Ваљда смо једина земља у југоисточној Европи – а и у осталом делу Европе – која нема археолошки музеј, што значи да су археолози под контролом, рекао Јанковић 2016. године
Ђорђе Јанковић (Фото: ФСК/Снимак екрана)
Доносимо препис интервјуа археолога проф. др Ђорђа Јанковића за Фонд стратешке културе из 2016. године
Шта је забрањена археологија и зашто код Срба постоји и забрањена историја?
Забрањена археологија је све оно што открива неистине из прошлости. Археологија својом методологијом попуњава празнине тамо где нема писаних података. У нашој прошлости много тога је скривено. Ми веома мало знамо шта се стварно дешавало и имамо једну потпуну илузију онога што је било, и то је једна општа појава. Један од примера је да се преко лажне историје, или недостатка историје, Србима подмеће којешта што није тачно – мења се историја, и Срби, не само Срби, него и сви Словени, се своде на неку нижу класу, нижу нацију, која треба да буде у неком ропском положају. Управо томе служи лажна историја и забрана рада на археологији.
Ми немамо археолошки музеј. Ваљда смо једина земља у југоисточној Европи – а и у осталом делу Европе – која нема такву институцију, што значи да су археолози под контролом.
Рекли сте да газдама не одговара да Срби имају самосвест. Ко су те газде и зашто им не одговара да Срби имају отаџбину?
Газде су традиционалне. Морамо да гледамо то кроз време. У почетку, ако може тако да се каже, је било Римско царство. Па онда Римско немачко царство, па сад, у ново време, су то Англосаксонци, или можемо све да сведемо на НАТО пакт. Они су газде, они нам креирају садашњост и будућност. А не одговара им јер би чињенице ојачале нашу способност за одбрану.
На пример, ако се сматра да смо ми народ који се овде доселио однекуда, слетео с неба, или у седмом столећу, онда ми немамо никакве корене овде.
Ђорђе Јанковић: Указали се векови скриване српске прошлости (2016)
Али ако смо ми овде аутохтон народ, као што јесмо, онда је прича сасвим другачија. Рецимо, онда је апостол Павле, који је апостол Илира, апостол Словена, и у руском предању о пореклу Словена се и каже да је апостол Павле проповедао Словенима, који су у Морави, која је у Илирику. А пошто Руси воде порекло од тих Словена који су на Дунаву, то значи да је и њима био учитељ апостол Павле. Ако је то тако, онда је наша Црква аутентична апостолска црква – значи нисмо крштени као што нам се прича, не знам, у деветом столећу, него смо крштени лично од апостола Павла, који је код нас успоставио Цркву. И аутоматски смо ми равноправни потпуно свим осталим црквама које су успоставили апостоли, И, наравно, из тога произлазе и дужности. Значи, није исто народ који је крштен пре пет или педесет година – он нема то знање преношено генерацијама које има народ крштен у време апостола.
Или други пример. Зна се да је цар Ираклије, римски цар, или византијски, дао Србима провинцију Далмацију – значи простор од Чачка па тамо до Лике. То је јединствен пример да византијски цар даје неком народу територију Римског царства. Дао ју је због заслуга српских за одбрану Византије у то време. Што значи да смо ми са правом на својој земљи – нисмо је отели, нисмо је освојили, нисмо дошли као Франци или нека германска племена или Сармати, Хуни итд, па освојили, него смо заслужили ту земљу и она је с правом наша земља. И то може да се потврди археолошки на више начина. Има таквих примера још.
Некад, кад је настајала цивилизација, она се ширила с југа – на северу су били хладни простори, глечери, и како су се они топили, тако су се људи померали на север. Ако прескочимо известан број хиљада година и дођемо до неолита, најстарији неолит је на Балкану, и одатле, са Балканског полуострва, се раширио по осталој Европи, у разним правцима. Према томе, порекло цивилизације, цивилизоване Европе, је на Балканском полуострву. А узгред, или не тако узгред, појам Европа се некада односио на Балканско полуострво – није се односио на континент, него на Балканско полуострво, и тако је било све до шестог столећа. А онда после тога почиње замена појмова – Балкан постаје нешто турско, заостало, примитивно, а они присвајају Европу и претурску цивилизацију за себе. Наравно, и претправославну цивилизацију, јер њима та цивилизација не одговара.
Има још таквих примера. Рецимо, римски цареви. Илирски простор је дао велики број римских царева – ниједна друга територија Римског царства није дала толико царева. Ту су и Константин Велики, и Јустинијан Велики, што показује да су на нашем простору, међу Илирима, који су преци Словена, стварале неке личности које су биле у стању да човечанство воде напред великим корацима. Е, то је нешто што је за Запад, који је освојио своје просторе силом, тешко прихватљиво.
Зашто постоји тенденција у науци да се Словени представе као млади народи?
Онај ко је млађи треба да слуша старијег. Овде је преко промене свести, уз коришћење фалсификовања прошлости, наметнут тај потпуни привид да су Словени неки млад народ. Ако се погледа римско време и римски простор, онај ко је ушао у састав Римског царства није ништа мањи од Галије, Шпаније, итд. Али у свим европским савременим историјама порекла Европе нећете наћи Илире, него су ту Грци, Римљани, Келти и Германи. Данас, нарочито из Америке, се инсистира да су Словени народ који је настао тек у шестом столећу. Такве публикације се издају чак и у Москви – дакле, од стране Словена.
Онда преко стварања те младе нације испада да су Словени покорили или заузели просторе неких старијих нација. Па онда испада да су Срби отели земљу, не знам, Албанцима, Румунима, у новије време и Бошњацима, Пољаци да су населили немачке земље, Чеси да су населили немачке земље, Руси да су преузели балтичке земље, Калињинград чак, од Немаца, што је, просто, логичка бесмислица. Али, ето, тај привид се прави.
Велико је занимање за Немањићки период. Ви, међутим, инсистирате на проучавању периода пре Немањића?
То је једна богата историја, ту се говори о римском освајању илирских простора, спомињу се нека племена чије потомке можемо да нађемо можда у Русији, али то нико није истраживао. Дервени, на пример. Имамо нашу Масаду.
После тога, наша историја је била део светске историје. Значи, нисмо ми неки споредан народ ни по бројности – говорим сада и о Србима и о Словенима, односно о Илирима као нашим прецима. Споменуо сам апостола Павла и успостављање хришћанске Цркве на нашим просторима – о томе постоје, наравно, и докази.
Е, сада, само у провинцији Далмацији, дакле у оној коју је Ираклије дао Србима, појављује се један тип цркава, од почетка, од четвртог столећа, каквих другде нема. Уобичајено је да се подижу базилике, као епископске цркве, а у провинцији Далмацији постоји тип цркве основе крстолике, која је, по свој прилици, имала четвороугаону куполу. Ту сад долазимо до тог ко је то смислио и до неких наших, условно речено, црквених отаца, који су у куполи видели Небески Јерусалим, што опет има своју причу кроз векове. Такве цркве први пут грађене су у четвртом веку, па петом, шестом, седмом, и онда их наша Црква полако преузима и преноси у Средњи век, и последња таква црква, која води порекло из таквог распореда просторија, јесте Бањска краља Милутина. Тек онда надвлађује византијска – крстообразна основа са кружном куполом, То је континуитет који траје кроз седми, осми, девети, десети век и тако даље.
Ми смо у седмом веку имали кнежевину. О њој се веома мало зна, али смо имали манастире, не један, имали смо црквену организацију, о којој се мало зна и нема писаних података, али имамо остатке. Прво значајније археолошко сведочанство је налаз крстионице кнеза Вишеслава, која се данас налази у Сплиту, а откривена је у Венецији, па је за време Другог светског рата пребачена у Хрватску. Не зна се тачно њено порекло, али први по имену забележени српски кнез на тлу Далмације је кнез Вишеслав, и то управо у време борбе са Франачком, са Карлом Великим, која је покушала да освоји Далмацију као део Западног Римског царства. Ми смо успели да се одбранимо. Оно што је важно је да је кнез Вишеслав миропомазани владар, иначе не би било његово име на тој крстионици, коју је платио свештеник Јован (Јоханес). Значи, он је миропомазан владар, крунисан у сопственој цркви – њега је крунисао архиепископ српске цркве. Све се то дешава око осамстоте године, а Ви отворите историју српског народа и испада да смо ми посљедњи крштени народ у југоисточној Европи, крштени после Бугара… Па то је апсурд. Јер ми за то имамо и доказе. То је логичка бесмислица.
