Очекујемо да на сајту СПЦ у делу „Вести из помесних православних цркава“ добијемо извештај о молитвеној техно-журци одржаној у Цркви Светог Илије у Старом Дојрану, пише Војислав Крстић на Фејсбуку
Извор: Снимак екрана/Вечер.мк
Вечер.мк: Техно-журка во црква во Дојран
Журката била организирана во саботата во црквата Свети Илија во Стар Дојран.
Видеата од забавата се појавија на социјалните мрежи, и веднаш ја брануваа јавноста. За едни настанот е скандалозен, за други авангарден, по примерот на забавите во западните земји.
Според информациите што ги објавија локалните медиуми, црквата имала дадено согласност само за одржување на поетски настани и концерти на камерни состави што изведуваат класична музика. Инаку верскиот објект датира од 19 век, но бил разурнат во Првата светска војна, а реновиран неодамна од струмичкиот завод и музеј.
Војислав Крстић: Молитвена техно-журка у част давања аутокефалности Брозовој православној цркви
Неколико дана након „историјске одлуке“ о давању аутономије Брозовој православној цркви, уследила је и додела томоса о аутокефалији „сестринској цркви“, којом приликом се „свети храмови и манастири, нарочито светиње из немањићког периода и познијег периода српског присуства, црквеноградитељства и културног стваралаштва на тлу данашње Северне Македоније, као и укупна покретна и непокретна имовина СПЦ, унутар њених граница, уступају на коришћење новој аутокефалној сестринској цркви“.
„Не постоји ништа што можемо сами исцелити, не може само нашим моћима, сада је рана исцељена и то је чудо Божје и дар Божји.“
„Данас опет добијамо могућност да у ту баштину уђемо и да се у њој помолимо.“
Очекујемо да на сајту СПЦ у делу „Вести из помесних православних цркава“ добијемо извештај о молитвеној техно-журци одржаној у суботу 2. јула у Цркви Светог Илије у Старом Дојрану, обновљене 1848. године на темељима србске средњовековне цркве, као и информацију ко је од пастира СПЦ том приликом у духу братске слоге и љубави саслуживао.
Очекујемо и осврт теолога и експерата за црквено право о томе како су фанариоти „на апаратима“ јер смо их предухитрили и довели да служи чувену (про)светитељку DJ Xeniu право из Украјине. Слава Украјини!
Наслов и опрема: Стање ствари
(Фејсбук профил Војислава Крстића)
Погледајте/прочитајте још
Categories: Преносимо
Храм Светог Илије је подигнут 1848. год. од стране једине цркве која је тада постојала у Османском царству, а то је Цариградска патријаршија. Оно што теолози и буџетски верски аналитачари избегавају да кажу је да је изграђен на темељима старије цркве и да то није храм који нема везе са Србима. Узурпатори СПЦ из дана у дан пружају полуинформације и дезинформације, јер морају да испуне одређену агенду. Не кажу да тада србска црква није постојала, него сваљују на Грке и Бугаре (а ни бугарска црква тад није постојала, значи да лажу). Мештани кажу да је првобитна Црква изгорела у пожару, што није била реткост. Од 1767. до 1840-их је страдао и Хилендар, Рилски манастир и многи други.
У области Дојрана има Срба, али су још у 18. веку тамошњи становници сматрали себе Бугарима. Наравно, порекло је једно, а изјашњавање друго. Најбоље је прочитати књигу “Стара Србија и Македонија” од Спиридона Гопчевића, ту је све лепо објашњено.
Околност да се у Цркви организују техно-журке не треба никога да изненади обзиром на чињеницу да су се, по сведочењу предстојатеља Брозове православне цркве, у Ватикану школовали многи њихови професори и архијереји, који су чланови садашњег састава такозване свете Цркве, професори на Богословском факултету и у Средњој богословској школи. Добро је познато шта се дешава са бројним њиховим богомољама на Западу, да су претворени у кафиће, дискотеке.
