Институт Арчибалд Рајс: Силазак Србије у ад

У суботу, 17. септембра 2022. године, дефилеом наказа у престоници, цела Србија гурнута је у ад. Распета још одавно, да ли ће скупити трезвености и снаге да се сопственим силама икада искобеља?

Европрајд у Београду 2022. (Извор: Фејсбук)

Сви знамо за „црни“, или Велики, Петак. Тога дана је Господ био распет. Следећег дана, у суботу, Он је сишао у ад и одатле извео праведнике који су тамо чамили.

У суботу, 17. септембра 2022. године, дефилеом наказа у престоници, цела Србија гурнута је у ад. Распета још одавно, да ли ће скупити трезвености и снаге да се сопственим силама икада искобеља?

Грозна и богохулна дешавања у морално разореној престоници немогуће је посматрати ван контекста три узастопне и масовне литије које су томе претходиле. Нити се она могу издвојити из склопа подмуклог и вероломног деловања –  како правилно примећују тројица родољубивих српских свештеника из расејања –  сада већ отворено богоборачког, и не само од Цркве него и од народа отпалог режима.

Видео тројице свештеника из расејања је уклоњен са Јутјуба

Сасвим природно, призори забележени 17. септембра поново  стављају на дневни ред сувисла питања у вези са литијама које су им претходиле, а која су својевремено поставили др. Никодим Богосављевић и монах Антоније, да се ограничимо само на најпроминентније дисиденте из опште еуфорије. Укратко, оба духовна лица недељама су аргументовано испољавали сумњу у спонтаност литија и јавно су постављали питања о томе каквој су сврси литије биле оркестриране да послуже. Те сумње и критичка размишљања која су сумње пратила, у светлу велелепних и масовних народних манифестација три узастопне недеље, многима су изгледали неосновани и у најмању руку претерани. После климакса који се на улицама престонице догодио 17. септембра, не преостаје ништа друго осим да скепса у односу на тезе др Богосављевића и оца Антонија буде темељно преиспитана.

Баш оногa дана када је криза која је изазвала литије достигла врхунац, литија је волшебно изостала. Када је било најлогичније очекивати експоненцијални пораст у броју учесника, са изузетком шачице противдемонстраната ту и тамо, није се догодило ништа. Поред ноторне чињенице да је српски народ неспособан за самоорганизовање, податак да је литија необјашњиво затајила управо оногa дана када је требалo да буде најбројнија и да достигне најшири замах, убедљиво поткрепљује процену др Богосављевића да се иза тог кретања од почетка крила невидљива рука анонимних, али за све који су способни да трезвено политички мисле, лако препознатљивих режисера.

Ништа од реченог не доводи у питање искреност огромне већине учесника на литијама, који су очигледно дошли да испоље своју дубоку и оправдану забринутост за стање и будућност једине земље коју имају. Нити то умањује значај чињенице да се огроман број донедавно пасивних људи удружио, под каквим год околностима, да искаже свој став по једном изузетно важном моралном питању. Али тиме се не могу скрајнути ни бројне недоумице у односу на позадину целог догађаја. То поготово узимајући у обзир неприродан прекид ове спонтане народне манифестације, и то тачно оногa дана када је требало да буде најмасовнија и да својим свеукупним ефектом достигне врхунац.

Други знаменити скептик, отац Антоније, с правом истиче још једну упадљиву карактеристику литија, а то је уска фокусираност на само једну тему, ма колико несумњиво актуелна и значајна она била. Али чињеница је да су поред те теме, друге подједнако актуелне, и по опстанак српског народа једнако значајне теме, биле необјашњиво изостављене из литијског репертоара. О чему се све ради, не морамо да набрајамо, зато што су јавна иступања оца Антонија свима лако доступна. Знаковито је да се том исувише крупном омашком апсолвира не само пролазни (и већ увелико залазећи) режим већ се, што је много важније, тиме штеди криминални колонијални систем наметнут Србији, а који увелико ради на томе да тренутни потрошени режим замени другим из истог калупа, који ће му још ефикасније служити.

И теза оца Антонија издржала је пробу.

Дешавања 17. септембра и метафорички силазак Србије у ад изазвали су низ аналитичких коментара, од којих ћемо поменути само два, др Владимира Димитријевића и већ поменуте тројице српских свештеника на парохијама у дијаспори.

