Књига „Споменица погинулих и умрлих старешина српске војске у рату 1914–1918” пуковника Милоја Пршића

Од најчешћих српских презимена у споменици је 419 Јовановића, 374 Петровића, 358 Николића, 317 Павловића, 287 Марковића, 265 Ђорђевића, 245 Јанковића, 201 Илића, 200 Поповића…

Књига Споменица погинулих и умрлих старешина српске војске у рату 1914–1918. године, аутора проф. др Милоја Пршића, објављена у издању Света књигe и Влатаком института из Београда,  промовисана је данас у Свечаној сали Дома Војске Србије.

То дело, које је део истраживања проф. др Пршића о Првом светском рату, стварано је од 2012. до 2018. године. Осим предговора, књига садржи податке о Великом рату, од узрока и повода, токова борбених операција на српском ратишту и балканском фронту, до његових последица које су представљене бројем губитака командног кадра српске војске током рата.

Прикупљени су подаци за 15.819 имена погинулих и умрлих старешина приказаних по азбучном реду.
На промоцији су о књизи говорили пензионисани генерал проф. др Митар Ковач, Стево Ћосовић, уредник књиге, Биљана Живковић, историчар и књижевник, потпуковник  Вељко Бућковић са Универзитета одбране, и аутор.

Пуковник др Милоје Пршић (Извор: Одбрана)

Проф. др Митар Ковач  је истакао да су губици старешинског и командног кадра у Првом светском рату били веома велики у односу на величину војске и у односу на друге војске у том рату и да је по томе српска војска запамћена и забележена у светској историји ратовања.

Рукопис по свом карактеру писања и резултатима истраживања доприноси егзактности српске војне историје, а добрим делом и српске ратне вештине баш у времену Великог рата који је умногоме определио судбину српског народа у том периоду, а и након њега.

Усмереност истраживања на старешински и командни кадар дају посебан квалитет истраживању јер је народ у време Великог рата судбински био упућен на своју војску која је херојством, страдањем и успесима задивила свет. И њено дело јесте бесмртно па су је због њене величине и морала поштовали и савезници пријатељи, а веома често и непријатељи  – рекао је проф. др Ковач.

Према његовим речима утврђени бројеви, посебно они који се односе на погинуле и рањене у одређеном периоду, повећавају научни значај и резултате до којих историчари стижу. А те бројке су некад неумољиве, посебно када се односе на људске судбине и њихово страдање. За историчаре, потомке погинулих, њихове сроднике, а и завичај, изузетно је вредно да се знају подаци о чину, старосној доби, месту рођења, и живота, војној јединици у којој су службовали,  командном положају, месту на коме су погинули или умрли или где су сахрањени.

Митар Ковач (Фото: Спутњик)

Страдали су најбољи међу Србима тог времена, многи који нису оставили потомство иза себе, па су после њихове погибије многе српске куће завијене  у црно и угашена огњишта. Отуд и овај рукопис упечатљиво подупире и обасјава тежину тог националног страдања и тај  племенити посао треба наставити у будућности  и прикупљати нове податке и за друге старешине и јединице српске војске.

О Споменици је бираним речима говорила Биљана Живковић, историчар и књижевник. Она је најпре прочитала део из рецензије проф. др Љубодрага Димића,  затим  је говорила о свом доживљају монографије и онда прочитала веома потресну и топлу причу из Некролога.

Она је истакла да нас књига проф. Пршића обавезује, јер је „сведочанство о невиђеним херојствима, преданости војника свом народу, земљи, свом небу, својој цркви, своме селу, своме детету”.

То је писани споменик нашим старешинама који никад не смемо заборавити. Они су својим херојством постали бесмртни и ниједан Србин о Првом светском рату не може да говори без осећања велике туге и поноса до неба – рекла је Биљана Живковић.

Са промоције књиге (Извор: Одбрана)

Уредник књиге Стево Ћосовић истакао је како је непроцењива заслуга докторa Пршића што су пред нама, макар и после више од једног столећа, бљеснула у пуном сјају имена српских ратника  и та књига је поуздан доказ да они нису нестали у протеклом времену, већ да живе у нашим сећањима. Од најчешћих српских презимена у споменици је 419 Јовановића, 374 Петровића, 358 Николића, 317 Павловића, 287 Марковића, 265 Ђорђевића, 245 Јанковића, 201 Илића, 200 Поповића…

Обраћајући се на крају промоције, аутор проф. др Милоје Пршић рекао je да су у његовој књизи пописане старешине од каплара до војводе, јер су њихови животи једнако вредни када је у питању одбрана отаџбине. Они су отаџбини дали све што су имали и заслужују да се барем кроз књигу памте за сва времена. То су људи који су оставили неизбрисиви траг, који су својом крвљу обележили земљу на којој живимо.

Вељко Бућковић (Извор: Одбрана)

На промоцији је учествовао и потпуковник Вељко Бућковић са Универзитета одбране, који је говорио своју беседу „Завет“ и рецитовао своју поему „Од Цера до Кајмакчалана“.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Одбрана, 1. 12. 2021)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , , , ,

Оставите коментар