Вилијам Хатавеј: Да ли је трајан мир уопште могућ?

Наша биолошка природа нас не присиљава да ратујемо, она нам једино пружа капацитет за то. Без стреса који би га изазвао, насиље може бити тек једна од неисказаних способности

Извор: Eurasia Review

(Eurasia Review, 5. 6. 2022)

Мудри људи из владајућих кругова (естаблишмента) нам поново говоре да су наше наде у вези трајног мира чиста илузија. Тврде да је људска природа оно што га чини немогућим, те да је рат у нашим генима чврсто усађен. Указују при том на истраживања која еволуциони биолози врше, а која указују на чињеницу да чак и наши најближи животињски рођаци, шимпанзе ратују. Па отуд закључују да рат мора да јесте део нашег укупног биолошког наслеђа.

„Одувек смо ратовали”, тврде они. „Људи су ратоборна врста. Без војске која је ту да нас одбрани, неко би се већ нашао да нас покори.” Такве претпоставке су постале аксиоми дубоко усађени у нашој култури. Због њих се осећамо очајно, али нас на неки начин и теше јер нас ослобађају од обавезе и одговорности да се мењамо.

Истина јесте да у одређеним ситуацијама шимпанзе нападају суседне колоније, па да при том и убијају друге шимпанзе. Те студије о мајмунима убицама стекле су ванредан ниво публицитета и зато што имплицирају да је ратоборност дубоко усађена у самој људској природи. Иако, међутим већина научника из оваквих доказа није то извела као свој закључак, медији естаблишмента не престају да нас управо у то упорно убеђују.

Даљим проучавањем се међутим дошло до другачијег кључног открића: шимпанзе које врше инвазију на територију својих суседа трпе због смањења сопствене територије и/или нестајања неопходних прехрамбених ресурса на њој. Они се једноставно боре за опстанак. Групе са задовољавајућим ресурсима никад не почињу нападе на друге колоније. Агресија не представља константу у понашању, већ бива изазвана стресом којем су се нашли изложени. Њихова генетика им даје способност за насиље, али је увек стрес онај кључни фактор који мора постојати да послужи као окидач за њихов улазак у борбу. Најновија истраживања показују да рат није нужност, већ да је више у функцији стреса којем је њихово друштво већ неко време било изложено. Наша биолошка природа нас не присиљава да ратујемо, она нам једино пружа капацитет за то. Без стреса који би га изазвао, насиље може бити тек једна од неисказаних способности које нам је људска еволуција обезбедила. Студије професора Дагласа Фраја, Франса де Вала  и Роберта Саполског (Douglas Fry, Frans de Waal, Robert Sapolsky) пружају нам доказе за ову тврдњу.

Милитаристи фокусирани на историју нам говоре да ратови један другог следе у стопу. Но, то је историја само овог патријархалног периода наше цивилизације. Ранија матријархална цивилизација југоисточне Европе уживала је у столећима вечитог мира. Антрополог Марија Гимбутас са UCLA-ја је у својој књизи „Богиње које живе“ (The Living Goddesses) описала своје археолошке налазе. Нема ни трага ратовању у ископинама Минојске, Харапске (у долини Инда, Пакистан прим. прев.) или Каралске (најстарије јужноамеричке, Перу прим. прев.) културе. На многим од пацифичких острва су до јуче живели само пацифисти. Да би очувала мир древна Веда цивилизација у Индији користила је технике медитације, а и данас се у многим друштвима исте оживљене технике користе са циљем редуковања стреса.

Извор: permanentpeace.org

Наша друштва, напротив имају дубоко усађено уверење да је стрес неопходан састојак за живот. Бројне су наше социјалне и економске структуре које су управо на сукобу саздане. Потреба капитализма за континуираним увећавањем профита све нас уводи у стрес. Индоктринирани смо да мислимо да је управо то оно нормално и природно стање, колико год да јесте у својој суштини патолошко. Стрес животу у великој мери и на толико начина наноси штету, но ми то једва да и примећујемо зато што је у нас дубоко усађен управо такав начин живота.

