Штампа немачког говорног подручја не престаје да се бави Косовом. Притом се примећује до сада незамислива промена односа западних земаља према Приштини
Аљбин Курти (Фото: ARMEND NIMANI/AFP/Getty Image)
Косово у офсајду
Под насловом „Косово у офсајду“ дневни лист Франкфуртер алгемајне цајтунгдоноси коментар Рајнхарда Везера који наводи да премијер тзв. Косова Аљбин Курти „има дугу историју конфронтација са западним савезницима своје земље“.
Аутор тако подсећа на протесте које је Курти организовао против мисије Уједињених нација на Косову, против мировног плана УН за конфликт са Србијом, а и да се „од почетка противио споразуму којим је ЕУ пре десет година желела да постигне нормализацију односа између Србије и њене бивше покрајине“.
„Дакле, када као премијер саботира примену споразума, он је консеквентан. Када би човек био наклоњен Куртију, могао би његово држање да опише као доследност. Али, у стварности, то је тврдоглавост којом он штети својој земљи. И то, могуће је, трајно.“
Курти је за сада прокоцкао подршку Сједињених Америчких Држава и Европске уније, оцењује аутор. „У Бриселу више не важи Србија као реметилачки фактор на Балкану, већ Косово – и то упркос чињеници да Београд није променио опструктивно држање којим је годинама спречавао решење конфликта. Очито Курти није схватио колико је Западу важно да Балкан остане миран у контексту руског напада на Украјину“, процењује аутор франкфуртског листа, а на крају додаје и следеће:
„Цинични моћни политичар у Београду Александар Вучић је другачији калибар. За унутрашњу употребу подстиче проруску пропаганду – а испоручује оружје Украјини.“
„Игра са ватром, која лако може да се отме контроли“
И швајцарски дневни лист Ноје цирхер цајтунг доноси текст о Косову, а аутор чланка Андреас Ернст овако објашњава разлоге промене односа Вашингтона и Брисела према Приштини:
„Премијер Курти би тиме требало да се принуди на повлачење своје специјалне полиције са севера Косова и спровођење избора у четири општине. Брисел је додатно отказао посету на високом нивоу са представницима косовске владе и привремено обуставио финансијску подршку земљи. У следећем кораку, земљи прети суспензија Споразума о стабилизацији и асоцијацији који регулише односе ЕУ и Косова. И планирано увођење дуго прижељкиваног безвизног режима за грађане Косова, Брисел би могао да одгоди. Већ почетком месеца Сједињене Америчке Државе су зауставиле своју подршку за признавање Косова у међународној заједници и отказале заједничку војну вежбу“, пише швајцарски лист уз оцену да је „концентрисана казнена акција против земље која је 2008. постала независна уз помоћ Запада – без преседана.“
Аутор потом описује познате чињенице које су заоштриле односе Приштине и Запада – Куртијево одбијање да прихвати западне предлоге за смиривање сукоба на северу Косова.
„Он се са зачуђујућом тврдоглавошћу држи своје легалистичке стратегије у којој се интеграција бунтовног дела земље посматра као чисто правна ствар. Према том тумачењу, ради се само о томе да се тамо примене закони Косова, а остало ће се само по себи средити. Курти је упутио поруку Бриселу да нови избори долазе у обзир тек када похапси подстрекаче нереда. И присуство специјалне полиције би тек тада могло да се смањи.“
Аутор потом описује хапшење једног наводног подстрекача нереда у Митровици, привођење три тзв. косовска полицајца које је обавила полиција Србије, као и забрану увоза српске робе и преласка тзв. границе са српским таблицама.
„То је опасан развој догађаја. Ништа од тога се не дешава без зеленог светла из Београда и Приштине, мада није у интересу ни једне ни друге владе да дође до отвореног сукоба. Ипак, те провокације су игра с ватром, која лако може да се отме контроли. Све то је пропраћено медијским кампањама које посебно српски председник Александар Вучић води крајње агресивно“, пише Ноје цирхер цајтунг.
„Западни кризни менаџери тачно знају да са сваким даном расте ризик ескалације. Зато својим мерама врше притисак на Куртија да организује изборе на северу Косова и да разради предлог делимично аутономне Заједнице српских општина.“
„Курти је познат по томе да не избегава сукобе“, наводи швајцарски лист, „али на дуже стазе неће моћи да одбија предлоге из Брисела и Вашингтона. Приштина је дугорочно зависна од западне помоћи, и економски и дипломатски.“
Гервала–Шварц: Запад прети Приштини уместо Београду
На исту тему, пре неколико дана за берлински Тагесшпигел је, између осталог, говорила и министарка спољних послова тзв. Косова Доника Гервала-Шварц. За њу су недавни сукоби на северу Косова знак да је „Вучић добио шта је хтео – етапну победу насиља“.
