Због вербалних сукоба са Драгославом Боканом емисију “Ћирилица” напуштали су Чеда Јовановић и Ненад Чанак. Но, ко је заправо Драгослав Бокан?
Драгослав Бокан (Извор: ФБ страница Д. Бокана)
Човек неразјашњене прошлости, нерадо говори о акцијама „Белих орлова“, војне јединице под својом командом која је господарила ратиштима бивше Југославије.
Први човек Лиге социјалдемократа Војводине (ЛСВ) Ненад Чанак у петак је у студију Јутарњег програма ТВ Хепи бурно реаговао на сам помен имена Драгослава Бокана из Института за националну стратегију и моментално напустио емисију.
„Откуд овај човек овде? Нисте ми рекли да ће он гостовати“, питао је тада Чанак и изашао.
Чанак је за Бокана и Шешеља неколико пута поновио да “смрде на лешеве” и да га Бокана не треба ословљавати показном заменицом “тај”, него “то”. Оптужио га је и да је наредио силовање девојчица и покушао да га убије.
„После 30 година где је сада оно смеће Бокан које је долазило да ме убије? Наредио је да се силују девојчице које могу унуке да му буду. Ево дођи сада да ме убијеш смеће једно кукавичко“, рекао је Чанак.
И Чеда напустио емисију због њега
Бокан је синоћ успео да разбесни и председника ЛДП-а Чедомира Јовановића када је током емисије „Ћирилица“ ушао у оштар вербални сукоб са њим, а потом и напустио студио усред емисије. Током расправе, Чеда је рекао Бокану да му је породица светиња и да живи за њих да би после Боканове опаске на његову изјаву, Јовановић бурно одговорио и рекао му: „Ђубре једно“.
Војислав Шешељ, који је такође гостовао у емисији, надовезао се на Бокана и изјавио да је Јовановић једини пут успео у својој политици када је убијен некадашњим премијер Србије Зоран Ђинђић, па је Чеда после те његове изјаве која му је изгледа прелила чашу, устао и напустио студио.
А ко је заправо тај човек?
Драгослав Бокан дипломирао је на катедри за филмску и телевизијску режију на Факултету драмских уметности и завршио постдипломске студије на Филозофском факултету. Крајем осамдесетих преселио се у Сједињене Америчке Државе, да би по повратку у Београд уз подршку Драгоша Калајића, добио запослење у Београдском издавачко-графичком заводу (БИГЗ) као уредник специјалних издања ексклузивних књига езотеријске традиције европске културе
Убрзо тога постаје један од оснивача и потписника Српске народне обнове (СНО) у Новој Пазови, председник омладине и секретар СНО, али и командант паравојне формације „Бели орлови“, о чијим акцијама данас одбија да говори.
Са Белим орловима прошао је ратишта широм бивше Југославије, пре свега хрватско и босанско ратиште, а поједини припадници Белих орлова су оптужени за ратне злочине пред Хашким судом. У ратовима деведесетих сарађивали су са Шешељевцима и другим српским војним и паравојним формацијама, а учествовали су у нападима на место Слатина у западној Славонији, Ловас у октобру и Вуковар у новембру 1991. године.
Драгослав Бокан: Напади на мене – завист, неразумевање и увреде
Учествовали су и у нападима на Бијељину, терете се за масакр у Вишеграду, масакр у Фочи, злочине у Гацку. У пролеће и лето 1992 године заједно са „аркановцима“ учествовали су и у заузимању Зворника.
Током рата је основао и своју странку под називом Српски отаџбински савез, а на републичким изборима за председника 1992. године, учествовао је као председник СОС, под слоганом „Вечна Србија је увек модерна“.
Бокан је 1996. године оптужен да је са двојицом саучесника 1992. године организовао разбојништво над познатим новосадским бизнисменом Томиславом Ђорђевићем. Том приликом је из куће жртве опљачкано 250.000 немачких марака, а самој жртви су под претњама нанете тешке телесне повреде. На суду се бранио тврдњом да му је кривично дело намештено од стране Службе државне безбедности. Бокан је 2009. осуђен на годину дана затвора, али је, према одређеним наводима, интервенцијом Миломира Марића пресуда оборена 2010. на Апелационом суду.
