Tако православним светињама (и то српским светињама!) управљају они којима су Порфирије и екуменисти и правно уступили наше светиње „на управу“. И није овај српски манастир једини који је претворен у бордел
На линку који постављам видите нешто што се кличе „манастир-хотел“. Да, добро сте прочитали – манастир и хотел у исто време!
Извор: ФБ Марка Пејковића
Порфиријева екуменистичка браћа Македонците су од ове задужбине Св. краља Милутина (ктиторисао главни манастирски храм) направили хотел-мотел-бордел. Монаха нема, али зато хотел-манастир каже у линку да се гостима нуди следеће:
„Hotel Manastir Sv. Joakim Osogovski se nalazi u Krivoj Palanci i nudi vrt. Sadržaji ovog objekta uključuju restoran, recepciju koja radi non-stop, dečji klub i besplatan WiFi u svim prostorijama. Objekat raspolaže besplatnim privatnim parkingom, a usluga prevoza od/do aerodroma je dostupna uz doplatu.
Sve hotelske sobe sadrže radni sto, flat-screen TV i sopstveno kupatilo. Smeštajne jedinice poseduju garderober.
Gosti hotela Manastir Sv. Joakim Osogovski mogu uživati u à-la-carte doručku.
Ćustendil se nalazi na 38 km od smeštajnog objekta. Najbliži aerodrom je Međunarodni aerodrom Skoplje, udaljen 67 km od hotela Manastir Sv. Joakim Osogovski.
Parovima se posebno svidela lokacija – ocenili su je sa 9,5 za boravak udvoje.
Hotel Manastir Sv. Joakim Osogovski toplo dočekuje Booking.com goste od 1. avg. 2016.“
Ето, тако на пример православним светињама (и то српским светињама!) управљају они којима су Порфирије и екуменисти и правно уступили све наше светиње „на управу“. И није овај српски манастир код Криве Паланке једини који је претворен у бордел, мислим да их има бар десетак. „Архиепископ“ Стефан, кога Порфирије признаје за сабрата и саслужитеља, аминује сав тај сатанизам. Да, јер оно што Македонците раде са овим и многим другим храмовима, нимало се не разликује од онога како би отворени сатанисти радили.
И хотел Свети Наум у манастиру из 9. века (Извор: Booking.com)
Оно у Дојрану са рејв психоделијом је такође скандалозно и говори о карактеру лажне браће из „МПЦ“, али је далеко од најскандалознијег, јер као што видите, ако тај у Дојрану није никада био део СПЦ – манастир Св. Јоакима Осоговског и многи други јесу, а тамо се одвија незапамћено светогрђе.
Порфирије се након свега овога почеше по глави и каже: „Човече, како наш брат Македонац Стефан домаћински управља свим тим храмовима, па нема поузданијег човека од њега у православној Васељени да му предамо на управу све наше светиње из средњег века у Македонији! Стефане, Стефане, заиста си аксиос!“.
А „црквени Кмери“ попут Ивана Цветковића, Бошка Козарског, Бокана и ко зна кога све не, покушавају нама да деле пацке како смо неуки и бесловесни ако се дрзнемо да критикујемо Порфирија.
Извор: ФБ Бошка Козарског
Господо Кмери, ви заједно са Порфиријем учествујете у скрнављењу српских светиња по Македонији и у претварању немањићких светиња у борделе. Срам вас било и срамота сваког ко вам поверује макар јоту!
Скраћена верзија објаве Марка Пејковића на Фејсбуку
Наслов и опрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
Све православне цркве у Македонији су власништво македонске државе и македонске цркве.
Синод СПЦ и патријарх су схватили да САМО добри и пријатељски односи са власницима, могу помоћи српске интересе.
Другачији прилаз (рецимо, те цркве су градили Немањићи, оне су одувек српске, македонски народ је измишљен, боље рат него пакт …) био би погрешан.
Од мене поздрав и захвалност патријарху Порфирију.
