Књига Стевана Гајића „Од роба до грађанина“ није само о Афроамериканцима, већ и о Србима

Промоција књиге проф. др Стевана Гајића „Од роба до грађанина – борба Афроамериканаца за признање човечности“  (заједничко издање Catene mundi и Института за европске студије)

Фото: Институт за европске студије

Године 2020, у време расних немира и врхунца активности покрета Животи црнаца су важни (Black Lives Matter), др Стеван Гајић, научни сарадник Института за европске студије у Београду и професор по позиву на Московском државном институту међународних односа (МГИМО) објавио је прерађену докторску дисертацију о историји црначке политичке мисли у Сједињеним Америчким Државама и бројним питањима везаним за њу, у заједничком издању издавачке куће Catena mundi и Института за европске студије.

На симболични датум и годишњицу погрома на Косову и Метохији, 17. марта 2022, на трибини Института за европске студије одржана је промоција књиге. Њу је отворио др Миша Ђурковић, директор и научни саветник института. Дотакавши се питања феномена обојености и његове фактичке одвојености од чисто физичких показатеља (као што се то може видети и у америчкој перцепцији, на примеру филма Зелена књига из 2018), др Ђурковић је напоменуо да постоје разне концепције обојености, од којих би се неке могле односити и на Србе или уопштено Словене данас.

Миша Ђурковић (Фото: Институт за европске студије)

Поменувши како је ово само једно од пионирских научних дела у низу које су његова кућа и Институт за европске студије заједно објавили, Никола Маринковић је, као извршни директор издавачке куће Catena mundi, похвалио научну слободу проф. др Стевана Гајића као посебну врлину књиге. Наводећи разлике у идеологијама црначких мислилаца Фредерика Дагласа и Вилијама Дубојса као једну од централних тема књиге, г. Маринковић је истакао како је проф. Гајић повезао мисао Фредерика Дагласа са коренима европског либерализма и рационализма. Показујући како су мислиоци попут Френсиса Бејкона или Џона Лока имали кључни утицај на Фредерика Дагласа, према речима г. Маринковића, проф. Гајић је истовремено показао да је мисао потоњег била заправо делом једног магистралног тока европске мисли, што потврђује – између осталог – и склоност Фредерика Дагласа ка идејама окултизма, као верног пратиоца рационализма. Са друге стране, Вилијам Дубојс је, како је навео излагач, био представник супротне струје, која је веровала да начела универзалног рационализма и либерализма не могу важити за црнце, струје која је веровала да су деценије сегрегације довеле до формирања црнаца као потпуно одвојене друштвене групе. Како је даље навео, једна од врлина књиге проф. Гајића лежи у томе што се он није задовољио чињеницом да се Вилијам Дубојс касније формално учланио у комунистичку партију, већ је продро дубље и показао како мисао Вилијама Дубојса има суштинске сличности са другим мислиоцима у свету који су на западноевропски космополитизам посматрали са скепсом, нпр. руски кнез Јевгениј Трубецкој.

Владимир Димитријевић, Стеван Гајић, Никола Маринковић и Миша Ђурковић (Фото: Институт за европске студије)

Др Владимир Димитријевић започео је своје излагање поређењем преласка Малколма Екса на ислам и цитатом из књиге проф. др Милорада Екмечића о томе да су српски политичари 20. века били убеђени да ће Запад прихватити српски народ када га боље упозна. Напоменувши да је Малколм Екс боље схватао суштину Западне цивилизације и да је схватио да у односу са таквом цивилизацијом постоји структурална проблематика. Осврнувши се на тврдњу кнеза Трубецкоја о томе да Западна цивилизација схвата саму себе као врховну вредност. и да она усмерава остале народе да се са њом такмиче у апсурдној трци чија правила дефинише управо Запад, др Димитријевић је поновио мисао Освалда Шпенглера да Запад не може претендовати на универзализам.