Насловница књиге Ђорђа Јанковића Предање и историја Цркве Срба у светлу археологије (Фото: Википедија)
И тако даље, можемо да наставимо кроз векове. Кнез Свети Јован Владимир. На пример, мало ко зна да је он можда срео руског кнеза Владимира, јер је руски кнез Владимир боравио негде на овим просторима… Он је напао Самуила, победио, али су после склопили савез. Пошто је Србија била у одређеним односима са Самуилом, није искључено да су се они упознали негде овде, на подручју Београда. Просто, постоји огроман простор за истраживање. Војиславићи, краљ Михаило, краљ Бодин – они су се трудили да издејствују самосталну цркву за Србе која би била словенског језика, чему се противила и Византија, намећући грчки језик, и Рим, намећући латински, а Студеница је произашла из цркава које су они градили, као конструкција, од цркава које су имале четвороугаоно постоље, као оне цркве из касноантичког и рановизантијског времена. Тако да, ето – континуитет, континуитет, континуитет од почетка, тако да Немањићи долазе као нека круна изнад свега тога. Наравно, и о Немањићима може да се пише, јер је много тога непознатог. У поморју, у црногорском приморју, постоје дворци наших владара, Немањића, сачувани, са спратовима. То нико не зна. То су сада манастири. Ви можете да уђете у те зграде којима се шетао цар Душан или деспот Ђурђе Бранковић.
Ко су и одакле су Срби?
Данас има много наука које се баве том проблематиком. Археологија још није у стању да да неке поуздане одговоре – континуитет о ком сам говорио у Средњем веку не може да се успостави кроз праисторију, али гледајући генетику и разне друге природне науке, произлази да је порекло и Срба и Словена са нашег простора. Археолошки гледано, види се разлика између нашег неолита и германског неолита. Куће у неолиту у старчевачкој култури су мале, четвероугаоне, у винчанској у просеку са две одаје, а у култури Средње и Западне Европе куће су дугачке и по педесет метара – значи, сасвим је другачија породица, живи се у неким родовским заједницама, матријархат… Те разлике постоје још од неолита и могу тако да се прате. Али онда долази једна епоха смутњи – енолит, бронзано доба… Ту губимо помало археолошки траг. Онда долазимо до цетинске културе, која настаје – ту археолози још нису сагласни – крајем енолита и почетком бронзаног доба, значи пре неких четири хиљаде година, рецимо. Од тада може да се прати динарски тип, антрополошки, што значи преци Илира од цетинске културе. С тим што та култура, наравно, није хомогена…
То би било порекло Илира, с тим што би Срби били потомци Илира у Далмацији, дакле цетинске културе, а Словени панонских Илира, дакле од Посавине, па скроз тамо доле Дунавом, и доње Подунавље.
Има ли наде да српски народ поново постане снажан и самосвестан?
Наде увек има, само да се мало позабавимо собом, да знамо ко смо и шта смо, и мало мудрости да не ударамо главом у зид који не можемо пробити, него да се мало другачије организујемо. Сваки Србин може да да допринос свом народу ако је свестан својих предака и онога што дугује прецима, и шта су они све учинили, не само за наш народ него за човечанство уопште, и да размишља о будућности – да и будућа поколења треба да буду на том путу. Ту може да игра велику улогу археологија. Кад бисмо имали археолошки музеј, грађани би у тим музејима могли да виде каква је била прошлост, и стекли би самопоуздање…
Једна ствар је предање, па ми знамо да смо хришћани од тог времена, па ми носимо то у себи на овај или онај начин, а друга је ствар кад Ви то покажете. Између Беле Цркве и Вршца постоји вероватно најстарија црква на свету, из доба апостола Павла. Не кажем да је он баш тамо био, али тамо је нађена једна остава предмета хришћанских, вероватно делови одежде првоепископа. Нађено је брачно прстење са хришћанским симболима. Значи, можемо да реконструишемо тај амбијент ширења хришћанства у првом столећу, и да то упоредимо с апокрифима апостолу Павлу, итд.
Препис, наслов и опрема: Стање ствари
Categories: Аз и буки
Ja ipak mislim da bi i dalje trebalo verovati Bečko-berlinakoj školi i njihovim ovdašnjim janjičarima koji te teorije strastvenije brane nego li sami nemci, naši tradicionalni prijatelji.
Eto deca u našim školama uče iz Kletovih knjiga da smo mi Srbi kulturu i običaje nasledili od starosedelaca šiptara alijas Ilira. Genijalno.
Skoro je pak otkriveno da mi Srbi nosimo čak 50% genetike starosedelaca. Još genijalnije. Dakle 50% nas smo u osnovi šiptari a kultura nam je u osnovi šiptarskog nasleđa.
Јел могуће да и даље промовишете овог шарлатана? Довољно је мало загребати испод његових лажи да се све распадне.
ЗА Јован Т.
Сине, све можете ископирати али генетику никад. Археолологија такође показује ко је ко а ти седи доле и тишина.
Nisi ti Jovan nego Josip ali te nešto korijenima vuče
Овај лупа ко Максим по дивизији.Научник који је постао шарлатан.Гај Јулије Цезар је 51г.пр нове ере покорио Галију ,садашњу Француску и Белгију.За око 5 векова управљања галијом ,Гала или Келта нестаје и постоје само Романи ,људи кији говоре једном верзијом латинског и себе сматрају Римљанима.Зар би другачије било на балкану где је римска и грчка цивилизација још раније присутна а и Балкан је мањи од галије и шпаније.Цео Балкан је био испресецан римским путевима ,насељен римским градовима.И нема нити једног помена Срба,већ само Илира и Трачана подељених у разним племенима.Уосталом по аутохтонистима јесмо ли ми Срби Илири или Трачани?Грци јасно разликују ова два народа. Иначе не бих волео да сам Трачанин,они су убијали своје родитеље( можда прича о лапоту вуче одатле корен) и били су педерасти.Пре Словена овим просторима харали су германи ,Хуни и добро проредили романизовано становништво.Када смо ми дошли временом смо се помешали са староседеоцима Власима ,како смо их звали.И преци Шиптара су дошли ,вероватно нешто касније него ми. А ви што се палите на псеудоисторију ,вама не помажу никакви аргументи.Прихватили сте израз Бечко Берлинска школа ***** Миломира Марића.Вама само психијатар може помоћи.
Srbi su za zapadnjačke narode imali naziv „Nemci“, koji se danas odnosi samo na Germane. U suštini to znači nemi odnosno mutavi, sa slabom moći govora, koji više kažu pokretima rukama i mumlanjem nego li rečima. Dakle, to su bili divljaci sa jako malim fondom reči i zato su svi zapadnjački jezici lokalna recepcija latinskog. Kolka je im tek nacionalna svest bila najbolje govori primer Francuske koja u suštini nosi nemačko/germansko ime.
E sad, zašto mi nismo usvojili jezik rimskog okupatora, u suštini ista je priča kao sa osmanskim okupatorom – ogromna većina turaka/poturica su bili ljudi našeg porekla i govorili su našim jezikom. A broj turcizama danas u odnosu na period od pre 150 god je dvocifreno manji. Isčisti se to brzo. Istini za volju, vlasi i cincari govore romanizovanim srpskim.
Ko lupa ?!
Bog ti sreću dao.
Evo ga ,novi Jovan Deretić..
Ovaj je možda i opasniji..
Pogledajte dobro njegovo viđenje srpskih neprijatelja..Anglosaksonci i Germani..A Osmanlije? Oni su prijatelji,koji su nas jahali 5 vekova.
Ovaj čovek je nula od naučnika.
Da kažemo da ste svi vi naučnici i da znate dosta više od mene koji ću se ovde predstaviti kao laik. Istina je da se samo nagadja i da svako od vas ima svoju teoriju ali čemu vredjanje…čovek se potrudio pa izneo neku konstataciju a vi ostali… Objavite i vi to što znate pa se možda i nadje nešto zajedničko.
