Миша Ђурковић: Да се традиционалним Србима признају права мањина у Србији!

Моја теза је да ја и остали који су остали у деветнаестом веку с једне и Тасовци с друге стране не припадамо истом народу и да је за нас једина нада да се и формално поделимо

Илустрација: Драган Стојановић

Са великом пажњом пратим полемику која се на овим страницама одвија између арогантног докторанда Томе Тасовца и професора србиста Ковачевића, Танасића, Петровића итд. Мислим да ова полемика далеко превазилази ниво како се сада популарно каже „струке” и врло лепо указује на правац у којем ће они који држе стварну политичку, економску и културну моћ у Србији водити надаље ову земљу. Тасовац је апсолутно у праву да је у питању политика и политичка одлука, иако то не би смело да буде случај.

Јављам се због једног предлога који ми се већ дуго времена намеће као једини начин да сачувам за своју децу, себе и остатке свог народа некаква права у овој држави која је све мање српска. Наиме поучен искуством онога што се већ дуго дешава у Црној Гори, мислим да је за нас једина нада да се као и тамо поделимо. Комунисти, па Ђукановићеви неокомунисти или еврокомунисти тамо су идентитетским инжењерингом од некадашњих Срба почели да праве један нови народ који сада зову Црногорцима, који пишу латиницом, хрватским гајевицом са два додатна слова. Они православни становници те државе који нису хтели да прихвате тај нови идентитет себе зову Србима као што су то чинили и њихови преци.

На попису су данас то два одвојена народа који граде сопствене идентитете и то је велика ствар за српски народ јер је основна идеја окупатора и комуниста да тамо српског народа уопште више не буде.

Тома Тасовац (Извор: Политика)

Исто то на мало другачији начин ради господин Тасовац, и сви они који и од православног народа у овој држави покушавају да направе неки нови народ. Управо је то урађено са насиљем над нашим језиком у низу случајева. Ова држава је нпр. Прихватила да овде постоји некакав босански језик, дакле не бошњачки већ босански. Ова држава је прошле године увела Закон о родној равноправности којим се потпуно мења идентитетска и језичка политика, лексика, конструишу нове речи итд.

Иако је огромна већина струке, одговорних и некорумпираних људи у науци против свега тога, на крају ће се под утицајем страних амбасада и центара моћи који пресудно утичу на све аспекте идентитетске политике у Србији данас, увек политички имплементирати оно што један или други Тасовац кажу или нареде. Ми нажалост у Србији немамо наше политичке партије које ће бранити наш идентитет, традицију и наслеђе. Све партије које долазе на власт лажу да ће то радити, а онда после предају моћ Тасовцима да раде обрнуто од тога.

Моја теза је да господа србисти, ја и остали „који су остали у деветнаестом веку“ с једне и Тасовци с друге стране не припадамо истом народу и да је за нас једина нада да се и формално поделимо те да ми добијемо у земљи Србији бар некаква мањинска права. Опште је место да припадници мањина данас имају већа права на заштиту свог језика и наслеђа од нас Срба. Њима никако не сме да чачка језик, да мења писмо и уводи нове језичке норме нити да им језик назива другим именом. Чини ми се да би ми старо-Срби или традиционални Срби, како год да нас назову, морали да затражимо мањински статус и да тиме заштитимо свој језик од свега овог што Тасовац, Зорана Михаиловић, Бранкица Јанковић и други ново-Срби желе да ураде са нашим језиком и наслеђем. Ево њима модернизована САНУ, а нама нек оставе Матицу нпр., која и јесте настала зарад одбране српских идентитетских и мањинских права у Хабзбуршкој монархији.

