Томислав Сунић: Велики ресет и замена становништва у Европи

Са питањем замене становништва уско је повезано и питање интеграције и асимилације миграната у западним друштвима, нагласио др Сунић

Миша Ђурковић и Томислав Сунић (Фото: ИЕС)

У периоду од 13. до 15. децембра гост Института за европске студије у Београду био је хрватско-амерички професор, дипломата и писац, др Томислав Сунић. Том приликом он је одржао и два предавања: „Опадање у историјској перспективи, од Јувенала, Шпенглера до савременог либерализма: религија прогреса као покретач друштвеног расула“ у Културном центру Нови Сад и „Велики ресет и замена становништва у Европи? Узроци и изгледи“ у свечаној сали Института за европске студије у Београду. Томислав Сунић је човек богате биографије, доктор политичких наука, некадашњи дисидент, дипломата, аутор бројних књига објављених на неколико језика и блиски сарадник Алана де Беноа и GRECE групације. Као млад човек, пропутовао је кроз готово све земље Европе и Азије, од Холандије до Индије. Студирао је романистику, да би 1983. године отишао у САД, где је добио политички азил. Тамо је био један од предводника хрватске емиграције, која је тих година активно радила на отцепљењу Хрватске од Југославије. У том периоду био је близак сарадник Мате Мештровића, сина Ивана Мештровића. Магистрирао је на Универзитету у Калифорнији, а докторирао на Санта Барбари. У земљу се први пут враћа 1991, а дефинитивно 1993. године. Имао је запажену улогу у хрватској дипломатији, обављајући различите функције у дипломатско-конзуларним представништвима ове државе у Белгији, Данској, Уједињеном Краљевству и Алжиру.

Посебну пажњу привукло је његово предавање другог дана у Београду, имајући у виду веома интригантан наслов. На почетку, окупљене је поздравио др Миша Ђурковић, директор Института за европске студије, који је захвалио предавачу на посети, те подсетио да Сунић представља не само научног ствараоца и преводиоца различитих значајних дела, него и сведока и учесника бројних судбоносних догађаја на прелому епоха. Предавач се захвалио на гостопримству, истакавши да се Запада није вратио искључиво из националних побуда, већ што је у његово време на том истом Западу много више сретао криптомарксиста и криптојугословена, неголи у самој Југославији. Пре него што је започео своје предавање, Сунић је више пажње посветио преиспитивању појмовног апарата, конкретно, преиспитивању терминологије коју користе савремени политиколози, социолози и филозофи. У том контексту, навео је пример речи демократија, која нема исто значење у Северној Кореји, као што има у Немачкој. С тим у вези, апострофирао је важност тачног детектовања оних који дефинишу конкретне појмове, попут људских права, демократије, толеранције итд. Нагласивши притом своју резервисаност како према речнику homo sovieticus и homo balcanicus, тако и према терминологији савременог homo economicus, али и према ЛГБТ и трансродном језичком инжењерингу.

Затим се осврнуо на сам појам замене становништва. У ширу употребу њега је увео француски мислилац Рено Ками (Le grand remplacement). Да овај појам не представља искључиво само један од термина из речника тзв. теоретичара завере, говори и податак који износи Сунић, да се у Француској од недавно појам расе сматра социјалним конструктом, а не биолошки условљеном категоријом. Стога се предавач пита, ако је раса конструкт – односно вештачка, то јест непостојећа категорија – како може постојати расизам? На тај начин, по његовом мишљењу, они који нас уче да међу људима нема никаквих расних разлика, истовремено су највећи борци против расизма. Са питањем замене становништва уско је повезано и питање интеграције и асимилације миграната у западним друштвима. Наиме, иако се често поистовећују, Сунић наглашава да се ради о потпуно различитим појмовима. Па тако наводи примере америчких Јевреја, са једне, те Срба и Пољака, са друге стране. И док су први савршено интегрисани, а готово потпуно неасимиловани, Срби и Пољаци у Чикагу су и интегрисани, али и великим делом асимиловани грађани САД. Такође, предавач истиче да историји нису непознати примери велике замене становништва, имајући у виду „размену“ становништва између Грчке и Турске након Првог светског рата, односно протеривање Немаца из Источне Европе након Другог светског рата. Као пример државе која, како Сунић наглашава, држи до себе, и која има потпуно другачију имиграциону политику, наводи Јапан. Ова земља, иако део западне политичке хемисфере, не спроводи агенду замене становништва. Са друге стране, Сунић исказује бојазан за сопствену државу. Пре свега, из разлога њеног учлањења у евроатлантске интеграционе процесе, које он види као опасност за демографску будућност Хрватске. Иако је српско питање „решено“ у протеклом рату, предавач изражава бојазан да би Брисел и Вашингтон могли у једном тренутку притиснути загребачке елите да испражњене просторе Лике, Кордуна и Баније, али и све празније Славоније насели мигрантима из Авганистана, Пакистана, Африке и Блиског истока.

