И. Дамјановић: Зашто је Москва разменила команданте Азова и стране плаћенике?

Ако целокупна територија данашње Украјине буде  у саставу Руске Федерације посао ће му бити много лакши. Уколико Украјина остане самостална држава, ризикују власти и Украјине и Русије понављање Мајдана и довођење новог или чак враћање старог Зеленског на чело Украјине (уколико САД и сателити не пронађу бољег међу најгорима). Свакако једно од добрих решења би било да се по постављању Медвешчука за председника организује референдум о прикључењу Украјине Русији. Тако би све било по међународном праву и у складу са референдумима одржаним у Донбасу. То би имало за последицу још једну добру ствар – увођење нових санкција Русији. Добру, јер је доказано да више штете доносе онима који их уводе, него Русији.

Виктор Медвешчук (Извор: Фејсбук/Курир)

Ово је симултанка у којој пацери играју против велемајстора. Симултанка у којој пацери сами себе матирају.



Categories: Разномислије

Tags: , , ,

6 replies

  1. Мислим да ће бранитељима лика и дела ВВП у перспективи бити све теже да објасне потезе поменутог. Што се ове размене тиче, видљиво је из састава размењених да су „правила игре“ диктирали Украјинци, а мислим и да је позамашни рачун(помиње се 630 милиона долара) размењеног Медвешчука након овога остао клот. Можемо претпоставити и на чији рачун су „легла“ ова „средства“, бар према информацијама из отворених извора о томе како функционише Рф од 1990.те. Видљиво је да и Саша покушава, да се извуче из „братског“ загрљаја тиме што је јавно обзнанио да Белоруси неће узети учешћа у „спецап“, а питање је и да ли се од „кијевског правца“ својевремено одустало јер је Батку са Запада сигнализирано да давањем територије на располагање армији Рф за агресију на Украјину, Белорусија постаје једна од страна у сукобу, што он никако не жели. И српски“ брат“ Си је имао нека „питања“ и тражио“ појашњења“ од колеге из Кремља, из чега се наслућује да и подршка Кине није безусловна. Чак је и Трампов „мали ракеташ“ нашао за сходно да изјави, да Северна Кореја не продаје оружје(муницију) Рф. Евидентно је да од Вове сви покушавају да“ оперу руке“. С лузерима нико не жели да се дружи. Што се нас тиче, подршка Кине целовитости Србије много је мање „токсична“ него непринципијелна подршка Москве која од 1990. ближим и даљим суседима отима њихово „Косово“, Придњестровље, Абхазију, Јужну Осетију, Крим и Донбас, лоше опонашајући Американце у стилу „ако можете ви, можемо и ми“. И нема ту никакве „денацификације“,“ Петра Великог“ и осталих лажи, већ фрустрације оцвалих кагебеоваца распадом Варшавског уговора и СССРа које су их покренуле под старе дане у нешто што Срби описују као подизање … е мртвом магарцу, односно обнову Совјетског савеза.

    8
    42
  2. Текст је прилично некритичан, без икаквог разлога кује Медвешчука у звезде, иако овај то ничим није заслужио. Штавише, својим нечињењем исти је у доброј мери допринео тужној ситуацији у данашњој Украјини.

    Стоје наводи Мораве да је ова размена потпуно нејасна, зашто толико Украјинаца и страних плаћеника (није само 5 британских плаћеника) за много мање Руса и шта је са разменом заробљених руских пилота? Размена је нејасна и очајно медијски пропраћена, односно објашњена.

    Морава је у праву и у делу да је подршка трећих сила доста условна, јер све зависи од тога како се ствари одвијају на терену (велико хвала Иранцима на дроновима). А како Руси на ратишту тренутно не блистају, то је прилика да друге нације покажу свој опрез, резерве, право лице и тсл. Овоземаљски свет стварно воли победнике, али ова партија има још да се игра. Но, свако потцењивање ,,пацера“ је контрапродуктивно и угрожава животе руских војника.

    14
    3
  3. Највећа глупост , за мене , је да ће Медвешчук бити председник нове Украјине после капитулације . Наиме , руски део се ту не може рачунати а онај остатак је унијатски , профашистички и тотално антируски . Да неће бити њихов председник и зато је ослобођен ? ?? Тек да не причам о томе какав би био резултат референдума о прикључењу Русији у том делу . Више него смешно , ипак се све и даље врти око пара .