Миша Ђурковић (Извор: Политика)

Ова иницијатива за заштиту наших мањинских права је већ ургентна. Колеге на Филозофском факултету недавно су добиле наредбу да морају да пишу у складу са новоговором и ускоро ће морати да сносе разне последице и да плаћају казне ако се не придржавају овог за шта се господин Тасовац залаже. Мислим да нас од тога може заштитити једино формализација мањинског статуса и борба да наш наслеђени српски језик ћириличног писма добије заштиту и да се одвоји од новоговора. Ја сам нпр. већ у низу научних зборника рађених под окриљем државних факултета тражио и успео да се изборим да се испоштује моје мањинско право на ћирилицу јер су зборници „по дифолту” били латинични. Има читав низ факултета и института где се искључиво користи латиница, а недавно сам видео позив на једном београдском државном институту где се изричито каже да се прихватају радови на црногорском, босанском, хрватском и српском на латиници, а не и на ћирилици. Сви таблоиди излазе на латиници, а не на ћирилици, а сваке године се штампа све мање ћириличних књига…

Знам да ће некима ово деловати као парадокс или чак шала. Далеко сам од тога, верујте ми. Иде време у којем ћемо све теже у овој земљи чувати и елементарне основе традиционалног српског идентитета. Исто као и после 1945.

Изглед текста у штампаном издању „Политике“

На крају бих захвалио господину Тасовцу на овако отвореном излагању програма који он као истакнути члан режима спроводи, са све ароганцијом која јасно показује на чијој је страни моћ у овом спору. Уз питање да ли би нама заосталима дозволио мањински статус, или планира да нас потпуно укине и преваспита?

Научни саветник, Институт за европске студије

Наслов и опрема: Стање ствари

(Политика, 16. 3. 2022)

Прочитајте још



Categories: Преносимо

Tags: , , , ,

7 replies

  1. У тзв. Републици Србији, а у стварно постојећем остатку СФРЈ, Срби нису представљени ни у политичкој ни у другим сферама живота, јер су реметилачки фактор, сходно владајућој идеологији. Не традиционални Срби, него Срби. Они „са извињењем Срби“, „случајни Срби“, они са двојним и тројним идентитетом, они који децу не васпитавају у српском духу, то нису или су то све мање и мање, иако можда мисле да јесу. До јавности допре понеки аутентични глас Срба али га заглуши или прећути медијска бука која допире из разних извора, а највише „позадински шум“ титоизма који је филтер за све што допире до опште јавности..

    О неравноправном статусу Срба у односу на мањине говори јасно и поређење положаја мањина у односу на Србе у систему локалне самоуправе..Тај ниво власти би био могући први корак за изједначавање статуса…О томе сам писао на другом месту поводом измена Закона о локалној самоуправи..

    53
  2. Godine 1918 prvog decembra, su NEKI Srbi, zarad
    NEČEGA, ukinuli ime Srbija.
    Ukinuli sami sebi Kraljevinu Srbiju.
    Ukinuli Ustavnu parlamentarnu monarhiju.

    To je bio JEDINSTVENI slučaj kod HRIŠĆANSKIH naroda.

    Godine 1945 maja meseca, BEZIMENA Srbija, stavlja
    sebi samoj PETOKRAKU na čelo.
    Opet zarad NEČEGA.
    Drugi NISU NIKADA stavili TAJ ZNAK, na čelo.

    Umesto Srpskog kralja, sama sebi postavlja GROZNOG
    katolika, za DOŽIVOTNOG PREDSEDNIKA.
    Opet JEDINSTVEN slučaj.
    Godine 1980 maja meseca, BEZIMENA Srbija PLAČE.
    Umro GROZNI.
    Od GANGRENE Srpskog ĐULETA na Drini 1914 godine.
    Drugi opet NE PLAČU.

    Godine 1991 opet su NEKI Srbi, zarad NEČEGA, hteli
    da im ovaj put PREDSEDNIK bude Alija Izetbegović.
    Opet samo da nije Srbin.
    Opet JEDINSTVEN slučaj kod HRIŠĆANSKIH naroda.

    Godine 1995 Radovan govori Slobodanu, ovo što
    nama, prvi put „glasno i jasno rečeno SRBIMA „od
    1918 godine rade, RADIĆE i tebi kasnije, a posle će to isto raditi Rusima.

    Godine 1999 i POSLE SVEGA , opet BEZIMENA Srbija
    pravi novu GROZOSLAVIJU, i opet zarad NEČEGA.

    Godine 2006 BEZIMENA Srbija je NEVOLJNO vratila
    SVOJE SOPSTVENO IME.

    To je PROKLETSTVO od 88 godina.
    Tačno koliko je imao GROZOMORA.

    88 godina su BEZIMENI Srbi i Srpkinje UPORNO radili
    na sopstvenom ZATIRANJU.

