Током прошле године Вучић је убрзано почео да обавља домаћи задатак. Али се и даље повремено буса у своја српска прса. Он и његов политички учитељ Шешељ могу то да раде док газе српске интересе
Драгомир Анђелковић (Фото: ФоНет/Медија центар)
Баварски владар Лудвиг II (1845-1886), звани и „луди краљ“, познат је по склоности ка изградњи ексцентричних двораца. Ради се о архитектонском кичу, али у наше „ријалити“ доба када такве ствари привлаче пажњу, ретко ко од посетилаца Баварске не оде до замка Нојшванштајн поменутог монарха. Саграђен крајем 19. века у стилу 12. столећа, вештачки бајковит колико и филмске кулисе, скоро да је постао симбол баварског туризма.
Многи који нису ни чули за Стару пинакотеку – минхенски музеј у коме се чува једна од најупечатљивијих колекција западноевропског сликарства до средине 18. века – сматрају да су џабе ишли у Баварску ако нису видели наведени Лудвигов дворац, чије име у преводу значи: „нови лабудов камен“. Кич привлачи својим шаренилом. Тако је од материјалне сфере до политике. То ми који живимо у земљи у којој се национална посвећеност мери висином јарбола и величином заставе, а не делима од које држава и њени грађани имају корист, и те како добро знамо.
Код нас је кич патриотизам, од Милошевића до Вучића, системски много више промовисан од оног правог, док вулгарни национализам који прераста у шовинизам (мржњу према другима), засењује конструктивни национализам схваћен као родољубље. Нема у нас мало креатора таквог кич, лажног па чак и олош патриотизма, али по својој бизарности, ту у равни са Лудвигом II може да се нађе само Шешељ. Додуше, искључиво када се ради о склоности најгорем кичу, не и људским квалитетима. Баварски краљ није био оличење политичког зла, за разлику од нашег умишљеног војводе. И то посматрано са националног а не само анационалног становишта.
НП Отаџбина: Политика је за кумовски пар Вучић-Шешељ само инструмент за стицање материјалне добити
Колико је могао, Лудвиг II је настојао да допринесе напретку Баварске. Где је Шешељ бранио Србе, ту нашег народа углавном више нема. Али вођа радикала, упркос томе, лично није остао кратких рукава. Свој лажно-патриотски бекграунд, увек је вешто користио да себи направи добар посао. Многи сматрају да је у том духу СПС-у продао председничке изборе 1997, када је био на корак од победе над Милутиновићем. Да не говоримо о актуелном служењу Вучићу, за кога је раније говорио да је сарадник ЦИА, а сада га брани као великог борца за српске интересе.
Јасно је зашто то чини, и то у околностима када је Вучић, после афера Јовањица (2019) и Беливук (2021), постао прворазредни квислинг Вашингтона. Шешељ јесте бахат и површно образован, али није баш глуп да не види да ствари сада иду ка потпуној косовској капитулацији. Као стручњак за општенародну одбрану, бар толико схвата (гео)политичке процесе да не може да не разуме да је Вучић на самом крају пута велеиздаје (не колоквијално речено, при чему је реч издаја излизана баш захваљујући злоупотребама од стране Вучића, Шешеља и њима сличних, већ са становишта устава Србије).
Раније је Вучић – на основу својих некада интензивних контаката са њим то лично могу да посведочим – у приватним разговорима тврдио да само покушава да купи време и избегне претерани НАТО притисак, али да ће оног момента када почне велики обрачун Русије или Кине са САД, одлучно заиграти на косовску карту и наћи начин да реинтегришемо бар део наше јужне покрајине. То је ишло толико далеко да је стојећи пред картом Србије, узбуђено причао са које стране и како улазимо на Косово ако не буде другачијег решења. Уз сву бизарност те сцене, тада није било баш за одбацивање да нешто озбиљно има у виду. Није сада битно да ли је то добар начин за решавање косовског проблема или не, важно је шта је иза затворених врата тврдио.