Војислав,
требало би да је и доста Срба досељено у област око Дојрана између два рата, о чему је кроз призму породичне историје своје породице писао генетичар Стојковић у књизи Црничани (то је данашњи назив села његових предака крај Дојрана).
Мислим да им се г. Перић извинио што је пропустио догађај јер је у то време писао следеће : ( УПОЗОРЕЊЕ , само за читаоце са добрим стомаком ) https://srbin.info/pocetna/aktuelno/boze-sacuvaj-rokenrol-patrijarh-predstavlja-omiljene-pesme-na-radiju/
Ако после овога још постоји неко ко не схвата ко је директно задужен
за уништавање СПЦ , мени га је искрено жао . Него народе како ми да станемо на пут овом злу што нас је снашло ?
Led Zeppelin… Добро је почео патријарх, али ово остало му не ваља. Смак изузимам, њима свака част, али остало… Ето, да је бољу музику слушао, данас бисмо имали и бољег архипастира. Заиста није свеједно!
@Зоран, @Ал (АИ?)
Ја сам негде између вас двојице… и није му неки музички укус. Но пошто о неукусима не вреди расправљати (de malgustibus non est disputandum, што не рекоше Латини), можемо о другим стварима.
Већ смо овде на СтСт разговарали о овој теми. Није спорно што наши архијереји имају световну прошлост, укључујући ту и рокерску. Али се своди на то, јесте ли се одрекли света или не?
С једне стране, живимо у 21. веку и Црква море да разуме време у којем живимо и да има одговоре на питања која муче вернике данас, што значи да и архијереји морају колико-толико да знају шта се дешава у свету да би могли да имају црквено-етички став о стварима које нису постојале пре 50 година. Ту спадају медицина, медији, биологија, вештачка интелигенција, итд; неко ће морати да се позабави тиме да не би испало да Црква забија главу у песак пред проблемима данашњице.
Са друге стране, не очекујемо од наших архијереја да буду “cool”; очекујемо да буду изнад тога. ОК, слушао си рок кад си био млад, не очекује нико да потпуно заборавиш сваку песму и име сваког бенда. Но делити листе топ песама медијима је превише. Ја активно слушам музику, па ипак да бих направио такву листу морао бих да опет преслушам пуно песама да изаберем. Да ли монах уопште треба да слуша световну музику? Да ли монах уопште треба да чита световне књиге, чак и Достојевског?
Хајде можда није најгоре ни то што монах слуша световну музику, мада се опет враћамо на то не-одрицање од света које је ваљда предуслов монаштва. Но иако слуша такву музику, чему објашњавање песама и избора? Уметност треба да стоји за себе; објашњавањем уметности се баве сморови који хоће да испадну паметни.
Цитат патријарховог објашњења песме Шумадијски блуз групе Смак: “Нарочито је слушам кад се не осећам добро, кад се налазим у ћорсокаку, кад у себи не налазим потенцијала да се ишчупам из лавиринта. Постоје различите духовне методе како би се човек подигао када пада, али парадоксално кад год бих улазио у безизлазе, слушајући упорно ову песму, лагано бих се подизао. Звуци те музике изводе ме на зелену грану!”
Наиван ја, ја мислио да верни треба да се уздају у милост Господњу кроз молитву, а оно изгледа треба да у себи тражимо потенцијал да се чупамо из лавиринта. То је тако кул, тако њу ејџ, права тема за Утисак недеље.
Оно што се провлачи као нит у свему овоме је патријархова очигледна потреба да се допадне маси, па јој стога и подилази. У једном од ранијих коментара на давање аутокефалије МПЦ сам рекао да се тако понашају људи са комплексом ниже вредности, људи којима је потребна потврда околине да би се осећали испуњено. Како се ситуација развија од онда, све сам више уверен у исправност те процене. Да ли неко може да замисли Јустина Ћелијског како подилази маси?
Постали смо барка, не без кормилара, али са кормиларом који не може да држи кормило, што је још погубније. И биће још горе пре него што постане боље.
