Винс Којнер: Власт не ради за вас, ма шта вам политичари говорили

Циљ људи на власти није рјешавање проблема, побољшање живота грађана или заштита живота и грађанских права. Смисао њиховог постојања је прост: повећање прихода и овлашћења за себе и синдикате

Џозеф Бајден представља програм ‘Обновимо боље!’ (Build Back Better), који је основа буџетског предлога од 3,5 хиљаде милијарди долара

(American Thinker, 1. 10. 2021)

Реган је једном рекао: „Девет најстрашнијих ријечи енглеског језика су: Ја сам из Владе, и хоћу да Вам помогнем.“ И био је у праву – власти вам нису пријатељи, и свакако немају намјеру да вам помажу.

Сврха власти није да грађанима побољша живот већ да стекне моћ на њихов рачун. Не вјерујете? Упитајте се колико је Владиних агенција престало с радом јер су успјеле у оном због чега су основане? У читавој нашој историји свега нешто мање од стотину агенција је угашено, и највећи дио њих постојао је почетком ХХ вијека усљед Велике депресије или два свјетска рата.

Роналд Реган се обраћа нацији из Овалног кабинета о плановима за смањење пореза (Фото: Фотографска колекција Беле куће/Викимедија)

Према Савезном регистру, америчка Влада има 457 разних агенција, које покривају дословно сваки аспект живота. Њихово особље углавном чине неизабране бирократе, који троше ваш новац и пишу прописе са законском снагом које држава спроводи средствима силе.

Ни број од 457 не даје праву слику, јер постоје на десетине других с њима повезаних организација које нису заведене у регистру. Списак на Википедији од хиљаду и по њих је реалнији, али и даље непотпун.

Америчка Влада претворила се у Левијатана. Налази се посвуда, укључена у дословно сваки животни аспект Американаца, и присутна трајно, без обзира на потврђену историју неуспјеха. Навешћемо два примјера.

1. Рат против сиромаштва или Велико друштво, покренуто током мандата Линдона Џонсона, за сврху је имало борбу против сиромаштва у Америци.

Године 1964, кад су одговарајући програми усвојени, стопа сиромаштва била је 15 посто. Годину потом пала је на 13,9 посто. До 1969. пала је на 9,7 посто. Равно педесет година потом, 2019. године, стопа је износила 8,7 посто. Дакле, као резултат полувјековне борбе против сиромаштва, током које је потрошено више од 30 хиљада милијарди долара, стопа сиромаштва опала је у домену статистичке грешке – дословно за један посто!

Рат против сиромаштва, пак, некако се и даље води, уз још више програма, још више новца, још више прописа и, наравно, још више запослених. Министарство здравља, које руководи многим од тих програма, има 80.000 запослених и годишњи буџет виши од хиљаду милијарди долара.

Линдон Џонсон потписује ‘Закон о сиромаштву’ (познат и као ‘Акт о економским приликама’), 20. 8. 1964. (Фото: Библиотека Линдона Џонсона)

2. Образовање у државним школама. Вол стрит журнал анализирао је квалитет школовања у областима с највећим бројем школа, и дошао до поражавајућих закључака.

Примјера ради, током 2019. године државне школе у Атланти потрошиле су више од 17 хиљада долара по ученику. Резултат улагања било је да је свега 10 посто ученика имало добре оцјене из математике и 15 посто из читања. Дакле, и поред толиког утрошеног новца, читавих 90 посто није савладало математику, а 85 посто читање.

Слично је већ деценијама широм САД. Град Њујорк троши 28 хиљада долара годишње по ученику, и 75 посто њих не савлада математику а 81 посто читање, док Бостон троши више од 25 хиљада долара по ученику, са сличним исходом – 88 посто не савлада математику а 85 посто читање.

У просјеку, САД по ученику (од основне школе до факултета) троше отприлике 14 хиљада долара, више него иједна друга држава у свијету осим Луксембурга. И шта добијамо за толики трошак? Ништа нарочито. Према статистици Националног центра за образовање, ученици из Америке су 2018. године били 15. у свијету по писмености у погледу читања и 37. у математици! Од свега што друштво води благостању, нарочито у данашњем, технолошки напредном свијету, образовање је свакако једна од најважнијих ставки, и власти су ту катастрофално заказале.

Фото: Гети

Власти потроше 30 хиљада милијарди током пола вијека и смање сиромаштво за један посто. Власти на образовање троше више него буквално било која друга држава и 85 посто ученика у највећим школским областима (са школама које углавном похађају мањине) не савлада најосновније читање и математику. И треба да вјерујемо да власти раде за нас?

У односу на све друге области, америчке власти троше највише новца на образовање и програме социјалне заштите, у износима вишим од бруто друштвеног производа највећег броја држава. Али и поред толиких неуспјеха, из године у годину, из деценије у деценију, буџети расту, без обзира на поражавајуће резултате.

И то вам говори све о природи власти. Њихов циљ није рјешавање проблема, побољшање живота грађана или заштита живота и грађанских права. Смисао њиховог постојања је прост: повећање прихода и овлашћења за себе и синдикате.

Треба вам доказ? И поред чињенице да у САД има 3.143 округа у 50 држава, девет од двадесет најбогатијих су у кругу од мање од сто миља од центра Вашингтона. А шта поспјешује њихово богатство? Финансијска индустрија? Индустрија забаве? Индустрија челика, аутоиндустрија или ИТ? Ништа од тога. Одговор гласи: моћ владе.

Предграђе Ричмонда, у Западној Вирџинији, држави коју добрим делом настањује вашингтонска бирократија (Фото: Бил Дикинсон/Гети)

У основи власти је да настоји да увећа своју моћ. То су разумјели наши Очеви оснивачи, због чега су нам и дали Повељу о правима, нарочито Девети и Десети амандман. За првих 150 година наше историје, те окоснице стајале су доста чврсто. Данас, међутим, од њих није остало ништа. Нажалост, Америка се толико одвојила од Устава да је 90 посто оног што власти раде неуставно.

С енглеског посрбило, скратило и приредило: Стање ствари



Categories: Посрбљено

Tags: , , , ,

Оставите коментар