Грађевински факултет одбија да учествује у развоју Београдског метроа по постојећем плану

Грађевински факултет је уверен у снагу својих аргумената и верује да још увек има времена за измене и побољшање овог пројекта, истиче се у саопштењу

Извор: Н1

Научно-наставно веће Грађевинског факултета Универзитета у Београду донело је одлуку да та институција не учествује у даљој реализацији и развоју пројекта Београдског метроа заснованог на нацрту плана који је у септембру урадио Урбанистички завод града, саопштио је данас тај факултет, који је раније поднео примедбе на тај план.

Одлучено је да факултет остаје посвећен пројекту метроа који ће уважити њихове ставове о положају линија и фазности њихове изградње.

Од свих 139 наставника и сарадника факултета који су изишли на гласање, 90 одсто је гласало „за“, док је против предложене одлуке било само пет чланова већа.

Београд: Одбијене све примедбе Грађевинског факултета на план за изградњу метроа

„Грађевински факултет је уверен у снагу својих аргумената и верује да још увек има времена за измене и побољшање овог пројекта. Поносни смо што је наш колектив показао висок ниво стручне и друштвене одговорности и тиме одговорио на покушаје да се релативизују ставови Грађевинског факултета о тренутном плану развоја Београдског метроа“, истиче се у саопштењу.

Факултет сматра да 175 генерација грађевинских и геодетских инжењера обавезује да се непоколебљиво заступају и промовишу ставови базирани на струци и науци.

Опрема: Стање ствари

(Н1, 27. 10. 2021)



Categories: Вести над вестима

Tags: , ,

1 reply

  1. И, заиста, човек не може ништа. Ни логика, ни истина, ни разум, ни религија, ни инжењерство, дакле наука, све пада мртво пред интересом. Некад је човек имао снагу побуне, акције, једног вида колектиног разума и осећања; сад, као онај коњ, Золин, што у дубини од пар стотина метара вуче вагоне угља – од оног часа кад је спуштен, доле, више светлост угледао није – тегли јад економије сопствене пропасти, чекајући да умре, глув и слеп за сваког, препун утрнућа спрам живота, далтонистички загледан у лажни колорит лепоте живљења, осим, још, за команду на тежак рад.

    Филм Le mani sulla città (1963) од Франчска Росија ванредно приказује политику, личног, интереса уз излизаност феномена позиција(режим)-опозиција, сву закулисност игре политике и смишљење лажи јавног предочавања за сироти, заувек сав у надању, народ; као да је, режисер, имао, ову, и овакву, Србију, последње деценије (мада и последњих деценија), за угледни образац, када га је снимао.

    У филму ће се лако пронаћи подударност са актуелни личностима политичара и политичким марифетлуцима.

Оставите коментар