У свом коментару, где утешујуће набраја три користи од предметног догађаја, др Димитријевић је неоспорно у праву у задатим оквирима разматрања која износи. Тачно је да су „маске пале“, међутим тачно је такође да ни до сада те маске проницљивим  људима (а др. Димитријевић је један од њих) нису биле препрека препознавању правог идентитета и поквареног карактера непомјаника и његових бедних слугу, који су покушавали да се иза тих маски сакрију. Што се тиче друге констатације у вези са литијама, да је „народ жив,“ она је можда условно тачна али конац дело краси. Рискантно је пре времена излазити са тријумфалистичким закључцима такве врсте. Тачно је да су литије у Црној Гори допринеле потписивању уговора са Црквом (није потпуно јасно да ли са централном или локалном), али то је танак повод за исхитрено радовање када се узме у обзир сценарио који је изведен у Македонији. Најзад, заиста нема сумње да су већина учесника на литијама „пред Богом и светом исповедили Христа и закон хришћански,“ али то и даље оставља отворено питање којој сврси је тај, као што већ видимо, мистериозно недовршени литијски феномен у целини послужио.

ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ: Трострука вајда од НАТО прајда

Зато ћемо се у пулс српског народа уверити тек идуће недеље, када литије ни у једном замисливом сценарију перфидним политичким играчима више неће бити потребне, а уколико се догоди да се оне заиста спонтано наставе, са проширеним списком захтева, и после провокације 17. септембра са знатно увећаним бројем учесника.

Реакција поменуте тројице свештеника (мада је по свему судећи била снимљена пре 17. септембра) такође завређује пажњу. У целини они догађај правилно и пастирски разматрају. Међутим, они се ипак осврћу са дозом индигнације на непомјаниково отворено ругање светоотачкој хомилији патријарха Порфирија, одржаној када се овом последњем најзад учинило опортуно да јавно заузме став, као да од Порфирија очекују да предводи отпор појавама против којих се они оправдано оглашавају.

Свештеник Саша Ђурђевић: Шта се то на молебану није свидело председнику Србије

Подразумева се да се мора уважити положај канонске зависности у којем се ови храбри и честити свештеници налазе, што прописује извесна правила игре којих су ипак принуђени да се држе. Али ми који се не налазимо у таквом положају зависности имамо пуну слободу да истакнемо следеће.

Премазан свим овоземаљским фарбама, Порфирије је и те како способан да издекламује ганутљив „светоотачки“ говор на било коју тему, кад год прилика од њега то изискује. Што се тиче оправданог позива добронамерних отаца за изопштење неваљалаца, илузорно је тако нешто од Порфирија очекивати. Њега и његовог шефа, на кога би – да је заиста савестан православни јерарх –  и без сугестије ових искрених црквених служитеља из дијаспоре Порфирије требало да баци анатему, довеле су исте мрачне снаге, подразумевајући при том да ће сложно радити на истом задатку. А у овом случају, Порфиријев прави задатак није био да се заложи за учвршћивање породичних вредности, него да својим убацивањем у игру, и то тек после добивеног сигнала са претпостављене инстанце, каналише и расплине решеност и ентузијазам огромне већине искрених учесника на литијама, да би се избегла опасност да у својој наивности искораче из прописане кореографије и наштете „успеху“ понижавајућег догађаја који је Порфиријев политички шеф србомрзачки и богохулно још 2019. године почео да организује.

Поред разумљивог, добронамерног и искрено патриотског настојања проверених родољуба да катастрофално посрнуће прикажу у најмање депресивном светлу, чињенице остају неумољиве. Отелотворени духови поднебесја, марширајући Београдом и делајући у складу са прецизно разрађеним идеолошким и политичким програмом, направили су крупне кораке у правцу остваривања својих инферналних циљева. Они можда нису успели да спроведу сваку тачку са списка који су донели у Србију. Али јесу направили значајан продор који ће користити као одскочну даску за даље операције. Преседани су успешно постављени, а што је најглавније у инстинктивну способност српског народа да се сам окупи, без дејства неке невидљиве руке, и да крене у самоодбрану нико разложан више неће моћи озбиљно да поверује.



