Михаило Меденица: Омаж кафани

Шта је заправо кафана? Збег, пре свега. Од свега оног што вас је пратило до уласка у њу и што вас чека по изласку, али што ће вас, док сте у њој, оставити на миру

Михаило Меденица (Извор: Говори Српска)

Дуго је тај малени новобеоградски бирцуз, у срцу блокова, одолевао транзиционим, угоститељским подводачима. Нереално дуго, с обзиром на то да је сироче пропале фирме, коју је одавно неко купио за ситне паре и као анимир даму је нафракао и напирлитао, за богату и пробрану клијентелу.

И тог сам поподнева, као и дотад, сишао две станице раније и одвукао се тамо на ретку, недовољно слатку, али најпријатнију кафу на свету. Радници су збуњено гледали у мене, не знајући да сам увек тако, театрално, улазио не би ли изједна поздравио све које знам. Знао сам их све. А сада сам ту, на вратима, само сметао нервозним шљакерима да унесу китњасте столове од скупих легура и предимензиониране столице, више примерене зубарским ординацијама неголи кафанском уживању. Али то више и није кафана. Сада је кафе-ресторан, шта ли већ, егзотичног имена и блазираног персонала.

Међутим, није ово само слово о том старом бирцузу, већ омаж свим палим градским кафанама и свему ономе што је неповратно отишло с њима. Ово је епилог приче о легендарном духу Београда којег смо трампили за некакве „брендове“. О, глупости коју смо учинили, верујући да се то од нас тражи не би ли крупним корацима стигли тај „развијени“ свет, у који толико срљамо.

Кафане су нам, рогобатношћу ваљда, заклањале видике, а кроз плексигласне излоге кафића и осталих инстант појилишта се тако далеко и јасно види?! Оно што се у том истом, развијеном, свету чува као споменик културе, дах давних времена, или у најмању руку као туристичка атракција, ми смо, као шут и отпад, принели псеудобожанствима, као жртву. Не да се, истини за вољу, ту и тамо још понеки шанк, али су „породице“ и за њих дале сагласност да им се искључе апарати…

Извор: НСПМ

А шта је заправо кафана?

Збег, пре свега. Од свега оног што вас је пратило до уласка у њу и што вас чека по изласку, али што ће вас, док сте у њој, оставити на миру.

Једини храм животне једнакости. Пред Богом и конобаром смо сви исти. Једина привилегија сталног госта је да буде услужен два минута пре оног, повременог. Или да не плати употребу тоалета, јер ће му бакица пред нужником значајно климнути главом, знајући о коме је реч.

У кафани нико није сам, макар не био нико за његовим столом. Пијанац није ништа мањи господин од онога који не пије. Нити је онај који сатима цуга једно пиће ишта гора муштерија од онога који зове туре целој кафани. Цене никада нису биле кулук, нити равнане тако да посраме човека.

У кафани су интелектуалци с пажњом слушали неуке, уживајући у једноставности њихових мисли, док су се неуки дивили непосредности интелектуалаца.

Илустрација: Братислав Миленковић

У кафани се увек солидарно пева песма човека за суседним столом, јер је његова туга, или пак срећа, заједничко бреме илити радост. Конобару се не персира куртоазно, већ се с највећим поштовањем дозива: мали, дете, или у значајним приликама – „ало, особље…“. Шеф сале је шеф, а не менаџер. На столовима су карте јела и пића, а не „мени“ уз које вам треба речник. Пепељаре се не ломе када тресну о под већ зазвече к`о петодинарке. Једно је ћоше увек слободно за ломљење чаша, дође ли коме да учини то.

Јакне и капути се каче о наслоне столица, а столице увек имају оне згодне пречке да се на њих ослони нога и пиће цуга с колена.

У кафани се о тешким темама лако дискутовало, а оним лаким се, опет, давало на тежини, не би ли звучале важно. У кафане се, све у свему, није свраћало, у њих се долазило. Један је једини, непорецив, ауторитет у њима био – фајронт, рајсфершлус на вечности.

