Стјепан Месић: Не знам коме се омакла нула вишка, али је број од 700 хиљада небулоза

Титу је изгледало јако добро да добије ратну штету па да се мало и напумпају те жртве. Треба стварно бити реалан. Да ли је могуће 700.000, јер то није била индустрија смрти која је била у Немачкој, рекао Месић

Наставак разговора у коме Борисав Јовић, Стјепан Месић и Васил Тупурковски за „Политику“ суочавају виђења и ставове. На сајту „Политике“ су објављени делови разговора који је у целости пренет у штампаном издању

Господине Месићу, говорите најпозитивније о Јосипу Брозу Титу, је л´ тако?

МЕСИЋ: Он је политички геније.

Ако је тај политички геније одобрио извештај државне комисије о Јасеновцу, да је тамо било 750.000 убијених, како онда сада рецимо ви говорите о 80.000 убијених?

МЕСИЋ: Да, 83.000 и нешто. Само у Јасеновцу, а било је 40 логора.

Како мислите да је такав геније могао да одобри један такав извештај државне комисије?

МЕСИЋ: Гледајте, то је једна заблуда. Срба није било у Хрватској 700.000. То је једноставно једна заблуда. Највећи део Срба је отишао у партизане. Највећи део Срба је био на страни НОБ. Дакле, неко је трепнуо, не знам како то, нек се историчари тиме баве, неко је рекао 70.000, а неко је додао још једну нулу. Тито је…

Мислите да је био толико наиван?

МЕСИЋ: Гледајте, Титу је изгледало јако добро да добије ратну штету па да се мало и напумпају те жртве. Треба стварно бити реалан. Да ли је могуће 700.000, јер то није била индустрија смрти која је била у Немачкој. Тамо је била индустрија смрти.

Извор: Политика

А у Јасеновцу?

МЕСИЋ: У Немачкој су милиони побијени, а овде је био чист злочин. Ручни рад. Ту се клало, ту се убијало. То је разлика. Не да они нису хтели, можда су хтели и више убити, али то се није могло.

Хоћете да кажете да се Титу омакла једна нула?

МЕСИЋ: Не знам ја коме се омакла, али је чињеница да се баратало и данас се барата у Србији са једном небулозом, 700.000. Ако имамо утврђено у Јасеновцу да је 83.000 и не знам колико жртава, онда је то дефинитивно утврђено и сада ту може бити варијација. Ту може бити и 20.000 више. Рецимо, код нас се барата Јадовно као један од логора. То није никакав логор, ту нема никакве жице, ту су довођени Роми, Срби, Жидови и ликвидирани. Око 20.000, 30.000. Дакле, то је било губилиште, а не логор. Према томе, када говоримо о логору, то су они логори који су били ограђени и где се убијало.

ЈОВИЋ: Је л´ могу једно питање да поставим? Има ли континуитета између убијања, без обзира колико их је било, 100.000, 200.000, 50.000, 80.000 нема везе, у том Другом светском рату и прогона у овом рату деведесетих година против Срба? Дакле, очишћено пола тада, пола сада, нешто побијено, нешто прогнано. Да ли је то континуитет или не?

МЕСИЋ: Не. Не. Ја сам вама рекао, када смо формирали ХДЗ, кога смо имали на челу. Моји су сви првоборци. Туђман 1941. године борац.

ЈОВИЋ: Немој твоји, него гледам Хрватска.

Зар не би онда било према вредностима ЕУ, с обзиром на то да се Хрватска налази тамо, да се позову Срби који су протерани из „Олује”, њих 250.000 да се врате назад као легитимни грађани, макар као национална мањина? Зар не би то било по вредностима ЕУ?

МЕСИЋ: Слушајте, званично позвани су сви Срби, макар у време док сам ја имао функцију да се врате назад, јер су то наши грађани, то је њихова земља и они имају право на то, али и ми имамо своје радикале. Ми имамо оне професионалне мрзитеље који за све оптужују Србе. Имамо их нажалост. Неки чак седе у Сабору. Има их, али они нама сметају.

Воз којим су довожени логораши, меморијални комплекс „Јасеновац” (Фото: Марко Лакић)

Ви бисте их дакле позвали назад?

МЕСИЋ: Па ја сам их позвао. Где год сам могао, ја сам их позвао.

Зар су ти мрзитељи толико јаки да већ дуже од 10 година не може да се спроведе Устав Републике Хрватске и да се ћирилица врати у Вуковар?

МЕСИЋ: Гледајте, Када се потенцира побуна у Книну, разарање Вуковара и многи који су настрадали за време те побуне на хрватској страни, то се толико потенцира да и човек који није довољно информисан почиње зазирати од Срба. Нама треба савезник у Србији, не да још потенцира ове опасности, него да нам помогнете да се те опасности решимо.