Један мали осврт на стање у СПЦ. Пошто итекако има везе са темом групе, мада се нећемо тиме баш често овде бавити. Као што је већини познато, устоличење Порфирија је по српским сајтовима пропраћено снимком где дотични целива руку изроду и изопаченику језуити и сатанисти папи. Када написах изопаченику, Четверикова Олга Николајевна је написала књигу са тим насловом, то је хвала Богу преведено на српски и Влада Димитријевић је написао предговор, но уосталом он је и промовисао књигу, рекавши да је у тој књизи: “све што треба да знате о Ватикану”. Ја је наравно имам, подебела књига, тврдих жутих корица, али је још нисам прочитао, тренутно се бавим читањем тома књига о Светом Владици Николају Велимировићу, црвене корице, најопширније издање, али ћу је свакако прочитати, јер и без Владине препоруке верујем да је Олга најљући руски интелектуалац тренутно (и лична пријатељица са Ањом Филимоновном, што ми је сама признала у краткој личној преписци, исто љутим интелектуалцем, која је уређивала Фонд Стратешке Културе, српско издање, сајт који је окупио водеће српске интелектуалце на једно место, и који је у највећој снази угашен, по налогу из Кремља, и како је Ања рекла: “без једне речи образложења”, само прекидач и клик. Толико о овој руској власти и њеној љубави према одвећ русофилским Србима. Али хоћу споменути и смену дугогодишњег директора Руског Дома у Београду, јер случајно знам шта се збило јер сам тада децу водио да уче Руски језик и културу, и знао сам тамо све од продавачице књига у холу, до професора руског, сјајних људи и праве наше браће. Тај директор, имена му не знам, један повећи човек, дебео, је био добра “мајка” Руског Дома и под њим је руско-српско пријатељство цветало, из мени непознатих разлога, а можда сада ипак и познатих, је смењен опет без образложења, прекидач – клик, и после њега мрак. Наиме, доведена је нека женица, на његово место, која је погасила све живо што је ваљало у том Руском дому, укључујући и течајеве руског језика, са оним дивним и предивним женама србофилима. Још сам неко време приватно водио децу код једне од њих, била је удата за Србина који је жестоко нападао руску власт, јер је дуго година радио у Русији, а ја сам са њим полемисао за сво време часа. Наравно сада видим и ја да је човек био у праву за све осим за то да су се и Руси под том влашћу искварили, јер ово нисам могао проверити, обзиром да никад нисам живео у Русији. Ја се тамо више нисам појављивао, у Руском Дому, некадашњем светионику културе, јер се претворио у обични туристички центар, тако да не знам каква је ситуација данас, а то је неколико година, више од пет).
Да се вратимо на Порфирија, најбољи опис о томе ко стоји иза његовог устоличења, и која је његова миса, пардон мисија, су дале загребачке новине, заједно са Гласом Концила, који су сви били у триунфалној еуфорији, ерупцији среће… Шта ли су то они знали чега се ми “власи” нисмо досетили? Па, знали су да: колико је Иринеј, прошли Патријарх, био удаљен од свог претходника Павла, толико је овај удаљен од свог претходника Иринеја. Другим речима, ако је Иринеј био човек на узици српске (окупационе и компрадорске) власти, који је на свако мало хвалио Вучића као најбољег лидера, и који је играо као мечка на ланцу, ипак неке дубинске ствари у СПЦ није смео да дотакне. Но, али овај нови, то још како сме и хоће, само корак по корак. Ја сам анализирао, реч по реч, његове интервјуе, (жао ми је што је то пропало када сам угасио ФБ, и што нисам сачувао, као и многе друге ствари), а посебно интервјуе дате за хрватске листове, ту му се језик мало развезао, па иако је лукав као змија да пази шта прича по Србији, овде је показао да није невин као голуб, него да је, пре ће бити нека друга птица, из рода стрвинара… Укратко, он је ту на више места истицао братимљење са католицима, релативизовао је Јасеновац, говорио је о Степинцу као несхваћеном и скоро невином човеку, (само још мало и доказаће се то), о доласку папе у Србију (да опогани Свету српску земљу, натопљену крвљу српских мученика и светлу од светлости и светости српских светаца – Светосаваца), коме се он радује, итд. Дакле, са њим је све јасно, управа му није ни у Србији ни у Русији, него у Ватикану и посредно у Грчкој, код фанариоте Вартоломеја (Вероломеја), који је православни папа и слуга католицима. Ми можемо овде на напишемо целу једну књигу само о Порфиријевој десној руци Јовану Ћулибрку, падобранцу и рокенролољубцу, који је на челу Комисије за Јасеновац и степинца, (ма замисли само, баш он на тој позицији, који је монах као из Марвел стрипа), и који све ради да се умање жртве и опере степинац. Његов сабрат Вељко Ђурић Мишина, који је директор Музеја Јасеновац, је давао изјаве да је доказано тек неколико десетина хиљада жртава Јасеновца и Јадовна, те да је то бројка којом би се требали бавити у Србији, што је иста прича коју причају хрватски политичари и католички јеретици-секташи, отпали од Хришћанства. Свети Сава их је тако називао: јеретици и отпадници, мени је он ауторитет, а не неки полутички слуга, Порфирије кога су службе (од UДБЕ до НАТО-а би се