Слободан Антонић: Наше црвене линије – деца и Косово

Морамо да зауставимо и обрнемо процес – да тражимо да нам се врати наша окупирана територија, и да одавде оде непозвана војска туђинаца

Слободан Антонић (Фото: Медија центар)

Наше црвене линије су деца и Косово. Безочно нас гурају и сабијају, ми смо се и бранили и повлачили, али за то двоје стварно немамо више где.

У сенци избора 2017. покушано је да се у српска обданишта и у школе на мала врата уведе „сексуално образовање“ (о томе сам писао овде). Било је, рецимо, предвиђено да деца у обдаништима одговарају на питања ко их све доле „додирује“ (овде 12) и где воле, а где не воле да их „додирују“ (овде 30), а средњошколци је требало да уче како се ставља „заштита“ на анус (чмар) током истополног секса (овде 347).

Јавности се није допала оваква сексуализација деце и Министарство просвете је одустало од оваквих „образовних пакета“. Али, није одустала наша атлантистичка елита. Преко Гордане Чомић и Стратегије родне равноправности сада нам се поново враћају злогласни образовни пакети – који, узгред буди речено, нису ни скинути са сајта Министарства просвете (овде).

Гордана Чомић (Фото: Танјуг/Тара Радовановић)

У Чомићкиној Стратегији, наиме, каже се да су неке међународне организације Србији много замериле „прекид спровођења едукативног програма о сексуалности и сексуалном насиљу“ (овде 40), због чега се сада, а у склопу „уродњавања предшколског и основношколског васпитања“, предвиђа и „увођење образовања о сексуалном и репродуктивном здрављу“ (116).

Тачно је да оваква формулација не подразумева злогласне пакете, али друга алтернатива сексуалног образовања која је код нас спровођена – пилот пројекат за Војводину (2013) – била је још гора. Ту су деца учена да је „планирање породице (…) право људи да имају жељени број деце (не више од 4)“, а дечацима се препоручивало обрезивање, јер тада „гланс пениса постаје мање осетљив, па ово често доводи до продужавања сексуалне узбуђености“ (овде).

Атлантисти се, очигледно, као какве хијене мотају око наших школа и вртића, непрестано корумпирајући школске и друге власти, не би ли им дозволиле да нам „сексуално“ образују децу.

Наравно, нико не одриче потребу здравственог просвећивања омладине, укључив и полно здравље. Али, ово није то – већ безочна сексуализација и салетање наше деце. То ипак неће моћи.

Друго што нам раде јесте непрестано штрпкање Косова. Најновији упад паравојне полиције из Приштине северно од Ибра део је старе игре; 1. сецесионисти најпре употребе силу у покушају да узму оно на шта немају право; 2. позове се ЕУ да посредује; 3. Београд, у име ЕУ интеграција, попусти и уступи им најмање трећину онога што Приштина захтева. И тако, све док Приштина не добије све.

Илустрација: Новица Коцић

У међувремену се српска јавност анестетизује непрестаном причом како је Косово одавно изгубљено. У томе својски учествује цела наша атлантистичка елита:

Добро, ако Косово није наше, а што онда толико траже да га и ми признамо? Од 7,5 милијарди људи на планети, 5,3 није признало Косово – ето зато.

Кажу – треба признати реалност, стање на терену је такво и тачка! Али, штоно Ламброс рече, „стање на терену је увек било такво да би Србија и данас требало да буде отомански санџак“.

Прихватачи реалности, 1911: Косово је Турска, тачка!“; 1941„Не може се у Земун без дозволе НДХ, тачка!“; 1981: „Нема других странака осим КПЈ, тачка!“; 2001: „Косово је изгубио Милошевић, тачка!“; 2021: „Косово има своје регистарске таблице, тачка!“.

Фото: З. Шапоњић

Зашто прихватачи реалности једнако тако не прихвате и: Срби воле лепу цркву, и тачка!; Срби воле Русију, и тачка!; Срби презиру „параду поноса“, и тачка!; Срби не гласају за аутошовинисте, и тачка! Срби из Р. Српске хоће са Србијом, и тачка!…

Како једна реалност може, а друга не може? Једна има да се прихвати, а друга никако?

Кажу, исто тако: ако је Косово српско, зашто тамо не уђе, кад год ми пожелимо, српска војска и полиција? Одговор је једноставан: зато што то не може по Резолуцији УН 1244.

Али, по тој резолуцији Косово је српско. Резолуцији УН 1244 је део међународног поретка. Ко чика Србију што не крене војском на Косово, тај је чика да одбаци међународни поредак. Такође, ко је позива да призна Косово и тај је чика да одбаци међународни поредак.

Наши прихватачи реалности, заправо, нису за поштовање међународног права, већ за право силе и реалности на терену. Они су лицемери или силеџије, преваранти или ратни хушкачи – јер право силе је пад у варварство – и треба да ућуте већ једном.

Фото: Висар Криезиу/АП фото

Морамо да престанемо с игром „трећина по трећина, волим ЕУ“. Не треба више ништа дати, ни српски камен за купус, ништа.

Морамо да зауставимо и обрнемо процес – да тражимо да нам се врати наша окупирана територија, и да одавде оде непозвана војска туђинаца. Све по Резолуцији 1244 и међународном поретку.

И све док тај поредак важи, тако треба радити. И имати своје јасне црвене линије. Иза којих нема даље. Није ли то време одавно већ дошло?