    JEDINSTVEN slučaj PATOLOGIJE kod HRIŠĆANSKIH
    naroda.

    Šta smo SAMI SEBI radili 88 godina, bukvalno smo
    POZIVALI druge da nam POMOGNU u tome.

    Srbija je SRBIJA tek 16 godina.
    Hteli mi to da PRIZNAMO ili NE.

    88 godina su BEZIMENI Srbi UMESTO da punih usta
    svakog dana, svakog sata i u svakoj prilici kažu:
    SRPSKO,
    SRPSKA i
    SRPSKI
    su stalno i non-stop govorili:
    NAŠE,
    NAŠA i
    NAŠI.

    Opet JEDINSTVEN slučaj.
    Opet DRUGI to NISU govorili. Niko i nikada.

    Za kraj:
    Kako se ZOVEŠ sine. Kćeri.
    Znašli ko ti je OTAC sine. Kćeri.
    Znašli ko ti je MAJKA sine. Kćeri.
    Znašli kako se ZOVE jedina ZEMLJA tvoja sine. Kćeri.
    Znašli. Ako ZNAŠ.
    VIČI NA SAV GLAS.
    SRBIJA.

    Stalno i non-stop. SVUGDE i SVAKOME. U SVAKOJ prilici i NE prilici. I GLUVIMA i SLEPIMA.

    Svima. BEZ IZUZETAKA.
    Od sada pa nadalje i UBUDUĆE.
    Za VEKE VEKOVA.

    32
    17
  3. Свака част Мишо! Чак и на овом сајту, као посљедњој оази, већ је пола латиничних коментара. Ћирилица нестаје. Још да србски замијенимо новорумунским… Или новохрватским? Или да то искомбинујемо? Уз бар 30% енглеских ријечи.

    39
    2
  4. Господину Миши Ђурковићу и овај пут скидам капу, али не желећи да превише мудрујем о нечему што он свакако познаје много боље од мене, сматрам да је куцнуо час да се повеже са Дамњаном Кнежевићем, Младеном Обрадовићем, Иваном Ивановићем, па да се мало заједнички окушају на улици. Куцнуо је час. Од академских расправа ће у годинама пред нама бивати све мање. Поштовани г. Ђурковић је већ једном позвао на улицу, пре годину дана испред зграде „АНУС“, и то успешно. По изузетно хладном времену се окупио знатан број забринутих истомишљеника, укључујући моју маленкост. Одазваћу се и сваки следећи пут, надам се у најскорије време. Повода је безброј.

    34
    2
  5. И ја слично мислим као Миша Ђурковић.
    То је последица окупације која је почела 1915. и до данас није престајала, само је мењала форму.
    Не, нису ми криви странци, него одрођени Срби, родопрезиратељи и родомрзци.

    Сада се чека на учене Србе са образом и кичмом, попут оних у Никшићу, који ће рећи: „Ја тај језик не знам и нећу да га учим и њиме се служим!“
    Наравно, уследиће одмазда Евроатлантиде и њихових слугу са ових простора.
    Е онда мора народна побуна, коју опет неко мора да води (од хаоса се не може спонтано прећи у уређено стање, без логоса и силе).

    П.С.
    Пре три деценије смо се смејали Хрватима када су уводили нове речи, а тај посао је радила њихова Академија знаности и уметности, по узору на неке друге Словенске језике.
    Нама сада језик мењају ЛГБТ организације, родопрезиратељи и родомрзци са образом као … (ђон је блага реч).

    23
    2
  6. @Srbin koji pamti
    Било би много боље да сте све ово написали српским писмом, дакле ћирилицом.

    Иначе, сјајан текст г. Ђурковића. Не бих се сложио са овим да нама „традиционалним Србима“ треба дати статус мањине. Ми једноставно нисмо мањина. Него су Тасовци и слични много гласни! А то што праве велику ларму и што су јако добро финансирани – никако их не чини већином.

    Мора много да се ради. Имамо проблем. Срби морају да се врате сами себи. Оној Србији са Цера и Колубаре, па да се крене поново одатле. Посао јесте огроман, али: „Прегаоцу Бог даје махове“, како вели ловћенски тајновидац.

    25
    1
  7. @А Цвијетиновић
    Ваистину!

    22

Оставите коментар