Осећамо потребу да искажемо да све оно што се у Председништву Србије чини за добро нашег народа где год да он живи, за добро Србије, има нашу подршку, рекао патријарх
Патријарх Порфирије и Александар Вучић приликом посете архијереја СПЦ Председништву Србије (Извор: СПЦ)
Патријарх Порфирије и чланови Сабора код председника Републике Србије
Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, са господом архијерејима окупљеним на редовном заседању Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, посетили су данас у Генералном секретаријату г. Александра Вучића, председника Републике Србије.
Првојерарх Српске Православне Цркве и архијереји су разговарали са председником Републике о неколико за наш народ веома важних питања, а посебно о текућим и предстојећим притисцима који се тичу дијалога о Косову и Метохији. У разговору је наглашено да је јединство народа, поготово у временима великих искушења, стуб очувања државе и националних интереса, а да Црква има изузетну улогу у очувању тог јединства. Том приликом, патријарх Порфирије је истакао:
– Уважени господине Председниче, Блажењејши, високопреосвећена и преосвећена браћо архијереји, уважени господо и госпође министри, драга браћо и сестре,
За нас је радост што можемо да будемо заједно са вама у Председништву Републике Србије, које осећамо заиста не као своју кућу, него осећамо да јесте наша кућа. Осећамо са једне стране потребу да искажемо да све оно што се овде чини за добро нашег народа где год да он живи, за добро Србије, има нашу подршку. Са друге стране осећамо одговорност, јер нисмо само посматрачи збивања, него осећамо сами да имамо одговорност за свако добро нашег народа где год да он живи, а нарочито у Републици Србији, као и за добро свих људи, јер једно друго не искључује. Где год желимо добро нашем народу то подразумева добро и свима онима који су са њим.
Као Црква ми знамо шта је вера у Бога, али и то да је човек, поред свих осталих потреба које има, пре свега биће које има потребу за, да тако кажем, метафизичким утемељењем свога постојања. Није само искуство вере и нама не треба то говорити и доказивати, него је чињеница коју препознаје наука и то не од јуче, дефинишући човека као homo religiosus, дакле, биће које поред осталога има потребу за Богом, бави се питањем Бога. И пред саборским оцима сам се сетио једне приче везане за Анштајна. Њему је један гост, кога он поштује, поставио питање: Шта је смисао и циљ живота? Он је знао да је Анштајн човек који има и памети и знања, неко ко може да одговори на многа питања. Одговор великог научника је био: Ако се питамо о циљу и смислу живота онда припадамо људима који се баве питањима вере. Саговорник је тада закључио: Ако је то тако, онда је сувишно и можда боље да се уопште питамо о смислу и о циљу постојања. Анштајн је на то додао: Могућ је такав један пут. Међутим, ако би се тако поставили у односу на питање смисла и постојања живота тада бисмо били људи којима не само да је тешко да живе него би било немогуће да живе. Дакле, да парафразирам самог Ајнштајна, без питања вере, без Бога, човеку не само да је тешко живети, него је и немогуће. Шта сам овим хтео да кажем? Хтео сам да кажем следеће: да – разговарали смо не једанпут на ту тему. Сви ми из Цркве, јавно смо износили не једанпут, оно што сматрамо да је важно. Чињеница је да је веома важно да се боримо на сваком пољу живота једног народа и државе, као што су економија, безбедност… да тражимо решења за разне изазове са којима се суочавамо на пољу друштвених, психолошких, политичких и свих других изазова. Међутим, ако простор вере остане празан као фундаментални, онда и сви ови други простори, ма колико били успешни или ма колико са више успеха или мање успеха покривали наше потребе, остају ипак у најмању руку или у најбољем случају краткорочни.