‘Vučić: Upozoren sam, ako uvedemo vojsku na Kosovo ulazimo u sukob sa NAJVEĆOM VOJNOM SILOM’ pic.twitter.com/LFg8MCse38
— Šesta kolona (@haarppp) June 5, 2018
Онда се чак и у сфери таквих разговора, готово преко ноћи, пре 3-4 године баш све променило. Из вука, „Аца Србин“ се нападно преобразио у пудлицу. Ваљда су га они који су му дали зелено светло да дође на власт – а били су свесни да и поред низа уступака које је заузврат учинио, суштински покушава да изигра договор – пустили да криминализује свој систем, а онда су му испоручили додатан цех, на начин да се од страха заледио и на све пристао. Њему је много мање стало до Србије него до личних рачуна. Али као човек енормног ега, жели да у историју уђе као великан.
То се не постиже покорним препуштањем Косова. Уз то, свестан је да после капитулације (ако већ тада не падне са „трона“) у року од пар година одлази са власти јер и они којима је спреман да служи, виде до које мере накарадно влада. Зато је покушао да угризе руку која га је нахранила влашћу. Међутим, добио је болан ударац и онда понизно подвио реп. Што не значи да неће поново да покуша да гризе. Вук длаку мења али не и ћуд.
Подршка чланова СНС-а Александру Вучићу
Током прошле године Вучић је убрзано почео да обавља домаћи задатак. Али тако што се и даље повремено буса у своја српска прса. Он и његов политички учитељ Шешељ могу то да раде док газе српске интересе. Безочни су и лицемерни до краја.
А Вучићев опскурни али у односу на Шешеља другоразредни пропагандиста Бокан – некада осуђиван за изнуду – недавно је због њеног националног порекла блатио Маринику Тепић да је „румунски непријатељ“, а сада – када Вучићу одговара да на пар дана поново игра патриотску игру за унутрашњу употребу – његови таблоиди величају Румуне због понашања њихових навијача у Приштини. Код политичког кича је, колико год то било дегутантно, у комуникацији са јавношћу све могуће. Али није то најгоре. Могући су и разни, непринципијелни, у свакој крајности за нацију ризични обрти.
До јуче је, прво половично а онда и потпуно, Вучић олако давао Косово ради власти, што је нека врста спровођења државног удара одгоре, а сутра је, верујем, спреман да изазове рат. Ко квислиншки продаје државу, увек је спреман да изда и оне којима служи. Не због одбране Косова и Метохије, и не на начин који користи одбрани интегритета Србије, већ стога што верује да од актуелног народног гнева који јача из дана у дан, не могу да га спасу спољни фактори којима се клања. Па му треба, потенцијално, за њега спасоносни хаос.
Самозваном господару Вучићу, политичком чеду Лудвига Шешеља, ништа није свето, а понајмање то су животи грађана Србије, било на северу Косова или на неком другом месту. Зато, ако дефинитивно процени да је његова власт озбиљно угрожена а они од којих очекује помоћ њу му на адекватан начин не пружају, чини ми се, спреман је да заигра на све или ништа.
Извући ће сабљу и јашући на Бокану, кренуће „напред“, наравно на крају колоне. Уз ризик за Србију. Себи, бар тако мисли, већ је обезбедио неко безбедно уточиште. Ако није више могуће у Монаку и Дубаију, где би радије био, онда бар у Ашхабаду или на другом месту, где верује да не може да га погоде „афера бумеранзи“. То је логика заснована на крајње вулгарном кич и олош патриотизму. Гледај само себе док се кунеш у државу и нацију.
Аутор је историчар и политички аналитичар
Наслов и опрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
Danas значи?
Тужно је у шта се претворио овај некада – мишљах – паметан човек!
Постао је Danasova пудлица, што је понижавајуће за сваког ко се сматра родољубом.
Бити у друштву Danasovaca је крајње лично и професионално понижење.
Ерго, да ли иоле преостало патриотско у новопеченом Danasovcu, осим што је постао отровни таблоидни критизер, зна да предложи нешто спасоносно у овој трагичној ситуацији за Србе?
Пишући ово, можда је себе предложио за Месију, само то чини ко киша око Крагујевца, макар и преко Danasa.
10 година нам је лик пунио главу како ми не разумемо сву генијалност Вучића, како ће он да надмудри запад, и када је изгубио апанажу постаде другосрбијанац.
Anđelković je slično, kao i Bokan, radio za SNS Vućića, imao IT posao u nekoj bolnici ili ZC u severnoj pokrajini našoj. Šta bi sada ? Izgubio apanaž ?
