Свештеник Иван Цветковић: Храм у Македонији у коме је одржана техно журка никада није припадао СПЦ

Жао ми је што сам покварио „журку“ овим нашим црквомрсцима у Србији, који само чекају да баце камен на Патријарха и наше оце епископе

Свештеник Иван Цветковић (Фото: РТК)

Храм која се појављује на снимку техно журке, који је изазвао много полемике, па чак и напада на Цркву, српског Патријарха, Сабор, никада није припадао СПЦ.

Храм Светог Илије у Дојрану је подигнут 1848. год. и представљао је предмет спора између Грка и Бугара. Како се ситуација мењала у корист једних или других код султана, тако је служба у храму била на грчком или бугарском језику. Напослетку, Бугари су превагнули, а Грци су подигли у Дојрану цркву Светог Ђорђа.

Извор: Снимак екрана/Вечер.мк

Храм Светог Илије је у потпуности изгорео 1916. год. Тек 2003. је почела његова реконструкција. Храм се налази под управом музеја у Дојрану, а припада Епархији струмичкој Македонске православне цркве – Охридске архиепископије. Храм још увек није освештан, а музеј често издаје простор у сврхе концерата, изложби итд.

Но, важно је поново напоменути, храм Светог Илије у којој је била техно журка, а у којој је нпр. и Влатко Стефановски имао концерт, нити је грађена од стране Срба, нити је икада била богослужбени простор СПЦ. Чак и када је СПЦ имала јурисдикцију над територијом данашње Северне Македоније, храм никада није био у богослужбеној употреби српске Цркве.

Војислав Крстић: Молитвена техно-журка у част давања аутокефалности Брозовој православној цркви

Да ли сада треба да будемо срећни због ових чињеница? Наравно да не! То је једна ужасна појава, не толико страна Западу. Још, колико се говори, било је и коришћења недозвољених супстанци. То све показује да је црквена свест у од стране државних власти а колико се види и младих људи у Македонији на веома ниском нивоу. Зато је превазилажење раскола много важно јер ће, надамо се, схватити шта значи црквени идентитет. Верни народ у Македонији је исто згрожен овим.

Жао ми је што сам покварио „журку“ овим нашим црквомрсцима у Србији, који само чекају да баце камен на Патријарха и наше оце епископе, као и онима који ћуте и наслађују се тим пљувањима.

Аутор је и уредник сајта „Поуке“

Опрема: Стање ствари

(Фејсбук профил о. Ивана Цветковића/Глас Србије, 4. 7. 2022)



Categories: Преносимо

Tags: , ,

9 replies

  1. Фала богу, да ипак постоје стручњаци за Јавне Комуникације са стадом црквеним!

    14
    2
  2. Ето, сад нам је лакше што сте оваквима дали аутокефалност.

    30
  3. Ево типичног примера кад неко хоће и да стисне и да пр*не.

    Каже свештеник Иван Цветковић из Крушевца да то није храм, јер обнављање (зграде) траје већ ево 19 година и под управом је музеја и тај простор се издаје и иначе за изложбе и концерте. Добро, ако је тако, онда чему уопште халабука? И чиме је то онда наводно згрожен верни народ у Македонији? Употребом не-храма за не-црквене активности? И како то свештеник из Крушевца зна чиме јесте или није згрожен верни народ у Македонији? Звали су баш њега да му кажу?

    Али ако тај храм није храм, онда да ли је и црква црква, и да ли је и држава држава, и да ли је и народ народ? Или је све ово само једно велико опште фолирање?

    48
    2
  4. Зашто ви нас називате црквомрсцима. Због критике? Због забринутости за наше светиње? Због тога што су кости неких наших ( и мојих) предака остале у Старој Србији коју су бранили од Bugara.
    Због тога што се питамо зашто Патријарх и епископи раде у тајности.
    Зна се ко ради у тајности.
    Нисмо ми црквеномрсци.
    Ми смо верни народ.
    Ако вам нисмо добри ви нас замените.