Молим вас барем равнотеже ради да објавите текст са сајта Теодулија о овом псеудонаучнику.
@Милан Филиповић
Поштовани, где ви црпите ове вредне историјске податке? Из Забавника или енциклопедије Британика, свеједно је. Или сте можда савременик римских Легија, које су ходиле овим просторима.
Можда је штогод од помоћи за ову расправу било у Народној библиотеци коју су Немци плански и темељно рушили 1941. – не знам, али је сигурно да је потребна добрана ревизија историје, ове наше без злонамерног утицаја од споља.
Успут, гордости вам не мањка, а то је увек знак недостатка или јалових аргумената.
Читам коментаре и просто сам у неверици(са друге стране и нисам само још више разочарана нашом „ограниченошћу ума “ .Нама не треба непријатељ ,ми смо сами себи највећи …толико испразних-испраних мозгова… Ја разумем да нисмо сви на истом нивоу свести-свесности ,свако од нас има свој максимум без обзира ко је колико школе изучио ,нема подцењивања ,свесност и вештина се не мери „copy and paste „знањем ,већ примењеним (знање које се „сажвака „,прође кроз нас и надоградимо га ) .Много пута“наједноставнија решења и најочигледнија су и најбоља а ми шта радимо …?! Све време ,свих ових векова дозвољавамо да нам други кроје историју (почев од писма тј језика ) а лако се одричемо истине јер желимо да будемо део „света „који је препун девијантности и ударамо на своје као да су највеће вуцибатине ,као да и ти исти нису учили као и они који су продали душу заради њима познатих разлога . Треба да се постиде многи академици ,професори (титула је битна и моћ коју носи са собом ) када ударају на колеге који су учили као и ти каријеристи ,самољубници . Лако осуђујемо а мало ко стави прст на чело и размисли и запита себе -какв траг ,запис остављамо сви за собом и својим делима .. Лепо је „неко некад „рекао „Народе стоко моја „
Сулејман и Филиповић могу слободно да користе и алтернативне историјске изворе, јер ако верујемо само ономе што су нас учили за време КОМУНИЗМА , настављамо дакле ту доктрину.
Srbija se saglasila , na Berlinskom kongresu, da nece insistirati na svojoj istoriji pre Nemanjica !? Zašto !?
Пар детаља…
„Кнез Свети Јован Владимир. На пример, мало ко зна да је он можда срео руског кнеза Владимира, јер је руски кнез Владимир боравио негде на овим просторима…“
Ово што слѣди сам нѣгдѣ на СтСт већ помињао, али нѣје наодмет поновити… За оне што неистомишљенике олако чашћавају називом шарлатана или српског изрода, а и за остале, зарад очувања личног благоразумља и скромности у п(р)омишљању…
О томе да је свети Краљ Јован Владимир оставио примѣтан траг и у руском прѣдању и повѣсти свѣдочи поход који су 2011. године организовали припадници Сверуске школе православне културе „Руски богатир“ на челу с јеромонахом Теоктистом (Петровим). Задатак експедиције био је да „понови поход древних Русића у Бѣоград и васпостави прекинуту везу наших древних братских народа“ тако што ће допловити на три лађе до Бѣограда и једну од њих оставити на поклон српском народу. Уосталом, ево како су своје мотиве објаснили сами учесници похода:
„Одмах послѣ покрштавања Кијевљана и Новгорођана, Свети Кнез Владимир се савѣтује са својом дружином — како да организује обучавање кнежевских отрока књишкој науци? Пала је слѣдећа одлука: по указу Кнеза се најбољи и најразборитији отроци из разних породица свѣх сталежа морају одводити да посебно живе у Кнежевском подворју и тамо се обучавају писмености, наукама, умѣтностима, борилачкој вештини, језицима, дипломатији и свему ономе што је потрѣбно да се постане прави образован и снажан човек, способан да послужи на добробит своје хришћанске отаџбине у државном интересу националног развоја. Како би обезбѣдио словѣнске прѣводе светих књига за ту школу, Кнез је наложио своме ујаку Добрињи, намѣснику Новгородском, да сагради три лађе на руском северу, напуни их ваљаном робом од новгородских трговаца, опреми најбоље ратнике, пошто провѣри њихову борилачку вештину и умѣшност, како би прошли кроз опасне земље Печењега, побѣдили мрске гусаре и нѣповрѣђени ушли у Дунав, гдѣ морају проћи дуж свѣх важних градова, откупити књиге робом, а у Бѣограду подарити благовѣрном српском кнезу Јовану Владимиру лађу „Славјана“ пуну богате робе у замѣну за вѣште црквене умѣтнике, појце, неимаре и прѣписиваче књига. На двѣма лађама „Витез“ и „Храбр“ да се врате у Кијев и безбѣдно допреме драгоцѣни „товар“ из своје далеке руске отаџбине, гдѣ су нѣкада давно Руси-Словѣни напустили своју браћу Србе и отишли на сѣвер у варјашке земље на јужном Балтику, а потом ушавши по Неви и Двини унутар копна, населили шуме и степе Старе Руске, напрѣдујући токовима рѣка валдајске висоравни на лађама, али су већ од 5. вѣка н.е. поново пронашли водени пут на Дунав.“
Након прѣброђених бројних тешкоћа и пловидбе дуге 7000 км поход је успѣшно окончан – лађе су стигле у Београд почетком септембра 2014, послѣ пуне три године путовања.
На страну што је цѣо догађај изазвао срамно малу пажњу српских јавних гласила; али, колико је нама познато, никоме, ама баш никоме у Србији нѣје пало на памет да јеромонаха Теоктиста приупита: откуда, из којих извора потиче прича о „походу древних Русића у Бѣоград и везама између краља Јована Владимира и кнеза Владимира (до нас су – такође са руске стране – допрле чак и прѣтпоставке о сусрету двојице владара у Бѣограду)? Јер – о тако нечем нѣма ни помена у српској историографији! То јест – уздарје смо примили, али нас мотиви због којих нам је учињен поклон ни најмање нѣ интересују!
Толико о томе колико маримо за своју националну историју. Горња питања нѣје пало на памет да постави ни новинару Јовану Мемедовићу, који је иначе снимио први дѣо пута с тог похода у двѣ своје емисије, па побѣгао главом без обзира – да ли зато што се разболѣо или зато што се уплашио кад се увѣрио да то уопште нѣће бити лагана туристичка пловидба, посебно је питање. Ипак, хвала му и на томе. За заинтересоване, ево тѣх емисија (занимљиво је да обѣ нѣмају ни 20.000 прѣгледа, иако спадају међу најбоље које је икада урадио).
Прва: https://youtu.be/2-cV7SkqpQo?si=qFI3x3OeXcIGRfvw
И друга: https://youtu.be/O4qGeIWZZQI?si=uxt5K3-2VuDXgIlj
За природно телигентан и Горан к.Своје знање црпем са Филозофског факултета ,смер историја.Нисам приметио да сам арогантан ,то ми није манир.Ово што сам ја научио јесте било у време комунизма али и у време краљевине и раније.Од кад је преовладала критичка историографија којој је родоначелник Иларион Руварац.Још у време настанка небулозних теорија Милоша С.Милојевића оне су одбачене .Све остало је само рециклирање тих штетних будалаштина којима је и овај бивши научник подлегао.Иначе упознао сам га пола године пред смрт.Био је већ пролупао .Није имао мобилни да га Американци не би прислушкивали.Ово никада неће бити главни ток ,не зато што историчаре плаћа Беч,Берлин.Ватикан или масони,већ зато ко год зна шта је критичка историја лако ће увидети да је све ово шарлатанизам.Уосталом не бих искључио ни утицај страних и наших служби на слуђивању народа.Јован И.Деретић долази из Америке,Шаргић бивши члан главног одбора ЛДПа а и запослен код Бате Гашића.Србија Глобал је главни тровач медијског простора са оваквим идејама а ваљало би моћи испитати ко стоји иза свега тога.
Детаљ други.