Упадљиво је да до сада нико од коментатора не говори о садржају текста, него осипа дрвље и камење ослључиво на морални лик аутора и медијума у коме је текст објављен… А о томе да ли је садржај текста у основи исправан, или је то само неко лупетање – ни речи. Добро, аутор јесте превртљивац и продана душа, а “Danas” сигурно није просрпски лист, али основно питање остаје: Да ли је садржај текста исправан, или не? Ако је, бар у основним цртама исправан, шта мислите да ли би се могао данас појавити у неком дневном листу (а сви су под тоталном кпнтролом режима)? А, ако је садржај текста (мање-више) у реду – а ја сматрам да ипак јесте, да ли је ипак бар мало корисно, или не, што је штампан – па макар и у “Danas” – у и пренет на овом сајту?
Ако је неко, као признати аналитичар и интелектуалац, годинама радио на промоцији неке политике или политичара, из практичнох разлога је најбоље да исти, аналитичар и интелектуалац сада ради на промоцији омаловажавања и понижавања баш тог политичара. На пример, ако један мајстор уводи жице за кабловску мрежу, практично је да исти мајстор демонтира каблове и уведе бежичну мрежу. Дивна аналогија, зар не?
@бане: Сигурно, да упркос томе што је тај мајстор прво увео жице за кабловску мрежу, а после неког времена се можда ситуација/техника променила и он Вам уведе бежичну мрежу, и та је боља, тј. добро ради, ипак није толико важно да ли је тај (добар?) мајстор лопужа/покварењак, него да ли је та бежична веза добра/боље функционише. Тако исто је од важности и питање да ли је овај Анђелковићев текст мање-више ОК, или он њиме шири нетачности/лажи и сл. Дакле: какав је овај текст, а не мајстор?
[ ********* *********** ] Шта овди има ваљано и исправно, кад је неискрено, од других преписано и потурено зарад вајдице и ћара коју анђелковић дели са [ ***** **** ]…. Нећу више коментарисати анђелковићево чешање о шљиву…
Још пре 28 година 1995. у Јозефштату (бивши Београд) у Народној скупштини Републике Србије добошар Вјекослава Шешеља Александар Вучић је званично запретио да ће да убије стотину мухамеданаца за једног Србина, чиме целом свету je обзнанио да као урођени хитлеровац и убеђени австронациста остварује миленијумску статегију Австрије:
“Србија мора да умре!”
[Serbien muß sterbien!].
Стога 1995-2023. јавни србоубица је свако ко је и један секунд подржавао Александра Вучића.
Istoričar!????
Koja su to “naučna dela” koja ste objavili?
Željne su Vas novootvorene fabrike!
Sve sa pravom na zaradu po osnovu produženog rada i rada subotom!
Све што коментатори пишу, је добрим делом тачно, али то није тема, нико не коментарише садржај текста. Тако се не води дискусија о теми текста и садржају излагања. Ја сам у гимназију ишао у периоду 1950/57, имали смо углавном предратне професоре (српског језика, философије, историје), и они су нас, изгледа, другачије учили него садашњи. Мислим да би се већина коментатора, који се не држе теме о којој се у тексту ради, тада имала велике муке да не добије двојке.
Nekada o sadrzaju teksta, njegovoj istinitosti i smislenosti mozete suditi i po kredibilitetu njegovog autora. Siroti i duhom jadni andjelkovic.
Stvarno neverovatno koliko je promenio odnos prema Vucicu, sada ga sa napada sa neopisivim zarom. Ko zna zbog cega se toliko promenio.
Вучић је кукавица. Кад погледате боље све што ради је плод кукавичлука. Двеста пута је заседао војни, државни, сигурносни и не знам какав још врх државе и никад ништа нису урадили. Само зато што је човек кукавица. То је велики проблем. Зато је и седео онако код Трумпа.
Кукавица, шта даље да причамо.
У памет се, браћо Срби! Сваки наш непријатељ највише се радује томе да се ми најпре међусобно добро искрвимо, па да онда они дођу на нас када нас буде мање него што нас сада има.
U sta se ovaj pretvorio, gi si primer izdaje, sram te bilo kako si lre hvalio Vucica i govorio da je isoravno sto kaze i kad mozda nije bio, ko te plati tako debelo da sad pricas kontra.Idi sa Zoranom i Bastom, osnujte stranku “izdajnici”.