Ја не мислим да наш патријарх подилази маси. Да је тако, слушао би турбо фолк или турбо етно фолк. А није да нема прилике пошто смо бомбардовани јефтиним етно садржајима, уз злоупотребу духовних мотива. Извините ако неког овим увредим. Ја сам слушала сличну музику као патријарх и не сматрам да је иста већи грех од неке друге врсте световне музике. Нити могу да прихватим једнострана тумачења рок музике као сатанизма. Онда је ваљда Драгана Мирковић или Цеца прихватљива варијанта световне музике? А ову поплаву етно песама не смем ни да коментаришем.
Мислим да он никоме не подилази. Можда је превише самоуверен. Можда је уцењен. Ја се не слажем уопште са неким његовим потезима али не сматрам да је друга понуђена крајност примитивизма и злоупотребе националних идеја прихватљива. Извињавам се што овом приликом дотичем много тога и вероватно много тога не аргументујем. Али ако смо против неких аспеката активности и достигнућа савремене цивилизације (и културе), зашто онда користимо неке друге? Колико је наше свакодневно лицемерство?
Не разумем заиста потпуно све што нас сналази, делимично размишљам наглас, али исто тако не мислим да туђу слабост не треба користити за промовисање још горих идеја (нарочито кад је у питању музика). Хоћу да кажем да нема оправдања за неке потезе нашег патријарха али не сматрам да је најгори на свету. Оно што он ради је искључиво резултат свега онога што су му оставили његови претходници и овај овакав народ а друго је питање колико он има снаге. И треће, колико је има свако од нас.
Исправка дела претходног коментара: ‘исто тако не мислим да туђу слабост ТРЕБА (а не’ не треба’) користити…’
@Тамара /=Палма/
Рокенрол је ствар укуса Првослава Перића, а не Патријарха Порфирија Перића!
Из неког розлога, роКЕРски дух Првослава Перића опседа тело и душу Патријарха
Порфирија Перића, а то никако није добро.
Његов духовни отац Иринеј Буловић треба да се моли за изгнање тог роКЕРског
духа из душе и тела његовог чеда – Патријарха Порфирија Перића, јер се може
десити да га тај зло/дух одвуче на EGZIT и очекујућу ПРАЈД ПАРАДУ, у септембру
ове године, уколико буде наступала нека роКЕРска група.
Назнаке постоје, јер је Патријарх Порфирије Перић /у ствари: /зло/дух Првослава
Перића/ запазио да би се наша евровизијска такмичарка Konstrakta уклопила у
“програмску шему“ ПРАЈДА, у Београду, а зашто не и, пре тога, у “програмску
шему“ EGZIT-a.
Што би рек`о Шојић: “ОПА ЂУРЂО!“
За опуштање, “изласка из лавиринта свакодневице“, умерније би било да је
послушао музику која у себи има Божијег и Људског – Богољубивости, Човеко-
љубовости и Родољубивости.
Порука Патријарху Порфирију Перићу, @ Тамари и свим коментаторима СтСт:
“Љуби србство из свег срца свог, љуби га и тебе ће Бог!“
Ова порука се не уклапа у ритмове рокенрола, али се уклапа у ритмове доле
назначеног музичког прилога.
@Тамара
Ви браните патријарха од онога за шта га нико не напада.
Није само слушање турбо-фолка подилажење маси; то би било подилажење на најпримитивнијем нивоу. Патријарх је културан човек, то нико не спори, па он подилази маси на културнијем нивоу.
Није ми јасно зашто сте уопште поменули турбо-фолк, вероватно Вам је прирастао срцу. Ал и ја слушамо хеви метал, од чега би се разбежало барем 99%, а можда и 99,9% становништва. Но ради се о томе да ми не очекујемо од патријарха да слуша оно што ми слушамо; очекујемо од њега да је, као монах, једноставно превазишао зависност од световне музике.
„…не сматрам да је друга понуђена крајност примитивизма и злоупотребе националних идеја прихватљива.“
Ту крајност сте понудили само Ви у овој расправи, и није прихватљива.
