Општа дебилизација и снижавање критеријума за оцене иде од основне школе до докторских студија. Посебно су угрожени факултети за припрему наставника, као и хуманистика
Миша Ђурковић (Извор: Лична архива)
Нарација о Титу и титоистичком наслеђу изабрана је наравно као метафора о прошлости, садашњости и проблемима које смо из доба аустроугарског југословенства наследили. То наравно не значи да у титоизму није било сегмената који су несумњиво били у далеко бољем стању него данас. Ауторитарни, па и тоталитарни, поредак је поредак у коме мора да постоји нека скала вредности и неки оквир. Ово што данас имамо комбинација је ауторитаризма и анархије у којој је меркантилизам заправо најважнији вредносни оквир. Све је на продају и све је с ону страну срамоте. Одлична метафора наших живота је Јована Јеремић.
Узмите нпр. урбанизам. Ово што се дешава у Београду данас је систематско убијање града где се као и на Краљевим водама сливају бесконачне количине бетона да би се где било увалио квадрат више, продало, узео новац и побегло на следећи такав „пројекат“. Ни канализациона, ни путна ни било која инфраструктура ни приближно не одговара потребама толиких станова и станара који би требало да живе на истом малом простору. На Тошином бунару, који се буквално затрпава зградуринама, близу ресторана Бела река направљен је монструм од зграде и поред је, у отприлике десет квадрата, стављено нешто што треба да личи на дечји парк за игру. Какве црне школе, вртићи и други потребни садржаји и објекти… Ако се то пореди са блоковима које је титоистичка држава осмишљавала и правила од шездесетих година по јасним пројектима, са одговарајућим садржајима, концептима живота итд, видеће се колико је овај систем претворен у пљачкашко хаотично отимање пара од људи којима се за то ништа не нуди.
Но чини се да нигде нисмо толико пропали као у систему образовања. И чини се да то нимало није случајно. Де Гол је тврдио да је најважније да народ буде образован па тек онда здрав. Код нас се систем образовања плански уништава од 2000. године.
Олга Четверикова: Ако желиш да победиш непријатеља, васпитавај његову децу
Кренимо од високог образовања. Постоји општи консензус да је увођење болоњског система студирања са курсевима, снижавањем критеријума и захтева од студената радикално оборило квалитет студирања и ниво знања који студенти добију са факултета. На то су озбиљни људи упозоравали још кад је увођено, али је цео процес приказан као део европских интеграција па је уведен без икаквих проблема. Они су настали одмах након тога и стално се погоршавају, али је апсолутно немогуће замислити да било која релевантна структура, струковно удружење, политичка партија итд. макар затражи укидање Болоње и повратак озбиљног студирања по старом систему.
Студенти данас ретко где полажу усмене испите. Општа дебилизација и снижавање критеријума за оцене иде од основне школе до докторских студија. Но, посебно су угрожени факултети за припрему наставника, као и хуманистика. Филозофски факултет у Београду, који је традиционално најозбиљнији и најзахтевнији факултет хуманистике код нас, већ дуго времена преживљава због тога што велики број тинејџера жели да студира психологију. На свим осталим одељењима за студије се пријављује једва половина потребног броја, а остало се попуњава онима који нису успели да упишу психологију.
Професори који покушавају да одрже критеријум на потребном нивоу излажу се на стуб срама, студенти се жале на њих итд. На стање на државним факултетима наравно утиче и трагедија са такозваним приватним факултетима и универзитетима у Србији. Ретко ће се наћи приватни факултет који има икаквог смисла осим краће или брже продаје дипломе и то зна читава земља. Ту се види у којој мери се све своди на форму и тешку корупцију. Појава оваквих високошколских установа утицала је и на државне факултете да обарају критеријум јер се посебно на правима, економији итд после првих проблема у студирању врло лако се са државног одлети на приватни где се за студирање тражи само добра воља и довољно новца. Тако нам је магистрирао и доскорашњи председник државе и докторирала актуелни гувернер Народне банке коју је срамота да напише где је одбранила своју докторску тезу.