Eto, posle Ćute koji se okrenuo protiv države kada nije dobio MH sada i Dragomir koji je do juče hvalio vlast na sva usta odjednom istu pljuje na ista usta. Znači tražio je nešto što ne zaslužuje,nije dobio i eto razloga da počne da mrzi. I to u Danasu. Sramno
Lako je nekoga kritikovati, jer kritičara imamo na milione. Čas čovek valja, čas nevalja. Ako potpiše nevalja, ako ne potpiše opet nevalja. Nije lako doneti odluku. A Evropa i investicije su nam sve dalje. Jedino se raduju oni koji na crno i uz kriminal ostvaruju dobit. Njima će uvek biti lepo.
Dosadni analitičar Anđelković.
Nauči pesmicu pa ne uzima vazduh dok je ne ispriča.
Sedi dole, jedinica.
Добро. Јасно је да аутори коментара имају добро памћење, а и не фали им заједљивости. Не бих бранио Анђелковића јер у једном тренутку био је преблизу “ватре”, али претерасте много с том апанажом.Није се никада толико спуштао као Вучићеви остали “аналитичари”. Осим тога врло брзо је прочитао Вучића и одавно ствари приказује онаквим какве те ствари јесу. Легитимно је да вам се не свиђа стил, али говори истину и не фарба никога. Ја бих то, за разлику од вас, ценио.
Да, Анђелковић је у праву.
Проблем је у томе што је истина коју је изрекао увијена у обланду номинално антисрпских медија, типа Данаса и Н1. Исту смо ситуацију имали деведесетих, када је истину било могуће у етар пустити само ако је брендирана ондашњим варијантама Данаса и Н1. Сећам се одличног текста који су потписали Тијанић и Ћурувија пред бомбардовање 1999, у којем таксативно набрајају “достигнућа” тадашњег режима, да би ту истину “украсили” захтевима за понашањем “као сав нормалан свет”. За то време, режим је, као и данас, сервирао своју либертинску лимунаду са разних Пинкова, брендирану патриотизмом. Баш као и данас, имамо поларизацију између “патриота” типа Бокана и Ћирјаковића, који пропагирају да су распојасаност, насиље и корупција – исто што и српство – и “објективних аналитичара” типа Анђелковића на нижем нивоу, или, рецимо, Бакића и Ломпара на вишем, који истину асоцирају са издајом, пишући за Н1, односно чланствима у Трилатерали и Римском клубу.
Тако се истина брендира жигом зла, и постиже контраефекат, рекламирајући оно против чега се наводно боримо. Метод из уџбеника пропаганде.
Cirjakovic I Bokan izlaze na TV program, gledala sam, imaju feminizirane glasove I pokrete.To je uocljivo
@ Шафран
Није нам од превелике утехе ни то што су Тијанић и Ћурувија били мужевни. Трудим се да проблему приступим без таквих предрасуда, и зезнем се у бар 90% случајева. Не знам шта на мислим о томе, сем то да се некада стварно треба ослонити на женски суд. Кадшто треба и жену послушати, штоно реко кадија из пословице о Ери.
Опаска за Иоанн Дубињин:
У питању је политика, није овде реч о “(српског језика, философије, историје)”.
Зато реагујемо на Анђелковића, јер он претендује да се бави политиком без било какве одговорности, типично на начин као и сваки члан приватне фирме Јовице Станишића (односно, ****** ** ** ******), што Анђелковић и јесте, јер су га правили као неког шатро ауторитета, па онда да се ето иде за Анђелковићем кад год он покаже путоказе као саобраћајни пандур на раскрсници.
*
Анђелковић, иако никада није био за СПС, хардверски је направљен по СПС матрици. Софтвер (прича, текст, скрипт) србски, хардвер (начин, тајминг тј правовременост, методе, /без/идејност, непризнавање омашки) титоистичко-партизански.
Слично је и са Боканом. Хардвер скроз комунистичко-партизански, софтвер србски.
Зато су и неуспешни, чак и у својим замислима, идејама, предлозима, блиским и прихвативим великој већини народа. Види се да није природно, и код једног и код другог. Види се да је “набубано за петицу” (или “десетку”, ако ћемо на високе чколе али нису њих два још за високе чколе политике и национализма – једно је “бубање за нај-оцену” а сасвим друго су живот, харизма, ризик без “службе” било војне /*****/ било ове друге /**********/, нема нико од њих непосредног предка који је `41.-45. носио Белог Орла на капи).