Извор: Снимак екрана/N1
Ових дана смо се суочили са великом трагедијом у нашем народу. После овог нашега састанка и ове трпезе љубави ићи ћу на сахрану Ангелине, која се упокојила као десета жртва масакра који је починио један дечак. Сви овај проблем покушавају да разумеју: зашто се десило то што се десило? Наравно, многи у том покушају, по сваку цену траже одговорног изван себе, оптужујући другога, ко год да је тај други, да је он одговоран за то што се десило. Као да нисмо један организам. Ја сам не једанпут рекао да смо сви одговорни. Ја сам први одговоран и нећу да анализирам шта то значи, зато што размишљам о свету, о човеку и о себи у духу Јеванђеља. Међутим, било ми је интересантно да су и психолози и социолози и стручњаци разних профила, позивани на све могуће медије да кажу шта мисле о томе, зашто, како и ко је крив, изузев, у само неколико случајева на мањим медијима где су позвана два свештеника. Нигде никог од оних који би имали шта да кажу, али не само да кажу, него који би засигурно речју Христовом, речју Јеванђеља помогли свеукупном суочавању са тим изазовом и решавањем тог проблема. Мене су позвали ђаци из Земунске гимназије, најбројније гимназије у Србији у вечерњим часовима, да им се обратим. Било је преко хиљаду деце. Ниједне медијске екипе није било да то забележи. Ја немам лично проблем са тим, да ме не разумете погрешно. Напротив, верујем да би сваки епископ, вероватно и сваки човек који има неку функцију, радо изабрао да буде негде у миру и тишини, да није у вртлогу бура које, бојим се, нису само завитлане овде на нашим просторима, него да су пре свега глобалног карактера и да су тешко ухватљиве. Сви ови социолошки, психолошки, филозофски и разни други покушаји личили су ми, слушајући и гледајући то што се збива на екранима, као да неко гледајући узбуркано море види таласе и покушавајући да дефинише таласе хоће да објасни дубину мора.
Враћајући се на Анштајна и чињеницу да је човек homo religiosus мислим да је важно да сви разумемо да нам је Бог свима потребан. Наш народ је православни народ и да није било православне вере која га је уобличила Јеванђељем Христовим кроз историју и кроз векове ми не бисмо били данас то што јесмо. И зато је веома важно, а разговарали смо већ и раније, да питање веронауке вратимо само у почетни положај, онако како је то било у најмању руку када је уведена и враћена у школе, како се не би десило да нам због великих искушења и изазова са којима смо суочени промакне брига о суштини онога што јесмо, јер ако одбранимо љуштуру, своју спољашњу форму, што је неизоставно важно и веома тешко, а будемо се изнутра расточили, заправо не буде нас било, шта ће нам онда и та спољашња форма, коме ће служити и шта је она.
Архијереји СПЦ у Председништву Србије (Извор: СПЦ)
Вама хвала што разумете потребе свог народа, а то јесу и потребе наше Цркве. О суштинским и важним проблемима и темама сви морамо заједно размишљати и свако може, а и треба, да да свој допринос. Ми смо, ево, на Сабору и разговарамо пре свега као људи Цркве, црквено размишљајући о ономе што је суштина нашег постојања, о вери у Христа, о светој Литургији, о богослужењу, о молитви. Међутим, ми нисмо измештени из овога света и времена, него на тим темељима, кроз призму Христову, кроз призму Јеванђеља, сагледавамо овај свет, односно оно што јесте најнепосредније наше искуство и на шта смо позвани, а то је да Христовом речју и Христом дамо перспективу и могућност живота у нади и у вери да не можемо бити поражени.
Хвала вам на овом позиву и опростите што сам можда задржао неки минут више вашу пажњу. Питање свих питања или најважније питање у овом тренутку за наш православни народ јесте тема Косова и Метохије, а највише смо времена до сада у одржавању овога Сабора посветили том питању… Ми се молимо да Косово и Метохија буду оно што јесу. То је саставни део Србије. Косово је наше срце. Косово је ум, извор нашег постојања. Косово и Метохија су наша колевка, али у исто време, стојећи на позицијама за које мислимо да су правичне, да су праведне и истините, сва братија је много више речи посветила потреби да наше молитве буду за заједнички живот на Косову и Метохији и са Албанцима и са свима другима, као и за заједнички живот са свим људима где год да живимо, са другима и другачијима, да наше молитве и наши напори буду усмерени на то да колико год можемо допринесемо разумевању других и да други разумеју нас, на показивању елементарне хуманистичко-антрополошке иситне да човек без човека не постоји, да је човек створен не да буде човеку вук, него да буде пријатељ, да је други створен Богом, вољом Божјом, да кроз њега упознамо себе и упознамо поменути циљ и смисао нашег постојања. И то је негде једногласно не само размишљање него и осећање свих браће архијереја и читавог нашег Сабора. Хвала и опростите!