Последица оваквог односа према високом образовању је податак који сам недавно чуо. У једном граду средње величине од око 400 људи запослених у Скупштини општине и органима јавне управе ниједан једини нема државни факултет. Ово је започело за време жутих, а напредњаци су отерали до краја. То значи да на локалном нивоу влада апсолутна некомпетентност, да локална самоуправа не одлучује ни о чему важном нити има стратешке капацитете за то. Као што је познато о парама, запошљавању, квотама за ботовање и ономе што је Газди важно одлучују координатори а не председници општине. А тек кад бисмо погледали образовни, друштвени и социјални профил координатора имали бисмо шта да видимо… Полукриминалци или криминалци, вође навијачких група, полусвет, грађевински „предузимачи“, дилери итд.
Ово је стварна структура моћи која држи локал у покорности и преко које се народ држи у зависности. Има тога и на вишем нивоу, где се спроводи како момци из БС-а кажу политика да лажемо децу да смо за Русију, али некако нам је лепше у Бриселу. То је оно директно спин окружење или Политбиро које држи централне медије и спроводи лажно балансирање између национално-проруске приче и западно-пронатовске. То су Вучко, Ди Џеј Жекс, Лађевић и још неколико људи који су Газди важнији него читава влада. Основа власти јесте масовна психоза људи где се од свега прави ријалити и уништава било какав покушај смислене, рационалне дебате и разговора.
Све то нема везе са стварним управљањем државом. Вучић најбоље зна да је цео овај његов башибозук неспособан за било шта конструктивно осим за кревељење, спиновање, плашење итд. Јавном управом, министарствима, агенцијама, јавним предузећима све више и директније владају странци и њихови директни агенти утицаја који долазе из НАЛЕД-а, великих корпорација, међународних финансијских тела итд. То су Брнабе, Малији, Ђедовићке и читава Г17 структура са све Динкићем који из сенке и даље води српску економију и долазак инвеститора.
(У следећем наставку обрадићемо основно образовање…)
Но иако је образовање далеко испод стања у титоизму, не треба заборавити да је и то наслеђе хаоса моралне, идентитетске и верске деградације српског народа коју је титоизам изградио.
И због тога Domus florum delenda est!
Categories: Шта после Тита?
Цео коментар стаје у три речи: нажалост, баш тако.
Узгред, важно је било изнаћи разлог да се елиминишу они који су се супротстављали дебилизацији српске просвете.
Овог пута М.Ђ. је на висини. Слика је, нажалост, тачна, можда би се могло још понешто додати, али свакако не и одузети. Сачекајмо и други део за комплетнију оцену.
Ukinuti Bolonju, ukinuti Nac. savet za akeditaciju i slična birokratska tela, ukinuti lažna bodovanja u nauci, ukinuti diktat digitalizacije, i razlikovati humanističke i društvene nauke, te forsirati i jedne i druge. Dosta sa diktatom digitalnih veština.
Šta god Vučić radio(a mnogi mu i sada namigujete) ovo neće nadmašiti :
¸¸Prateći Vrhovni štab partizanske Narodnooslobodilačke vojske stigla je do Jajca i Drugog zasedanja AVNOJ-a 1943. godine.U lirsko intoniranoj prozi našla je svoj izraz o čemu je prof. dr Jovan Deretić u kapitalnom delu „Istorija srpske književnosti“ zabeležio:
„Za prozaiste tradicionalno-realističke orijentacije karakteristična je postepena modernizacija prozne strukture, koja je išla uporedo s njihovim umetničkim sazrevanjem, tako da je većina ovih pisaca stvaralačku zrelost dostigla kasnije, u šezdesetim i sedamdesetim godinama..¸¸..
Biseri se nižu.He,he,,,
Jara Ribnikar (1912) sporo se oslobađala shematizma socijalne proze(?!) da bi tek u biografskom, razvojnom romanu, ′Jan Nepomucki′ (1969), o sudbini umetnika, muzičara, dala značajno delo“.Najveće interesovanje pobudila je njena memoarska proza „Život i priča“ koju je objavila u pet tomova od 1979. do 1991. godine. Kao jedinstveno svedočenje „insajdera“ koji je decenijama bio u najužem krugu saradnika predsednika Jugoslavije Josipa Broza Tita ova hronika doživela je brojne prevode na sve velike svetske jezike.