Categories: Српско православно стање

Tags: , , ,

11 replies

  1. Tako je braco, tako je. Neki bi hteli da verujemo sta oni kazu a ne nasim ocima i usima…

    14
    3
  2. Свети Оци кажу да је непогрешива карактеристика прелешћених људи – самостално и самовољно деловање без саборног духа и савета и благослова духовника. За такав дух не постоји Истина осим њихове прелешћене „истине“. Морам признати да ми је жао јединог православца на планети, монаха-немонаха Антонија, кад видим како га „умешно“ бране једини истински православци, окупљени око њега у шетњама од владе до скупштине. Некад са Никодимом, чешће без њега. Предвидео сам пред сведоцима до у детаље понашање монаха-немонаха, рекавши да ће направити пред полицијом неки инцидент, бити ухапшен испред камере неке Сорошеве телевизије и одмах пуштен како би могао да пљује по Литијама. Вучићу је просто немогуће имати тако корисног „противника“ као што је Антоније и његови заслепљени следбеници. С времена на време му се прдиружи и Никодим, прво га дижући у висине, потом га оговарајући да је његова борба безвезна, па се поново усагласе. Нема благодати нико од архијереја, само су имали благодат у кратком моменту рукоположења Никодима, па су је одмах потом брзо изгубили. И поново о Литијама пишу они који немају ни „Ц“ од црквене свести, да не говоримо о вери у Бога. Тврдити да је сто хиљада људи на улице извела УДБА уз договор Вучића и Порфирија, доказ је да су једино свемир и људска глупост неограничени. За свемир то још није доказано. Без Божије помоћи, благослова и молитви наших духовника и србског народа који је у критичним тренуцима своје историје увек знао да покаже невиђену силу духа, такав одзив на Литијама не би могао нико организовати. Вучић није у стању са све сендвичима и дневницама и плаћеним аутобусима из унутрашњости довести више од 20 хиљада људи, на Литији за Вазнесење Господње на коју је позвао Патријарх било је око пет хиљада људи. О чему причате људи заслепљени? Не хулите на Господа и његову Пречисту Мајку који су још једном показали велику милост према многострадалном народу србском. Аутистични пљувачи који су јалови да било шта ураде, али су способни много да покваре и попљују, не могу у свом прелешћеном уму схватити да Литије не пролазе само улицама градова и села, него и кроз срца људи и да ће се корист од ових и будућих Литија тек показати у будућности. Људи који се у питањима Вере Православне ослањају само на свој разум, не разумеју Веру, недостаје им црквена свест упркос припадности клиру. Људи су излазили живи из ужарених пећи и ходали по води, али то им није омогућио разум, него вера. Уколико стекну то зрнце благодатне вере и ослободе се прелести и писци оваквих пасквила ће се постидети свог млатарања по тастатури…

    19
    17
  3. Чувајмо се раскола.

    15
    1
  4. У српској пријестолници ипак је одржан, како аутор одличног текста примијети, дефилеј наказа који европрајдом назвађе. Е сад, када имамо кроз овакве гротескне манифестације нападну промоцију хомосексуализма, ваља покушати прозрети шта је циљ. Да ли је „хомосексуализација друштва“ циљ или је „хомосексуализација друштва“ средство до циља.
    Гдје циљ може бити кроз хомосексуализацију друштва трасирати пртину једном изопаченом систему вриједности, који ће водити урушавању постављаних скрупула, традиционалних вриједности, што ће водити моралном, духовном и културном посртању све више лоботомисаних нација, и гдје ће се у коначници а како је то већ примијетио неки јебивјетар Томас Џеферсон, на глобалном плану успоставити двије класе, вукови и овце.

    13
  5. Није време за међусобно оптуживање!

    Јесте та представа некако прошла, али су заједно са умоболним гаће скинули и окупатори и њихови намесници.
    Показали су се и настављају да раде на истом шта су и до сада.

    Показали смо се и ми, може да нас се скупи у десетинама хиљада и већ тиме им утерамо страх у кости, па да значајно умање планиране активности и окруже се хиљадама наоружаних.

    Не би суботњу шетњу/параду растурили десетине хиљада литијаша, али би је растурио један (још боље неколико њих) са мало измењеним јефтиним дроновима.
    (Сетите се оног Албанца са дроном на утакмици Србија – Албанија у Београду).