Наслов и опрема: Стање ствари
ИСПРАВКА: Претходни наслов овог текста погрешно је садржавао да се патријарх Порфирије обратио председнику Александру Вучићу са Блажењејши, титулом која је углавном резервисана за обраћање митрополитима. Извињавамо се патријарху, председнику и читаоцима (19. 5. 2023. у 8:20).
Categories: Вести над вестима
Боже драги и благи, да ли је ово могуће? Да ли је ово права вест? Било би страшно и да је Њузнет, било би страшно да нешто такво уопште може и да се помисли, макар и у шали.
Ако се неко превелико чудо не деси, ми као народ нисмо мртви, ни четвородневни као Лазар, ми смо четрдесетодневни и то мртвац после кога црви повраћају.
Дошла је дијагноза, на упокојење Св. Владике Николаја Охридског, Охридска мегаиздаја. И де факто и де јуре. Ко није разумео, дошао је на пренос моштију Београдски покољ. И после свега тога, цео врх Цркве иде… ГДЕ??????????????????????????????
Треба се молити Богу и бити спреман да се претрпи било шта, јер очигледно од људи више нема ни наде ни вајде. Макар оних људи што се формално Србима зову, а нема различитијег народа под куглом земаљском. Ни с од Срба ми више немамо.
”Патријарх Порфирије Александру Вучићу: Блажењејши,
хвала што разумете потребе свог народа, а то су и потребе
наше Цркве.”?!
”Осећамо потребу да искажемо да све оно што се у
Председништву Србије чини за добро нашег народа где
год да он живи, за добро Србије, има нашу подршку,
рекао патријарх”?!
Митинг 26. маја никако није потреба ни добро за Србе и
Србију, а Патријарх и ”Блажењејши” то одобравају и јавно
подржавају?!
Мало је рећи да је то сулудо и ненормално, то је ђавоимано,
као што су ђавоимани онај дечак убица из школе ”Рибникар”
и онај младић убица из Младеновца.
Ово је отворен позив за долазак на митинг, подршка
митингу, да се удовољи фаронском лудилу Вучића,
умишљају да је ”Тито после Тита”, да потпуно
сатре Православну Србију и Православне Србе!
Просто да не верујеш – архијереји позвани на ручак или
на ”СЕНДВИЧЕ”?
Данас је среда, посан дан, надајмо се да се Патријарх и
епископи нису омрсили, осим ако их Вучић није ”разрешио”
од поста.
Монаси понедељак, среду и петак посте на води.
Могуће да их је Вучић ”разрешио” на рибу и вино, јер он без
воде може, али без вина никако.
Ту је и министар финасија Синиша Мали, да подели
припадајућу надокнаду за најављени митинг, који су
архијереји ћутке подржали.
@Бојан
Чему се чудите. За мене су они „прочитани“ још пре неколико година, тада сам се окренуо Епархији рашко-призренској у егзилу. У Бугарској су, по отварању досијеа, утврдили да је око 90% свештенства радило за службе безбедности. Код нас се сада примењује она народна: „пара врти где бургија неће“
Него, још једну јаку молбу, апел, позив, владикама, док је још „вруће“(ха,ха,ха,). Само јако!
Каже Патријарх да они (црквени људи) нису измештени из овога света већ кроз призму Христа и Јеванђеља сагледавају свет и оно за шта су позвани…
Камо среће да је тако. Небројено је доказа да су се отуђили 100 светлосних година и од српског народа и од овога света. Па ево само једне „ситнице“: какав је то патријарх који „слуша и свира рок“? И којег његови мегафони на разним ТВ хвале да је због тога савремен, учен, културан и мудар! Зар такав треба да буде духовни вођа већине српског, православног народа?
