Мило Ломпар: Запад није био за слободу Србије

Зашто ниједном у модерној историји водеће силе Запада (Аустроугарска, Француска, САД) нису желеле слободу Србије већ су на различите начине одржавале диктаторе на власти

Мило Ломпар (Фото: Соња Ракочевић)

Одломак из књиге Мила Ломпара „Полуинтелектуалац и национална политика“

Западни (амерички) утицај је историјски потврђено подржавао ауторитарну, диктаторску и тоталитарну власт код нас – у различитим временима. Од датума државне независности Србије (1878) постојале су три такве власти.

После Берлинског конгреса, изразито проаустријски режим краља Милана Обреновића – који је Тајном конвенцијом (1881) државну сувереност ставио у руке аустријских (западних) чинилаца – био је у директном сукобу са сопственим народом. Диктатура краља Александра Карађорђевића, уведена 6. јануара 1929. године, имала је снажну подршку француских финансијских кругова. После 1953. године, тоталитарни режим титоистичке Југославије уживао је вишедеценијску финансијску, пропагандну и војну подршку западних (америчких) чинилаца.

Зашто су сва три режима имала одлучујућу подршку западних чинилаца? Ако би се ослонили на народно расположење, обликовано дуготрајним дејствима културне подлоге, западни чиниоци не би имали осигуран пласман својих интереса. Отуд се они опредељују за контролу оних политичких појединаца који – посредујући народно расположење – иду у сусрет њиховим интересима. Тако циљ западне политике (контрола) постоји у сагласности са средствима којима се она служи (диктатура). Симулакрум настаје у часу када се западне вредности уведу у успостављене односе, јер се њихов садржај као циљ (демократија) разилази са неопходним средствима (диктатура).

Не треба, пак, бркати долазак југословенских комуниста на власт са подршком на којој је почивао титоистички режим. Јер, Совјетски Савез је – као последицу своје војне победе 1945. године – довео на власт комунисте у бројним земљама Источне Европе. Али, само се југословенски комунистички режим одвојио од совјетског утицаја после неколико година, па је ипак остао и тоталитарни и диктаторски.

Извор: Мило Ломпар, Полуинтелектуалац и национална политика

Опрема: Стање ствари

(Катена мунди, 20. 4. 2021)



Categories: Преносимо

Tags: , , ,

2 replies

  1. Ни сада, нити убудуће Запад није за слободу Србије!
    Оно што је била Тајна конвенција /1881.-1902./, то је
    сада “Бриселски споразум“ за Србију – више тајан него јаван.
    Југословенство је било против слободе Србије и Православног СРБства
    – у време Краљевине и Титове Југославије.
    Споразум “Партнерство за мир“ из времена ДОС-а, је само
    наставак гушења слободе Православне Србије и сатирања
    Православног СРБског Народа!
    Сви који су Србију сатирали – били су сатрти, а Србија и даље живи.
    Сви појединци који су лични интерес стављали испред државе
    и народа бивају сатирани.

    43
    2
  2. Niti je ikada bila slobodna Srbija niti njeni vladari i despoti. Koliko se zna i prva vlada sadasnjeg despota dogovorena je u Americkoj ambasadi. Srbija nije slobodna jer joj takve stvari ne smetaju. Srpskim liderima uvek su bili preci njihovi licni politicki i materijalni interesi nego li interesi naroda i drzave.Srpski lideri su uvek bili voljni podanici stranih sila a cesto i mnogo gore od toga. Moze se u stvari reci da je mozda jedini srpski lider koji je bio nezavisan je u stvari S. Milosevic, bez obzira sta ko o njemu misli. Ogromni napori i propaganda su ulozeni kako bi i sam Srpski narod tako o njemu najgore mislio. Zato i jeste bio tako tretiran od svih ukljucujuci i laznu bracu Ruse. Politicki Srbi su uvek bili naivcine kojima se lako manipulise a za sve svoje nedace uvek optuzuju druge ne videci vlastite nedostatke.

    14
    4

Оставите коментар