Повратак генерала Черњајева у Србију

У Историјском музеју Србије отворена је изложба „Повратак генерала – 145 година од доласка руских добровољаца у Србију“ посвећена прослављеном руском генералу Михаилу Черњајеву

Фото: Sputnik/Лола Ђорђевић

У оквиру манифестације „Дани духовне културе Русије у Србији“, поводом 145. годишњице почетка српско-турског рата, у Историјском музеју Србије отворена је изложба „Повратак генерала – 145 година од доласка руских добровољаца у Србију“ посвећена прослављеном руском генералу Михаилу Черњајеву.

Аутор изложбе је историчар Алексеј Тимофејев, а посетиоцима се пружа прилика да сазнају о јединственом догађају у историји руског народа, када се, пре 145 година први пут појавио феномен војних добровољаца, независних од државе, а које се подржало грађанско друштво, као и истакнути представници војне, пословне и научне елите.

Изложба „Повратак генерала – 145 година од доласка руских добровољаца у Србију“ (Фото: Sputnik/Лола Ђорђевић)

Српској научној јавности и публици по први пут су представљене фотографије из албума „Успомене о Србији“, награде добровољцима, личне забелешке и преписка генерала Черњајева са организаторима покрета Иваном Аксаковом и Николајем Рајевским. Све артефакте изложене у Историјском музеју Србије обезбедио је московски Државни историјски музеј.

Изложба „Повратак генерала – 145 година од доласка руских добровољаца у Србију“ (Фото: Sputnik/Лола Ђорђевић)

Према речима директора ове еминентне руске институције, Алексеја Левикина, збирка генерала Черњајева у овом музеју настала је током година грађанског рата у Русији – 1920. ћерка генерала Черњајева дошла је у музеј и донела десетине предмета и записа које је за собом оставио њен отац. То је, према Левикиновим речима, била уобичајена пракса у то несигурно време – многи припадници руског племства на тај начин покушавали су да сачувају предмете својих предака од пропасти.

„На тај начин музеј је сачувао експонате блиске генералу Черњајеву, који је представљао спону између руског и српског народа. Човека кога су у Русији називали Ташкентским лавом и поредили га са славним генералом Скобељевом и који је за цео живот доживео само један пораз“, рекао је Левикин.

Надимак Ташкентски лав, генерал Черњајев стекао је 1865, када је са свега десет чета заузео Ташкент, престоницу Туркестана коју је бранило 15 000 војника. Када је избио устанак у Херцеговини, генерал Черњајев био је један од вођа пансловенског покрета, а у српско-турском рату 1876. био је не само на челу руских добровољаца у српској војсци, већ је командовао и српском војском.

Изложба „Повратак генерала – 145 година од доласка руских добровољаца у Србију“ (Фото: Sputnik/Лола Ђорђевић)

Помоћница министра културе Србије Данијела Ванушић подсетила је да је у оквиру Дана духовне културе Русије у Србији, у народној библиотеци отворено још две изложбе које су такође у вези са 145. годишњицом од почетка српско-турског рата. Тако је у Народној библиотеци отворена изложба посвећена 200. годишњици рођења Фјодора Достојевског.

„Желели смо да обележимо овај велики јубилеј руског и свечовечанског писца, али смо истовремено желели да скренемо пажњу да је и Достојевски пратио и у својим дневницима обележио дешавања током српско-турског рата. У делима Достојевског посебно место заузео је и генерал Черњајев, што на неки начин повезује све ове догађаје“, истакла је Ванушићева.

Помоћница министра културе Русије Олга Јарилова нагласила је да су материјали представљени на изложби налазе у једној од најзначајнијих руских музејских институција и захвалила је свима који су се ангажовали да организују изложбу о генералу Черњајеву, док је руски амбасадор Русије у Србији Александар Боцан Харченко истакао важност борбе против ревизије историје.

Српској научној јавности и публици по први пут ће бити представљене фотографије из албума „Успомене о Србији“ (Фото: Sputnik/Лола Ђорђевић)

„Највише напада, као што се зна, односи се на историју Другог светског рата, па и Првог светског рата, умањује се улога Совјетског савеза, Русије, Србије, смањује се улога наше борбене сарадње. Што се тиче историје српско-турског рата, руског добровољачког покрета, ову причу покушавају да ставе у заборав. И задовољан сам да поклањамо више пажње према нашој сарадњи, братству, јунаштву, током борби против Турака током српско-турског рата“, рекао је Боцан Харченко.

У српско-турском рату 1876. борио се велики број добровољаца из иностранства, Енглеза, Бугара, Немаца, Италијана, Канађана, Американаца, Румуна, Пољака. Међутим, највећи број добровољаца дошао је из Русије. Руски Словенски комитети укупно су у Србију послали 4303 људи, али тај број још неколико стотина људи који су се добровољцима прикључили самостално. Осим добровољаца, из Русије је у Србију стизала и новчана, као и помоћ у ратном материјалу.

Амбасадор Александар Боцан-Харченко на отварању изложбе „Повратак генерала – 145 година од доласка руских добровољаца у Србију“ (Фото: Sputnik/Лола Ђорђевић)

Руски добровољци учествовали су у најтежим биткама, а међу њима можда је најпознатији Н. Н. Рајевски, чији је лик овековечио Лав Толстој као грофа Вронског у роману „Ана Карењина“.

Опрема: Стање ствари

(Спутњик, 24. 9. 2021)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , , , , ,

Оставите коментар