Уопште не морамо да тако живимо. Могли бисмо лако да смањимо ниво стреса под којим човечанство трпи. Могли бисмо да створимо друштво у којем се излази у сусрет потребама људи и у којем се светски ресурси равномерније распоређују. Могли бисмо да живимо у миру са свима другима. Но, за то би биле потребне и неке елементарне промене.

А те промене би угрозиле позиције оних у нашим друштвима који управљају полугама моћи. Како је капитализам предаторски друштвени и економски систем, предаторске личности су увек оне које преузму моћ. Оне су ти који све друге гледају  кроз визуру агресије. Али то није тек пука визура. Оне су доиста окружене непријатељски расположеним такмацима. И зато су убеђене да је и сам рат неизбежност.

У прошлости су њихови претходници своју моћ бранили пропагирајући нешто другачије глупости: да краљ има од бога дато право да нама влада, да су црнци у односу на белце мање вредни, да жена треба да слуша мушкарца. Све те заблуде смо до сада успешно надрасли, па зашто онда не бисмо и ову?

Вилијам Хатавеј (William T. Hathaway) је ванредни професор америчких студија на Универзитету Олденбург у Немачкој. Његов нови роман „Лила, револуционарка“ говори о осмогодишњој индијској девојчици која изазива светску револуцију у потрази за социјалном правдом

Са енглеског посрбио: Стеван Бабић



Categories: Посрбљено

Tags: , ,

3 replies

  1. Покисавши до “ голе коже “ на старозаветној провали облака над Ваљевом задобих тренутак мира и спокоја у души ми – заиста ми прија да окиснем на летњем пљуску, елем, стрес сам баждарио на нулу, а онда прочитах овај текст – ради овакве баналности и професорске таштине, глупости и кретенизма, себи сам одредио у магновењу ратни распоред – Олденбург у Немачкој… Да ли има на телеграму могућност ступања у везу са Вагнеровцима, хитно су ми потребни ?

    14
    1
  2. Zale se ljudi da nema lorazepama! Ako to ne otera Vucica, vrati KiM i ujedini srpstvo na nervnoj bazi, nece nista! Samo korisnike treba usmeriti u pravom smeru, da se ne poubijamo medjusobno, posto me napade jedan nervozni lorazepamdzija zasto sam ja uvek tako dobro raspolozen, a nisam nesto narocito postigao!

    To je bio vic, a sada nesto sasvim drugacije! Vracamo se na Atlantidu. U „Timaju“ Platon iznosi svoju kosmolosku teorija, ali dijalog pocinje pitanjem o najboljoj drzavi.Kosmos i drzava su povezani.Posto se utvrde neki elementi najbolje drzave, Sokrat kaze da je to drzava kada miruje, a da njega interesuje kakva je ona kada se krece, odnosno ratuje. Platon, suprotstavljajuci Atinu i Atlantidu, razmatra odnos mirovanja i kretanja. Atlantida, koja krece u rat za sirenje teritorije, gubi rat i dozivljava zemljotres i potop koje Atinjani prezivljavaju jer su autohtoni, izrasli su iz svoje zemlje i ne sire se. Platon rat postavlja u samo srediste pojavljivanja. Kretanje, kao sirenje, jeste pritiskanje sirine na izlazak u sirinu.Zato Platon stvara zatvorenu drzavu iz koje nema izlaska i ulaska u nju, dok je trgovina striktno odvojena od grada. Grcka agora je ujedinjavala dve vrste predmeta, zajednicki (kasnije imenovan kao res publica) kroz rasprave o drzavnim interesima i pokretnine (kasnije imenovano kao res privatum, o ovome sam nasiroko kuckao) kao trgovinu. Platon strogo odvaja ova dva kretanja, politicko, autohtono-biljno i trgovinu, medjunarodno-zivotinjsko.Biljno i zivotinjsko su ovde opisi pojavljivanja! Biljno je zemljano, ono je pojavljivanja jednog-pored-drugog, gde je etika etika vrline dobrog gradjana i ne moze se razumeti van politickog.Etika je utopljena u drzavu, a drzava u prirodu koja uvek koincidira sa zastranjivanjem drzave prociscujuci je potopom.Zivotinjsko je teritorijalno, ono je pojavljivanje jedno-drugom, drzava je tu nametnuta kako bi se savladala zivotinjska priroda, a etika vise nije podredjena politici, vec se osamustaljuje i ostvaruje prema, a ne pored drugog!Aristotel naziva gradjanina politickom zivotinjom.Njegova dusa je trodelna, biljna, zivotinjska i umna.Smrcu se dusa raspada i samo umni deo je vecan. Tako bit pojavljivanja, rat izmedju ova dva oblika pojavljivanja, kao rat izmedju dve drzave, svoju zavrsnu rec ima u smrti.