Какви су тек они који га хвале и који су га окружили? Какве су владике које га беспоговорно слушају као да је он сам Месија, и ћуте као каменови на најсудбоносније одлуке које уска врхушка на власти доноси, а тичу се ОПСТАНКА народа и државе? А исто тако ћуте и на највећи и најцрњи канцер који хара делом Србије и који се манифестује кроз деловање обезличене безбожничке, чиповане и роботизоване гарнитуре слепих присталица западних вредности, безалтернативних путовођа који су опседнути сулудим наумом да ће они одвести народ у свеопште благостање и срећу западњачког света, с тим да нас претходно натерају да се одрекнемо свега свога, да трајно и искрено волимо своје убице и крвнике, пошто нам претходно исчупају срце и претворе мозак у пихтије.
О каквом то „јединству“ говори Патријарх? Шта значи позив „да се ујединимо“ ако нам не каже јасно око чега, или око кога треба да се ујединимо? Њему је добро познато какве све центрифугалне силе делују у Србији и колико су деструктивне. Није довољно само изрећи мишљење Цркве о најважнијим питањима за државу и народ.
Очигледно је, пак, да Патријарх мисли на Вучића као тај стуб (али намерно то не истиче), о томе нема дилеме, као дирек за који треба да се држимо да бисмо се спасли и да бисмо опстали. А Вучић није обичан човек са закрпама на лактовима на карираном капуту (попут неке канцеларијске мастиљаре), Вучић је институција. Ту институцију чине сви његови преумљени радикали и отпадници СПС-а (али и отпад из другиг странака, нарочито из ДСС-а и ДС-а) који су прихватили западну глобалистичку мантру као Свето Јеванђеље и ПРОДАЈУ НАРОДУ РОГ ЗА СВЕЋУ на један најпримитивнији, најпростачкији начин од кад је Србија настала! Тој институцији припадају његове менталне машине за испирање мозга народу, почев од Пинка и Хепија, преко Информера, Српског телеграфа, Ало, Курира, Блица, Вечерњих новости, ево им се придружила и Политика на најмизернији, беднички начин. Та комплетна институција једно мисли, друго прича, а треће ради!
Позива ли нас Првослав Перић да се ујединимо око тих величина, мудраца и добротвора народних?
Да, он управо то ради.
Зашто ли ћути @марк еугеникос? Имао је надахнут коментар-објаву: https://stanjestvari.com/2022/06/02/jedan-komentar-mark-eugenikos/
Човек нагађа, али никако му на памет не паде поткупљивост. То себи не сме да дозволи, јер среброљубље је смртни грех. За то правдања нема. А о томе се управо ради.
Ono kad se „Patrijarhova vecera“http://e-nacija.com/u-medjuvremenu/461-granica/1478-patrijarhova-vecera
pretvori u „Predsednikovu“
Kako god, obezbedili su i jedan i drugi svoje mesto u istoriji.
Ostace zapisano da je za vakta ovog patrijarha (i verovatno njegovom zaslugom), Crkva neoprostivo omanula.
I da…apel intelektualaca je svakako dobro dosao, ali nece resiti nista…sem ako mozda nekoga iz Crkve potakne na konkretno delovanje, jer se bez ikakve „kontra-sile“ stvari nece pomeriti u zeljenom pravcu.
Свјатјејши и „Блажењејши“, руку под руку, слаткоречиво се ругају нашој светосавској Цркви, институцији српског патријарха, светосављу, народу светосавском, „Блажењејши“ Александар својим логореичним свашточинством, а Свјатјејши Порфирије нечињењем, ћутањем и тајним забранама свештенству да зуцне иједну реч о текућим издајама, понизним удвориштвом домаћој и иностраној србомрзији, и непојамним презиром према гласу и вољи верног народа.
