Председник Србије Александар Вучић изашао је са неким пројекцијама које скоро делују сувише добро да би биле стварне
Извор: Политика
Да ли ће фабрика електричних аутомобила завршити одмах поред фабрике летећих аутомобила, а између фабрике чипова и Мерцедесових камиона?
Или је поседовање руде литијума који се користи у батеријама довољан аргумент да произвођачи батерија у Србији отворе фабрику и ако се то деси да буде довољан разлог да за њима дође и произвођач електричних аутомобила? Према мишљењу стручњака, то би било сјајно за српску економију, али и мало вероватно.
Председник Србије Александар Вучић изашао је са неким пројекцијама које скоро делују сувише добро да би биле стварне.
„Код нас не долази у обзир да се ради само рударење. Производња би кренула тек 2026. године, а 56 година бисмо могли да имамо „мајнинг“ и „рифајнинг“, а истовремено би, само да то имамо, годишњи приходи били 600 милиона евра. Замислите да имате само 50 милиона евра више да дате Лозници и Крупњу“, рекао је председник Србије. Па као да тих 600 милиона није довољно примамљиво, направио је још један корак са проценом да би годишње приходи само од батерија и катода били 3,4 милијарде евра, наравно ако бисмо направили и фабрику батерија. А када већ њу имамо, зашто се онда и цео електрични аутомобил не би правио овде.
„Тражићемо да дође један од највећих произвођача аутомобила и да овде производи е-возила. Не дамо сировине ван наше земље. Радите катоде, батерије, али и возила у Србији. Утицај на БДП годишње би био 10,3 милијарде евра, а укупни приходи би били невероватних 19,7 милијарди евра на годишњем плану“, рекао је Вучић уз напомену да све мора бити урађено тако да не угрожава грађане и средину.
Нема сумње да су електрични аутомобили будућност транспорта, посебно што велики број европских земаља планира забрану мотора са унутрашњим сагоревањем већ од 2030. или 2035. године, што ће сасвим сигурно повећати тражњу за литијумом с обзиром да су у овом тренутку литијум-јонске батерије доминантна технологија.
Осим тога, нема ни сумње да се у Србији налази огромно налазиште минерала јадарит у ком се налази литијум и то према проценама 158 милиона тона те руде у вредности од 56 милијарди долара. Међутим, колико је извесно да би у неком неодређеном тренутку у будућности тај литијум могао да доприноси српској економији са око 20 одсто садашњег БДП-а?
Милорад Филиповић, професор на Економском факултету у Београду, истиче да би био веома срећан да се то деси, али и да је то тешко оствариво.
„Најновије технологије увек се држе у матичној земљи, а извозе се превазиђене технологије чији су ефекти далеко мањи од иновативних производа. Евентуална фабрика електричних аутомобила би имала велику додату вредност, већу од Фијата, али пошто ће то бити страни произвођач, питање је колика ће она заиста и бити. Од рудника литијума до фабрике батерија је велики корак, а од фабрике батерија до електричних аутомобила још већи. Ту има толико „ако“ да ми је незамисливо да се оствари“, оцењује Филиповић додајући да треба правити разлику између бруто домаћег и бруто националног производа.
БДП рачуна све што се произведе на територији једне земље, а БНП рачуна све што произведу домаће компаније плус њихови приходи из иностранства што је осим Телекома занемарљиво.
„Разлика између БДП и БНП је растућа и износи 10 одсто. Код страних инвестиција странци одлучују где ће изнети профит“, подсећа Филиповић.
И Љубодраг Савић је помало скептичан према остваривости толиких обећања.
„Не могу да коментаришем цифре о којима је председник говорио, али чини ми се да су те фабрике амбициозна очекивања. Дошао нам је Фијат па шта имамо од тога. Само бих упозорио да још није сигурно да ће Рио Тинто копати литијум, јер је најављен и неки референдум. Рекао бих да су добре шансе да дође Рио Тинто, да су много мање шансе да се направи фабрика батерија, а најмање да отворе и фабрику е-аутомобила“, напомиње Савић.
Михаило Гајић, економиста Либека, истиче да се очекује велики раст глобалне тражње за батеријама и да може лако доћи до тога да цена литијума драстично порасте за 10 година, подсећајући и на најаву Фијата да до 2030. постане произвођач искључиво електричних аутомобила.
„Према оваквим најавама сам скептичан, јер немамо много информација. Могуће је да се пореским подстицајима дође до фабрике батерија, али фабрика е-аутомобила је упитна, јер немамо ми знања у тим високим технологијама“, оцењује Гајић додајући да би се од такве фабрике могла очекивати додата вредност слична као и код Фијатове фабрике у Крагујевцу.
„Када је Фијат имао извоз од око 1,3 милијарди евра, додата вредност је била око 300 милиона. Све што су могли да увозе увозили су. Очекујем да би и са електричним аутомобилима било слично. Осим тога ниједна фабрика аутомобила на свету не добија све делове из једне земље, па макар то били САД и Кина“, истиче Гајић додајући да пројекције које је објавио Вучић могуће да се заснивају на неким подацима које је добио од Рио Тинта, мада још није завршена студија изводљивости ни за рудник.
За Милана Ковачевића, консултанта за стране инвестиције, нема много логике у најавама председника.
„Бићемо један од великих произвођача аутогума, па зашто онда не би неко отворио фабрику аутомобила. У аутоиндустрији делови се праве на разним местима и онда се склапају у фабрици. Мало ово подсећа на социјалистичке идеје да се праве фабрике где има сировина, не узимајући у обзир захтеве тржишта. Није много вероватна ни фабрика батерија, јер Рио Тинто је рудник, они продају оном ко им највише плати. Зашто рецимо у Чилеу већ нема фабрика батерија пошто су они велики произвођачи литијума“, пита се Ковачевић додајући да политичари увек иду на то да има наивног народа који ће поверовати у разна обећања.
„Сада јавно мњење није баш на страни рудника, па се онда иде на фабрику батерија, па се веже са фабриком аутомобила како би то изгледало сјајно и велелепно“, закључује Ковачевић.
Опрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
Баш лепо што сте се удружили са Данасом, познатим српским родољубивим новинама…