Преминуо Синиша Михајловић (1969-2022)

Некадашњи српски фудбалер преминуо у 54. години од последица леукемије, саопштила породица

Синиша Михајловић (Фото: Маурицио Лагана/Стрингер/Гети)

Тужне вести стижу из Италије, породица Синише Михајловића издала је саопштење, које је италијански лист Газета пренео, да је некадашњи српски фудбалер Синиша Михајловић преминуо у 54. години од последица леукемије.

„Супруга Аријана, са децом Викторијом, Вирџинијom, Мирославом, Душаном и Николасом, братаницом Виоланте, мајком Викторијом и братом Драженом, у тузи саопштавају прерану смрт свог мужа, оца, узорног сина и брата Синише Михајловића. Био је изванредан професионалац, доступан и добар према свима. Храбро се борио против страшне болести. Захваљујемо се лекарима и медицинским сестрама које су га пратиле годинама, са љубављу и поштовањем, а посебно др Франчески Бонифаци, др Антонију Курти, проф. Алесандру Рамбалдију и др Луки Маркетију. Синиша ће увек остати са нама“, наводи се у саопштењу породице.

Михајловић је рођен 20. фебруара 1969. године у Вуковару, а фудбалску каријеру започео је у Борову. У Војводину прелази 1988. године, са којом потом осваја титулу у првенству Југославије.

Уследиле су две сезоне са Црвеном звездом, са којом се пење на кров Европе и света, освојеним титулама у Барију и Токију. Михајловић се потом отиснуо у Италију, где је са огромним успехом наступао за Рому, Сампдорију, Лацио и Интер.

Чињеница да је био велики фудбалски зналац учинила је да буде помало очекивано да започне и тренерску каријеру. На „чизми“ је прво био асистент у Интеру, да би потом са клупе водио Болоњу, Катанију, Фиорентину, Сампдорију, Милан, Торино и поново Болоњу.

Био је шеф струке и лисабонског Спортинга, као и селектор Фудбалске репрезентације Србије.

Од легенде српског и светског фудбала опростили су се бројни саиграчи, тимови у којима је наступао, али и ривали и људи ван света спорта.

Опрема: Стање ствари

(РТ Балкан, 16. 12. 2022)

Прочитајте још



Categories: Вести над вестима

Tags: ,

2 replies

  1. Da se NE ZABORAVI.

    Da se PAMTI.

    Rođena kuća Siniše Mihajlovića u Borovo Selu
    je srušena dinamitom i zapaljena benzinom.

    To „delo“ je učinio Sinišin najbolji drugar iz detinjstva „KOMŠIJA“ Stipe.

    Krvat. Katolik. Ustaša.

    Stadion Marakana Beograd Srbija 24.04.1991 godine.

    Zadnja minuta drugog poluvremena druge fudbalske utakmice za finale Kupa Evropskih Šampiona u fudbalu za 1991 godinu između
    FK Crvene Zvezde i FK Bajerna.

    Siniša Mihajlović izvodi slobodan udarac i
    lopta „IDE“ preko noge Augentalera i čudnom putanjom „ULAZI“ u mrežu iza golmana Bajerna Aumana.

    100.000 hiljada Srba na Marakani je u delirijumu od sreće.

    Stadion Sveti Nikola Bari Italija 29.05.1991 godine.

    Crvena Zvezda je prvak Evrope.

    Srbija 2012 godine.
    Siniša Mihajlović je trener Srpske fudbalske reprezentacije.

    Siniša Mihajlović INSISTIRA da SVIH 11 Srpskih fudbalera TREBA iz PUNIH PLUĆA da
    PEVAJU Srpsku HIMNU na SVAKOJ božijoj utakmici i na SVAKOM božijem fudbalskom terenu.

    Siniša Mihajlović je dao SEBE za Srpski fudbal i Majku Srbiju.

    Da se NE ZABORAVI.

    Siniša Mihajlović SLOBODAN UDARAC.

    13
  2. Као што то једна серија, из оног тамо времена, каза: фудбал је ВИШЕ ОД ИГРЕ.

    Синиша је био БОРАЦ цијели свој живот. Кад је Србија бомбардована Синиша јој је дао БЕЗРЕЗЕРВНУ подршку. И земљи, и народу, и власти. Ма каква она била, она је симболисала Србију. Уосталом, зар се ико ко је дошао на власт касније показао бољим. (Док је један наш кошаркаш из Америке тада дао такву курвињску подршку, да би било боље да ништа није рекао.)

    Сворио је костур репрезентације. Уз сва подметања клипова у точкове оних који су га требали подржати. Тад се у Ђеннови једини пут у животу постидио што је Србин.

    Да је добио подршку, оних који су га требали подржати, сусједи нам не би били ни до кољена.

    Али у оне двије асистенције у Загребу стаје цијели живот. А умјесто Мијатовића и Станковића је могао бити било ко. Још видим Ладића, како нешто тражи по трави. Можда лопту?

    „Највише горе громови бију многи.“

    Вјечнаја памјат!

    13

Оставите коментар