Домаће екуменистичко безумље и белосветско глобалистичко зло на истом, али, слава Богу, залудном послу разарања, деконструкције и демонтаже неуништивог светосавског духа и наслеђа, Христове светосавско-светолазаревске заветности српске. алуд им сва подршка „кукавног Српства угашеног“ у нашем црквеном и државном „естаблишменту“… „Ни врата пакла не могу победити Цркву!“
Господ и Мајка Божија и сва ахристу Господу верна Небеска Србија је са распетим нашим родом српским!
@револуционар
„Зашто ли ћути @марк еугеникос?“
Шта си ти овде, неки прозивач?
Прво, нисам на платном списку СтСт па да дугујем уреднику одређени број коментара. Пишем кад ми се пише и о чему ми се пише, у ограниченом слободном времену.
Друго, више пута сам овде на СтСт постављао питање да ли су се наши архијереји заиста одрекли света или не. Онога ко се одрекао света није могуће ни уценити ни поткупити, нити на било који други начин натерати да ради нешто противно Истини. А тиме што ти није јасно шта значи „одрећи се света“ само потврђујеш да све треба да ти се нацрта.
Смарање ми је да ти одговарам више, једино ако уредник уведе некакав систем из предшколске установе где може да се црта у коментарима.
У наведеном обраћању, почев од „Уважени…“ па све до „Хвала и опростите“, појам „народ“ побројах 10-так пута, „Србија“ 5, „Анштајн“ 4 пута и „Ајнштајн“ једама (1).
Народ је најчешће „наш“, два пута је „православни“ једном је „свој“ а једном је „један“.
Црква (5 пута) су „ми“: „Као Црква ми знамо…“, „Сви ми из Цркве…“, „Ми смо, ево, … као људи Цркве, црквено размишљајући…“. Е јесте, умал’ да прескочим, једном је и наша у „… а то јесу и потребе наше Цркве“. То је 5/5.
Српско овде нема ништа, да се разумемо, осим можда малкице између редова и то ових: „Наравно, многи у том покушају, по сваку цену траже одговорног изван себе, оптужујући другога, ко год да је тај други, да је он одговоран за то што се десило. Као да нисмо један организам. Ја сам не једанпут рекао да смо сви одговорни.“
„Многи“? „Изван себе“? „Сви одговорни“? Јел’ неко поменуо „разоружање“ (0) и ког народа? „Свог“, „једног“ или „нашег“?
Подно списа умољавам неког, да тако кажем, Богословнијег да растумачи: „Као Црква ми знамо шта је вера у Бога, али и то да је човек, поред свих осталих потреба које има, пре свега биће које има потребу за, да тако кажем, метафизичким утемељењем свога постојања. Није само искуство вере и нама не треба то говорити и доказивати, него је чињеница коју препознаје наука и то не од јуче, дефинишући човека као homo religiosus, дакле, биће које поред осталога има потребу за Богом, бави се питањем Бога.“
https://www.theguardian.com/science/2008/may/12/peopleinscience.religion. Zanimljivo da je Patrijah Porfirije upotrebio izreku Alberta Einstein, da bi dokazao postojanje I znacaj religije. Einstein nije verovao,mozda je bio veliki naucnik . Nije mi namera da ispravljam tako obrazovanog coveka( sigurno 25 godina skole) , tu su 45 vladika sa toliko skole,koji to verno upijaju I odobravaju,
@револуционар
Поштовани,
Понављам молбу да се према другима на овом сајту односите са више поштовања!
У нади да нећу морати да применим и неке „друге мере“,
Александар Лазић
@Својенародан и нашецрквен
Орадошћен, ко зна који пут, Вашим коментаром, скромно Вам предлажем следећи рецеп(а)т : шака Достојевског ( Записи, што из подземља, што из мртвог дома, Дневник, Браћа Карамазов, Идиот ), кафена кашичица Чехова, исто толико Гогоља ( од првога Галеб, Вишњик и Три сестре, од другога Божаствена Литургија ) и све прелити Жарком Видовићем ( Огледи о духовном искуству, Срби и Косовски Завет у Новом веку ). Да одстоји далеко од било које књиге Владете Јеротића, Григорија Дурића и нинових добитника у највећем броју, али посве близу књига Милорада Павића, и баш између Његошеве трилогије и песама Момчила Настасијевића…
На здравост да Вам буде, врли и поштовани !