    Opisani proces osamostaljivanja etike, nestankom njene podredjenosti polititici i bivanju jednog pored drugog, u okretanju drugome, stvara osnovu za 1) eticku univerzalizaciju i nasilje nad drugim kulturama 2) iluzija da stanje sveta (univerzalizam) zavisi od toga kakvi su svi ljudi sveta (globalizam).Kada bi svi bili dobri, svet bi bio dobar.Ovo je zabluda nastala iz opisanog procesa.

    Kapitalizam je bolestan sistem, sistem coveka-zivotinje. „Darvinizam“ je u antici imao mnogo dublji smisao i inteligentnije objasnjenje rata.Ali, kao i u antici, i kapitalizam resenje nalazi u smrti, smrti coveka u kiborgu, u tehnologiji.Smrti smrti u kojoj umire covek, nasuprot hriscanskoj smrti smrti u kojoj umire smrt!

    10
  3. Naravno da je americki professor prevideo kolevku evropske (a time I jenki-americke) civilizacije. Kako I ne bi kada se I mi ponasamo kao da nije postojala iako su stotine nalazista (I hiljade jos neotkrivenih) svuda oko nas I da su tu ziveli neki od nasih predaka. A sta bismo mi mogli da mu kazemo? Vincanska civilizacija je dostigla tako visok nivo zahvaljujuci I tome sto barem par hiljada godina nije znala za rat. I sta se onda desilo? Dosle su horde nomada is azijskih I ruskih stepa, koji nisu znali za metale, gradnju kuca, poljoprivredu, astronomiju, obradu zlata, pismenost, kozmetiku I mini suknje.

    Njihove nomadske porodice su samo sledile po stepi nekoliko pripitomljenih zivotinja I to im je bila cela ekonomija. Sa svojim kamenim sekirama su napravili genocide u Evropi I umalo istrebili starosedeoce. Malobrojni su pobegli na Dinaru, Karpate cak do Spanije I Sardinije. Bilo je to pre oko 4800 godina. Od tada do danas, potomci tih nomada (koji su danasnji Zapadnjaci) su otpoceli skoro sve ratove, ukljucujuci I sve ovo u Ukrajini, I pocinili nebrojene genocide na svim kontinentima. To je ta istorijska vertikala. Zasto je to tako, to bi bilo pravo pitanje. Za sada oni nece ni da priznaju tu cinjenicu.

    Stavise, njihova zvanicna nauka tvrdi da su ti nomadi doneli tzv ‘indo-evropski’ jezik koji su za samo nekoliko stotina godina nametnuli svim Evropljanima (u vreme kada u sumovitoj I mocvarnoj Evropi nisu postojali ni putevi ni mostovi) I mnogim narodima u Aziji. Bilo bi to slicno kao kada bi neko africko ruralno pleme doslo u Silikonsku dolinu I nametnulo tamo kompjutersku terminologiju. Ta, trenutno vladajuca teorija, pada na prvom logickom pitanju. Ko je onda doneo Sanskrit I Vede u Indiju, posto se zna da to nisu bili ti nomadi?

    Nazalost, ovo nije tema za nase istoricare I druge inteligente koji ne vide dalje od svog nosa I samo prezvakavaju zvanicne falsifikate. Fursov bi to verovatno prokomentarisao da su oni dizajnirani odnekle da unistavaju samopouzdanje svog naroda I da ga mentalno pripremaju za porobljavanje koje moze imati razlicite forme.

    17
    1

Оставите коментар