Данас: Предлог нацрта Закона о родној равноправности послат министарствима на преглед

Родно осетљив језик се не односи само на употребу граматичког женског рода, него и на друга језичка средства којима се промовише равноправност жена и мушкараца, тврди Зорица Мршевић

Фото: Медија центар

Предлог нацрта закона о родној равноправности је завршен и послат министарствима на преглед, а у парламенту би се могао наћи већ у мају ове године.

Новине у овом закону се начелно односе на оштрије санкције којима се наглашавају обавезе према већ постојећим одредбама, а оно што први пут закон успоставља као обавезу јесте употреба родно осетљивог језика у службеној комуникацији.

До сада смо имали само мишљења или препоруке појединих тела попут Заштитника грађана, Повереника за заштиту равноправности, Координационог тела. Први пут се сада родно сензитивни језик прописује законом, а обавеза се односи на државне и образовне институције, као и на медије – каже за Данас Зорица Мршевић, научна саветница Института друштвених наука, која је учествовала у изради текста закона.

Она истиче да се родно осетљив језик не односи само на употребу граматичког женског рода, него и на друга језичка средства којима се промовише равноправност жена и мушкараца.

Како се наводи у тексту нацрта, родно осетљив језик је и „средство којим се утиче на свест оних који се тим језиком служе у правцу остваривања равноправности, укључујући промене мишљења, ставова и понашања у оквиру језика којим се служе у личном и професионалном животу“.

Закон јасно дефинише пол као „биолошку карактеристику на основу које се људи деле на жене и мушкарце“, и род као „друштвено одређене улоге, понашања, активности и атрибуте, које одређено друштво сматра прикладним за жене и мушкарце“.

Овим законом, каже Мршевић, не залази се у биолошке разлике, већ родне, због чега се и зове Закон о родној равноправности. Иако нам је род као друштвена категорија одавно познат, ово је новина у нашем законодавству.

Просто се интервенише у друштвене односе, шта су пожељне улоге, шта је пожељан изглед, шта су односи на раду, у образовању, спорту, дакле родни односи који се егализују – наводи Мршевић.

Још једна новина коју помиње наша саговорница односи се на успостављање система механизама за родну равноправност. Како објашњава, сваки пут кад се после избора доноси закон о министарствима није сигурно да ли ће тај закон да предвиди и послове родне равноправности у оквиру неког тела. Сада то неће више зависити од закона, јер је предвиђен механизам за родну равноправност на свим нивоима власти.

Закон обухвата и проблем родно заснованог насиља, затим маргинализоване групе, сектор социјалне и здравствене заштите, образовање и средства јавног информисања, као и тржиште рада. Послодавци и у приватном и у државном сектору, рецимо, имаће обавезу да својим запосленима обезбеде стручно усавршавање, уз уважавање њихових породичних обавеза, али и да их обавештава „најмање једном годишње“ о положају запослених жена и мушкараца и њиховој заступљености на различитим нивоима организације, и информишу о зарадама запослених исказаних према полу.

Казнене одредбе

Казнене мере Закона о родној равноправности односиће се на прекршаје органа јавне власти, послодаваца, осигуравајућих друштава, медија, политичких странака, синдикалних удружења. Сходно одредби која буде прекршена, казне ће се кретати од 50.000 до 2.000.000 динара, односно 5.000 до 150.000 динара.

Овај пројекат финансира Европска унија у сарадњи са листом Данас. Садржај овог пројекта је искључиво одговорност листа Данас и ни на који начин не одражава ставове и мишљења Европске уније.

Опрема: Стање ствари

(Данас, 16. 4. 2021)



Categories: Вести над вестима

Tags: , ,

Оставите коментар