Светозар Поштић: Кратко размишљање о теоретичарима случајности

Уколико неочекивана болест наруши његове планове за изградњу удобности и благостања, теоретичар случајности спреман је да се повинује властодршцима и њиховом диктату

Светозар Поштић (Извор: Лична архива)

Да завера против становништва планете постоји сад би већ свима требало да буде више него очигледно. Вирус је најављен и патентиран годинама унапред. Вакцина је најављена и патентирана месецима унапред. Мишљења часних лекара и научника суспендована су, потиснута и подвргнута омаловажавању. Делотворни лекови су избачени из употребе и означени као неефикасни или штетни. Сви који се противе вакцинацији изложени су нападима, исмевању и притисцима.

Владе већине земаља у свету подржавају агресивну кампању за депопулацију Земље. Није им важно што последице закључавања и вакцинације далеко превазилазе ризик од ове болести. Дрско се уводе „аусвајси“ без којих не може да се путује, улази у продавнице, ресторане, позориште и концертне сале. Ушло се у отворени рат против свих који имају другачије мишљење. На силу се гура лаж уместо истине.

Уз помоћ корупције, уцена, контроле Светске здравствене организације и свих главних медија, зли лихвари на врху финансијске пирамиде успостављају диктат над „бескорисним потрошачима.“ Подржава их не баш тако мала армија плаћеника у државним институцијама са приступом малим екранима и радио таласима који кроје другима мишљење. Пропаганда је постала свеобухватна.

Међутим, завереницима ништа од тога не би успело, и план би поново, као код „свињског грипа“, „еболе“, „САРС-а“ и осталих вештачки створених паразита, потпуно пропао да их не подржавају наивни, уплашени и неупућени теоретичари случајности. Нажалост, овај тип човека налази се свуда: срећемо га на послу, у школи, на улици, понекад чак и сопственом дому.

Није сваки теоретичар случајности глуп човек. Он је често интелигентан и образован, али се ипак одликује одређеним препознатљивим особинама. Пре свега, он је преокупиран материјалним животом. То не мора да значи да изузетно воли новац, али његова главна брига је физички комфор, удобан и лагодан живот. Ако и прихвата религију, онда најчешће само као заштиту од урока, клетве и ненадане несреће, нешто попут магичног талисмана. Живи у страху за своју и будућност своје деце.

Извор: Би-Би-Си

Просечног теоретичара случајности не занима политика и идеологија, или сасвим површно. Он не зна – или одбија да зна – да су контролу над светом успоставили покварени зеленаши, који су постепено али одлучно изградили моћ да због болести коју су сами створили уведу мере којима ће успоставити још чвршћу власт над становништвом. Ако покушаваш то да му објасниш, он као мало дете затвори очи, запуши уши и нешто прича или пева да те не би чуо.

Ако је човек упућен у борбу за власт у овоме свету, онда му је дражи положај и плата од истине, и не припада овом соју људи. Такав је део поменуте армије плаћеника и представља шраф у механизму завере.

Пошто верује да се све ствари у његовом животу догађају непредвидиво и стицајем околности, теоретичар случајности је уплашен за своје здравље, свој живот и свој комфор. Уколико неочекивана болест наруши његове планове за изградњу удобности, благостања и друштвеног статуса, спреман је – видели смо – да се препусти у руке властодршцима и повинује њиховом диктату не би ли се све вратило на нормалу. Бесан је на оне који то коче, и спреман је да такве приватно и јавно осуди јер се противе општем здрављу.

Митрополит Иларион (Алфејев): Ко се не вакцинише, до краја свог живота ће искупљивати свој грех

Теоретичар случајности изјављује како су невакцинисани људи себични јер одбијањем имунизације могу друге да заразе, али то му служи само као изговор и оправдање за сопствене страхове од болести и смрти. До других му уопште није стало.

Теоретичаре случајности не треба мрзети. Њима је ипак најтеже. Треба се за њих молити и надати се да ће једног дана разумети да овај живот има далеко дубљи смисао од онога што се може видети и опипати. Кад то схвати, све вирусе, застрашивања и притиске он ће видети искључиво као мрак који постаје све гушћи пред свечано и радосно свануће.

Благословен грядый во имя Господне!



Categories: Стражњи дућан С. Поштића

Tags: , ,

5 replies

  1. Теоретичари случајности су изабрали страну, схватиће и сами коју. Ја искрено ретко помислим на њих, док се молим за нас на овој страни, али потрудићу се да их се сетим чешће, ваљало би.

    40
  2. Наредба врховног кловна

    Наредба врховног кловна
    Радује милог мецену
    Нек муче црквена звона
    За нас власт нема цијену

    Како своме да се вратим
    Кад уљез се тамо шири
    Велики брат све нас прати
    Иза завјесе жбир вири

    Мајстор привида – кнез лажи
    У лице сад ми се смије
    Узалуд истину тражиш
    Јер за њу вријеме није

    Момчило

    50
  3. Бацајући искоришћене “ миришљаве јелкице “ под точкове “ ролс – ројса “ у којем седи “ он „, радосно
    Кличу теоретичари случајности
    “ Благословен који иде у име безначајности,
    Благословен који иде у име јефтине крајности ! „

    24
  4. Teoreticari slucajnosti , cesto su I ovejane sicardzije. Skloni su I panjkanju vlasti onih koji izlaze na protests protiv obavezne vakcinacije u mom gradu.

    12
  5. Odavno ne procitah bolje misli.Nista ne bih,ni dodala ni oduzela…….

Оставите коментар