Владан Јевтић: Порука коју нам је Бог послао преко два дечака упуцана на КиМ са бадњаком у рукама

Нећемо ми Срби имати никакву будућност, ни срећу, ни божји благослов, ни на Косову и Метохији, ни у осталим деловима Србије, нити игде друго, ако не схватимо да смо СВИ припадници једног истог народа

Рањени Стефан Стојановић (11) из Готовуше код Штрпца (Извор: Фејсбук страница Арноа Гујона)

Пише једна госпоџа у неком коментару на Фејсбуку да „НИКАД НИЈЕ БАШ НЕШТО ВОЛЕЛА СРБЕ СА КОСОВА“, јер су то врло лоши људи, јер су они, између осталог, увек спремни да пођу за неким ко је на власти само ради личног материјалног интереса, и наравно, да је већина за баснословне паре продала своје куће и имања, па тако, сада, угрожава и нарушава мир осталим Србима и Српкињама.

Ох, како ти „српски браниоци правде и објективности“ воле ту причу, нарочито ако се заврши оним: А, после у кафанама наручују песму: Ко да ми отме из моје душе Косово!

Извор: Друштвене мреже

Ох, како је слатка, вин-вин, пар екселанс малограђанска, та прича, која, по старом, добром српском обичају види трунку у оку комшије, означава те судије као моралне чистунце, а, истовремено, ослобађа их било какве моралне обавезе да се сутра, на било који начин, евентуално боре за то „њихово“ продато Косово!

Они у ствари мисле да су Срби са Косова и Метохије, и Срби из Србије, два различита народа? Да, Срби рођени у мирним моноетничким српским срединама, немају никакву одговорност, ни обавезу према том парчету најсветијег дела српске земље, где је „су-живот“ током векова увек помало мирисао на фронт, што они, срећом по њих, нису ни омирисали…

И можете се кладити да је већина таквих моралних чистунаца била на Косову у Метохији „давно, на некој екскурзији“, или, још чешће – никад! Никад нису целивали икону свете Богородице Пећке, руку светог Стефана Дечанског или се поклонили пред Симонидом, ископаних очију… Одакле им онда право…?

А шта када нам се десе овакви случајеви, као што је то, ова данашња, страшна трагедија два брата из Штрпца, два дечака хероја, упуцаним само због тога што су Срби! Да ли их је неко питао одакле су, из којег дела Србије, да ли су део оног бољег, или оног другог, где Срби и „нису баш нешто“?

Не, само су их бадњаци у рукама претворили у мету! И гле, мали једанаестогодишњи дечак, без обзира на опасност и муку која га је неочекивано(?) стрефила, јуначки показује три прста из болничког кревета, показујући истовремено и пркос, и храброст, и схватање шта му се, и зашто, десило то што му се десило! Шаље поруку нама, Србима, свима ђутуре!

Да ли то схвата госпоџа, и њој слични, са почетка овог текста?

Нећемо ми Срби имати никакву будућност, ни срећу, ни божји благослов, ни на Косову и Метохији, ни у осталим деловима Србије, нити игде друго, ако не схватимо да смо СВИ припадници једног истог народа, са много мана, грешака, корова и издајица (па и на Косову и Метохији, наравно) , али да имамо један корен и један пут…

Можда нам је Бог преко ова два дечака, два хероја, баш уочи великог празника, послао поруку да се замислимо и почнемо да се опамећујемо?

†††

Управо док ово пишем, сат откуцава дванаест сати, почиње пуцњава петарди у Београду! Нова искушенија за кучиће!

Руска црква, поред цркве св. Марка, Ташмајдан, Београд (Фото: Владан Јевтић)

Христос се роди, браћо и сестре!

Једино нам ОН и може помоћи! Под условом, наравно, да се сложимо, макар око суштинских ствари…

Наслов и опрема: Стање ствари

(Фејсбук страница Владана Јевтића)



Categories: Преносимо

Tags: , , ,

2 replies

  1. Šta dalje komentarisati?
    Trebamo da se zapitamo šta nam se kao narodu desilo da vidimo krivu sliku u sopstvenom ogledalu.
    Malo smo pročitali, još manje naučili, a ništa i ne znamo. Niko drugi nam nije kriv do naših, u sopstvenim redovima, loše izdresiranih, dobro zaštićenih pasa lajavaca koji pobegnu na prvo šintersko pojavljivanje.
    Sada su tamo šinteri i oni hvataju lovinu za gospodare, žele da isprazne sveti prostor ne znajući da su oni sledeći plen.
    Gosšodarima ne trebaju ni srbi ni šiptari, već utroba svete zemlje. Ona krije razna čeda i nema cenu.

    19
  2. Брате Ђуро,
    Знамо добро шта нам се десило. Скрећемо са пута Светог Саве и Светог Лазара па своје заблуде плаћамо главама. И опет никако да се опаметимо. А другог исправног пута за Србе, сем тога, нема. Већ два века пристајемо да будемо заведени и „прекривени језивом тамом туђинском“ (израз св. Владике Николаја) и само им мењамо облике. Просветитељство, демократија, југословенство, комунизам, европејство, либерализам, екуменизам… Нема краја варијацама на исту тему.
    Да ли ћемо се икада вратити себи? Бог зна.

    23
    1

Оставите коментар