Политика: Пројекат „Јадар” – мало информација, много брига

Уколико становништво буде изложено никлу, арсену, олову, кадмијуму… апокалиптична је прогноза о утицају рудника „Рио Тинта” на здравље људи и опстанак биљака и животиња

Мештани Рађевине протестују док научници и министри дискутују (Фото: Удружење „Заштитимо Јадар и Рађевину”)

Наша земља неће бити уништена да би се неко у Европи возио електричним аутомобилом. Грађани не желе рудник, већ пољопривреду, здраву храну, воду, пчеле, своју цркву… У нашем сокаку се још увек рађају деца – порука је коју је упутила Марија Алимпић у име удружења „Заштитимо Јадар и Рађевину” у Српској академији наука и уметности (САНУ), другог дана скупа који је посвећен пројекту „Јадар” рударске компаније „Рио Тинто”. Поруку да се „наша земља неће натапати отровом” и да ће „Лозницу бранити 50.000 људи” послао је и Александар Јовановић Ћута, један од оснивача покрета „Одбранимо реке Старе планине”.

Секу нам руке и ноге, са чим ћемо ми живети и како ћемо гајити своју децу – упитао је присутне Златко Кокановић из удружења „Не дамо Јадар”.

Да ли је брига становника Рађевине и Лознице оправдана? И те како, судећи према ономе што је јуче казао Петар Булат, професор на београдском Медицинском факултету и субспецијалиста професионалне токсикологије.

Инвеститор је о пројекту говорио врло ружичасто, притом не даје довољно информација и у таквим условима тешко је говорити о утицају на здравље. Али ми морамо да имамо на уму да је једно пројекат и да су једно жеље инвеститора, а нешто сасвим друго његова реализација. На случају Зајаче, која је у непосредној близина, можемо видети каква је интеракција животне и радне средине. О утицају литијума на здравље људи нема довољно податка, пре свега када је реч о радницима који су изложени током производње. Овај метал се више деценија користи у лечењу психијатријских болесника за поправљање расположења, а познато је да смањује функцију бубрега, штитне жлезде… Највећи проблем у овој причи је – арсен. Може се очекивати да доспе у ваздух и водотокове, а он се врло добро апсорбује из респираторног и дигестивног система. Познато је да доводи до шећерне болести, оштећује јетру, васкуларни систем, бубреге… Највише забрињава његова канцерогеност – објаснио је проф. др Булат с каквим здравственим проблемима се може суочити локално становништво отварањем рудника јадарита.

Извор: Политика

Олово неће изазвати проблеме код одраслог становништва, али представља опасност за деце. Она су осетљива због незрелог нервног система, а олово може да доведе до поремећаја развоја интелекта. Кадмијум је још један метал с којим се отварањем рудника код Лознице може суочити околно становништво, а научници га доводе у везу с карциномом плућа и простате. Поред свега набројаног проф. др Булат додаје да се у животној средини могу наћи и никл, хром, жива, цинк, бор…

Никл и бор су материје за које постоје докази да доводе до појаве малигнитета. Такође, приликом транспорта у ваздух могу доспети честице ПМ 2,5 и ПМ 10 које доводе до смањења плућних функција, инфаркта миокарда, скраћења животног века… С друге стране, можда се отварањем рудника и порастом економских активности побољшају услови становања и исхране, али је тешко говорити о балансу позитивног и негативног утицаја. Иако немамо детаљне информације о технологији коју ће користити, морамо унапред мислити о могућим последицама – објаснио је проф. др Булат и закључио да уколико становништво буде изложено наведеним материјама, извесно је шта ће се даље догађати.

А рудник ће имати и погубан утицај на биодиверзитет. Према речима проф. др Имра Кризманића с Биолошког факултета, на овом подручју живи више од 90 врста водених бескичмењака, 85 процената риба које се налазе у нашим водама, 55 одсто водоземаца…

Биолошки факултет је предложио мере заштите, али оне не могу никог да обавежу да их спроведе. А те мере су ограниченог капацитета. Решења заправо нема. Премештање биљака могуће је само у ботаничким баштама јер на свету не постоји два иста места. Ове биљке и животиње су врло локализоване и оне ту живе од пре леденог доба – рекао је др Кризманић.

Вишња Аранђеловић

Опрема: Стање ствари

(Политика, 8. 5. 2021)

Прочитајте још



Categories: Преносимо

Tags: , , , , ,

Оставите коментар