@Својенародан и нашецрквен
„Подно списа умољавам неког, да тако кажем, Богословнијег да растумачи: ‘Као Црква ми знамо шта је вера у Бога, али и то да је човек, поред свих осталих потреба које има, пре свега биће које има потребу за, да тако кажем, метафизичким утемељењем свога постојања.’ “
Уф, зицер сте ми наместили овај цитат. Ево из приказа књига Жарка Видовића његов став о тој теми: https://stanjestvari.com/2023/05/18/mirkovic-knjige-zarka-vidovica/
„Западна култура уопште није хришћанска, то је метафизичка култура. Ко се диви метафизици, тај и не зна чему се, у ствари, диви. Диви се наопаком схватању човека и антропологије. Највеће зло које данас влада светом је управо – метафизика, сатанско учење. Потпуно бездушно. Апсолутна моћ ума који презире човекову моћ осећања, саосећања, саживљавања, разумевања, саучешћа, солидарности. Метафизика презире осећања, о љубави говори са стидом и презиром, све своди на ниво разума, чистог разума”.
Друг патријарх или није читао Видовића (mein Gott, Видовић није докторирао у Грчкој), или га је читао па се не слаже, а можда није ни разумео. Но добро је да се вратио на Ајнштајна, сад смо на сигурном. Мора да је патријарх то покупио од аве Јустина.
Нажалост, сада је вероватно већ све касно. А. Вучић је у оквиру свога (западног) плана да постепено омогући независност самопролашеног Косова, знао да би СПЦ могла бити последња тврда брана за остварење његових издајничких намера. Зато је он на време организовао избор „свога“ Патријарха, очевидног и доказаног екуменисту и глобалисту. Међутим, и поред таквих тешких околности по србски народ и државу Србију, ја као искрени верник СПЦ, верујем да Патријарх Порфирије неће успети да одбрани неодбрањиво, ма колико његове изјаве биле уопштене и увијене у троструке рукавице. Не иду заједно СВЕТОСАВЉЕ и глобализам. СПЦ је довољно јака да ће се ствари морати расчистити унутар саме Цркве. Остајемо поносни на славну и страдалничку историју (више од 800 година) наше свете Српске Православне Цркве.
Од срца хвала за рецептуру, @Зоран Николић (Ваљево). Делом је била примењена али не у овој мери а чак је и једна жлица Дурића била узимана у инокулативне сврхе.
Питајући за растумачење горње изјаве мислио сам најпре на „то да је човек, поред свих осталих потреба које има, пре свега биће које има потребу за, да тако кажем, метафизичким утемељењем свога постојања“.
Затим на следствујуће да „је чињеница коју препознаје наука и то не од јуче, дефинишући човека као homo religiosus, дакле, биће које поред осталога има потребу за Богом, бави се питањем Бога“.
Читајући гредом овде на СтСт написано, баш некако у време кад сте ми писали рецеп(а)т наиђох на цитат једног од целомудрених који поменусте.
Жарко Видовић каже (https://stanjestvari.com/2023/05/18/mirkovic-knjige-zarka-vidovica/):
„Западна култура уопште није хришћанска, то је метафизичка култура. Ко се диви метафизици, тај и не зна чему се, у ствари, диви. Диви се наопаком схватању човека и антропологије. Највеће зло које данас влада светом је управо – метафизика, сатанско учење. Потпуно бездушно. Апсолутна моћ ума који презире човекову моћ осећања, саосећања, саживљавања, разумевања, саучешћа, солидарности. Метафизика презире осећања, о љубави говори са стидом и презиром, све своди на ниво разума, чистог разума”.
Иза овога следи читав пасус краћих навода о метафизици и трансхуманизму, идолопоклоничком односу према разуму, култу мишљења … све одговор до одговора на моје питање, верујем да сте читали. Помињу се и „шимпанзе будућности”, које не падају далеко од кладе (да мало и ја закитим, homo religiosus-а ради).