Kao predsednik Udruženja književnika Srbije i prvi predsednik obnovljenog srpskog PEN centra posetila je mnoge zemlje predvodeći delegacije pisaca i učestvujući na konferencijama i kongresima Međunarodnog PEN-a.
Decenijama predsednik Udruženja književnika Srbija i srpskog PEN centra ?!
Naša deca su sjajna.
I biće dobri ljudi.
Idvor,Kućanci.Dalj.behu bogati samo prašinom,glađu,bedom,nepismenošću.
¸¸Kroz vasionu i vekove¸¸,lektira moje dece.Progutao ja,umesto njih.Precizno seciran bečki univerzitet sa kraja 19 veka.Milanković izdvoji JEDNOG ! profesora.Kod ostalih spavao.
Ne osećam strah.
Samo Veru,ljubav i divljenje.
Хвала још једном што су нам приказана и објашњена општа места без нуђења решења. Нама су потребна решења.
Ствари, такође, морамо да ставимо у неки контекст.
Према последњем попису имамо око 22,4 % грађана са вишим и високим образовањем. Импресиван резултат. То значи да је скоро ¼ становништва Србије завршило вишу или факултет. Претпоставимо да ће до следећег пописа тај проценат бити око 30 %.
Треба имати у виду да је Србија била скоро неписмена пре 120 година. Данас имамо овакав резултат. О квалитету студија и кадру који те студије формирају можемо дискутовати.
Велика предузећа пажљиво бирају свој кадар и њих интересују резулати, знање и вештина. Дакле, тај неко се кроз посао покаже и не праве диксриминаицју према томе где је ко и шта завршио. И сами власници великих и успешних предузећа кажу да се одликаши нису добро показали у бизнису. Немају толико развијену социјалну интелигенцију. Свакако предузећа која обрћу велики капитал углавном запошљавају свршене студенте државних факултета или факултета из иностранства.
Са друге стране, јавна управа углавном запошљава свршене студенте приватних факултета.
Треба имати у виду да и у другим држава није нешто другачија ситуација, што се тиче квалитета. Постоје врхунски универзитети и много осредњих.
1.Да ли у држави Србији постоји државни факултет за јавну управу? Не постоји.
Према томе, то би могао да буде први корак ка решеавању овог проблема – да се оформе државни факултети за јавну управу (са предавачима са ФОН-а, економског, правног и ФПН).
У првом кругу држава треба да финансира мастер и докторске студије за по 10 студената из Ниша, Крагујевца, Новог Сада и Београда на ФОН-у, на смеровима менаџмент у јавној управи. За 5 година они би завршили своје студије. Основати у Новом Саду, Београду, Крагујевцу и Нишу факултете за јавну управу од постојећих професора на тим универзитета (правни и економски ) + младе доценте који су завршили ФОН по овом програму.Можда би могао да се направи систем селекције такав да свака општина финансира студије најбољим ученицима средњих школа из њихових општина и градова уз обавезу да служе 8 година у тим општинама након завршених студија. За 10ак година свака општина или град би имали бар по 10-15 савршено обучених службеника за управљање градовима или општинама. Већ постојећи кадар са дипломама приватних универзитета би тиме постао ирелевантан.
Основати Факултет за туризам при Универзитету у Београду (од одсека за туризмологију са Географског факултета)
Факултет безбедности УБ припојити Криминалистичко-полицијском универзитету
Направити мале специјализоване универзитете, онако како се то ради у Русији:
Филолошки факултет претворити у Универзитет за стране језике у Београду
Основати Факултет за српски језик и културу при Универзитету у Београду
У Бору основати Универзитет Источне Србије
Педагошки факултет у Сомбору претворити у Педагошки универзитет у Сомбору (из историјских разлога).