Миша Ђурковић и Томислав Сунић (Фото: ИЕС)

Након тога, предавач је више пажње посветио улози Римокатоличке цркве у наведеним процесима. Наиме, Римокатоличка црква првенствено у Сједињеним Државама и Немачкој даје морални и психолошки легитимитет доласку миграната, при чему Сунић сматра да је тај допринос већи од доприноса тзв. левих либерала, односно неомарксиста или ЛГБТ активиста. У том контексту нарочито истиче улогу немачке бискупске конференције, која по питањима миграција по његовом мишљењу представља својеврсну „владу у сенци“. Даље наводи да ветар у леђа оваквим тенденцијама даје и сам врх Римокатоличке цркве са актуелним папом на челу. Док римски папа љуби ноге мигрантима друге вере, дотле немачки кардинал Маркс проповеда да доброчинство не познаје границе, те да свако мора бити прихваћен, па стога, ни границе Европе не смеју бити границе смрти, наводи Сунић. Концепт мултикултурализма је по њему, не само веома проблематичан, него представља и замену за некадашњу марксистичку идеологију. Стога поставља питање зашто се не би еквивалентно користили и појмови попут мултиетницизма и мултирасијанизма.

На крају предавања, повела се озбиљна дебата о феноменима о којима је говорио Сунић. Публику су интересовала питања улоге нове деснице у Западној Европи, перспективама потенцијалне „либанизације“ Старог континента, али и питања положаја преосталих Срба у Републици Хрватској, имајући у виду катаклизмичне демографске показатеље.

Душан Илић,
Институт за европске студије  



Categories: Дневник читаоца/гледаоца

Tags: , , , , ,

5 replies

  1. Баш сам изненађен. Ови наши интелектуалци постадоше као глумци, иду по свету због две три речи одобравања, понеког смешка и тапшања по рамену, нарочито ако пљују сами по себи и свом народу. Мишо да ли је твој предавач оправдао позив. Шта нам је рекао што нисмо знали. Знамо сви за ЛГБТ језички инжењеринг и глобалистички али он је могао и морао да нам прича о хрватском језичком инжењерингу само то је прећутао. Није се сетио. Извињавам се свима, ово питам на основу овог штурог записа о посети „господина“. Да су имали нешто боље вероватно би навели. Бољег у његовом излагању изгледа није било.
    Зашто смо звали овог осведоченог усташу? Мишо кад уђе нека поганија у цркву она мора поново да се освешта да би могла да се користи. Како ћеш ти да освешташ тај твој институт?

    27
    2
  2. Можда би ИЕС могао да нас обавести о искреном покајању Др Сунића због судбине Срба из данашње Авнојевске Хрватске, као и о његовом јасном одрицању од усташког и франковског наслеђа, и онда би разумели зашто су га довели (@ Saffron, @ Dobrivoje). Пошто је судбина тих Срба била зарцтана и прижељкивана од стране Старчевића и Франка, чији лик и дело Др Сунић цени и велича (@ Saffron), остаје нам иначе да закључимо да се ради о најобичнијем језуитском лукавству: мој неутралисани непријатељ ми може бити привремени савезник у борби против либерализма који ми је сада главни непријатељ. Које су границе прагматизма и „дипломатије“?

    19
    1
  3. Gospodin Sunić je više puta u Podcastu Velebit pričao o svom drugovanju sa Višnjom Pavelić…Takodje se hvalio da je doveo u Hrvatsku Željka Glasnovića koji je bio jedan od najvećih ustaša i Srboždera u saboru da bude zastupnik dijaspore…. Radije bih da živim sa ArapiMa, crncima, kinezima… nego Ustašama poput Sunića… A ovaj potez Djurkovića je kao kada je Draža pisao Stepincu da osnuju zajednički front protiv komunizma dok ovaj istrebljuje Srbe…

    20
  4. Још једном се изињавам свима, ово горе сам писао у афекту, што би рекли браћа адвокати „на мах“. Испао сам наиван као француска собарица.
    После проспаване ноћи другачије видим овај чланак. Он се не тиче сподобе којој је посвећен већ самом Институту за европске студије и његовом челном човеку Миши Ђурковићу.

    Господин Ђурковић је позвао особу која је изразито непријатељски настројена према нашој земљи. Да ли та особа има неке изузетне, у светским оквирима, референце које би оправдале тај позив…изгледа да нема. Бар нам то није презентовано а и да није већина од нас није никад чула за Сунића. Јел то нека порука? За кога. Каква?

    Друга битна ствар је што је господин Ђурковић покушао да заташка усташко опредељење свог госта тако што га је представио као националисту. Није исто кад је неко националиста у Северној Кореји па дође у Србију или је из Хрватске. Не значи да су сви националисти у Хрватској усташе, има изузетака, али овај јесте и тиме се поноси.

    И трећа битна ствар очигледно је да домаћини нису питали госта ни једно једино шкакљиво питање а прво и најважније сам поставио у свом првом коментару. Заслужујемо одговор зашто су били тако снисходљиви према обожаваоцу Анте Старчевића?

    Господине Ђурковићу не морате да одговорите на ове коментаре али сте зато прешли црвену линију која вас сврстава у категорију људи које сам описао у првом коментару. Значи сваки ваш будући текст ако уопште будем читао, биће примљен са резервом и читан са лупом да ми не промакне нешто између редова. Као у овом.

    14
    2

Оставите коментар