Изговори за нападе су „наука” а „разоткривање” истих је слично оружје ратне пропаганде у украјинској кризи која тресе планету
Извор: Википедија
Политички и војни „астролози” су омашили предвиђања да руска инвазија на Украјину креће 16. фебруара, сада имају нови датум, 20. фебруар, дан затварања Зимске олимпијаде…
Уз све ове и овакве пророчанске визије, ових дана иду приче о лажним заставама, а многи се питају какви су то „зачини”, зашто то из НАТО „кухиње” све осмишљавају и сервирају.
Тврдња да је НАТО одбрамбени савез разбијена је још пре 23 године кад је тај савез два и по месеца бомбардовао небрањене циљеве једне суверене државе која није била чланица тог савеза. Без обзира на ту чињеницу, овај савез и даље тврди исто, да се само брани. Украјина није чланица тог савеза. НАТО је да би напао СРЈ, подсетимо, покренуо егзодус са КиМ и ту „хуманитарну катастрофу” понудио као оправдање за товаре бомби које је изручио по целој СРЈ.
Русија и Украјина, као делови бившег СССР-а, имају много тога заједничког и нерашчишћеног у данашњим односима, осам година трају сукоби у проглашеним независним областима, крши се примирје а тензије трају.
Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг тврди како Русија покушава да с операцијом „лажних застава” оправда већ испланирану инвазију на Украјину а да је гранатирање у спорном региону само део припремљеног сценарија.
Џон Пилџер: Акциони план НАТО за Украјину долази право из филма „Др Стрејнџлав“
Амерички разни портпароли наводе да је Русија већ поставила саботере у Украјину спремне да изведу наводну операцију „лажне заставе”, која ће им после тога бити изговор за напад који Вашингтон очекује и предвиђа.
Русија се ослања на опцију осмишљеног изговора за инвазију, укључујући саботажне активности и информативне операције, оптужујући Украјину да припрема непосредан напад на руске снаге у источној Украјини – преноси „Гардијан” речи неименованог званичника.
Министарка спољних послова Лиз Трус, која је била у посети Кијеву, рекла је да су извештаји у којима се наводи “ненормална војна активност” Украјине у источном региону Донбаса “очигледан” покушај Кремља да измисли разлог за упад.
Највероватнији сценарио за руски напад на Украјину није тотална инвазија, већ “операција под лажном заставом” или државни удар, изјавила је немачка министарка спољних послова Аналена Бербок.
„Инвазија у пуној мери није немогућа, али нисам сигурна да је то заиста највероватнији сценарио”, рекла је Бербок у обраћању на Минхенској безбедносној конференцији. Она је навела као најреалнији сценарио за руски напад на Украјину операцију “лажна застава”, државни удар, сајбер напад или онеспособљавање украјинске виталне инфраструктуре.
Фото: Tyler Hicks/The New York Times
Многи се после ових изјава питају шта су то “лажне заставе”, јер овај израз није општепознат и често коришћен. Али, постоји дуго, и дефинише једну важну пропагандно-медијску област у међународним односима.
Операција под лажном заставом (енгл. Falce flag), дуго је већ назив за све тајне операције и сличне активности као што су оружани и терористички напади, атентати или саботаже које предузима нека држава или организација али је приписује некој другој, најчешће супарничкој држави или организацији у пропагандне сврхе. Циљ таквих активности је да привуче на своју страну домаћу или међународну јавност у неком спору, да створи довољно оправдан изговор који испуњава уставне и политичке услове за рат, ванредно стање или ескалацију неког сукоба. С обзиром да је главна сврха таквих операција пропагандне природе, ваља их разликовати од традиционалних ратних лукавстава као што је коришћење непријатељских униформи, застава и опреме ради инфилтрације у непријатељске положаје током конвенционалних ратних препада.
Иако је операција такве природе било и у ранијим периодима историје, оне су посебну важност добиле у 20. веку, делом због све веће важности пропаганде и масовних медија у оружаним сукобима, као и због потребе да се пре ескалације или започињања сукоба припреми што оправданији разлог. Због тога су такве операције имале важну улогу у неким од најпознатијих оружаних сукоба у прошлом веку.
Познатији примери су Мукденски инцидент 1931, у којем су јапански официри извршили детонацију железнице како би имали изговор за инвазију Манџурије, а паљење Рајхстага 1933. године дало је нацистима повод за укидање слобода.
Паљење Рајхстага (Фото: Викимедија)
Вероватно најчешће помињани пример операције под лажном заставом је инцидент у Глајвицу, напад на радио-станицу у немачком пограничном месту кога су у лето 1939. године, користећи осуђенике у пољским војним униформама, инсценирале безбедносне службе нацистичке Немачке како би створили изговор за инвазију Пољске којом је отпочео Други светски рат.
После рата познат је инцидент у Тонкиншком заливу 1964. године након којег је Конгрес САД одобрио председнику Линдону Џонсону право да помаже било коју јужноазијску државу угрожену од „комунистичке агресије”.
Уколико се операција под лажном заставом успешно изведе, с обзиром на њену тајност накнадно доказивање њеног постојања је прилично тешко, делом и због тога што се докази обично тумаче као “цинична” контра-пропаганда супротне стране.
До разоткривања операција под лажном заставом обично долази тек деценијама иза тих догађаја, обично услед сведочења учесника или отварања државних архива с најстроже поверљивим подацима.
Због тога, као и честог коришћења црне пропаганде током 20. века операције под лажном заставом су постале чести предмет теорија завера које бројне контроверзне догађаје настоје да опишу као операције под лажном заставом. Најпознатији такви примери су напади 11. септембра у Америци које неки приписују америчким обавештајним службама, као и бомбашки напади на руске станове 1999. које опозиција и прозападни кругови у Русији приписују тајној служби ФСБ.
“Лажне заставе” као моћно средство у ширењу дезинформација за оправдање будућег напада, потежу се синхронизовано са осталим акцијама у том смеру, а бучно указивање да то нека страна управо припрема и ради, спаде у контранападе из исте “школе”… Тога ћемо се још наслушати наредних дана.
Опрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
Оставите коментар