Прѣ више од 50 година амерички историчар пољско-мађарског порѣкла Имре Боба је објавио студију са тврдњом да се центар Велике Моравске, којој су послати словѣнски просветитељи Ћирило и Методије налазио… махом на територији данашње Србије. У грубим цртама – на подручју између Дрине и Тимока, од Западне Мораве на југу до Саве и Дунава са Срѣмом, Бачком и Барањом. Указао је да је Методије највѣроватније епископовао из Сирмиума, данашње Срѣмске Митровице, те да мошти у епископским одѣждама, пронађене у Мачванској Митровици, могу бити његове. Садашње мишљење о земљописном положају Велике Моравске је производ (каткад и циљано) погрѣшног читања срѣдњовѣковних извора.
Бобино гледиште је касније продубио и поткрѣпио убѣдљивим доказима мађарски историчар Петер Пишпеки Нађ, придружили су му се још нѣки амерички, нѣмачки научници. У Чехословачкој су, наравно, били нѣзадовољни Бобином теоријом, али се нѣсу усудили да је одлучније побију.
У Југославији су мишљења била подѣљена. Хрвати су Бобино истраживање примили махом с одобравањем. Зато су се српски историчари показали као већи католици од папе и на њу обрушили као копци. Читао сам нѣке од тѣх урадака: пакост и сарказам, ни трага од строго научне аргументације којом се иначе толико диче. И данас, послѣ пола вѣка, још увѣк се у научним часописима наићи на такве наступе српских „научника“.
Ђорђе Јанковић мисли да је прѣтпоставка Имреа Бобе „мало вѣроватна (в. подбѣлѣшку 71 у горе понуђеној његовој послѣдњој књизи), упркос томе што се изврсно уклапа у његово сопствено гледиште на српску историју Срба прѣ Немањића – можда зато што нѣје био довољно упознат и са доказима Бобиних настављача. Ова напомена због онѣх његових критичара који му оспоравају научност и интелектуално поштење. Узгред буди рѣчено, Имреа Бобу са друге стране посрѣдно подржава и запажање руског лингвисте Олега Трубачова о придѣву „велики“ у називима држава: он у старом језику увѣк, без обзира на величину дотичне земље, означава језгро, центар из кога се држава шири, а нѣ територије на које се она проширује (нпр. Русија се из Москве шири на Украјину – и ето Малорусије, за разликовање од земље из које је кренуло проширење и која се назива Великорусијом). Тако и у случају Велике Моравске: њено ширење је кренуло од југа ка сѣверу а нѣ обратно; код Чеха и Словака је иначе сачувано прѣдање да су у своје садашње земље дошли с југа, са Балкана.
Елем: нити је учење званичних историчара „бечко-берлинске“ школе толико строго „научно“, нити је све оно што тврде аутохтонисти баш толико неутемељено и глупо. И једни и други имају разлога да буду задрти у својим становиштима на штету истинске научности. Званични историчари – зарад очувања свог статуса, титула, грантова, бесплатних путовања и свега што уз то иде; „аутохтонисти“, лишени повластица онѣх првих, срѣдстава за сопствена истраживања – зарад боље продаје својих књига, које су већ због тога што им званична историографија пориче сваку врѣдност кудикамо занимљивије и привлачније купцима него дѣла историчара „критичне“ школе. Истини се може приближити укрштањем доказа и достигнућа једне и друге стране, а то, изгледа, ником нѣје занимљиво. Присѣћам се нѣсрѣћног историчара Константина Николајевића, зета кнеза Александра Карађорђевића, који је тако нѣшто покушао срѣдином XIX вѣка, писањем занимљиве расправе о седам вѣкова српске историје прѣ Немањића. Он се убио. И свака тежња за истином се у наше доба убија. Највише отимањем око коске коју нам је нѣко једном давно бацио.
Лепо, свако има неко мишљење али можете ли ви који мислите да мислите уместо што читате и врстате се иза нечијег мишљења да поставите себи једноставна питања и тражите логичне одговоре на њих.
Зашто ваше мишљење мора да стоји иза неког фр. и мр. када су одговори једноставни и лаки и требате веровати себи а не плаћеним ауторитетима.
На пример: дали су Словени генетски слична група или културолошка?
Колико и слепац видими динароиди се разликујемо на око од плавокосих и плавооких Словена.
Имамо плавох у популацији трећину и то је последица мешања и досељавања.
Идући од југа ка северу Балкана, расте проценат плавих јер се приближавамо њиховој матичној територији.
То што су се кроз векове појављивали разни називи за балканске народе не значи фа су они генетски нестајали са свога простора бећ да су примали нову културу и фелимично досељавање нових људи другачије антрополохије.
Значи да смо сви са балкана генетски рођаци са примесама балтичких народа светле пути а то ко се како назива и каквим наречјем говори спада у културологију која је променљева.
Зо значи: бероватно ј да ду Срби из источне Немачке дошли у 7. веку и донели нам име,
вероватно је да су Хрвати фобили име из мађарско-словачког басена јер је тамо и данас често име Хорват,
Вероватно је да си Бугари добили име од татарског племена које се асимиловало са балканцима,
вероватно да су Шиптари добили име по малом броју доведених са кавказа преко Сицилије.
Не желим да набрајам све остале народе јер смо сведоци како се у 21. беку производе нације као на траци.
Сви смо ми на Балкану крвна нраћа са малим примесама туђих досељених и утопљених гена.
Па сваки сељак када гледа краву препознаје је по изгледу од које је сорте а не по називу у крштеници.
Само је градска поулација довољно слепа да верује књизи коју неко плаћа а не својим очима и памети.
Mozda su ovim ultra liberalima i slepcima zvanicne POLITICKE istorije preci ovde dosli u 7.veku.
Mozda su oni i potomci Shiptara pa su navodni starosedeoci. Znam da su moji koreni odavde i oduvek…. A vi Srbomrsci, samo nastavite sa destrukcijom i ismevanjem istine.
Bog da nas sacuva!
Udbo moja, i bogu si teška. Da li ikada prestati šarlatanizacija Srbije i zaglupljivanje njenog življa, pitam se.
Ovo je, inače, bio (jer je preminuo u novembru 2016, zato kažem „bio“) prof. dr Đorđe Janković, dugogodišnji predavač na katedri za srednjovekovnu arheologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. To napisah samo radi dodeljenih mu etiketa „pseudo“, „kvazi“ i slično, ispred „naucnik“, u komentarima. Sa teorijom bilo kojom se možemo slagati ili ne, osporavati je svakako itd. Ali sve to bar uz elementarnu informaciju o onome ko je iznosi.
@ Милан Филиповић
Да Вас србски сељак пита г-дине Филиповићу, да ли знате која је главна одлика једног интелектуалца?
Писано 27.11.2022. године
ТАЈНА КОНВЕНЦИЈА
Ретко је који међународни споразум нанео тако велику штету Србији, као што је то било са Тајном конвенцијом коју је Србија потписала са Аустро – Угарском (А-У) 1881. године.
Разлози за њено потписивање леже у издаји тадашње царске Русије према Србији, јер је Русија још од успостављања Српске кнежевине након два устанка против Турака, подозриво гледала на васкрсавање српске државе, јер је Русија била свесна величине и утицаја средњовековних српских држава на Х’лму (термин Балкан су увели Турци по називу за централни планински масив на овом простору, који Срби од вајкада зову Стара планина).
Кијевска Русија је настала тек у 10. веку.
Због тога је Русија, и поред тога што је помагала српске устанике против Турака, много више улагала у Бугарску, коју је ослободила од Турака и потписивањем Сан – Стефанског мира 1878. г. издејствовала за Бугарску проширење 300 km на запад, на територије на којима је вековима српски идентитет био доминантнији у односу на бугарски.
Тада је престоница Бугарске из Трнова премештена у Софију, где је становништво масовно славило славе, што је одлика српског идентитета, док Бугари славе имендане.
Корекције граница предвиђених Сан – Стефанским миром су исте године извршене на Берлинском конгресу, али опет на штету Србије, јер су незнатно померене на исток.
Кнез Милан Обреновић се осећао дубоко изданим од стране Русије и поред дотадашњих добрих односа са њом.
У то време је политички утицај А-У нагло порастао формирањем двојног савеза са Немачком 1879. г. и кнез Милан се надао да ће уз подршку А – У издејствовати бољи политички положај за Србију, поготово што је А – У 1878. г добила на управу БиХ, из које је протерана турска војска.
