Милан Простран: Држава може да амортизује ценовни удар интервенцијом из робних резерви

Цене енергената су порасле и сада се сви произвођачи хране прерачунавају како да укалкулишу ту високу цену нафте, гаса, па и струје, истиче агроекономски аналитичар

Фото: Shutterstock

Талас поскупљења хране све више забрињава грађане. И док поједине земље већ обезбеђују залихе и позивају становништво да учини исто, потрошачи у Србији са пажњом прате сваки скок цена основних животних намирница, а стручњаци све чешће говоре о интервенцији државе која би на тржиште могла да пласира део робних резерви и тиме ублажи ценовни удар.

“У складу са чланом 39. Закона о трговини, а ради спречавања поремећаја на тржишту или отклањања штетних последица поремећаја на тржишту у погледу снабдевања робом и услугама од виталног значаја за живот и здравље људи и за рад привредних субјеката, установа и других организација од општег интереса, Влада може да одреди привремене мере које се односе на одређену врсту робе и услуга, одређену категорију трговаца, на цене, као и на друге услове за обављање трговине. Влада може одредити привремене мере, као и временски период примене тих мера, сразмерно циљу и очекиваним резултатима, који не може бити дужи од шест месеци од дана одређивања привремене мере”, наводе за Бизнис.рс у Министарству трговине, туризма и телекомуникација.

За одговоре на питања о количини наших робних резерви и шта се све у њима налази, у ресорном министарству су нас упутили на адресу Републичке дирекције за робне резерве (РДРР). Иако смо им се овим поводом више пута обраћали, до закључења текста нисмо добили одговоре из Дирекције.

Политика: Компаније поручују купцима да се навикну на поскупљење хране

“Колико је нама познато, РДРР увек има на стању основне животне намирнице као што су брашно, сунцокретово уље, шећер, млеко у праху, флаширану воду, паштете у конзерви, месне нареске, месо, пшенично сточно брашно, кукуруз, пшеницу и друге. Залихе РДРР се сваке године занављају, а њихово трајање зависи од висине и дужине трајања евентуалне интервенције на тржишту”, кажу у Министарству трговине.

Трошкови хране у кућном буџету дупло већи него у ЕУ

Трошкови хране у укупном породичном буџету трочлане породице у Србији још увек су јако високи у поређењу са другим земљама. Иако су некада износили преко 45 одсто, сада су између 35 и 40 одсто, што је два до два и по пута више него у земљама Европске уније у којима је њихово учешће у породичном буџету од 12 до 15 одсто, каже за Бизнис.рс агроекономски аналитичар Милан Простран.

Према његовим речима, само две земље ЕУ имају тако високо учешће и то су наши суседи – Румунија и Бугарска, али за разлику од Србије они на располагању имају европске фондове и другачије то амортизују.

Милан Простран (Фото: Јутјуб/Снимак екрана)

“Ценовне турбуленције сигурно ће трајати још најмање годину дана. Код неких производа оне ће бити процентуално веће, а код неких можда мање. Цене енергената су порасле и сада се сви произвођачи хране прерачунавају како да укалкулишу ту високу цену нафте, гаса, па и струје. Таква су дешавања и на глобалном нивоу, само ми имамо мањи проценат раста цена хране, јер нам је куповна моћ нижа и она је кочница за саме трговце и произвођаче да не уграде све елементе калкулација и трошкова у крајњу цену производа”, истиче Простран.

Многе развијеније земље већ стварају резерве, каже наш саговорник и додаје да и државе у свему овом имају своју улогу, а то је пре свега формирање значајних робних резерви виталних пољопривредних производа. Како се не би ишло на “тврдо” административно уређивање тржишта, држава може пласирањем из дела резерви да амортизује ценовни удар.

“Раније смо увек инсистирали да се обим робних резерви стратешких производа држи на високом нивоу. Историја је била таква да смо имали велике количине стратешких производа за тржиште и за такозване ванредне ситуације и та искуства треба користити јер је Србија имала много тешких година. Држава треба да повећа робне залихе. Буџетом за 2022. годину требало би да се предвиде већа средства за резерве стратешких производа – пшенице, кукуруза, сировог уља и других стратешких производа који су највиталнији за исхрану становништва”, истиче Простран.

Он напомиње да ће цео овај период бити притиснут захтевима за померањем цена, јер свакодневно расту трошкови производње.

РТС: Поскупео хлеб, нова цена бурека на југу Србије

“Сада имамо најскупљу сетву пшенице, а како ће се ти трошкови одразити када се у јуну буде радила калкулација – видећемо”, наводи наш саговорник и додаје да је пшеница већ сада достигла цену од 31 динар, што је незабележено. Највећа је била пре десет година када је износила 27 динара.

“Све то вратиће се као бумеранг, зато држава на неки начин мора да амортизује ценовне ударе, јер становништво неће моћи да издржи. Иако увек подржавам извоз, морамо да пратимо да нам се ‘не извуку’ залихе и резерве. Новац нам је потребан, али морамо да имамо залихе и код произвођача и у држави, да се у овом тешком периоду консолидујемо како бисмо сачували своје фондове хране на нивоу који обезбеђује прехрамбену сигурност”, закључује агроекономски аналитичар Милан Простран.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Бизнис.рс, 3. 11. 2021)



Categories: Преносимо

Tags: , , ,

Оставите коментар