ДИФ претворити у Универзитет за спорт у Београду (због улоге коју има спорт у нашем друштву)
у Чачку основати Универзитет Западне Србије
Технички факултет у Зрењанинну претворити у Технички универзитет „Михајло Пупин“
у Суботици основати Универзитет у Суботици
у Новом Саду пољопривредни факултет да постане Пољопривредни универзитет у Новом Саду
на Академији СПЦ основати Музичку академију
потребни су нам Мастер програми за пословни менаџмент, преузети са нпр. Харварда – посебно за руководиоце (Executive MBA).
Законом регулисати да само држава може да организује студијске програме из : медицинских, инжењерских наука (посебно грађевина и архитектура) и безбедности.
Питање да ли ће неко бити власник свог бутика са дипломом државног или приватног факултета не игра неку посебну улогу за друштво (али је свакако боље да има диплому факултета).
Дакле, ако имамо јасну визију у ком правцу желимо да идемо, онда у наредних 15 година можемо да унапредимо квалитет знања које добијамо на студијама на државним факултетима. То подразумева пажљив одабир кадрова на факултетима и искорењивање корупције и непотизма на државним факултетима.
Успоставити ригорозан државни тест за пријем у јавну службу, уз вредновање диплома кандидата према Шангајској листи (по позицији на листи се одређује коефицијент квалитета). Затим да се вреднује знање страних језика, познање рада на рачунару итд.
Програм менторства за младе службенике у државној управи.
Што се тиче приватног сектора, углавном то регулиште невидљива рука тржишта.
У јавном сектору свакако треба поправити ситуацију.
Образовање треба вратити на стање пре Гашине реформе 1.9.2003.године. Приватне факултете законом забранити или прописати да могу да се оснивају само као непрофитне установе. Све остало је „причам ти причу“. План за урушавање образовања је зачет 1999.године, када се војска практично неокрњена повукла са Косова и Метохије и када је генерал Весли Кларк изрекао чувену реченицу:“Од сада више нећемо ратовати са Србима, од сада ћемо им школовати децу“.
Malo ljudi zna da su sada na udaru vrtići. Novi evropski program isključuje zajednički rad i zajedništvo uopšte nego naglašava individualizam. A to se verovali ili ne svodi da je vaspitači ama zabranjeno da deci grupno zadaju da crtaju, oblikuju plastelin i sl. nego deca treba da razvijaju slobodu – a sloboda je da im se niko ne meša nego da oni tako “bleje” sami od sebe.
Čak se u najavi ukidaju kuhi je u vrtićima i uvodi ketering gde će kuvanu hranu zameniti nezdrava brza hrana. I time će uništavanje obrazovanja i vaspitanja dece biti zaokruženo jer je fakultetsko, osnovno školsko i sređnješkolsko obrazovanje već razvaljeno.
Što se privatnih fakulteta tiče, to su lažne diplome, administracija se sastoji od 80% kadrova koji su takvi. To su u suštini ljudi sa nekim slabim srednjim školama koji su zauzeli odgovorna mesta. Ljudi glupi a ambiciozni, uz to i amoralni jer je opredeljenje za sticanje takve diplome čist amoral i prevara. Nažalost i državni fakulteti su devalvirali s kvalitetom i u takvoj su silaznoj putanji da će i njihov kvalitet uskoro biti upitan a možda i nezadovočjavajući.
Sve u svemu, kako Duško Kuzović kaže, nije ovo ništa spontano i stihijski, nego je ovo ciljano i aistematično kreirano spolja da bi se ovo društvo i narod razorili iznutra. I upravo to se dogodilo, mi smo diletantsko kvarno društvo gde odlikaše sa državnih fakulteta rade po kafićima a nepismeni prevaranti su na najvišim funkcijma. Za ovakvu državu i narod i društvo – neće niko da se bori.
@Head full of propaganda ****
“Što se privatnih fakulteta tiče, to su lažne diplome…u suštini ljudi sa nekim slabim srednjim školama koji su zauzeli odgovorna mesta. Ljudi glupi a ambiciozni, uz to i amoralni”
Да ли су дипломе лажне је дискутабилно, мада је јасно да нису, јер су школе акредитоване од надлежног министарства.