Зар га немате? Какав је ваш осећај, имате ли савезника у Србији тренутно?

МЕСИЋ: Имамо. То су демократске снаге Србије. Верујем да оне могу…

Мислите ли на садашње вођство, на Вучића, или на друге?

МЕСИЋ: Ја не бих сада о конкретним људима, али гледам Србију из свог угла. Ја у Србији никад нисам доживео никакву провокацију. Када сам живео у Београду, ниједну провокацију нисам доживео. Београд сам доживео као један интернационални град са великим космополитизмом. Дакле, сматрам да се то није могло изгубити. Београд је такав.

Стјепан Месић, Васил Тупурковски и Борисав Јовић за истим столом у Београду (Фото: Анђелко Васиљевић)

ЈОВИЋ: Само нешто. Стипе, ово што си рекао о Београду, ишао сам у Бањалуку на неку промоцију књиге и замолио сам да ми преко једног новинара хрватско Министарство иностраних послова каже да ли ће ме задржавати случајно и малтретирати на граници. Одговорили су – такве ми сагласности ником нисмо давали. То значи хоћемо.

МЕСИЋ: Ко ти је то рекао? Ја кажем да има провокатора.

Да ли би могао Бора Јовић да дође у Загреб?

МЕСИЋ: Како не би могао доћи?

ЈОВИЋ: Могао бих, али се не бих могао вратити. Само је то питање, да ли сам на списку.

МЕСИЋ: Ти себе јако прецењујеш. Не сметаш никоме у Хрватској, човече, чак ни овим великим радикалима.

Жељко Шајн, Александар Апостоловски, Марко Албуновић

Наслов и опрема: Стање ствари

(Политика, 10. 5. 2021)

Прочитајте још



Categories: Преносимо

Tags: , , , , , , , , , ,

12 replies

  1. Bespredmetno je licitirati žrtvama u Jasenovcu. Ustaše su bili najgori koljači, stoga je i 7000 pobijenih golema brojka. A kamoli 70-100 tisuća, što je najbliže stavrnoj brojci. No i partrijarh Porfirije lijepo je rekao da su se ustaše takvim činom ispisali iz hrvatskoga naroda i da ne mogu svi Hrvati biti krivi zbog njihovih zločina. Isto je to naglasio Josip Broz 1952. u Glini.

    1
    47
  2. Не бих коментарисао, само бих се осврнуо на коментар. Да ли DŠ значи Динко Шакић, или је то сасвим случајно ?

    37
  3. Koliko je tacno ubijeno Srba u Jasenovcu nije lako proceniti, ali moze da se lako izracuna demografski deficit Srba u periodu 1941-45, na osnovu javno dostupnih podataka sa popisa iz 1919, 1929 i 1948 (vidi Vikipediju). Taj deficit je izmedju 1,5 do 2 miliona, sto se slaze sa izvestajem drzavne komisije FNRJ iz 1948, gde je procenjeno da je bilo 1,8 miliona zrtava svih naroda i narodnosti (takodje na Vikipediji). Inace kada sam 1975 kao dete sa skolskom ekskurzijom posetio Jasenovac, oficijelni broj je bio 750.000 zrtava.

    36
  4. Старом лажову и преваранту Месићу нико не верује, чак ни „они његови“.

    25
  5. @Nenad
    Nasa mongolska, polu-slovenska i polu-pravoslavna „braca“ Rusi ne misle tako. Putin je odlikovao Mesica 2005 godine za antifasizam a do tada ni jednog Srbina nije odlikovao. Mesic je izjavio da je Krvati dvaput pobedili u Drugom svetskom ratu: prvi put „10.travnja 1941 kada je osnovana NDH, i u svibnju 1945“. I to je gola istina jer Srbi su oba puta bili gubitnici (kao sto i jeste nas obicaj i svetla tradicija) .Za laznu bracu Ruse kao iz za neke lazne Srbe, mi smo u stvari bili i ostali koljaci i reakcionarni hegemonisti i fasisti a Hrvati su njihovs parava „slovenska“ braca.
    https://www.telegraf.rs/vesti/1454827-deset-godina-otkako-je-putin-odlikovao-hrvate-za-antifasizam-srbe-nije-nikada-foto
    https://vojnapovijest.vecernji.hr/vojna-povijest/predsjednik-rh-franju-tudmana-je-boris-jeljcin-1996-godine-odlikovao-medaljom-zukov-1002572

    7
    10
  6. @ Bernd
    Захваљујем за све изнете информације, не спорим их, а биле су ми и раније познате.
    Не видим како Путинов орден чини Месића и мало мањом хуљом, лажовом и усташом, како се и декларисао том изјавом о 2 победе, а што му је и стриц био.
    Па и предводник СНС-оваца је добио орден од покојног патријарха, и да ли га то може опрати за бриселски или вашингтонски „споразум“?