    8
    1
  4. Изузетно лош,неаргументован и навијачки текст господина Спасојевића, чији је једини циљ да сачува ауру непогрешивости и велике државничке мудрости господина Путина. На жалост, све говори да је реч о веома непромишљеном и потенцијално, по руске интересе веома штетном потезу председника Русије. Пустити на слободу зликовце, командате и официре нацистичког пука „Азов“ и енглеске плаћенике на слободу, људе који су осуђени или требало да буду осуђени на стрељање због почињених зверстава, да би био ослобођен Виктор Медвешчук је, пре свега морално, катастрофа. Да подсетим, Медвешчук важи за једног од најбогатијих људи Украјине и човека близког Путину. Да ли су то „заслуге“ довољне да се због њега пусте на слободу најгори злочинци и непријатељи руског народа? Како ће то утицати на морал Руса који су на фронту, оних које сада мобилишу и њихове породице? Образложење да је Медвешчук веома важан за интересе Русије, јер је планиран за будућег, проруског, председника Украјине, вређа здрави разум. Део Украјине где живе Руси и проруски оријентисани Украјинци (а њих ће бити све мање после овог крвопролића) ће, формално, или неформално, бити део Русије, а остатак Украјине толико антируски да било ко, ко примирише на било шта руско нема никакве шансе да буде било шта у таквој земљи. Лично сам веома забринут развлачењем овог рата (или специјалне операције, како коме одговара) а апсолутно разочаран овом разменом заробљеника. Али све то ми не даје за право да као господин, потписан са „морава“, извлачим НАТО-вски закључак да је ово што се сада дешава резултат “ фрустрације оцвалих кагебеоваца распадом Варшавског уговора и СССРа“ и њихове жеље да под старе дане обнове СССР. Да подсетим, Русија је без речи противљења и без зрна барута пустила да се сви који то желе отцепе и направе своје државе. И још важније, да са собом одведу милионе Руса, који су прихватањем вештачких,бољшевичких граница, остали ван матичне државе. Али Русија ни тада, ни било када није пристала на то да се у њиховом комшилуку праве непријатељске државе, да се у њима Руси обесправљују и понижавају и да се од тих држава праве полигони за угрожавање саме Русије. Није Русија по околним земљама правила њихова „Косова“. Правили су их исти они који су направили наше „Косово“. Пуних 8 година је Русија молила да се испоштују и спроведу „Мински споразуми“ које је поред ње и Украјине потписао и гарантовао и тај Запад и којима Донбас (ДНР и ЛНР) остају у Украјини, а тек сада чујемо од Украјинаца да они то и нису потписали да би се решила ситуација и осигурао мир, већ да купе време да се обуче и наоружају за рат. Да не подсећам на то како је Русија пред овај рат у Украјини практично молила Запад да се направи договор који ће свима гарантовати безбедност и како је дрско и понижћавајуће одбијена. Шта је требало да ураде? Да ћуте и дозволе егзодудус Руса из Донбаса и гледају поново како им спаљују живе сународнике као у Одеси? А затим да исто доживе на Криму? И на крају да аплаудирају кад Украјину приме у НАТО и кад им разместе НАТО ракете на 5 минута од Москве?

    9
    1
  5. Како на то гледају „мали“ људи који живе и живеће на том простору, питање је сад!?

    Ако све ово виде као битку за подаништво олигарху наклоњеном западу и олигарху наклоњеном истоку, онда је то „сјаши Курта да узјаше Мурта“. У том случају им је најпаметније да са тог простора беше главом без обзира у неке далеке земље, само које, не знам.

    Изгледа да ће битка за правну државу и сразмеран квалитет живота свих који ту живе тек уследити.

  6. Хвала на критикама, међутим нису ме убедиле да променим мишљење. Ако прочитате моје претходне текстове о рату за ослобађање Украјине видећете да су се неке моје прогнозе оствариле (напади на НЕ који се приписују Русима, злоупотреба хуманитарне помоћи, Пољска као ударна песница Америке и НАТО у Европи итд.). Такође сам разоткрио улогу Обаме у изградњи биолабораторија у Украјини. Неке се управо дешавају (притисак на Србију, савезништво Русије и Кине). Текстове сам писао на основу поузданих извора и на основу логичног размишљања.
    Било како било за оно што сам писао да ће се десити најпоузданији и непристрасни судија је време. Живот ме је научио да је врло тешко, најчешће и немогуће променити понашање и мишљење других, па и сопствено. Због тога врло ретко одговарам на супротна мишљења, али сад чиним изузетак због пријатеља који су ме обавестили о критикама мог текста.

    Љубиша Спасојевић

Оставите коментар