А у тебе мора да има мерач памети и морала да називаш људе глупим и аморалним
Оно што није лажно је прљава пропаганда коју овде просипаш под плаштом критике негативности система и друштва.
Овде је јасна дефетистичка порука по обрасцу пропагандистичких приручника (намењена почетницима) за вођење спец. инфо рата:
“…mi smo diletantsko kvarno društvo gde odlikaše sa državnih fakulteta rade po kafićima a nepismeni prevaranti su na najvišim funkcijma. Za ovakvu državu i narod i društvo – neće niko da se bori.
Па да ти кажем, захебо си се и ти и они по чијим инструкцијама делаш — јер насупрот овој твојој отровној пароли, живот, слобода, част и достојанство јесу идеали и циљеви за које ће да се боре они који још припадају међу људе. Ови други — неће, остаће заузети зарађивањем своје гебелсовске платице.
Građevinarstvo je tek posebna priča, isto kao i s obrazovanjem, to deluje sve stihijski i divlje a ustvari baš to i takvo dirigovao spolja.
Gradovi i varoši su potpuno razoreni a najgore je što se tom razaranju kraj ne nazire. Gde su bile kuće tj. jedna stambena jedinica na recimo 5 ari – sada su zgrade od ivice do ivice placa sa 20 stambenih jedinica. Takve stambene jedinice nemaju pripadajući parking, trotoar a o zelenoj površini da i ne govorimo. Gradovi se šire tako, što se na poljoprivrednoj zemlji na divlje zidaju kuće, u Beogradu je zbog skupoće to na 3,3 ara najmanje. Pa se naknadno među tim kućama probija put kroz spajanje tih prolaza između objekata. Takvi putevi su širine da se dva vozila jedva mimoilaze o trotoaru ni govora. Unutra su sobe minijature, sada ima jednoaobnih stanova sa manje od 30 kvm. Iako je po našem standardu do 2000 god. najmanja kvadratura za sobu bila 9,5 kvm. Sve u svemu favelizacija ove ojađene Srbije.
Znači, divljina, grozota i krajnja zatucanost. Bog je dao najlepšu prirodu, najlepšu zemlju i u nju je kao nastavak i nadgradnja krajolika trebalo napraviti lepa i uređena naselja koja ne moraju biti luksuzna da bi ta raglednica bila lepa i simetrična. I onda to kao neka slika ostaje u srcu kao slika dovovine i zemlje kojoj pripadamo. Nažalost kod nas je sve suprotno. Ko ovakvu zemlju može voleti? Ko može voletući prostor step jen, bučan, zagušen, gde je život teskoba?
Ovakvo unazađivanje u svakom pogledu kao u periodu zadnjih 23 godine – naš narod nikada nije imao u svojoj istoriji.
Ne treba niko da se upisuje na nastavničke smerove. Neka propadnu. Zašto bi neko 5 godina gulio teorijsku fiziku da predaje decurliji u osnovnoj školi. Nekada si imao pedagoške akademije i bude nastavnik svih prirodnih nauka, ali su genijalci to ukinuli 80ih. A filološki fakuktet jedino služi da ogadi ljudima jezik i književnost. Metodologija rada je iz 19. veka. Neka pogledaju malo kolege u Zagrebu na primer. Svi studiji se mogu studirati i kao dvopredmetni. Pa tako neko bi mogao studirati španski i srpski, engleski i srpski… prosto bi se studenti iz popularnih smerova prelili na studije srbistike u manjem obimu.
@ San čo
Vidi izdajniče u službi spoljnog okupatora i domaćeg pomagača…
“Да ли су дипломе лажне је дискутабилно, мада је јасно да нису, јер су школе акредитоване од надлежног министарства”
Te vaše fore da je sve relativno su zarozane, to nije diskutabilno na prvom mestu jer je opšte poznato, pošto svi poznajemo nekog ko ima takvu diplomu ili doktorat. A argument ti je smešan, akreditovalo ministarstvo za propast – diplomu za propast.Ha ha.