    56
    2
  5. Једна од најодвратнијих ствари које постоје је полтронство, илити улизиштво.

    Свештеници, не сви наравно, се доста пута понашају полтронски као чланови неке странке, неке сумњиве фирме или слично.

    Да се увијек настоји оправдати патријарх, то јест „шеф“ је заиста непријатно слушати, као што је исто када налетимо на њихово непријатно и инвазивно ћутање.

    Народ који критикује или у страху своме можда и осуди црквене великодостојнике нису црквомрсци како рече отац Иван који предњачи у одбрани својих претпостављених (могу погријешити у незнању, али такав је утисак) већ људи који се ужасавају да изгубе духовни ослонац, управо људи вјерници који нису практиканти Њу ејџа и не мисле да су сами себи довољан ослонац и да сами „креирају“ све око себе.

    Чему овакав набој према вјерницима… помало личи на капиталисте и раднике а не на оне који се заједно труде да се спасавају ?

    Знамо да народ није лак.
    То зна сваки шалтерски радник.
    Знамо да је свештенство оптерећено.
    Али ђе је ту бар доза благости и разумијевања која онда у себи и може да носи самим тиме и оправдану оштрину ако је потребна ?
    Какав је ово цинизам да је свештенику жао што нам је покварио „журку“ ?
    Па није нам покварио журку што волимо да блатимо не дај Боже, већ из мотива који је већ наведен, да се не понављам.
    Нема ни трага од самокритичности, нити трага од подношења критике како би им доликовало.
    Заиста тужно и веома опасно, неке ће овакво понашање гурнути и у безверје…

    45
    1
  6. И да додам питање које нас многе мучи.
    Да ли ће се правдати овако из петних жила и кад Црна Гора добије аутокефалну Цркву, кад се призна невладина организација такозвана црногорска православна црква ?
    Па шта смо радили до сада ?
    Да ли ће све те муке кроз вријеме бити само године које су појели скакавци ?

    40
    1
  7. U knjizi monah Kalist pominje ubistvo 450 djaka od strane Bugara tokom povlacenja u Prvom svetskom ratu:

    „Тада се у Охриду десило нешто о чему је тешко говорити без суза. Неки пробугарски оријентисани мештани су нас издали. Одали су Бугарима где смо сакрили четири стотине и педесет српских ђака. Бугари су их опколили, похватали и поклали све до једнога! У Охриду и данас постоји гробље где су сахрањени ти ђаци. Али права истина о њиховом страдању никад се није сазнала.“

    Taj spomenik su srusili Bugari u 2.sv. ratu i ne postoji vise.
    Srpska Pravoslavna Crkva je zaboravila te zrtve I nikada nije (niti njena sestrinska crkva) odrzala opelo poklanoj srpskoj deci. Retko je ko od Srba cuo za taj zlocin. Spomenik nikada nije obnovljen, niko ne zna ni da je postojao:

    http://www.promacedonia.org/sisr/index.htm

    41
  8. Оче Иване, ми што „мрзимо Цркву“ да нама објасните зашто се наш Патријарх дружи са масонско-сатнистичким/ троцкистичко-феминистичким пројектом „Констракта“ која представља мужеложнике и ону ******* Абрамовић? Донекле разумем дружење са Цанетом, али каква је ово да извинете за***анција са „уметницом“?

    Да ли ћемо ускоро да читамо и како Патријарх готиви баку прасета и остале ****** следбенике нечастивог?

    Да ли ће да почне дружење и са Видоковићем и неокупаним Теом Панчићем?

    Пошто смо Православци, све Православне Цркве су наше, без обзира дал смо их градили ми, Грци, Бугари… Наравно да нам сметају рејвови ту.

    34
  9. Због оваквих људи и попова као што је дотична персона смо између осталог и ту где јесмо. Није проблем што они постоје, проблем је што се чују. Комуњаре у души, као прави атеисти морају на крају да пљуну по себи и својима више но леба да једу.

    24
    4

Оставите коментар