Осим тога, руска дипломатија је у тадашњој Србији наступала доста агресивно, а Русија је отворено негодовала што је Милан Обреновић сменио Јована Ристића, који није хтео да пристане да А-У у Србији има повлашћен трговачки положај.
Крајем маја 1881. г. Милан је начинио последњи корак да поправи односе са Русијом. Путовао је у Петроград, али је наишао на изузетно лош пријем на руском двору, па се дефинитивно окренуо А-У. Одмах се вратио у Беч и завршио преговоре о политичком уговору са А-У.
Тако је и настала ТАЈНА КОНВЕНЦИЈА, коју је 16. јуна 1881. г. у Београду потписао министар спољних послова Србије Чедомиљ Мијатовић, по директном налогу кнеза Милана, а без претходног одобрења Скупштине и Владе Србије.
Ова конвенција је предвиђала међусобну пријатељску политику, а Србија се посебно обавезала да на својој територији неће трпети политичка, верска или друга сплеткарења против А-У, подразумевајући ту и БиХ и Новопазарски санџак, које је А-У сматрала својом интересном зоном.
Такође, Србија се обавезала да без претходног споразума са А-У неће преговарати ни закључивати политичке уговоре са другим државама, чиме се Србија одрекла самосталне спољне политике.
Осим тога, Србија се обавезала да ће остати неутрална у случају рата А-У са другим државама.
А-У се обавезала да се не противи територијалном проширењу Србије на југ, осим на подручје Новопазарског санџака. Конвенција је требало да остане тајна и да важи 10 година.
Због ове самовоље кнеза Милана продубила се политичка криза, која је на кратко превазиђена проглашењем Србије за краљевину 1882. г, а Милану је краљевско достојанство први признао аустријски цар Франц Јозеф, што је у ствари била компензација за потписивање конвенције.
Одредбе конвенције су пажљиво срочене да се покрију и усмени договори тадашњег кнеза Милана и Бечког двора, који су дефинисани у неколико тачака, историјски погубних за Србе, њихову државност, национални и културни идентитет :
У државотворном смислу, Србија нема шта да тражи северно од Саве и Дунава, и поред чињенице што је на подручју А-У живело много више Срба него у Србији и другој држави са српским идентитетом – Црној Гори.
У то време је у А-У живело око 2.700.000 Срба, уз још 500.000 православаца (Срба) у БиХ и 450.000 Срба исламске вероисповести у БиХ, који су говорили српским језиком, што значи око 3.650.000 Срба, који су остали ван граница Србије.
Србија не сме територијално да се проширује на Новопазарски санџак и јужно од Косовске Митровице, што се сматрало интересном зоном А-У, већ само дуж Поморавља и евентуално Повардарја.
Идеја је била да се Србија и Црна Гора територијално одвоје, како би и Црна Гора ушла у интересну зону А-У, а касније и у састав А-У.
Подсећамо, А-У је по овом сценарију 1908. г. анектирала БиХ, са тежњом да настави да се шири преко Новопазарског санџака, КиМ и српског приморја (данашња Албанија), све до обала данашње Грчке и острва Крф, на коме су Аустријанци имали значајне земљишне поседе и на коме је по налогу аустријске царице Елизабете 1890. г. изграђен велелепни дворац Ахилион, у коме се сада налази музеј.
У тежњи да Србију одвоји од мора, А-У се касније својски потрудила да од нехомогених шћипетарских (брђанских) племена вештачки створи тзв. албански народ.
Најбројнији су били Тоске и Геге, уз још двадесетак албанских племена, у којима су већина били албанизовани Срби, који су задржали многе обичаје, народну ношњу, речи, старе српске митове и веровања.
У време формирања Албаније, на том подручју је живело око 50% православних Срба (преко 500.000), око 40% Албанаца и око 10% Грка и др.
Заједно са подручјем КиМ и Албанијом, ван Србије је планирано да остане око 1.500.000 Срба.
Документ о овоме је у бечком архиву открила бугарска историчарка Теодора Толева, која је по објављивању књиге о томе, напрасно умрла под неразјашњеним околностима, а заправо је вероватно отрована или радиоактивно озрачена.
Србија је морала да се одрекне свог старог српског календара, по коме су до тада датирана сва црквена и већина админ. докумената.
Овај календар је укинут исте, 1881. године, чиме је Србија натерана да се одрекне своје историје 5.508 година пре рођења Исуса Христа, али и 7 векова своје историје после Христа, до наводног досељавања на Х’лм – значи укупно око 6.200 година своје историје.
Србија је морала да се одрекне своје историјско – правне школе, која је након два устанка почела интензивно да се развија, јер су у страним архивима откривани документи који су говорили о континуираном присуству Срба на широком подручју Европе, али и Мале Азије још од културе Лепенског вира, Старчевачке и Винчанске културе, што су еуфемизми за прастару српску културу на поменутим подручјима.
По овом усменом договору, Србија је морала да прихвати тзв. бечку историјску школу, по којој су Срби наводни дошљаци на ове просторе тек у 7. веку н. е.
Овим усменим договором и Тајном конвенцијом је почео „рат за српску историју“, који и даље траје.
После 140 година од потписивања Тајне конвенције, Србији и Србима се и даље негира право на историјску, националну, језичку и државну постојаност северно од Саве и Дунава, западно од Дрине, али и јужно од Косовске Митровице, са тежњом да се избрише сваки траг српског идентитета и живљења на овим просторима.
Слободан
@Јован Т
Ако немате археолошке доказе да побијте закњучке проф Ђорђа Јанковића или увељивије тумачење постојећих археолошких налаза које нисте изнели које ондапеудонаучник Ви, или проф. Јанковић?
@Милан Филиповић Није имао мобилни да га Американци не би прислушкивали. Паметно: dia.org/wiki/Pegasus_(spyware)Пегаз ((Pegasus)може да се инсталира дањински без икакве акције корисника мобилног телефона, зачи двоњно је имати нечији број мобилоног да би они који могу инсталирали овај шпијунски пакетдиректноса мреже па ВИ видите ко је овде параноичан, једино што може да Вас заштити је да сте толико безначЈНИ И НЕважни да нико нема интерес да Вас шпијунира, мала утеха ако је икаква па Ви процените према сопственим околностима….
@Еугеникос https://teodulija.net/2021/10/10/%d0%bf%d1%81%d0%b5%d1%83%d0%b4%d0%be%d0%b0%d1%80%d1%85%d0%b5%d0%be%d0%bb%d0%be%d0%b3-%d1%92%d0%be%d1%80%d1%92%d0%b5-%d1%98%d0%b0%d0%bd%d0%ba%d0%be%d0%b2%d0%b8%d1%9b-%d1%81%d1%80%d0%bf%d1%81%d0%ba/
@ Јован Т.
Из мојих коментара на овом сајту сте можда закључили да пратим доста сајтова, да иначе читам и пишем о различитим темама, и да волим да чујем „обе стране приче“, да бих могао да формирам свој став.
Пратим и сајт Теодулија! На њему има сјајних текстова на различите теме и то није спорно. Међутим, штетно је што је овај сајт доста пљувачки настројен према свима који се не слажу са званичном историографијом, која се третира као некаква црквена догма којој не сме да се притивуречи.
Сукоб мишљења је потребан за дискусију и само се тако долази до више спознаје о некој теми. Више мишљања рађа ново знање. Критичко размишљање је неопходно за боље промишљање на путу ка истини. Само се догме не доводе у питање.
Зашто се негира право на изношење нових чињеница и ставова који негирају бројне тврдње које брани званична историографија, а које су се показале као нетачне !?
Један од начина за „ућуткивање“ оних који изнесу неку овакву тврдњу или укажу на неки мање познати историјски извор који побија званичну историографију је ДИСКРЕДИТАЦИЈА.
То је у 19. веку урађено са проф. историје на Великој школи у Београду Милошем Милојевићем, који је смењен и на његово место постављен математичар Љ. Петровић, а Милојевић је послат за наставника историје у, мислим Лесковац или Врање. Као један од најбољих познавалаца преднемањићке историје, Милојевић је тада скрајнут из јавности. Сметао је Аустро-Угарима.
