Момчило Павловић: Прослава 500. годишњице Косовског боја на Видовдан 1889.

Две велике годишњице обележавања Косовског боја, на Видовдан 1889. и Видовдан 1989, имале су свесрпски карактер и остале су забележене у историји

Остаци Лазаревог града (Фото: У граду)

Видовдан, народни, верски у неким тренуцима историје и државни празник српског народа и његове државе. У неким крајевима девојке су се на овај дан умивале водом од траве видовчице, у неким износиле сву девојачку спрему да се види, а на Косову и Метохији народ је веровао да на Видовдан у глуво доба ноћи све воде на Косову потекну црвене као крв.

У политичком и духовном животу Срба овај празник везан је за Косовски бој и „симболизује читаву српску историју, историју народног пораза, али и његовог уздигнућа, историју његовог страдања, патњи и мука, али исто тако и историју његове духовне и моралне снаге и величине, као и веру и наду у боље дане”. Он је посебан значај добио у време стварања нове српске државе, а као званичан државни празник уведен је на 500. годишњицу Косовског боја 1889. године и обележаван као спомен-дан палима у борбама за отаџбину.

Према тој одлуци, видовданским поменом обухватају се сви који су главе своје дали за веру и отаџбину. Све то спојено је с култом Лазара Хребељановића, коме је његов син деспот Стефан 1403/4. подигао мраморни стуб на месту погибије с натписом на коме је, између осталог, стајало „пао за српску земљу”. Четиристо година касније Осман-ефендија оптуживао је Карађорђеве устанике 1806. да у рукама стално носе књиге кнеза Лазара и да је „он велики подстрекач буне у њиховом разуму”.

Александар Обреновић (Фото: Викимедија)

Две велике годишњице обележавања Косовског боја, на Видовдан 1889. и Видовдан 1989, имале су свесрпски карактер и остале су забележене у историји. Последња под Милошевићем узима се као најава рата осталим народима, што историјски није тачно, али политички ратним пропагандистима јесте било корисно.

„Петстотинити Видовдан” обележен је у Крушевцу 15. по старом, односно 28. јуна по новом календару. Крушевац, који је тада бројао око 6.000 становника и био два пута малобројнији од Лесковца и три пута од Ниша, изабран је као Лазарева престоница, одакле је кнез Лазар, „последњи владар средњовековне Србије који никада није признао власт неверника”, пошао у сусрет турској најезди.

Одлука владе

Обележавању је претходила образложена одлука владе Саве Грујића, који је од намесништва у априлу затражио одобрење:

  • да се 15. јуна ове године учини у целој земљи свечан спомен кнезу Лазару и погинулим јунацима за веру и отаџбину на Косову
  • да се тог дана у Крушевцу положи темељ споменику погинулим јунацима на Косову као видљив знак љубави и захвалности њихова потомства. Овај споменик да се подигне о народном трошку, путем добровољних прилога
  • да се о државном трошку штампа „Косовска споменица”, у коју ће се прибрати све народне песме о боју на Косову с илустрацијама косовских јунака и догађаја
  • да се установи орден кнеза Лазара који ће бити само једног реда и који ће моћи носити само српски владаоци и њихови пунолетни престолонаследници
  • да се у свези с овом косовском прославом, 20. јуна ове године, Његово величанство краљ Александар Први (Обреновић) миропомаже у манастиру Жичи

За извршење ове одлуке да се под председништвом министра просвете и црквених послова одреди нарочити одбор који ће се старати да се према овој одлуци косовска прослава што достојније изврши. Пошто је добијено одобрење од намесника, влада је саставила одбор од 15 чланова који ће се под председништвом министра просвете и црквених послова старати „да се и поменута одлука у свему достојно изведе”.

Спомен – медаља Миропомазање краља Александра Обреновића у Манастиру Жича, 1889. (Фото: Народни музеј Краљево)

Ред светковине косовске 500. годишњице

Службене новине најавиле су да светковини у Крушевцу присуствује краљ, краљевски намесници, чланови владе, архијереји, председник државног савета, председник или потпредседник последње Велике народне скупштине, председник Касационог суда, настојатељи свих задужбина кнеза Лазара, царице Милице и деспота Стефана, депутације свих пукова свих родова војске, окружна изасланства у која долазе председници општина из сваког среза, изасланства певачких дружина и главни приређивачки одбор.

По подне 14. јуна треба да су у Крушевцу сви који имају суделовати у светковини. Истог дана у 7.30 почеће у Лазаревој цркви у Крушевцу и по свим црквама и манастирима у земљи свечана вечерња „с бденијем по србљаку”. Ово бденије огласиће звона по целој земљи. Бденију у Лазаревој цркви присуствоваће краљевски намесници, чланови владе и сва лица споменута у тачки 1. На бденије као сутрадан на литургију долази се у црнини или са знацима жалости.

Од шест часова увече 14. јуна да поноћи 15. јуна неће бити у целој земљи свирке и весеља.