Inače, te diplome najčešće menjaju diplomu pravnog fakulteta, na kom sam inače i ja diplomirao. Znaš li šta znači položiti jedan ispit od 800 listova, odgovoriti na 3 pitanja i 20 potpitanja koji obično budu šetnja kroz celo gradivo. Na prvom mestu naučiti to pa onda preko 30 ispita iz različitih oblasti od istorije i sociologije do predmeta koji prikazuju kompletnu regulaciju društva kroz zakonske norme iz svih oblasti što na kraju dipl. pravniku stvara sliku o društvu kao organizmu sa jasnom slikom svakog organa i njihovom međusobnom povezanosti.
Svaki ispit je sažeto znanje briljantnih umova koje je generacijama nadograđivano i koji su zaključili da je baš što u udžbeniku iz tog predmeta potrebno da bi tu oblast savladao na najbolji način.
Dakle, na mesta u državnoj upravi dolaze ljudi, recimo jedan srednjoškolac mehaničar sa kupljenom diplomom koji uopšte nema svest šta je to država kao i o svemu ovome što sam gore u par redova naveo. E tako se država razara.
Drugo, kažeš da sam defetista. Ne – prvi korak ka izlečenju je spoznaja od čega organizam boluje jer ne možeš ni započeti lečenje ako ne znaš koja je bolest? Pri tom to što pišem nema veze s vlašću ni s opozicijom koja joj je alter ego, problem je korenit i više decenijski.
Stvari idu u tom smeru da okupator računa da ćemo toliko izgubiti poverenje u svoje društvo da će i fizičk okupator u jednom trenutku nagnuti i biti dočekan dočekan kao oslobodioc. Ja u narodu ispravnog mozga često čujem “da treba da nas vode nemci”. A evo EPS nam vode Norvežani samo zato što su Norvežani.
Uostalom, zar se iz zemlje svake godine ne odseli 60 000 a 40 000 nas je plus manje po osnovu mortaliteta. Tako da mi matematički već možemo da izračunamo kada će se roditi poslednji Srbin. Ali tebi je to širenje defetizma ti bi da to odćutimo da bi se što lakše tako nastavilo dalje.
Na moju žalost nastavlja se dalje i za tebe je to, kao što si napisao “sloboda, čast i dostojanatvo” Očigledno, potpuno suprotno razumemo te pojmove.
@A head full od ****
За тебе имам једну народну — у фукаре очи од сплачине, па је тако и с тобом.
А за малобројне који прочитају твоје подметачине, кратко упозорење — под видом критике нашег друштва и система, овај прикривени пропагандиста само гебелсовски прежвакава једне те исте, свакоме познате, баналности.
Од таквог, опет и опет, понављачког прежвакавања остаје само пљувачка, то јест пљувачина по држави и народу “za koje niko neće hteti da se bori”, како већ тврди.
У основи психолошке пропаганде је засипање инфо простора вестима и коментарима у којима преовлађују негативност, примитивизам на нивоу олајавања, уз лажи и подметања, али ови су само средство — циљ је да се психолошки индукују смутња, осећај немоћи, безизлаза и дефетизам.
Укратко гебелсовштина блати државу и народ у таквој мeри да “za [njih] niko neće hteti da se bori”.
Тако су и твоји коментари само N1 i Nova у минијатурном издању. N1, који је испостава CNN-a, најпрљавије гебелсовске пропагандне тровачнице која се гушила од пљувања по Србима деведесетих година. Јадан ти је посао.
А ово што си ме ословоио са “izdajniče u službi spoljnog okupatora i domaćeg pomagačа” нека је на душу СтСт цензора. Прочитао сам негде да је један био дрзак слично теби, и хтео је да се угризе за језик, кад оно — није имао чиме.
@ Сан Чо
Глава пуна дрека увек заудара.
@ San čo tebi se vidi da nisu fukara već ozbiljna baraba, koja je verovatno odlično prošla u ovom sistemu. Za koji bi se ti sigurno borio. Ujedno se izvinjavam moderatorima i onima koji ovo čitaju što snižavamo kvalitet komentara na ovaj način. Ali kad su razlike u stavovima pa i profilima ljudi koji te stavove nose tolike – drugačije ni ne može.