    20
    1
  7. „Небулозу“ су прве одвалиле саме усташе, које су се својим „савезницима“ хвалисале да су побиле прѣко милион Срба. Они су, дакле „додали“ нѣ једну, већ двѣ нуле. Нѣмци су сматрали да је усташка процѣна прѣнадувана и да жртава има око 750.000. Притом они говоре нѣ о УСТАШКИМ, већ о ХРВАТСКИМ злочинима над Србима. И то у званичним својим извѣштајима Берлину. Имају прѣгршти таквих свѣдочанстава тадашњих нѣмачких високих официра, дипломата, новинара, писаца. Слично и код Италијана, Мађара, у западним изворима. Све то годинама прѣ Титове државне комисије. Италијанским фашистима Срби чак трѣба да су захвални, јер су се ови у својој окупационој зони дѣлатно супротстављали усташама и тако спасили од њиховог ножа у најмању руку на десетине хиљада српских живота. Иначе би ужас био још већи.

    Умѣсто да у оваквим разговорима с Хрватима једноставно потегне цитате самих нѣпријатеља, српска страна се брани од безобразних оптужби у вези „велике Србије“ и сличних будалаштина. Пристајемо на цинцулирање, помирљиво прѣлазимо прѣко бѣлодано јасних чињеница, приче о бројкама гурамо у страну и сами чинимо да Јасеновац буде наше трајно стање, а нѣ један логор који је у нѣдавној прошлости постојао три године.

    14
  8. Није проблем у Месићу, и тице на грани знају да је усташа, како филмски (добровољни усташки часник у Не окрећи се сине) тако и самодекларисани (турбо-фолкер Назиф Гљива тврди да је имао истетовирано „U“ на грудима кад је робијао с њим након подршке Маспоку, па оно да су рвати једини народ који је „побиједио два пута, ’41. и ’45.“, па „у радном логору Градина Срби су имали кожарски посао, храну и спавање“, …). Стога, ове „нуле вишка“ не треба никог да чуде. Проблем је у српској културној матрици, која је и даље комуно-југословенска, дакле хрватска, а самим тим и усташка, а доследно је и даље спроводи најстарији југословенски неумрли лист, као вечни стегоноша на путу нескретања, јер да није тако, не би у госте доводили овакве беднике и доказане србомрсце. Стипе се ни у лијепој његовој већ одавно низашта не пита, а Васил звани „непринципијелна коалиција“, који је оно рђаво џемперашко одевање, видим, заменио још горим, релевантан је и у једној толико спрдачној држави, чије је име ономад почињало са „Бивша“, а данас са „Северна“ иако не постоји Јужна, таман онолико колико је у шехер Сарајеву његов колега визионар Богић Богићевић. И Бора Јовић може слободно да шета Београдом, без маске, нико га неважног неће препознати. Е такве отпатке, директно одговорне за реке крви, уместо судства данас рециклира Политика, да би, у Вучићевој Потемкији, бацала залуђеном и неуком свету већ одавно оглодане, исушене коске и да би, макар кроз задах Стјепана Месића, још једном објавили да је Хроми Даба био „политички геније“. Да је среће, ко што није, Србија би ту нулу вишка вратила Месићу, залепивши му је на чело, и испратила га, у омиљеном му плаво-белом стојадину, до границе. За веки веков. Тупурковски би, у свом модном стилу, ишао назад ајд-наздравје-во-Скопје ауто-стопом, а слика све тројице би била на корицама новог издања књиге Генерали издаје, тако да унуци Боре Јовића знају какви су „кољеновићи“.
    Што се, пак, тиче самог броја јасеновачких мученика, већ смо сазнали да ту није крив овај што је испунио задатак разбијања Југославије. Та толике године се, и на овим страницама, бакћемо са разнима Мишинама и Ћулибрцима, који ревносније одваљују ову нулу него и сам Стипица, а ни свезнајући домољубни трговачки јутјуб путник Срђа Трифковић, са својих „250-300 хиљада, мало ли је?“, није далеко од њих. Да не говоримо о српском патријарху, који је само један град означио, и књигом овековечио, као своју велику љубав, којој се, видимо, без стида од мантије, к’о дечарац стално враћа, скромно, у шкоди ЗГ-одних регистарских ознака, исти онај град што се у једној ћопавој серији звао „непокореним“, алудирајући на чињеницу да је 45-те пао тек након Берлина, и, за разлику од немачке, али и српске, престонице, без испаљеног хромог метка и иједне рупе на неком „ногоступу“.
    Кад томе придодамо и чињеницу да Крлежу неће да штампа нико у Загребу, па држава Србија узима из џепова сиротиње, да се она испрси, и пружи прилику Србадији да се упозна са баруницом Кастели и баладама Петрице Керемпуха, кад већ не штампа Сеобе и Мому Настасијевића, онда ово Политикино шминкање мртваца не представља ништа друго него још један уток у силницу струје која погони српску „културу“. Народ са том врстом културе не може да заврши нигде другде до тамо где анаеробне бактерије раграђују једну сродну јој културу.