На наведену изјаву око чијег сам се тумачења запитао Ваша рецептура кроз ове Видовићеве речи би требало да делује као мелем од коприве на гнојну рану, ако Бог да буде било добре воље да се примени. И ако није много касније него што мислимо.
Кад ово кажем мислим на ону изреку о постојању две врсте људи: оних који Богу говоре „нека буде Воља Твоја“ и оних којима Бог на послетку каже да буде по њиховој вољи.
Срдачно Ваш,
Својенародан и нашецрквен
@ свим коментаторима
Ако сте слали коментаре 19. маја између 0:28 и 1:15, због техничких проблема са Вордпрес темом они су изгубљени. Молимо вас да пошаљете поново и примите наше извињење!
@Марк Еугеникос,
отпоздрав скоро па истоветне суштине и садржаја писао сам за @Зорана, тек накнадно видео сам Ваш коментар. Надам се да није на одмет а читалаштво нек’ опрости. Цела изјава и даље ми је … немам речи – „пустимо да бројке говоре“ … а тај конкретан део као да је писан за рубрику „Изјава дана“.
@Свим коментаторима ( па и мени )
Због техничких проблема са Вордпрес темом сви плусеви за моје коментаре су изгубљени. Молим Вас да их “ ударите “ поново.
@Марк Еугеникос
Друг патријарх је председник задужбине која свеколико брине о многоценој заоставштини Жарка Видовића, те нема обавезу ишта од повереног да прочита и созерцава, али има право да загуби, прецрта, заборави, прећути, превиди, прогласи непостојећим – другим речима, да разоружа задужбину ради безбедности фанарско – западне – папске метафизике…
@Зоран Николић (Ваљево),
ако добро читам између редова, ова два „лидера“ ће „мегдан поделити“ тек негде на коти „protestantismus versus papismus“, Фанар је ту тек пролазна башча с фењерима а можда буде и поприште првог полувремена. Ценим да ће бити нерешено, из 0 у икс.
@Својенародан и нашецрквен
Може бити да Вам је позната она кретеноидна реклама за неку баналну марку прашка за прање веша, где два дебила, отац и син, играју “ један на један “ између два мала гола, а старши дебил подвикује јуноши – ДОДАЈ ! Е, тако и ове наше “ мештерске десетке „, полутке од класе типа “ рики мартин и ђорђе балашевић „, убедивши, и народ у секти и клир у цркви, да има додавања, недозвољене позиције (офсајда), враћања лопте голману који сме да је хвата у руке, индиректа, из разлога што је старши дебил донео лопту, голове, штуцне, рестриктивни простор и свлачионице, те дигитални ручни семафор за измене и објаву додатног времена, а, млађи, са брадом, обезбедио парче порте за терен и негашени креч за обележавања терена, играју “ шеву “ док им језуитски метафизичари ( Велики инквизитор ) не одузму и терен, лопту, дресове, голове, публику, резултат, шансе и полушансе, корнере и посед лопте, затезање примицача и грч у стопалу, пљување и истресање носа кад противник не гледа и, на крају, ону врећицу прашка за коју су играли, остављајући им амбалажну крпу ( нека буде “ факс хелизим – он добро пени, а не пере ич ) да обришу зној…
Из самог наслова се види, односно из онога што је “патријарх” рекао АВ-у, може се закључити да је Црква преотета од народа. За њих је Црква нешто сасвим друго и нема везе са народом. Зато високо свештенство у читавом свом деловању и одаје утисак ФАРАОНА! Христова наша Светосавска Црква је на жалост окупирана, на шта је указивао и блаженопочивши отац Жарко Гавриловић.
Ни вино, ни вода, ето то је та прича патријарха Српског.
@ Зоћа Николић ( Ваљево)
Раније сам поменуо, у контексту Ћириног аутодриблања (‘dribble’) стару фудбалску верзију ‘крпигуз’ за коју сам рекао да вероватно осим тебе мало ко зна, па првом неком приликом између два претакања можеш и њена правила, барем метафорички, да објасниш.