они комотно могли назвати) поставиле. А како Ћулибрк и Мишина и Порфирије објашњавају бројку од 600 хиљада уморених (највише Срба, и то на преко 80 најгрознијих начина, никад виђених у историји света), коју је изнео у својој књизи високи представник Симон Визентал Центра, јеврејски историчар и професор, уважени интелектуалац светског ранга, Гидеон Грајф? Та ми знамо и сами, та и наш патолог (светског ранга) Живанчевић који је лично био на терену у тој послератној комисији, та он је рекао да је само закопаних лешева тада било, (а сада је неоусташка Хрватска већ откопала и сакрила доказе), преко 600 хиљада, а где су ови поклани на обали Саве? Који су дошли чак до Београда и које су морали динамитом да разнесу да не би срушили мостове (то су сведочанства угледних Београђана, има их више, најпознатији је покојни архитекта Пеђа Ристић), или ови што су отишли у диму високих пећи, или ови што су скувани у казанима за сапун? Ми можемо само говорити о бројкама од “преко милион”, или бројкама “испод милион”, милион је полазна бројка, уосталом, постоје документована сведочанства високих СС официра, (а ту је сведочанство хрвата који је био бележник у логору Јасеновац, он каже да је кроз његове руке прошло више од милион папирологије, тј, људи), где се каже да су се усташе сами хвалили да су поклали преко милион Срба, такође, постоји обимна италијанска архива, обимна, коју неко, (а знамо ко – Ватикан), не да да се чачка по томе. А постоји уосталом и демографска статистика о томе колико је Срба живело са леве стране Дрине, а колико их је преостало после, узми-додај, више од милиона Срба је волшебно испарило од 41-е до 45-е, не рачунајући ратне губитке (погинуле у боју) или егзодус. Где су нестали? Где су нестали Срби из стотина села са Сутјеске, где је нестало милион Срба из Далмације и Херцеговине? Степинац није ништа знао? И шта ћемо са Драгановићем, није ли он пребацивао (пацовским каналима, читај: католичка мрежа руковођена из Ватикана, пребацивање злочинаца у Јужну Америку) усташе и нацисте, па о томе су написане књиге и филмови, на западу. И сада Ћулибрк, Мишина и Порфирије говоре о братимљењу са хрватима који се НИСУ ПОКАЈАЛИ нити признају геноцид, него УМАЊУЈУ бројке и ДРЖАВНИ ПРОЈЕКАТ УНИШТЕЊА ЕТНИЧКИХ СРБА називају “радни логор” са неколико десетина хиљада од болести умрлих људи! Итд.
Али ево видимо шта је Порфиријев први налог био: да се српска имовина, духовна и материјална, у Македонији УКРАДЕ!
ИЗРОДИ, И ОД РОДА СВОГА И ОД ХРИСТОВОГ ДУХА, ПЛИВАЋЕТЕ ВЕЧНО У ПАКЛЕНОЈ ГЕНИ!
Не, ми живи Срби немамо право да опраштамо, наше је право да се сећамо и да оплакујемо наше зверски побијене сународнике, (организовано и са насладом побијене!), ништа више и ништа мање од тога, а опроштај џелати нека траже од жртава, само је њихово право да опраштају. А српски Патријарх је само један: СВЕТИ САВА ХРИСТОМ ИСПУЊЕН – УВЕК И ДОВЕКА!
Деда Ђоле, ***** *****:
Deda Djole
13. септембра 2014. • 17:29
SRPSKA TISINA = odlicna ideja !
Mozemo mi da zatvaramo oci koliko god hocemo ali, homoseksualci
sodomisti, mazohisti, (!!!!!!)pedofili, nekrofili (!!!!!) ali i drugi r@znorazni profili (1), oduvek postoje i postojace medju nama i to je sasvim prirodna pojava (!!!!!!?????) U vecini zemalja su prihvaceni kao normalni ljudi. (!!!!!????)
Ти ћеш неком да причаш чије су Цркве и Манастири, сасвим ти је нормална педофилија и некрофилија ********* Немаш **** ***** **** ***** *****
**** ***** овај што стално глуми неку алтернативу. И да, ****** сигурно није „деда“ са овим што пише, него је асоцијални миленијалац њуејџер на задатку.
У погледу признавања МПЦ и одрицања од наших светиња у Македонији мислим све супротно од става коментатора „Деда Ђоле“. Међутим, одговор Милована је пун инсинуација у вези тема, о којима уопште није било речи (најава содомистичког евросатанистичког скупа у Београду), чиста подметачина. Осим тога, одговорити на једно пристојно изречено другачије мишљење са (ничим изазваним) личним увредама је примитивно, одвратно, показује недостатак кућног васпитања – и баш је противно хришћанском учењу (претпостављам да Милован за себе мисли да је хришћанин). Поштовани уредниче, Стање ствари има углед и личне увреде не смеју да пролазе у коментарима.
@ Никола
Поштовани господине,
Ако нисте данас први пут на сајту – знате да није манир СтСт да личне увреде пролазе у коментарима. Нажалост, мојом грешком нису звездицама покривене све ствари које је требало да буду покривене. Извињавам се @Деда Ђоле, @Никола а и @Милован (јер, очито, и Милована треба да чувам од њега самог). Праштајте!
@ Милован
У коментару који није објављен написали сте
Поштоваћемо Вашу жељу, и не само то – и помоћи ћемо Вам у томе!
Александар Лазић
@Зоран
Имењаче , браво за коментар . Све је тако и стално треба понављати . Имамо исто размишљање као имена што су нам иста . Само да додам оно моје , пратите след догађаја . Још много тога лошег нас тек чека . Надам се да ће се наћи неко достојан и храбар да тај след прекине , наравно ако је то Божија Воља . Ако ипак мора след да се настави , покоравам се јер је Воља Његова .