@ A head full od dreams, @ Сан Чо
Молим вас да расправу вратите у цивилизоване оквире и да се не бавите нечијим “ликом и делом” (посебно не на увредљив начин), макар тај Други био и псеудоним, већ аргументима. У супротном неће бити објављен више ниједан ваш коментар.
Хвала на разумевању,
Александар Лазић
Присуствујемо двобоју у којем витез “Санчо (Панса)” убојитим пером јуриша на “Главу пуну сновиђења”! Судећи по садржају коментара, чини ми се да нам витез Санчо више живи у облацима од Главе пуне снова.
Оно што “Глава” прича, нажалост је – тачно! У 99% случајева. Понегде јесте мало претерао, био и некоректан, али то не умањује вредност његове критике. Више вреди та његова критика од свих хвалоспева и ода које Санчо пева нашој Отаџбини. Јер није време за хвалоспеве. У вртлогу смо свеколике пропасти и на ивици нестанка са историјске позорнице! Морално, културно, историјски, демографски… Ударили смо у дно каце. Само нас Велики Ресет може спасити.
Molim da mi neko prevede na srpski sta znaci zadnja recenica sa kojom Dr Djurkovic zavrsava vrlo zanimljiv clanak. Latinski ne znam. Inace zavrsila sam University of hard knocks..( zivot Ispunjen teskim udarcima,koji vodi uspehu)
@Saffron
То је парафраза познате изреке Катона Старијег “уосталом, мислим да Катаргину треба разорити” (Ceterum censeo Carthaginem esse delendam), којом је завршавао све своје говоре; у верзији г. Ђурковића “Кућу цвећа треба разорити”. Ни ја не знам латински, можда сва времена нису погођена, али држим да ово јесте смисао
@ kolega novinar, koji pamti, hvala na objasnjenju.
Миша је један од ретких истраживача који прати светске токове, тога свега, он је спомињао Сесил Роудса, Лорда Милнера, итд. Човек зна, треба га подржати! Миша, Антонић, и на шаци једне руке, треба ти да се помучиш да избројиш до пет.
Мишо, ако читаш, уради текст о Гатоу.
Школство, овде само треба испратити шта су о томе писали многи интелектуалци, и сами педагози, најбољи пример савесног педагога је Џон Тејлор Гато, (умро 2018-е и оставио велику писану заоставштину), који је био проглашен за најбољег наставника Њу Јорка чак три пута, и једном за најбољег наставника државе. Он је после добијених награда демонстративно напустио школски систем и бацио естаблишменту рукавицу у лице, написао је гомилу отрежњујућих књига, са упечатљивим називима. Једна се зове: “Заглупљују нас” (“Dumbing us down”). Друга његова најпознатија књига је: “Оружја за масовно поучавање”, (“Weapons of mass instruction”, наслов је лоше преведен, јер је Гато циљао да се instruction римује са distruction, па се губи смисао), и многе друге књиге на ову тему, где он методично објашњава како је школство у Америци инструисано и накриво насађено, не да образује децу, него да их научи да буду послушни и да се што ефикасније уклопе у израбљивачки систем рада. Грдно се варамо ако мислимо да смо ми овде изузети, те да је наш школски систем много бољи од америчког, ако је и био понешто бољи за време пионирских марама, сада је постао исти као амерички.
ЗАТО МОРАМО ДА ПРАТИМО ИНТЕЛЕКТУАЛНУ СЦЕНУ ЗАПАДА, ГДЕ СЕ ОТКРИВА ШТА СЕ ТАМО ДЕШАВА/ЛО, И ШТА ЈЕ ОВДЕ ДОШЛО!
Овде више нема новинара истраживача као што је био Зоран Петровић Пироћанац, има, али нису ангажовани, пишу коментаре испод текстова… Фусноте.
Монопол над наставом српског језика имају немачки и хрватски издавач. Треба само погледати ко су аутори тих читанки и на којим катедрама предају. Од главе риба смрди.