Текст је пренет уз дозволу редакције „Правде“

Други део наслова и опрема: Стање ствари

(Правда, 24. 9. 2021)



Categories: Преносимо

Tags: , , , ,

5 replies

  1. Тачно тако.
    Што се тиче г. Чомић: можда у њој има довољно људског, женског, српског, војвођанског, националног, академског. Стога њу, и сваког од њих треба посетити у министарским кабинетима, са одређеним ставовима, примедбама, захтевима. Нема сумње да на државне ресоре снажно утичу инострани/НВО субјекти, тј. доносиоци готових решења за нас, и да на њима истрајавају. Где смо у тој конкуренцији ми, АКТИВНИ, ОФАНЗИВНИ МИ, који себе видимо као здраве снаге Србије. А видели смо у протеклом периоду да је таквих велики, значајан и угледан број.
    Можда г. Чомић и њени сарадници сада само себе виде као здраву снагу овог друштва, не као потрошну робу ограниченог рока трајања; робу која треба да одради један у низу сегмената из туђе платформе скројене за нашу земљу и друштво.
    Не слажем се са некима да треба чекати нека боља времена. Она за Србију ретко долазе; а када дођу, да ли има оних који знају или хоће да их искористе на добробит земље и народа? Да ли их је било 2000. године, када је наводно успостављена демократија. Очито – није.
    Можда ће садашњи министри једног дана извући поуке из својих грешака или заблуда. Можда је и Борис Тадић досад извукао неку поуку о варемену када је владао дуго година после Милошевића у разнородним ресорима и као председник државе; можда управо као такав, поучен, жели да настави политичку каријеру, размишља чак и новој председничкој! Ја лично му не дозвољавам.
    Сећамо се његове погубне улоге у доношењу одлуке о преусмеравању питања Космета из УН у ЕУ, и у вези са формулисањем питања Међународном суду правде (питања које је правно уобличио Т. Варади, сада редовни члан САНУ!, ако се не варам), његове посете Румунији у време побуне народа због ”осамостаљења” Косова. Ако је Тадић извукао поуке, могао би само да буде некоме искусни саветник, никако политичар у МОЈОЈ држави, онаквој какву желим и заслужујем и у којој кобне или срамне грешке политичара не опраштам.
    Понављам, не мислим да треба чекати, ваћ посвећено, организовано, демократски, стручно радити. Сами да радимо.
    Русију систематски разапињу као на инквизиторском точку. Јесте да она зна и може да узврати. И да помогне не само себи, већ и другима. Ипак, прва одговорност је НАША.

    13
    2
  2. Navedene aktere koji sprovode štetnu propagandu treba na adekvatan način „kazniti“. Kazna bi bila zabrana vršenja poziva struke ili zabrana vršenja javnih funkcija. Nije opravdano da se osobe na „poziciji“ pozivaju na neznanje ili neiskustvo kada naprave „grešku“. Onda se stavlja pod pitanje njihova kompetentnost da na toj poziciji budu. U tom slučaju da imaju trunku obraza i osećaja odgovornosti sami bi se povukli sa pozicije. Lica na „poziciji“ treba da se rukuvode jednim merilom: Šta je to što je u najboljem interesu naroda? Međutim oni svesno sprovode globalističku propagandu koja uništava normalne vrednosti zbog nekih svojih ličnih ubeđenja ili zbog novca i zbog toga za takve radnje moraju da odgovaraju.

    17
  3. Ајде болан ****** више са том причом…Нека Миле Додик са Русима нама Србима врати Карађођевиће, Посвета праху Оцу Србије, Србија са РС и ЦГ у Персоналној унији, има нас десет милиона које куде…да будемо људи, да женимо синове и удајемо ћери…решите проблем…

    3
    4
  4. Једине две стајне тачке су Босна и Македонија, ово друго и не постоји

  5. “Рат је завршен, полако ћемо све изградити, и ми ћемо дати све што имамо, сво злато, сву материјлану моћ на магарчење и залуђивање људи.
    Човечији мозак, свест људи склони су променама. Посејемо ли тамо хаос, ми ћемо неприметно да им подметнемо лажне вредности и примораћемо их да те вредности и прихвате. Како? Ми ћемо наћи истомишљенике, своје савезнике и помоћнике у њиховој домовини. Мало по мало, ми ћемо одиграти грандиозну по свом обиму трагедију погибије свих православних Словена, и коначно, неповратно ћемо угасити њихову националну свест. Литература, биоскоп и позориште ће прослављати најнижа људска осећања. Ми ћемо на сваки начин подржавати оне који буду усађивали у човеков разум култ секса, насиља, садизма и издаје – једном речју сваке неморалности. У управљању државом, ми ћемо изазивати хаос и неред. Неприметно, но активно и постојано, помагаћемо деспотизам чиновника, корупцију и непринципијелност. Честитост и праведност биће исмевани, никоме неће бити нужни и биће сматрани остатком прошлости. Грубости и наглост, лаж и обмана, пијанство, наркоманија, издајништво, шовинизам и непријатељство према народима – све ћемо то култивисати у свест људи. И мали број, веома мали број људи ће схватити о чему се ради. Али, такве ћемо људе ставити у беспомоћан положај, исмевати се са њима, оклеветати их и прогласити их отпадницима друштва. Ми ћемо рушити духовне вредности, вулгаризовати и уништавати основе народне моралности. На такав начин ћемо расклимати покољење за покољењем, ловићемо људе у детињству и младалачком добу, увек ћемо главну ставку да бацамо на омладину, деморалисати, разврашћивати и обешчаћивати је. Ето, тако ћемо ми то да урадимо”.

    6
    3

Оставите коментар