Доника Гервала (Фото: Нова С)
„Сада знамо да су напади на Кфор у Звечану организовани из Србије уз помоћ насилних хорди криминалаца, својеврсне мини-копије Вагнерових плаћеника. Сада знамо имена и везу са српском државом“, каже косовска министарка.
„То је нови квалитет: Србија је снажно напала НАТО-трупе. То је тест да се види како ће Запад реаговати. А није реаговао претњом санкцијама Србији – већ сопственом савезнику“, каже Гервала-Шварц.
„Када Вучић пошаље своје насилнике, од нас се тражи да попустимо пред насиљем. Какав фаталан сигнал! То ће дуго имати утицаја. Тешко да је могло боље да испадне за Москву“, каже министарка.
Она је уједно упозорила на могућност даље ескалације: „Ако ми на Западу не разумемо да ово нису локални догађаји, већ намештени сукоби под маском лажи о угроженим мањинама – као у Украјини, као са Милошевићем деведесетих – онда прети следећа ескалација. Један високи амерички дипломата ми је пре неколико месеци рекао: ’Била си у праву, потценили смо Русе на Балкану.’ Прекретница у западној стратегији потребна је и на Балкану. Запад не сме да се пробуди када буде прекасно, када крену тенкови. У сваком случају, Косово ће се бранити, а други ће нам помоћи“, каже министарка.
На питање шта су по њој разлози неуспеха дијалога између тзв. Косова и Србије који се води већ више од десет година, Гервала-Шварц каже да председник Србије „неће договор“ и да „њему треба ескалација“.
Како каже, „Европска унија редовно посустаје, желећи да купи Србију еврима и смиривањем. Али, Вучић је дубоко расистички националиста, аутократа који презире демократе. Он је главни човек Москве у региону, он крши споразуме са ЕУ без икаквих последица. Зато он ЕУ доживљава као ’папирног тигра’, а у најбољем случају као ’банкомат’“, каже министарка спољних послова тзв. Косова Доника Гервала-Шварц.
Приредили: Д. Дедовић/Д. Рошчић
Наслов и опрема: Стање ствари
Categories: Вести над вестима
Oba Šiptara (i veliki i mali) su marionete i niko od njih ne postupa samostalno. Znači, radi se o jasno dobijenim instrukcijama koje su u suprotnosti sa javno iznetim stavovima. Americi je upravo poželjan rat na Balkanu. Ginuće Srbi i Šiptari, plaćaće Evropljani. Suzbijaće se maligni uticaji tuđom krvlju i parama. Amerika tako prosperira od osnivanja. Tekst je samo u funkciji održanja te farse. Rat se svesvo izaziva.
„Приштина је дугорочно зависна од западне помоћи, и економски и дипломатски.“ – пишу швајцарске новине.
Заборавили су најважније – војну зависност „Приштине“! Ово потврђује лажна министарка Доника Гервала речима: „Косово ће се бранити, а други ће нам помоћи“!!!
Без војне заштите НАТО, лажна држава Косово* не би ни постојала, а свакако би се брзо сломила. Управо због ове чињенице праведног решења нема ни на видику. А праведно решење подразумева силу закона (међународног закона) тј. право, док је у стварности и на том терену већ деценијама примењиван само закон силе који нема везе са правом. Тај закон силе и данас угрожава мир који се на танкој нити одржава у ненормалном стању окупације дела српске државне територије. Ненормално се никада не може „нормализовати“ док се игноришу право и правда.
Србији и властима у Београду ни на који начин не одговара развој ситуације у правцу рата на Космету и шире, из сасвим разумљивих разлога. Отуда политичко жонглирање наше власти на танкој жици које подсећа на игру Аске пред изгладнелим вуком.
За сада, главни задатак је избећи потезе који би проузроковали директну и масовну западњачку широку медијску и пропагандну кампању у којој би кривац за рат био Београд! Они би овим правдали војну интервенцију којом би довршили варварски посао из 1999. године. Њима би то одговарало из најмање 2 разлога. Најпре, заокружили би своје циљеве у вези са дефинитивним одвајањем Космета од Србије. Уједно би показали своје мишиће над нама, када већ не могу против Руса, што их већ дуго дубоко фрустрира.
Не треба губити из вида и нашу посебно лошу геостратешку позицију где смо окружени непријатељима. Парадоксално, рат у Украјини својим завршетком и победом Русије можда би нам пружио наду у нову политичку расподелу карата. Али, тако нешто још увек није ни на видику…
Ипак, нада умире последња. Нада у неки бољи и праведнији свет била је присутна у свакој генерацији и у свим временима. Балканске конфете-државе су (поново) колоније. Борба за правду и слободу мораће да крене из почетка. Тековине двадесетог века су поништене. Двадесетпрви век за сада ништа боље не обећава.