То је урађено и са асистентом, археологом Ђорђем Јанковићем, који је отеран са Филозофског факултета, само зато што се дрзнуо да укаже на лажну археологију. Сметао је комунистима.
То је покушано са проф. историје Милошем Ковићем, кога су Данијел Синани и Никола Самарџић намеравали да отерају са катедре за историју Филозофског фаултета у Београду, само зато што се противи НАТО интерпретацији модерне српске историје. Ковић смета НАТО пропагандистима у Србији и свим аутошовинистима и другосрбијанцима из „круга двојке“.
Оваквих примера има доста, да их не ређам више.
Ћерка моје пријатељице је напустила студије археологије, као један од најбољих студената у својој генерацији, зато што више није могла да слуша испирање мозга од стране заблуделих професора који су „знање“ стекли у комунистичком уређењу и не дозвољавају критичко размишљање и другачије ставове. Написах већ да је КРИТИЧКО РАЗМИШЉАЊЕ ПУТ КА ИСТИНИ.
Нико и не каже да су Милојевић и Јанковић били у праву за све што су написали, ни да је Ковић непогрешив, али је управо поента у томе да мора да се чује и ДРУГА СТРАНА ПРИЧЕ, да би се извукли објективнији закључци, а не да влада ЈЕДНОУМЉЕ У НАУЦИ.
Између осталог, историја је хронологија догађаја и ЊИХОВА ИНТЕРПРЕТАЦИЈА, која може бити различита у зависности од тога шта се жели истаћи у тој интерпретацији.
Зато је сајт Теодулија користан, али не сме да буде једино меродаван за закључивање о вредновању закључака Ђорђа Јанковића.
I2a-L621 халпо група је генетски доминантна група у Срба. Молио бих неког овдашњег „староседеоца“ да докаже одакле то да је иста, (као и њени генетски претходници), доминантна још на територијама источне Европе, (Украјине, Белорусије и западног дела Русије, па и источног дела Немачке)? Генетика је једина наука која доста прецизно тумачи порекло; копање шерпи бакрача и старих списа нису баш толико егзактни методи. Као да се пореди ДНК анализа са рецимо опушка цигарете у садашње доба, са „Шерлоковим методама“ анализе кармина са истог опушка некад.
За Ст-Ст редакцију: почињете све више да подсећате на редакцију некадашњег трећег ока.
@Слободан
Што се тиче пљувања то је карактеристично за аутохтонисте, сваког ко се не слаже са њима називају усташом, страним плаћеником, слугом ватикана, бечко берлинске школе итд.
На сајту Теодулија нема таквих вулгарности већ се расправља изношењем аргумената и побијањем псеудонаучних теза.
Мешате ствари које не би смеле да се мешају. Ковић није псеудоисторичар и процес против њега је политичке природе. С друге стране Јанковић и Милоје не испуњавају основне научне критеријуме тј. способни су само да засењују простоту својим невероватним теоријама.
Као што се може видети из текста који сам поставио, Јанковић прави врло грубе грешке а аутохтонисти врло лако прелазе преко тога.
„Друга страна“ како је називате мора прво да има неки основни легитимитет а не теорије и аргументе које се распадају чим се мало подробније анализирају. Отуда и проистиче њихова агресивност и вређалачки наступ.
@Слободан
Лепо сте ово посложили, а мени је занимљиво да тај Димитрије Марковић са сајта Теодулија са истом жестином удараше по Ковићу како је ударао и по Ђ. Јанковићу!!!! Бич божји или бич службени!?!?
@Јован Т.
Кад већ причамо о струци и науци, шта је по струци Димитрије Марковић са сајта Теодулија? Хуманитарни радник?
@Верник
„– Немам ништа против останка Ковића на факултету и није моје да оцењујем његове стручне квалитете, али не може бити тачно да га прогоне због родољубља јер је то неозбиљна тврдња. Милош Ковић у поменутом документу, који је свима јавно доступан, као решење предлаже савез двеју независних држава Републике Србије и Републике Косово. А поменута реинтеграција постоји само у наслову, док је садржај предлога иза којег проф. Ковић стоји потпуно супротан и нуди Косову независност. То се види у другом одељку друге главе, где пише да би, према Ковићу, КиМ имало не само сопствене надлежности, власт, правни систем и јавне финансије него чак и свој Устав, Уставни суд, полицију, правосудне органе и валуту евро. Штавише, Ковић предлаже измену Устава Србије да би КиМ могло да функционише као независна република. Према томе свако ко стане у Ковићеву одбрану требало би прво да прочита његов план за КиМ – истиче Марковић, “
Ево шта је рекао Марковић.
А Димитрије Марковић је по струци теолог.
@Жарко
„I2a-L621 халпо група је генетски доминантна група у Срба. Молио бих неког овдашњег “староседеоца” да докаже одакле то да је иста, (као и њени генетски претходници), доминантна још на територијама источне Европе, (Украјине, Белорусије и западног дела Русије, па и источног дела Немачке)?“
Поштовани Жарко, на „тржишту“ могу да се нађу разне анализе и интерпретације везане за испитивање халпо група становништва од различитих аутора. Морате се сложити да се „научне“ студије данас генерално наручују и купују и користе у разне сврхе. Шта мислите, да ли постоји могућност да иста кухиња која затире, кривотвори и фалсификује нашу историју, такође може да користи наручену интерпретацију и „аргументе“ које лаици тешко могу проверити, а ви слепо користите.
Како бих илустровао да сте вероватно у заблуди, ево линка на прву референцу коју нађох у прва 3 минута крстарења по интернету, од руских аутора, а везано за српску генетску везу са Белорусима, Пољацима, Кашубима, „јужним“ Русима, Словацима, Лужичким Србима, Украјинцима, Чесима (које ви наводите):
http://генофонд.рф/?page_id=5467
http://xn--c1acc6aafa1c.xn--p1ai/wp-content/uploads/east-west-Slav-494×500.jpg
Фрагмент текста: „(Сл. 5.12) распон популација генетски сличних „јужноруском” генофонду скоро равномерно покрива значајан део не само источне, већ и централне Европе. Популације које су генетски најближе „јужноруском” (минималне удаљености у интервалима 0<д<0,05, обојене зеленом бојом) покривају Белорусију, Украјину, Пољску, источну Немачку и Словачку. Ако ипак покушамо да рангирамо степен сличности, онда се испостави да се популације Белорусије и источне Пољске практично не разликују од руског генофонда (интензивно тамнозелени тонови), а генофондови Западне Пољске, Украјине и Словачке ће бити мало даље.“
Дакле, нигде везе са нама! Такође се може закључити да сличног генетског кода као горе наведених Словена нема у осталим деловима Европе, односно да динамика мешања, сеоба и сл. није тако изражена како се мислило, односно да се ипак седело код куће.
@Јован Т
Ајде да вам верујемо да је Д. Марковић теолог, мада осим вашег податка нигде то не нађох
На интернету има ово:
Димитрије Марковић је познати публициста и преводилац са чешког језика, аутор је више књига и чланака теолошке садржине
https://bbglas.rs/naslovna/promocija-knjige-dimitrija-markovica/
@ Јован Т.
Аутохтонисти никога не пљују, него износе аргументе који негирају многе погрешне тврдње званичне историографије и лиценцираних „историчара“, који се понашају као да имају монопол на истину. Аутохтонисти у нечему вероватно и греше, нико није безгрешан.
Зашто је проблем указивати на бечко- берлинску историјску школу која је наметнула историјске неистине о Србима, које су онда постале подлога за политичке и војне насртаје Германа на Србе ?
Кажете да на сајту Теодулија нема вулгарности. Апсолутно сте у праву. На сајту се „умивеним“ речником запљуне свако ко негира историјске догме које намеће званична историографија.
Кажете да „мешам ствари које не би смеле да се мешају. Ковић није псеудоисторичар и процес против њега је политичке природе“. И додајете „С друге стране Јанковић и Милојевић не испуњавају основне научне критеријуме тј. способни су само да засењују простоту својим невероватним теоријама“.
Ништа ја не мешам. Рекао сам да су сви они мета ДИСКРИМИНАЦИЈЕ, као начина за склањање из јавности и њихову маргинализацију.
