Ива Ненадић: Револуционарни покушај ЕУ да заштити и оснажи медијски плурализам

Извештај са предавања др Иве Ненадић „Мере Европске уније за заштиту медијских слобода и плурализма у дигиталном и традиционалном контексту”

Др Ива Ненадић (Фото: ИЕС/Снимак екрана)

У организацији Института за европске студије 8. децембра 2022. године, одржано је онлајн предавање др Иве Ненадић, научне сараднице Европског универзитетског института у Фиренци, у вези са Законом ЕУ о дигиталним услугама (Digital Services Act) и предлогом Закона ЕУ о слободи медија (European Media Freedom Act), односно мерама које доносе ови закони и изазовима њихове имплементације.

На самом почетку, др Ненадић је истакла да су медијске политике и даље у рукама земаља чланица, те да ЕУ ту има ограничену могућност интервенције, али да ипак има на располагању одређене инструменте деловања. У том контексту је и представљен развој ЕУ политике медијског плурализма и то кроз операционализацију концепта медијског плурализма у контексту европских медијских политика и представљање пројекта Мониторинг медијског плурализма, који пружа преглед мерења ризика за медијски плурализам у свим земљама чланицама ЕУ и државама кандидатима за чланство.

Наиме, како истиче др Ненадић, све је започело са независном студијом о показатељима медијског плурализма у појединачним државама чланицама, на основу чега је и покренут пројекат Мониторинг медијског плурализма. Сам мониторинг јесте истраживачки алат развијен за препознавање потенцијалних ризика за медијски плурализам у државама чланицама ЕУ и кандидатима за чланство. Заснива се на холистичкој перспективи – укључује широк распон правних, политичких и економских варијабли, које су релевантне за анализу нивоа медијског плурализма у демократском друштву.

Извор: ИЕС

Говорећи о операционализацији концепта медијског плурализма, др Ненадић је истакла да исти обухвата 4 подручја мерења – темељна заштита, тржишни плурализам, политичка независност и друштвена укљученост. Мониторинг се спроводи у форми упитника, који садржи 20 индикатора и 200 варијабли које су квалитативног и квантитативног карактера. Подаци се прикупљају једном годишње путем онлајн платформе, из примарних и секундарних извора.

Др Ненадић је указала да је методологија мерења медијског плурализма нужно динамична и да је потребно да се мења сходно променама у информатичком окружењу, како би заиста била адекватна за мерење ризика за медијски плурализам. Представљајући налазе последњег мерења медијског плурализма, истакла је чињеницу да ниједна земља није у потпуности слободна од ризика. На пример, налази говоре да су неки од заступљенијих ризика у доменима као што су – слобода изражавања, услови рада за новинаре, процедуре именовања медијских регулатора, концентрација медијског власништва, државно оглашавање, независност јавних медија, жене у медијима, заштита против дезинформација. Међутим, упркос напретку и новинама у овој области, оно што је проблем у вези са овим политикама, како наводи Ненадић, јесте што ЕУ значајно касни за, нпр. САД у разумевању проблема медијског плурализма и има врло ограничен приступ корисним, емпиријским подацима у овој области.

У даљем излагању, др Ненадић се осврнула на кључне законе ЕУ у области медијске политике. Пре свега, један од одговора ЕУ на ризике по медијски плурализам, огледа се у новом Закону о дигиталним услугама, који је ступио на снагу у новембру 2022. године, а чија се пуна имплементација очекује у фебруару 2024. године. Кључна одлика овог закона, јесте што од водећих интернет платформи, захтева највећи ниво транспарентности и одговорности. У области деловања против дезинформација, водећи инструмент ЕУ је Кодекс деловања против дезинформација, из 2018. године, који делује од саморегулације (где све зависи од добре воље водећих интернет платформи) ка корегулацији (где Кодекс постаје инструмент извршавања законски прописаних обавеза).

Најзад, када је реч о Предлогу Закона ЕУ о слободи медија, исти се базира на успостављању и функционисању унутрашњег тржишта медијских услуга. Један од најзначајнијих делова овог закона, односи се на транспарентност и уредничку независност, док је највећа новина коју овај закон доноси, оснивање Европског одбора за медијске услуге. Иако су реакције у вези са овим Законом углавном позитивне, проблематично је питање начина његове имплементације у свим земљама чланицама ЕУ, због великих разлика у погледу медијских слобода и капацитета демократских институција међу појединим чланицама.

Стога, др Ненадић закључује, да све наведено јесте револуционарни покушај ЕУ да заштити и оснажи медијски плурализам и слободу медија, али да ће највећи изазов бити осигуравање да се нови закони имплементирају на адекватан начин.

Слађана Ћурчић,
Институт за европске студије



Categories: Вести над вестима

Tags: , , , ,

Оставите коментар