Банке почеле да наплаћују оно што је до сада било бесплатно

Провизија за онлајн плаћање од 15 и 30 динара по налогу, у зависности од банке

Фото: Бета

Многи грађани су прешли на електронско банкарство због пандемије корона вируса. Банке су у међувремену те бесплатне услуге почеле да наплаћују. Банкарски трошкови су између 3.000 и 8.000 динара годишње, где спадају и одржавање рачуна и све трансакције.

„Не можемо да се изборимо да то буде јефтиније, али можемо да изаберемо банку или променимо банку, каже за РТС Душан Узелац, уредник портала „Каматица”.

„Банке то раде, онај део ценовника који се тиче провизија, више нас заболи него друге провизије које мењају, али банке на три или четири месеца мењају ценовнике и обавештавају грађане“, објашњава Узелац.

Према његовим речима, увек има банака које су повољније и које су скупље, и то су пословне политике.

„Оне кроз те пословне политике управљају својим пословањем и клијентима које ће привући, а које ће одбити. Морамо да разумемо да неке банке и не желе одређене врсте клијената и то на неки начин раде са ценовном политиком“, објашњава уредник портала „Каматица”.

Србија: Банке у 2020. на провизијама зарадиле око 329 милиона евра

Додаје да је провизија за онлајн плаћање од 15 и 30 динара по налогу, у зависности од банке.

„То није велики трошак, мало нас наљути цела та ситуација, али на крају године то није трошак који критично утиче на наш буџет. Ово је друга страна једначине. Ми не зарађујемо довољно да би нам ови трошкови били безначајни“, истиче Душан Узелац.

Према његовим речима, годишњи трошкови банкарских услуга су између 3.000 и 8.000 динара. Ту спадају и одржавање рачуна и све трансакцијске ствари.

Наглашава да постоје банке које су повољније и да ће често мање банке, које желе нове клијенте, спустити цене па ће после неког времена подићи. Банке су електронско банкарство промовисале годинама уназад и сада су почеле да то наплаћују.

У банкама објашњавају да су почели да наплаћују како би покрили трошкове сервисирања.

Мирослав Митровић: Намети банака све су већи

Узелац каже да свако ко поскупи нешто мора да оправда са неким разлогом. Додаје да банке имају и сервере и целе системе који функционишу у позадини за сва та плаћања и све то кошта.

„Не бих се ја бавио њиховим трошком, већ би се бавио колико то нама вреди. Не можемо да се изборимо против цена да то буде јефтиније али можемо да изаберемо банку, променимо банку и да кажемо ово ми се исплати и то ћу да користим“, поручује Душан Узелац.

Банке могу да мењају цене својих услуга, али о томе морају да обавесте клијенте два месеца пре примене нових тарифа, а клијент сам одлучује да ли му то одговара или не, преноси РТС.

Опрема: Стање ствари

(Политика, 18. 8. 2021)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , ,

1 reply

  1. повлачење извештаја Кредитног бироа 246,00 РСД , iz tarifarnika BPŠ

Оставите коментар