    Шта даље?
    10 организованих је јаче од 1000 неорганизованих, 1000 оранизованих од 1000000 неорганизованих, …
    Према томе они који су позвали народ на литије треба да наставе са тим из недеље у недељу.
    Разлога је безброј, окупатори Србије и њихови намесници и полтрони на сваком кораку газе вековима општеприхваћене људске норме живљења.

    21
  6. Не могу да се начудим свим људима који причају о томе да је Вучић организовао литије. Значи, Вучић организовао литије, па су онда зато сви његови медији ћутали о литијама, или давали смешне процене о броју учесника. И трудили се, почев од самог Вучића, да дисквалификују и дискредитују организаторе. То је савершено логично, зар не? И још један детаљ: вл. Никанор је дао благослов свештеницима и епархиотима да буду на првој литији, а сам је дошао и беседио на другој, на Успеније Пресвете Богородице. Значи, и он је Вучићев бот или, у најмању руку, неспособан да схвати Вучићеву „игру“? Или је нешто друго у питању?
    Што се мене тиче, сви који говоре на овај начин греше и раде у корист наше штете. Укључујући и Никодима и Антонија, који су сами себе дисквалификовали оваквим наступима.
    А што се тиче „чувеног“ „доказа“ и питања зашто литија није ишла и 17. септембра? А што би ишла? Зар није МУП неколико дана раније забранио еуропрајд шетњу заказану за 17. септембар? Па су се организатори жалили, а Управни суд одбио жалбу. Значи, држава је у два наврата, одлуком Министарства и суда забранила шетњу. Осим тога, забрањен је и скуп противника прајда. И због чега онда иде литија? Значи, и организатори и сви који су били против прајд шетње су морали да знају два-три дана раније да држава неће поштовати своје одлуке и, имајући то у виду, морали су да позову људе да изађу на улице? О чему ми заправо причамо?
    Боље би било, уместо ове нелогичне приче и расипања енергије на раздоре и оптужбе да сви усмеримо енергију на то шта даље радити. А има и треба урадити много тога.

    16
    12
  7. „Значи, и организатори и сви који су били против прајд шетње су морали да знају два-три дана раније да држава неће поштовати своје одлуке и, имајући то у виду, морали су да позову људе да изађу на улице?“

    Да, баш тако. Два-три дана раније се знало да ће шетње бити, и поред забране, и то новом трасом.
    Забрана се односила само на шетњу трасом која је првобитно најављена.

    12
    2
  8. @ Александар
    Неће бити да је тако. Није се могло знати два-три дана раније да ће бити шетње новом трасом јер је Управни суд одбио тужбу за стару трасу тек 16. новембра:
    http://www.up.sud.rs/cirilica/news/article/presuda-upravnog-suda-doneta-po-tuzbi-gorana-miletica-direktora-za-evropu-i-mena-region-predstavnistva-stranog-udruzenja-civil-rights-defenders-protiv-tuzenog-ministrstva-unutrasnjih-poslova-republike-srbije-direkcije-policije-uprave-policije
    Све док суд није одбио тужбу (којом се хтела исходовати шетња старом трасом) није имало смисла причати о новој траси. Дакле, можда су они тражили (и добили?) дозволу за нову трасу, али то је све могло бити тек 16. септембра, у петак. Не два-три дана раније. И два дана раније, и дан раније, тј. 16. септембра, била је на снази забрана шетње.

    8
    9
  9. Шибицари

    У лудилу
    Свијета
    Шибицари
    Владају

    Пале
    Шибице
    Себе
    Варају

    Неријечи
    Слиједе
    Измет
    Скупљају

    Празних
    Душа
    Пуних
    Мјешина

    Момчило

    7
    1
  10. Песмица инспирисана сличицом она два лепотана испод наслова :
    Постигли смо и није да нисмо

    Каква је то дивна слика,
    Дика нашег преЦедника .
    То је нама та партија дала
    Да имамо АВ а за маршала.

    Друже Ав-е љубичице бела,
    Поздравља те педерска ергела.
    Поздравља те , са твојега Прајда
    Једна бела гузичица млада .

    Друже АВе, ти шиптарски сине,
    Ти си идол ове омладине.
    Док те ове лепе лутке хвале,
    Скини ми се мало са државе.