У осврту на књигу проф. Гајића, др Димитријевић је устврдио да то није само књига о Афроамериканцима, већ и о Србима, указујући на везе између ове две групе кроз пример владике Николаја Велимировића, који је 1920. проповедао црнцима у Бронксу и који се у Национализму Светог Саве присећао како су Срби без икаквих проблема на заједничком фронту у Првом светском рату делили са црнцима све, без расних предрасуда. Ту је излагач повукао паралелу са Римокатоличком црквом, за коју је навео цитат проф. Екмечића о томе да је Ватикан током 20. века био наклоњен фашистичкој Италији, а потом Сједињеним Америчким Државама, због чега је у међуратном периоду Римокатоличка црква губила вернике на јадранској обали, нпр. на Вису, Брачу или у истарским селима. Према др Димитријевићу, оваква политичка оријентација спречила је Римокатоличку цркву да оствари суштински контакт са Афроамериканцима. Управо у тој наклоњености световним изворима моћи у западним црквеним организацијама излагач види разлог прихватања ислама као алтернативе у случајевима попут Малколма Екса.

Са промоције (Фото: Институт за европске студије)

Говорећи о садашњем положају Афроамериканаца у Сједињеним Државама, др Димитријевић је устврдио како су данас они у суштински сличном положају као и у време ропства, држани у једном приватизованом покрету и задржани у стању вечите адолесценције, упутивши заинтересоване на књигу Кендас Овенс под именом Замрачење: Како Црна Америка може учинити свој други бег са Демократске плантаже (Blackout: How Black America Can Make Its Second Escape from the Democrat Plantation). Још једном истичући општеприсутну везу окултизма и рационализма, излагач је искористио књигу проф. Гајића и књигу проф. др Немање Радуловића Подземни ток 2, као примере једног новог потенцијалног правца истраживања у српској науци. Своје излагање др Димитријевић привео је крају тврдњом да проф. Гајић припада новој генерацији истраживача, за коју верује да ће померити многе границе у науци и допринети дијалогу култура.

Др Миша Ђурковић истакао је да су се истраживачи на Институту за европске студије већ бавили различитим занимљивим скривеним феноменима, поменувши истраживања др Александра Гајића на тему новог феудализма, као и прву конференцију о слободном зидарству у југоисточној Европи, коју је водио проф. др Слободан Г. Марковић. За пример централности оваквих тема у политичкој теорији, др Ђурковић наводи пример Жана Бодена, оца политичке теорије и економије, који је у своје време био најпознатији по књизи О демономанији чаробњака (De la démonomanie des sorciers). Поменувши експертизу проф. Гајића на пољу руске и околних култура, др Ђурковић изразио је наду да ће његов млађи колега у будућности објавити књигу сличну овој у сврху бољег разумевања процеса и догађаја у том региону, као што је својевремено то учинио некадашњи сарадник Института за европске студије, др Милан Суботић, са књигом Напред, у прошлост. Студије о политици историје у Пољској, Украјини и Русији.

Укратко изложивши структуру књиге, др Ђурковић је истакао да је аутор изнео неколико веома провокативних питања пред читаоце, управо наводећи пример феномена обојености и његовог значења. Наводећи како Фредерик Даглас и Вилијам Дубојс представљају два типична пола једног друштва које нема одговор на спољне притиске (интеграционизам и изолационизам), др Ђурковић је навео како је проф. Гајић у својој књизи скренуо пажњу и на читав низ досад слабо познатих фигура, какав је нпр. био Маркус Гарви, црни националиста који је сарађивао са Кју Клукс Кланом на подстицању исељавања Афроамериканаца у Африку.

Присутни на промоцији (Фото: Институт за европске студије)

Као посебно интересантни аспект положаја црних робова у Сједињеним Државама др Ђурковић подвукао је некадашњу праксу циљаног разарања њихове породичне структуре кроз одвајање деце од родитеља и кроз промовисање блудних радњи и карикатуралних реенакција римских баханалија, у сврху дехуманизације робова и укидања могућности стварања икаквих јаких друштвених веза које би могле водити ка њиховој еманципацији. Излагач је повукао паралелу са данашњим стањем, где се око две трећине бракова између афроамеричких парова завршава разводом и да преко две трећине афроамеричке деце расте без једног родитеља.