Како Вас није срамота да за Ђорђа Јанковића и Милоша Милојевића кажете да „не испуњавају основне научне критеријуме…“?
Ко одређује те критеријуме?
Ђорђе Јанковић је био археолог и тиме је био јако компетентан да прича о археологији. Био је предавач на Филозофском факултету на катедри за археологију пре него што је скрајнут из наставе.
Милош Милојевић је био историчар, проф. на Великој школи, један од најбољих познавалаца преднемањићке историје Срба, један од најобразованијих Срба 19. века. Има много тога о њему на интернету, прочитајте шта је све написао и како се за Србију борио у свим ратовима који су вођени у његово доба.
Кажете да је Јанковић правио грубе грешке. Које?
У претходном коментару написах, да нико није безгрешан и да сви правимо грешке, али да мора да постоји плурализам мишљења. Да ли Ви и сајт Теодулија, заједно са Николом Самарџићем, Данијелом Синанијем имате право на мопопол на истину, па ми „историјски“ необразовани треба да гутамо сваку историјску догму коју нам нудите ?!
Помињете „основни легитимитет“. Из чега он проистиче? Из небулозе којом су нас засипали у школи да су Срби дошли на Балкан тек у 7. веку, да су Албанци наводно потомци Илира и да су староседеоци на Балкану, како то каже проф. др Раде Михаљчић и тиме затрује генерације Срба? Да ли су то историјски ауторитети који имају „основни легитимитет“ ?!
Прочитајте мој претходни коментар упућен Вама. Трудио сам се да будем коректан. Више ме могу. Ви и Вама слични нисте свесни своје историјске заблуделости којом наносите немерљиву штету српском идентитету тиме што не одступате од својих догми, а у исто време за своје опоненте говорите да немају „основни легитимет“ и да „немају основне научне критеријуме“.
Како време брзо пролази. Није прошло ни 5 година а тема о пре-немањићкој историји је од виртуелне забране доспела на насловну страну. Приказ књига Ђорђа Јанковића је доста допринео својим презентираним чињеницама. Сетимо се оних квалификација које и данас они најспорији користе о псеудонауци тзв аутохтониста.
На крају се показало да је цар го и да нема ни једног јединог доказа о досељавању Словена (тј Срба) са трском на Балкан. Чак ни Порфирогенета више нико не помиње (изузев Антонићевог писца о ‘паду Вукове (!) ћирилице’) тако да је ваљда чак и дипл Пхилкету постало јасно да је мејнстим у ствари псеудонаука јер нема ни један једини доказ. То што се овај толико опире је вероватно свест да ће му диплома бити поништена, јер је базирана на фалсификату а можда ће бити и места кривичној одговорности за пропагирање секташких небулоза малолетницима.
Тиме се може тумачити и Ковићево ћутање јер ће и сва изборна звања бити опозвана и дотични ће бити послати на доквалификацијe. Истина, Ковић се попео на ограду рекавши да су пола Срба (назвао их Власима) били староседеоци Балкана а половина је дошла са трском, па ће у датом тренутку вероватно то користити за своју одбрану. Овој тужноликој секти са трском не вреди презентовати никакве чињенице из области генетике, лингвистике, археологије, антропологије, митологије.
Узгред, један од бољих тужних штосова који ме је овде засмејао је предлог да се истражи шта има у књигама које је Вук украо из манастира и продао за ‘обилне’ паре и да ли ту можда нема нешто што је скривено из старе српске историје. Не само да нема доказа него нема ни логике, мада има Суље, који има пик на Деретића иако нема појма о чему је он писао.
Интересантно је да се ни један наш интелигент није осврнуо на симпозијум у САНУ пре пар година, када је ова институција невољно прихватила налаз Харвардове Рајхове лабораторије да су Срби староседеоци Балкана (мада је протурено и да је део њих ипак дошао однекле да би се колико-толико забашурио претходни фалсификат. Та, најцењенија археолошка лабораторија на свету, је пронашла I2 хаплогроупу у узорцима из Лепенског вира старих 10000 година.
Ово је довољан доказ за староседелаштво Срба на Балкану. Та хаплогрупа је једина европска хаплогрупа што значи да није дошла ниодакле јер је немогуће да неки ген има порекло са више дестинација. Рајхова лабораторија је објавила своје откриће не зато што су хтели да се зна истина о Србима већ због тога што су дисачи на трску асоцирани са њима па су почели да утичу негативно на њихов кредибилитет, јер су имали и читав низ других важних светских пројеката.
Други довољан доказ је Алинеијево откриће (Иван Димитријевић га је превео на српски) да српски језик има континуитет на Балкану од палеолита до данас што ће рећи да су сви словенски језици настали из српског а логична последица је да се и Санскрит развио из српског језика.
Све ово се не дотиче разних Трајковића који на бази посматрања сличности крава закључује генетску сродност Илира, Словена и Шиптара. Један детаљ ме је пријатно изненадио иако је срушио моју теорију да су дувачи на трску иста групација која напада дело Вука Караџића. Дух (са секиром) који хода је један од оних који верују да је ипак постојала преисторија (иако ризикује да по тужној теорији буде после комуниста и усташа, један од оних који нападају СПЦ). Ја јесам строг али сам и праведан, тако да не могу да игноришем кад над Дарквудом жива ватра сева.
Помињан је Милош Милојевић, историчар, писац, дипломата, родољуб и ратник који се са пушком у руци борио за ослобађање Косова. Аустрија је захтевала забрану његове књиге уцењујући Србију обуставом зајма за пругу Београд-Ниш, а кад то није успело, запретили су Србији и ратом. Његова књига је зато донедавно лежала у бункеру а још увек представља трн у оку дисача на трску.
Недавно је чак група дисача са Филозофског факултета (која је Пхилкету дала дипл) организовала петицију која је Милојевића, Вуковог савременика, ретроактивно оптужила за антисемитизам. Интересантно је да је Ковић, још један Руварчев критички историчар, а ла Пхилке, опортунистички прећутао блаћење свог земљака и колеге од стране Самарџића и Дубравке. Ја лично осећам стид због тога.
Не само због тога и не само што сам појео десетине килограма шумских јагодића у његовом дворишту, нисам могао да игноришем помодно негирање дела Вука Караџића које је ишло дотле да је проглашаван шпијуном, издајником и лоповом, а његов рад као непоправљива штета нанесена српској култури. Ти напади су инспирисани од стране српских непријатеља који су бацали коске да се Срби око њих гложе.
Истерани на чистац, Вукови противници нису могли да формулишу ни једну сувислу замерку. Пошто је прилично ступидна теорија да је Вук лично зауставио стару српску књижевност на језику којим нико није говорио и ‘увео’ књижевност на народном језику, или да је Хрватима дозволио да не користе назив српски за свој језик, све се буквално свело на једно од пар слова које је реформисао – изостављање дебелог јера (тврди знак), што које нас је наводно раздвојило од Руса, који ни сами не користе тај знак већ је остао као слепо црево руске азбуке и не користи се чак ни у декоративне сврхе.
Остаје закључак, да не треба да будемо ни плахи, ни лакоми (ни морони) да нас наши непријатељи завађају и да имамо најбољу и најједноставнију азбуку на свету која је понос наше културе баш као и преостало из Вуковог опуса – речник, граматика, епске песме и умотворине, превод Новог завета.
На крају да после успешне кампање, поздравимо повратак МЕ – глас из народа, чувара дефиниције српског идентитета, архивиране у једној ваљевској пећини, који ће појачати коментаторске редове, поготово што су неки после дуготрајне борбе за стављање истините српске историје и њеног директног утицаја на српски идентитет на насловну страну, најавили повлачење у тиховање.