У кафанама је, речју, живот био онакав какав би требало да је. Заправо, онакав какав он у суштини и јесте – једноставан. Сад је помахнитао. Нема где да сврати. У овим га баштама и керамичком инвентару не познају. Не зову му пиће.

Ево, поседоше ме у кафић с погледом на газдин џип. Господин персонал се сваки пут изненади када ме угледа, као да нисам већ пола сата ту. Јасно му је да сам нешто наручио, још само да се присети шта.

Фото: Н. Марјановић

Прво ми на сто спушта рачун, па тек за њим кафу. Чаша воде се више нигде не подразумева.

Да неко сад овде поведе песму, барем би тројица устала да га бију. Вероватно ни тада не би конобар донео ту чашу воде. Не подразумева се ако не наручиш. Још по могућству и трипут, онако литургијски да поновиш…

Опрема: Стање ствари

(Политика, 12. 8. 2007)



Categories: Поново прочитати/погледати

Tags: , ,

3 replies

  1. Данашњи човек је уништио све институције, на ред је дошла и кафана као угаона институција. Фајронт је.

    16
    3
  2. Kafana je preteca „internet boraca“.“Zbeg“, kako autor kaze, ali od samog sebe, zbeg u bolju sliku sebe.Titoizam je od alkohola napravio ideologiju – alko-socijalizam! Znam to jer sam rodjen u industrijskom mestu, tu treznog radnika nije bilo.Pilo se po kafanama, kuci, tukla zena, razdvajao sam komsije sa 15 godina.Kada citav zivot moras da ljubis neciju pozadinu, a pitanje je da li je to teze kada si neko, a ne mozes to da budes bez dozvole od gore, ili si niko, ko je vec daleko iznad onoga sto bi trebao da bude, onda mora postojati neko mesto gde mozes da odglumis coveka, barem uz pomoc alkohola, barem par sati.

    U nas narod se uvukla tolika pokvarenost, da je prevazisla razliku pokvareno-posteno.Vise i nije jasno da li te osoba laze ili stvarno veruje u svoje lazi.Vucic je samo dovodjenje do ociglednosti toga.On je prava slika Srbije.Tesimo se kada mislimo da pobedjuje na izborima prevarama.Zapravo, umeti prevarati, „snaci se“, je vrlina, nije ni cudo da se za Kostunicu ne zna da li je ziv, da li je mrtav, dok su tu Vucic, Dacic, Vulin, Djilas, ceo DS, kao zastitni zid za Vucica.Vucic je tacno ono sto Srbi zele, arhetip novog Srbina, snaLAZLJIVCA.Od ovoga sada, necemo se oporaviti 100 godina, jer se institucije pune partijskim snalazljivcima, kurvama, ljudima koji ne idu na posao, a primaju platu, falsifikovanim diplomama. polupriucenim lekarima, nezainteresovanim profesorima, inteligencijom bez dela i njihovo vreme tek dolazi.

    U jednoj raspravi sam rekao da ce biti jos gore ako „nasa“ opcija pobedi.Zamislite VUCICA POBEDNIKA, VUCICA UJEDINITELJA. Zamislite ujedinjeno srpstvo kojim vladaju Vucic, Dodik, i ponovo „izleceni“ Milo!!!Tu kafana ne pomaze, ni marihuana iz Jovanice, samo kokain i heroin.A, ova trojica umeju da ga nabave!

    20
    1
  3. Кућа

    Зора плава, мину тама
    Пођох селом на врх Страна
    Да разгледам има л’ кога
    Испред родног прага мога

    Хтједох видјет’ ко ме чека
    Када дођем до Јасенка
    Силно желим срести свога
    Поздравит се, назват’ Бога

    Гледам с’ брда попријеко
    Хоће ли се јавит’ неко
    Наоколо никог нема
    Кућа стоји к’о нијема

    Из куће се дим не плави
    Нема никог да се јави
    Но понеки цвркут птица
    Изнад куће са литица

    Пуста оста моја жеља
    Нема више родитеља
    Нема бронзе са оваца
    Нити гласа од јањаца

    Тишина је, све је тише
    Ту не видим никог више
    Нема трага, гласа нема
    Само одјек успомена

    Коса Вуковић

    16

Оставите коментар