    22
    1
  9. @АммА
    Нисам одавно прочитао бољи коментар. Ствари сте поставили на њихово мјесто. Као што кажу: Према свецу и тропар. Има још довољно паметних, који виде и позадину нечега. Залуд им бацање димних бомби. Своје погане намјере не могу маскирати. Још једном:Свака Вам част.

    15
    1
  10. Др Србољуб Живановић:

    На два квадратна метра, површини једног просечног гроба, било је сахрањено у просеку двадест седам људи, једни преко других. Када се истражује једна таква рака, па када у руке узмете поломљену лобању једногодишњег детета, то вас промени заувек. Када год говорим о томе, па и у овом моменту, ја се потресем, а ја сам као судски антрополог свашта видео и навикнут сам на свашта. Онда можете замислити какав је то осећај био. Када видите цуцле, кантице за млеко, флашице…

    Говорити у цифрама када је реч о таквом злочину није ни умесно. Ипак, број жртава опомиње на величину усташког злочина. Ми смо у то време израчунали да је било седам стотина и тридесет хиљада жртава. Били смо пренеражени, нисмо знали шта да мислимо. Хрвати се у својим извештајима хвале да су до средине 1942. године убили близу милион Срба, а немачки официр јавља у Берлин да то мора бити усташко хвалисање, јер нису могли толико да убију и да та цифра не може бити већа од 400хиљада. Онда закључујемо: ако су усташе до средине 1942. године убиле толико Срба, колико их је онда убијено до 1945? Усташки извори указују на сличну бројку.

  11. Ево почетка:

    GOVOR NADBISKUPA dr.ANTE BAUERA ODRŽAN U ČERNOMERCU BLIZU ZAGREBA 31.07.1914G.
    Hrvati junaci,ljubljeni naš kralj zove Vas u boj. Vi srčano i oduševljeno polazite,jer se Hrvat nigda nije oglušio glasu svoga kralja.U najtežim vremenima stajali su djedovi Vaši vjerno uz prijestol, pa cete i Vi u staroj vjernosti za kralja dati krv i život svoj.
    Hrvati junaci!Domovina vas zove u boj.Domovina kojoj dušmanin prijeti da je komada.Domovina koja je u pogibelji da može i svoje časno ime i svoju svetu vjeru izgubiti. Domovina Vas zove,a Hrvat je vazda znao ginuti za dom svoj.
    Hrvati junaci!Bog Vas zove u Boj. Bog,Vječna Pravda, zove Vas da u rukama njegovim budete osvetnici onoga nedjela u Sarajevu koje je kralju našemu otelo čvrstu potporu u starim danima, a njegovim vjernim narodima smjeralo izgubiti nadu u veliku budućnost.
    Hrvati junaci! Hrabro pođite u boj i znajte da se u najteže časove Vaše ruke milijuna dižu Gospodu na pobožnu molitvu. Neka pobjeda dade Vama sreću i oružju Vašemu.
    Hrvati junaci ! Podjite junačno i blagoslov božji svuda bio s` Vama !

    Govor je objavljen u “Narodnim Novinama“ 1.08.1914.

    Након овога и свесрпске погибије и злочина хрвата регент Александар Карађорђевић им поклања државу и тиме чини највећу издају према Србима.

    Затим следи:

    GOVOR dr.VIKTORA GUTIĆA ODRŽAN U SANSKOM MOSTU 1941g.

    ’’ Nema više srpske vojske ! Nema više Srbije ! Nema gedza naših krvopija, nestalo je ciganske dinastije Karađorđevića pa i kod nas ,uskoro, drumovi će se poželjeti Srbalja, al’Srbalja više biti neće. Izdao sam drastične naredbe za njihovo potpuno ekonomsko uništenje, a slijede nove za potpuno istrebljenje. Ne budite slabi ni spram jednoga. Držite uvijek na umu da su to bili naši grobari i uništavajte ih gdje god stignete a blagoslov našeg poglavnika i moj neće vam uzmanjkati. Svaki, koji se za njih bude zauzimao postaje samim tim neprijateljem hrvatske slobode. Srbi neka se ne nadaju ničemu, i za njih je najbolje da se isele, neka ih nestane iz naših krajeva ’’

    Крајњи резултат је Јасеновац.

  12. Postoji mogucnost da Mesic radi za rusku obavestajnu sluzbu , odatle nagrada.

Оставите коментар