У зору 15. јуна свуда где има топова по 21 пуцањ оглашава светковину.

У девет часова по свим црквама и манастирима почиње свечана литургија (по србљаку). Литургији у Крушевцу присуствује краљ и остали из тачке 1. За време литургије биће упарађена војска.

Фото: Сајт Лазарице

По свим црквама и манастирима говориће се на литургији сходна беседа. После литургије и беседе одржаће се парастос погинулима на Косову. Свуда где је могућно „Вјечнаја памјат” пропраћа се плотуном из топова и пушака.

У пет часова по подне полаже се темељ споменику косовским јунацима. Полагање темеља извршиће краљ у присуству намесника, чланова владе, лица из тачке 1 и упарађене војске. Председник Министарског савета отвара ову свечаност кратким говором и читањем записа на пергаменту. Запис, потписан од краља, намесника, чланова владе и председника крушевачке општине, узидаће се у камен темељац. С овим записом узидаће се „Косовска споменица” и по један новац од садашњих српских металних новаца.

Полагање темеља пропраћа се 21 пуцњем из топова, кад краљ удари чекићем у темељац.

Говори беседу један члан главног приређивачког одбора.

Посебна напомена: на путу из Крушевца у Жичу краљ ће свратити у Љубостињу, где ће учинити нарочити помен на гробу царице Милице.

Краљ Милан је на позивницу председника Министарског савета за косовску прославу и краљево миропомазање одговорио да „сажаљева што не може доћи зато што се по повратку са свог пута на исток бави у Цариграду”. Први намесник Јован Ристић због болести, такође, није присуствовао светковини.

Аутор је историчар

У Лазаревој престоници

У пратњи намесника и чланова владе на челу с председником Савом Грујићем краљ је пристигао у Крушевац уз успутна задржавања и дочекан од месног становништва у пола шест у Крушевцу. Краљ је најпре отишао у цркву дочекан од митрополита и других црквених великодостојника, а одатле пешице отишао у зграду гимназије, где му је спремљен стан.

Крушевац је до шест увече био украшен тробојкама, а од шест сати су замењене црним заставама.

На сам Видовдан 1889. после службе у цркви око које се слило око 5.000 људи одржан је помен косовским јунацима у црквеној порти у нарочито саграђеном и црнином украшеном павиљону. После помена освећена је нова и богато украшена застава певачког друштва Обилић, коју је друштву даровао краљ. Затим су испред краља продефиловали у бојном поретку сви присутни родови војске.

У 17 часова краљ се са свитом у присуству многобројног народа упутио на место где ће бити подигнут споменик. Ту је председник владе одржао кратку беседу и прочитао споменицу која је стављена у темељ споменику. Потом је краљ златним чекићем ударио три пута у камен темељац уз громке и бурне усклике: „Живео!” После тога беседио је Јован Драгашевић, пуковник и краљев учитељ српског језика и географије, а после њега и Стојан Бошковић, државни саветник. Краљ је уписао прилог за подизање споменика од 2.500 динара. Две девојке продавале су цвеће с Косова поља с црном врпцом и натписом Спомен са Косова. Венце су на споменик полагале разне делегације. Посебну пажњу изазвао је споменик чешке омладине.

Фото: Пининтерест

Сутрадан је обављено свечано полагање камена темељца новој државној барутани на имању Ђ. Симића, на Расини, по сата од Крушевца, које је држава откупила, темељ војној снази и спреми домовине. Барутана је рађена по плану инжењера Тодора Селесковића, који је за ту прилику посебно урадио у простору цео план да се јасно виде све грађевине. Са чекићем посебно израђеним, са стакленим и металним цилиндром од једног српског топа и металном плочом стављен запис у камен темељац.

По сачињеном предрачуну ова ће фабрика државу стати 500.000 дуката у свему са оним многим и скупоценим машинама које ће се за ову фабрику набавити.

После свечаности краљ се вратио у Крушевац и присуствовао јавном упису средстава за споменик за који је било прикупљено преко 9.500 динара. Сутрадан је краљ отпутовао за Љубостињу и Трстеник. Одатле је отишао у Краљево и Жичу, где је извршен чин миропомазања.

Вез краљице Наталије

Њено величанство краљица Наталија поклонила је за видовданску прославу крушевачкој цркви један бео свилени застирач, који је она сама својом руком извезла. Краљ Александар је манастиру Љубостињи, задужбини царице Милице, поклонио је златан крст. Поред тога краљ Александар је наручио код београдског златара два друга златна крста, који су били изложени неколико дана у Паризу ради своје уметничке израде, те је један од тих крстова даривао цркви у Жичи, кад је миропомазан, а други је послао цркви Раваници у Срему, где почивају кости Светог кнеза Лазара и где је, упркос забрани власти, одржана масовна прослава 500. годишњице.

Опрема: Стање ствари

(Политика, 26. 6. 2021)



Categories: Преносимо

Tags: , , , , ,

Оставите коментар