„Али ако смо против неких аспеката активности и достигнућа савремене цивилизације (и културе), зашто онда користимо неке друге?“
Користимо оно што нам је неопходно за посао, не користимо оно што је пука забава. У овом случају, прихватљиво је да патријарх користи имејл и телфон за комуникацију, а није прихватљиво да гледа Нетфликс или да се занима који ће паћеник из Србије да учествује у оном смрдљаку који се некад звао Евровизија.
„Хоћу да кажем да нема оправдања за неке потезе нашег патријарха али не сматрам да је најгори на свету.“
Није најгори на свету, али ако ћемо да бирамо по томе ко није најгори, онда смо могли да изаберемо Жику таксисту или Милета водоинсталатера за патријарха.
„Оно што он ради је искључиво резултат свега онога што су му оставили његови претходници и овај овакав народ…“
Хајде проведите десет минута размишљајући о бесмислу и нелогичности ове реченице, па нам јавите шта сте смислили.
Није ми турбо фолк прирастао срцу, напротив, гнушам се истог, као и наше, у много чему, новокомпоноване стварности и турбо етно фолк национализма и духовности (ту крајност не нудим ја него је често нуди наша свакодневница, отворено или лицемерно малограђански).
Евровизију не бих коментарисала јер ме то никад није занимало – у питању је сувишна и будаласта категорија (заиста је дискутабилно занимање нашег патријарха за исту).
Не сматрам да је нелогична моја констатација да је оно што патријарх ради резултат наслеђа (ту је сувишна само моја реч ‘искључуво’), зато што не сматрам да су његови претходници били много бољи од њега. Уосталом, њега је изнедрило ово друштво и оваква наша црква.
Немам шта посебно да смишљам да бих оправдала оно што сам написала. Пишем из своје перспективе. Износим другачије виђење од доминантног овде и није ми циљ што већи број лајкова. Имам утисак да неки који овде коментаришу мисле да имају ексклузивна права на истину. Међутим, стварност у Србији не подразумева само наше славне претке, Косово и Метохију, у извесном смислу величанствени наш народ из Босне и Хрватске, него подразумева константан дуготрајни непотизам, неспособност, јуначење без основа, поквареност истог тог народа и непросвећеност. И то је оно што живимо сваки дан, док се трудимо да преживимо нормални, ако је могуће.
Можда ово није одговор на критике али што се мене тиче, питање је колико се треба уносити у то јер ја немам потребу да оправдавам своје виђење.
У сваком случају сам захвална за извесне смернице којима ћу кориговати своје ставове.
Поштовани коментатори ( да не наводим све појединачно )
моје скромно мишљење , а бићу оштар , је да код г. Перића постоји проблем , ОГРОМАН НЕДОСТАТАК ДУХОВНОСТИ што би једног правог Патријарха највише требало да краси . Да ли сте приметили да за време сваког поста он нађе да говори о разноразним световним догађајима и глупостима . Он је тада највише на позицијама световног а не духовног лица . Шта ће он са Констрактама, сликањем на Егзиту , кога занимају његове младалачке страсти и рокенрол ( и то у време Петровског поста )??? Па није он поп – рок критичар , он у то време треба да тихује и евентуално учи народ вери како је радио Свети Сава . Чему он нас учи , сем што као хипи папагај само понавља испразне речи , мир браћо , љубав , слобода , а да при томе уопште не зна право хришћанско , духовно значење те три речи ( или зна али намерно искривљено тумачи ). Мислим да Тамара , поред осталог није у праву и када каже да он не подилази народу , он управо то ради и политизује Духовни чин Патријарха . Једном сам написао да очекујем да ће када падне први снег да се појави видео са спасавањем путника из неког завејаног аутобуса пошто он очигледно своје Духовно време троши улудо по неким инстаграмима , фејсбуцима или шта већ има , не знам . Ово што сам написао само је део због чега ја г.Перића не могу да прихватим као Патријарха и зашто кажем НЕДОСТОЈАН . Мислим да би барем једном могао да посети Његову Светост Патријарха грузијског Илију и од њега нешто научи . Надам се да нисам био преоштар и да ће се мој коментар појавити , јер лично и одговорно стојим иза сваке написане речи . Поштовање свима .