Неко ће морати поново да цитира Менандра и пређе српски Рубикон. Широку и моћну реку заблуда и страхова која тече у нашим главама. Време је
Гроб Жила Верна (Фото: Getty Images)
У Хрватској хапсе Србе због објава на Фејсбуку, на КиМ их хапсе само зато што су Срби, у Црној Гори им не дају да уђу у владу упркос томе што чине више од 30 посто становништва, у БиХ сарајевска власт подгрева стање србофобије налик оном из 1992, у Македонији, уместо обнове, најављују минирање остатака споменика на Зебрњаку, земље Квинте уцењују Србију да трајно и формално дигне руке од КиМ.
Укупна антисрпска атмосфера у окружењу, али и у Бриселу, Вашингтону и Берлину је на корак од погромашке.
Званични Београд на све то ћути.
У самој Србији, која је под нескривеном инвазијом огромног броја агресивних миграната, влада конфузија у оквиру које се назире ванбрачна заједница власти и тзв. прозападне опозиције, по упутствима проводаџије и кума, Кристофера Хила.
Слуђени Срби се врте у круг као голуб са дијарејом.
Немају одговор чак ни на злочиначки ревизионизам који се тиче српских жртава геноцида у НДХ.
Држе се колико-толико само они у Републици Српској.
Формална српска “елита“, част изузецима, углавном је хетерогени скуп себичних, међусобно посвађаних и јалових хвалисаваца.
Неко ће морати поново да цитира Менандра и пређе српски Рубикон.
Широку и моћну реку заблуда и страхова која тече у нашим главама.
Време је.
Опрема: Стање ствари
(Фејсбук страница Владана Вукосављевића)
Categories: Преносимо
Нико ништа неће морати. Време је прошло. За 50, 100, или 200 година нестаће Срба, јер Србија је одавна нестала, а да нисмо ни приметили. Све снове и идеале, жртве и страдања, победе и поразе, страхове и наде, прекриће снегови и шаш. То није трагично, чак ни депресивно. Многи пре нас су нестали, многи ће да нестану кад и ми, многи и мало или много после нас. Битно је да сада нешто кажемо и напишемо, поносно и патриотски, можда добијемо који монетизовани клик више и можда нас се неко сети кад се буду делили државни послови, у некој будућој подели карата. Па ко данас може да прича о порезима, акцизама и осталим парадржавним наметима, кад нам зликовци умањују број жртава. А ваљало би и да се позабавимо, озбиљније него у 20. веку, питањем сукоба четника и партизана. И на крају, не најмање важно, гласовним променама у нашем језику. Да ли се каже б или се каже п.
Бане,
одакле оволико песимизма у коментару?
Срби, као народ, више пута у историји су се суочавали са губитком државе (а), са погромима, страдањима, расељавањем, асимилацијом, и никада нису потпуно нестали. Са распадом Римског царства, у 5. веку су обновили своју државу. Са слабљењем Источно- ромејског царства (погрешно названо Византија), под Немањићима је опет обновљена држава и у 14. веку је била једна од највећих и најјачих држава у Европи.
У ропству под Турцима, Срби су 3 пута увећали своју популацију. У 19. веку је Србија након више устанака и буна поново васкрсла – Срби су једини народ на Балкану који се сам ослободио турског ропства.
У 1. св. рату је Србија нестала са карте Европе и опет је васкрсла. А онда је идентитетски нестала, јер су је Пашић и Александар од Југославије утопили у југословенство. Опет је васкрсла након коначног распада Југославије и већ 30 година пружа отпор „пријатељима“ са Запада, који је „демократски“ полако даве, али је неће удавити – него ће се удавити са њом!
Многе земље у окружењу, и поред тога што су под Нато кишобраном и чланице ЕУ, брже пропадају од нас, и економски и демографски – статистички прикази њихове економије и демографије нису прави показатељи реалног стања. Када би се неке од ових држава суочиле са притисцима којима су Срби (и српске земље) изложени, одавно би пропали, а Срби и даље истрајавају.
Свет се драматично мења, а са овим геополитичким променама, опет ће Србија васкрснути. Запад се гуши у дуговима, њихова инфлација је енормна за тамошње прилике и њихово становништво које је навикло да деценијама живи у изобиљу, а трошкови живота расту вртоглавом брзином. Да би спречио побуне и ширење социјалног незадовољства, запад ће бити принуђен да драстично укида људска права и да уводи мере за потпуни надзор становништва, што је увод у тоталитаризам. Тиме ће само убрзати своју пропаст.
Са падом стандарда, запад ће се суочити са социјалним тензијама, немирима и побунама. Западни народи су се обезбожили и идентитетски се распадају због великог прилива миграната. Србија има срећу што је сиромашна, па није пожељна мигрантима – у сваком злу има и нечег доброг.
Срби су тренутно пасивизирани због енормног спољног притиска који предуго траје, али и због унутрашње друштвене и политичке кризе, која такође предуго траје и која је у великој мери условљена и индукована спољним притисцима.
Срби, не само у Србији, него и у околним српским земљама, под својеврсном су окупацијом, која не оставља много простора за активан отпор, па је пасиван отпор једино могућ, као и у свакој окупацији.
И ова окупација ће проћи, као и све претходне, али је потребно сачувати веру да није све изгубљено. Е та и таква вера је више пута васкрсавала Србе и њихову државу(е).
Због тога нама Србима није својствен песимизам. Треба гледати даље од овог времена и актуелних догађаја, који се могу променити, као што су се небројено пута мењали у корист Срба. А тада ће се опет п(р)ојавити неки у нашем роду, да остатак Срба поведу у Васкрс државе и народа.
Праштајте мени грешном!
Није ми била намера да Вас критикујем, него да укажем на државотворност нашег народа, због чега не треба да клонемо духом.
Само ако верујемо у себе и васкрсење нашег народа и државе, и Бог ће нам помоћи, али само ако има коме да помогне. Ако сами одустанемо и предамо се, тек тада ће и Бог дићи руке од нас. А то се неће десити, јер смо кроз историју показали и доказали да носимо посебан ген, који нас чини другачијима од многих (и околних) народа, од којих су неки управо настали од Срба, па се по томе и разликују од нас. Тиме што су отпали од Срба, престали су да буду државотворни народи, па им странци праве и уређују државе, до нових геополитичких расплета и до Васкрса српства.