    А поводом сличице са парастоса у Лондону још једна песмица :
    Алал нам вера и свака нам част

    Благо нама, благо нама,
    Ово нам је баш реклама.
    Ко брине о кори хлеба,
    Кад Србима ово треба .

    Благо нама, благо нама,
    Да л` је дечко ил је дама?
    Знамо да се зове Ана
    И знамо да није мама.

    Благо нама, благо нама,
    Дурмитор нам кичму слама,
    Дурмиторска дична вила
    У црно се баш завила .

    Благо нама, благо нама,
    Постали смо празна слама
    Зато свака шума – плева
    По леђима српским сева.

    Благо нама, благо нама,
    Ко Србију у свет води,
    Јер ниједна међу двема
    Са Србијом везе нема.

    12
  11. У суштини Европрајд је велики фијаско за организаторе јер је истерао неке ствари на чистину тако да за неке актере и неке наративе нема вађевине.
    А поприлично је њих страдало организацијом Европрајда:
    -организатори су показали да су велики хохштаплери организујући варварске/сатанистичке догађаје за велике новце. Вероватно ће међу њима тек да варничи јер зарад неколико стотина учесника потрошити неколико десетина милиона долара је велики хохштаплерај да не кажем да је видљив велики лоповлук међу „пријатељима“
    -дипломатска да некажем амбасадорска елита такозваног Запада је поприлично пострадала јер смо практично у директном преносу видели да су то насилници, ништаци, … једном речју обичне белосветске западне варварске битанге којима протоколи и обичаји дипломатске/амбасадорске професије мало значе. Једном речју дипломатска бламажа под светлошћу рефлектора целог света. Вероватно је пуно срце многим дипломатама из незападних земаља када су видели какав је допломатски и амбасадорски олош испливао у Београду 17. септембра. Нема ту вађевине и прања.
    -српска политичка елита је показала да је ништавна, превртљива, лажљива, … односно да је у рангу и на нивоу западне дипломатске и амбасадорске елите а то је да су дотакли политичко дно а то значи да су се заиста дубоко укопали и питање је када ће и да ли ће моћи да се ишчупају из тих гов*а.
    -посебно је пострадао Он, самопроглашени поглавар свих Срба и Српкиња. Показао је колико може да му се верује, колико вреди његова реч, каква му је култура, васпитање, … Ма показао је да је политичка нула а да су његове изјаве правно ништавне а самим тим и безвредне. Јасно је да му је политичка каријера коначно уништена и да сада иде у политичку септичку јаму да са својим политичким пријатељима са Запада и разних политичких вукојебина вида ране.
    -Опозиција је показала да постоји али да још увек нема стратегију и тактику како да се понаша у оваквим ситуацијама којих ће бити све више јер је процес варваризације Србије на дневном реду а овакви епски неуспеси терају Нови светски варварски поредак да буде још агресивинији да сломи отпор домородачких Балканских племена. Спремимо се за здружени отпор варваризацији Србије и Срба. Биће они (западни варвари/сатанисти) још жешћи у пропаганди варваризације/сатанизације преко свих канала информисања да не кажем канала испирања мозгова.
    -СПЦ је показала да постоји, да није изгубила мудрост претходних генерација духовних старешина и да су јој били и остали на првом месту духовни циљеви и вера у Христа. Јасно је да Црква сматра ову нечист Европрајда нечим пролазним и да ће то све бити гурнуто на маргину историје. Када је Он самопроглашени највећи Србин међу Србима и Српкињама омаловажио ставове црквених старешина Црква је само одмахнула руком и самим тим му је ускратила подршку међу верним народом а то је за политичку елиту на власти у Србији практично политичка смрт у најави.
    -Соло опозициони играчи и играчице патриотске оријентације су показали да постоје, да имају потенцијала да артикулишу и заједничку платформу деловања и да имају мудрости да не наседају на разна богата и упорна подметања и подвале на прву лопту чега је протеклих дана било у изобиљу.

    Да закључим. Варварски сатанистички наратив који је протекле недеље промовисан и који је доживео кулминацију 17. септембра је доживео потпуни морални, политички, медијски, култоролошки, … фијаско са становишта циљева организатора. Са становишта Србије показали смо да имамо разлога за оптимизам јер се нисмо као колективитет предали и подали мада су се неки из елите и предали и подали и мораће да плате адекватну цену.
    Живела Србија!

Оставите коментар