Био је саветник за медије начелника Генералштаба Војске Југославије Небојше Павковића.
Током рата на истоку Украјине, Бокан је од стране високих званичника Доњецке Народне Републике постављен за дипломатског представника ДНР у Србији, тиме и званично постајући први амбасадор новостворене Новоруске Републике.
Изјава о случају Мике Алексића која је разбеснела јавност
Бокан је недавно на ТВ Прва говорио о случају Мике Алексића и школе глуме приликом чега су многи гледаоци стекли утисак да омаловажава жртве и минимизира њихову патњу.
Говорио је о томе да је и његова ћерка такође ишла код Мике и да „има фантастично искуство“, јер „оно што су увреде, говорене су на дечији начин и она је то тако прихватила“. Такође, додао је и да је њему непојмљиво да жртва силовања прави серију и пише сценарио, што је назвао „перверзним“.
„Ако је она под траумом, ако јој је тешко да сведочи, ако плаче, јеца, не жели тога да се сећа, а сад прави серију. То је перверзно“, казао је Бокан.
Опрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
Погледао сам прве минуте “Ћирилице”, укључујући и инцидент који је претходио одласку Јовановића из студија и тврдим, а лако је проверљиво, да у тексту није тачно пренета размена “удараца” између Бокана и Јовановића која је претходила одласку потоњег из студија. Ако новинар? није био у стању да коректно пренесе нешто што се десило колико јуче и што он, а и сви други могу лако да провере, како веровати остатку текста који обилује фактографијом? Па би можда прави одговор на наслов (а и важан херменеутички кључ за разумевање самог текста) био: “Ко је заправао Мондо и анонимни аутор текста?”.
бокан је вучићев мираш
“…Presuda oborena intervencijom Milomira Marića.” – da citiram samo jednu od nebuloza. Kakav je ovo besmislen tekst, kakav je to informativni medij, ko to čita?
Бокан је Чеди рекао “Ђубре”, тек након што је овај њему рекао “Сецикесо”. МОНДО је брука за новинарство.
А ко је заправо Чедомир Јовановић?
Гледао сам емисију “Ћирилица” Хепи ТВ од 1.2.2021. гдине. Нисам присталица вулгарних речи на било чији рачун гостију ТВ емисије. Емисија је јавно емитована и већина се гледалаца вероватно осећала непријатно након наведеног инцидента. Невоља са неким нашим ТВ емисијама што се често као гости позову лица супростављених националних, верских, политичких и других ставова која аргументима силе, вербалног насиља, намећу своје ставове. Нисам присталица Ч. Јовановића и његових контраверзних општих јавних ставова. Углавном србофобних. Међутим Д. Бокан, В. Шешељ овде у Србији имају код знатног дела становника националистички епитет. Замерам свој тројици интелектуалаца, високообразованих лица, заједно са дискутабилним водитељем емисије М. Марићем, што се појављују, а Марићу што организују овакве заиста иритантне, непотребне емисије где гости попут наведене тројице не знају да воде цивилизоване расправе него се служе вербалним међусобним вређањем. О Д. Бокану читао сам разне текстове, углавном непоткрепљене потребним аргументима слично као о В. Шешељу, који је недавно изнео причу, из приватног живота у којој је јавно увредио ТВ водитељку из Требиња као и једног епископа СПЦ! Срамота је за било ког човека а нарочито за “интелектуалца” типа В. Шешеља нешто такво неприхватљиво износити у јавност. Све да је истина што је изрекао то нико паметан не би јавно износио. Изнешена приватна, лична, било чија искуства кажњива су и по Уставу Србије и законима о загарантованој приватности грађанина. Д. Бокан има право на своје мишљење у вези афере у “Школи глуме”. Док овај случај не добије судски епилог тако стоје ствари.Слобода јавног говора је било коме загарантована – то је чињеница. Док суд не пресуди шта је било.
Реља, да би човек био интелектуалац потребно је да буде образован. Код Срба образован човек значи прво да има ОБРАЗА. Образован заначи научен да буде стручњак у некој области и (још важније) да је високо моралан, мудар и пристојан. Ниједан од ове тројице не испуљава услове да би био проглашен интелектуалцем.