Као другу занимљиву тачку у књизи др Ђурковић издвојио је и догађаје око избијања Америчког грађанског рата (1861-1865), напоменувши како је проф. Гајић запазио да је чувена пресуда Дред Скот против Сендфорда (1857) увела присилу да се ропство прошири на целокупну територију Сједињених Држава, после чега су неки мислиоци тражили да се Север САД отцепи од Југа. Такође је навео и пример односа Фредерика Дагласа и председника Абрахама Линколна: иако су се ове две личности познавале и имале сложен однос, проф. Гајић је запазио да Фредерик Даглас никад у председнику Линколну није видео свог председника, нити човека са којим црнац дели вредности и идеале: председник Линколн је, према Дагласу, подржавао еманципацију црнаца само утолико што су интереси његове расе то налагали после избијања Грађанског рата, а да је пре тог догађаја био у потпуности спреман да подржи развој робовласничког система на југу Сједињених Држава. Излагач је навео да проф. Гајић није остао заведен каснијим опортунистичким ревизионистичким списима Фредерика Дагласа, у којима је он порицао овај свој став. Даље је др Ђурковић навео и то да су многи мислиоци тадашњег времена, укључујући и Џона Калхуна, једног од најважнијих америчких политичких теоретичара, тврдили да је робовласништво у потпуности интегрисано у Устав САД. Тај устав, који не предвиђа колективна права група, према речима др Ђурковића, данас се налази у великом проблему, јер нема механизам интеграције хиспаноамеричке мањине и шпанског језика у државни систем грађанске заједнице. Да то питање јесте реално, др Ђурковић поткрепљује примером документарца Националне географије о затворима у Сједињеним Државама, где преовладава расно груписање затвореника и где су шансе за индивидуално преживљавање ван тих група минималне. Тиме је проф. Гајић, како излагач наводи, отворио низ питања која су и данас актуелна.

Стеван Гајић: Борба Афроамериканаца за признање човечности је огледало борбе човечанства

Проф. др Стеван Гајић започео је излагање присећањем на то како се у њему ова тема развијала. Проф. Гајић је наставио излагање речима да је тих година сведочио рађању једне нове генерације која је настајала у атмосфери погрома на Косову и Метохији и нереда после тога, те како је сведочио да су медији на потпуно другачији начин тумачили догађаје и мотиве учесника у тим догађајима. Са тим у вези је била и чињеница да је управо 2004, са 20 година живота, био на студијском путовању у америчкој држави Висконсин, захваљујући стипендији Института за отворено друштво. Како је навео, имајући предубеђење да је из америчких медија и поп-културе сазнао све што се о америчком друштву имало сазнати, тамо је схватио колико се реалност драстично разликује од медијске представе. Демонстрирајући колико су мисаоне категорије различите између друштава Сједињених Држава и Србије, проф. Гајић је поменуо како је одржао једно предавање на тему распада СФРЈ пред америчком публиком, и како је једном студенту било незамисливо да белци између себе ратују.

Управо ти различити системи омогућили су, како проф. Гајић тврди, да се формира један другачији облик тоталитарне цензуре у САД, који почива на увређености и политичкој коректности која маскира суштинске проблеме. Нагризање статуса кво, какви су били расни нереди 1991. или 2020, доводило је – како излагач наводи – до показивања правог лица америчког друштва, и до бруталне репресије коју је држава проводила, потпуно игноришући тињајуће незадовољство у делу сопственог друштва. Стварање класних коалиција и интерес крупног капитала такође су, према речима проф. Гајића, доводили до појаве расних нереда – тако су 1919. бели амерички ветерани Првог светског рата остали у великој мери незапошљени или са знатно нижим платама, јер је крупни капитал у међувремену њих заменио јефтинијом радном снагом. Тај исти крупни капитал је затим бес америчких ветерана од себе преусмерио на црне раднике, створивши тако основу за расну мржњу нижих класа. Такав процес, како је излагач закључио, постао је модел за касније расне нереде, који су тако постали манифестација унутрашњих тензија у америчком друштву, без обзира на изворни узрок нестабилности у друштву.

Проф. Гајић навео је низ сличности које је он приметио у статусу робова и напорима за еманципацију Афроамериканаца са актуелним дешавањима у Србији, почевши управо од борбе омладине из 2004. и година непосредно после (генерација рођених крајем 1980-их и почетком 1990-их) , коју је видео као первертовану од стране медија и елита, до наметања (псеудо-)хедонистичког начина живота и системског неморала и покушаја реакције саме циљне групе (имитације ритуала венчања међу црним робовима у САД и раста популарности цркве међу становништвом Србије данас). Стога је проф. Гајић најавио да ће управо та генерација и њена борба бити предмет његовог будућег истраживања.

Србољуб Д. Пеовић,
Институт за европске студије



Categories: Дневник читаоца/гледаоца

Tags: , , , , , , ,

Оставите коментар