Енергетска безбедност у Европи: Време изазова или прилика?

Извештај са округлог стола „Енергетска безбедност у Европи: време изазова или прилика?“

Термоелектрана Белчатов производи око 20 одсто струје у Пољској (Фото: Викимедиа)

У среду 27. октобра 2021. године, у организацији Института за европске студије одржано је предавање у Конференцијској сали као и путем апликације Зум, госпође Катје Јафимаве са Оксфордског института за енергетске студије, господина Александра Ковачевића из Удружења за енергетско право Србије, госпође Невене Шекарић Стојановић са Института за међународну политику и привреду у Београду и господина Страхиње Обреновића са Факултета политичких наука у Београду.

Уводну реч одржао је господин др Миша Ђурковић научни саветник и директор Института за европске студије поздрављајући учеснике конференције и указујући на велику важност овог скупа везано за енергетску кризу у словима корона вируса.

Фото: Институт за европске студије

Затим се обратила госпођа Невена Шекарић Стојановић која се у свом излагању дотакла кључних енергетских трендова у Европској унији и њиховог утицаја на балканске земље. Кроз приказ података о енергетској зависности Европске уније и енергетском портфолију Уније, Невена је идентификовала главне елементе енергетских односа са Русијом као њеним најдоминантнијим енергетским снабдевачем. Поред тога, указала је на сплет економских (гео)политичких и техничких фактора који су креирали ,,савршену олују“ за настанак тренутне гасне кризе на простору Европске уније. Други део излагања односио се на позицију региона Балкана у виду Русије, Европске уније и Кине. У закључном делу разматрања истакнуто је како тренутна енергетска криза може послужити као јак подстицај бржој енергетској транзицији како унутар Европске уније, тако и у балканским земљама.

Следећи говорник била је Катја Јефимава која је говорила о Северном току 2, тренутном стању и будућим сценаријима везано за ову област. Сам пројекат је био контраверзан и оспораван од једног броја држава пре почетка и током изградње гасовода. Како је се напредовало на пројекту, увидело се да ће пројекат бити довршен што се тиче техничког завршетка гасовода. Нарочито су се САД противиле пројекту, али након завршетка пројекта су се помирили са тим да ће бити пројекат изграђен у техничком смислу. Питање је колика ће бити искоришћеност капацитета гасовода с обзиром на постојећа правила у области енергетике и права конкуренције, наводи Јефимава.

Фото: Од Андерсен/АФП

Након Катје Јефимаве реч је узео Александар Ковачевић који је говорио о ситуацији на тржишту електричне енергије где је цена скочила до 4 пута. Говорио је о енергетској транзицији и о обновљивим изворима енергије. Фокусирао се на стање у државама југоисточне Европе и о томе како се примењују прописи у оквиру енергетске заједнице. Констатовао је да постоје проблеми у погледу њихове имплементације. Државе користе различите изворе енергије како би генерисали електричну енергију.

Страхиња Обреновић говорио је о одговору држава чланица на енергетску кризу и нарочито се осврнуо на tool box (пакет мера) Европске комисије који је публикован 13. октобра. У самом том документу комисије су наведени узроци кризе на енергетском тржишту и реч је о више фактора који су допринели таквој ситуацији. Централни део документа јесте разматрање односа енергетске зависности и цена на енергетском тржишту. Комисија је предложила краткорочне и дугорочне мере како би адресирала положај најугроженијих на енергетском тржишту. Ипак је уочљиво да не постоји јединствен став међу државама чланицама да ли треба фаворизовати индивидуални или колективни европски приступ, наводи Обреновић.

Миљан Лазовић
Институт за европске студије

Прочитајте још



Categories: Дневник читаоца/гледаоца

Tags: , , , , , , , , ,

3 replies

  1. И поред америчког притиска, Путин и Меркел завршавају Северни ток 2, који ће Европи донети потребну енергију а Русији сигуран приход. Гасовод који уједињује европску технологију и руска природна богатства и који, ако Бог да, рађа Де Голову “Европу од Атлантика до Урала, која ће одлучивати судбину света”.
    Европу у којој би и ми нашли мир и благостање.

    8
    1
  2. Амери су упорно горали свој течни гас, а кад је дошло да треба – испоставило се да га они немају. Немају гаса, немају чиме да га утоваре у бродове, а ни у Европи нема довољно капацитета за прихват. Неко би све то требало да исфинансира, а гаса и даље нема?

  3. Зелена агенда и енергетска политика су толико злонамерне и ненаучне, да више подсећају на активности какве сатанистичке секте „Последњег дана“, него на било какву рационалну политику. Једини њихов смисао видим у депопулацији и идеји „Златне милијарде“ (одн.100 милиона, изгледа да им је сад пуно и милијарда?)

    11

Оставите коментар