Поштовани п.и.: Бар Вам је коментар културан за разлику од већине осталих овде. Сад би ја требало Вас да убеђујем да су генетска лажирања у данашњем свету веома тешко изводљива, чак и да постоји само једна генетска лабораторија, (она најпознатија у Хјустону), као што знамо да их има више по целом свету, не само на Западу. Чињеница је да је лажирање могуће само у статистичком тумачењу података, као и по временској линији, тј. да се замути тачно време кад је дошло до одређене „мутације гена“, па да изгледа да су извесне сеобе народа биле, рецимо 500 година раније по једним истраживањима у односу на друга истраживања. Међутим, кад се погледа след развоја И2 халпо групе, кад се погледају генетски кодови околних народа, када се погледа шира слика -> убаци у комбинацију руско-германска „Р“ халпо група, видеће се да И2аЛ621 нема никакве везе са изворним Русима, Пољацима, Прусима, Швеђанима, Данцима, ни са овим крај Балтика, а који су сви потомци истог племена, (Ванземаљци, што рече Несторовић). Они су се временом поделили на Словене и Германе, а после су се додатно делили. Ови наши преци су из јужне/средње Европе ишли на североисток, помешали се са Словенима, прихватили њихову културу и језик, и после тога када су се формирали као народ у односу отприлике 2 према један за ове са И2, дошли/вратили се на Балкан. То је оно што кажу генетика, статистика и логика. Археолози, антрополизи и историчари, (можда и лингвисти), би трбало то да уобличе у овај задати костур, да евентуално коригују нека тумачења која су могла да буду хипотезе пре бурног развоја генетике, значи пре овог миленијума. У сваком случају народ који је после 10-ак хиљада година променио генетику за бар 40-ак%, језик, културу, неколико теритојија, веру, не може бити исти народ, поготову ако пођемо од дефиниције народа: територија, језик, вероисповест. (По томе Албанци стварно могу да се представљју као Илири, иако су у међувремену бар два пута мењали веру, као ови „наши „Бошњаци““). Ја не видим ништа лоше по нас у свему томе, а и да видим која је вајда од тога, једино ми боде очи да је огроман проценат ове халпо групе код Хрвата, штавише, изгледа да има више Срба у Хрвата, нег’ у самих Срба, тако да она Штулићева пошалица: „како мо’ш бит Хрват а да ниси Србин“, и није пошалица.
Ја не бих даље на ову тему; то је моје виђење, и нисам дошао до њега читајући радове разно-разних научника, па оно, у фазону, мој научник је већи од твог научника.
@ Др Онорије АЕ Илирије
У много чему се слажемо, нпр. око наводног досељавања Срба на Балкан, старости српског језика, генетике, етнологије и др.
Међутим, с којим правом сте ми у једном коментару залепили етикету да сам „дувач на трску“, којом алудирате да заступам тезу да су Срби дошли на Балкан преко Дунава, ходајући по дну реке и дишући на трску?
То што сте јели дивље јагоде у дворишту куће Вука Караџића и што сте локалпатриота, лепо је. И ја се поносим својим пореклом.
Међутим, колико пута треба да се напише да је Вук Караџић био лопов па да то макар узмете у разматрање и мало се информишете на ту тему, пре него што наставите да то упорно негирате ?!
За некога ко је из манастира узимао старе српске рукописне књиге, псалтире, јеванђеља и продавао их за паре, у мом крају се каже ЛОПОВ. У вашем лозничком крају, који се поноси Вуком, то се вероватно зове ПРЕДУЗЕТНИЧКИ ДУХ, СМИСАО ЗА БИЗНИС и сл.
За некога ко је Бечким књижевним договором пристао да Хрвати користе српски књижевни језик, али да га не зову СРПСКИ, у мом крају се каже ИЗДАЈНИК. У вашем крају се то можда другачије зове. Ко је Вуку дао за право да о томе самостално одлучује? Да ли је питање српског језика била његова приватна прћија па да он о томе самостално одлучује?
Зашто се у документима о Бечком књижевном договору нигде не каже да се ради о СРПСКОМ ЈЕЗИКУ ?!
Зашто се о томе мало не информишете пре него што некога олако оквалификујете као „дисача на трску“?
За некога ко прима паре од стране државе и тиме буде условљен да делује у складу са страним интересима, што је јасно у случају Вука Караџића, јер је деценијама био финансиран од стране Беча, модерно се каже АГЕНТ ОД УТИЦАЈА, а у мом крају се каже ШПИЈУН. Како се то каже у вашем крају?
Не спорим добре стране Вуковог рада, што сам више пута нагласио, као што су једноставно и препознатљиво писмо у целом свету, сакупљање песама и прича, али не можете побећи од чињенице да је Вук Караџић, осим свега доброг што је урадио, у исто време био ЛОПОВ, јер је крао старе рукописне књиге, ИЗДАЈНИК српског језика, јер је поклонио Хрватима српски језик да га зову хрватским и да је био ШПИЈУН, јер је за свој рад на „реформи“ српског језика, на начин како је то одговарало Аустријанцима, примао паре од њих.
Очигледно је да вас као локалпатриоту боле ове чињенице, јер истина често уме да заболи, али истина и ослобађа. Читајте о свему томе, биће вам лакше када се лично упознате са тим чињеницама.
И да, треба да останете локалпатриота, али да смогнете снаге да прихватите и оно што није било добро у раду Вука Караџића. Тек тада ће вам бити лакше, јер истина ослобађа. Сада вас то још увек оптерећује и тешко вам је да то прихватите, што је очито.
Нисте ми одговорили, због чега инсинуирате да се презивам Јанковић и како то може да утиче на моје коментарисање? Како та чињеница утиче на ваш однос према мојим коментарима?
Срдачно, Слободан
Што дуже читам овај чланак и размишљам о њему, а посебно и маси (пре)опширних благоглагољивих и полемичних коментара, мени се, као археолошки, (палео)историјски и (палео)лингвистички неуком, некако све више чини да би овом тексту – а поготово већини коментара право место било у рубрици С*ање Ствари? Ако грешим, молим учевне главе да ме исправе и поуче.
Прочитао сам део чланка на теодулија.нјет. Види се покушај да се научнику (као успут, уз остало) подметне и да је против Цркве, сарадника (ко_лега) научника, итд. Али, како препознати лажњаке међу „критичарима“?
Простак се познаје по томе што неистомишљенику не противречи чињеницама, већ свог неистомишљеника лично омаловажава. Простака не можеш победити. Да би покушао икакво надметање са простаком, мораш се спустити на простаков ниво. Уколико успеш да се спустиш толико ниско, простак ће те убедљиво поразити својим урођеном и кроз честу употребу увежбаном простачком вештином.
@ A head full od dreams
Би сте вероватно сами смислили сва ова ваша тумачења. Прочитали сте негде ово о Немцима и извели закључак како је највећи број европских народа био у суштини дебилан, споразумевао се гестовима и мумлањем? Па су онда одједном постали паметни и проговорили латински? О каквој националној свести говорите?
Ви тако тотално, безнадежно и запањујуће немате појма ни о чему што сте написали, па је право чудо што сте се решили да то и покажете. Додуше можда су у Вашој глави неки кошмарни снови, па се тако свашта помешало? То би било једино логично објашњење!
@ Арсеније Стојковић
Исправан закључак о месту свега овог! Али то треба упитати Стање ствари, а не „учевне главе“, па нема такве коју би позвали и признали, све ови коментатори то знају боље,
@ Слободан
Не сећам се да сам те назвао дувачем пошто је тај термин добро дефинисан, брендиран попут ‘ајвара’ и резервисан за тужне и сродне ликове. Напротив, похвалио сам твоје коментаре, чак сам те потапшао по рамену, али сам престао када си рекао да ти то не прија. Не знам шта бих могао још да урадим, да те погладим по коси?
Скоро да се у потпуности слажем са твојим и још неким коментарима, пошто сам до сада био усамљен, док су дувачи имали велики утицај на Уредништво иако нису имали ни трунку кредибилитета. Сада су већи проблем они са полузнањем који су нешто начули за хаплогрупе, па се фрљају тиме и сличним терминима. Наравно, неизбежни су и они који се без икаквог знања, стида и сопственог мишљења (што и не крију) издижу изнад свих и свега и траже од Уредништва да се дискусија спусти на њихов _ороник ниво.
Не брини за твог имењака, нема везе са тобом. (**** **** *** ****)
Што се тиче локалпатриотизма, волео бих да си у праву. Већ сам писао о свом духовном завичају и дедовини не због себе самог већ зато што има универзално значење. Једино што је можда лично је евоцирање сећања на Гароњу и Мургу и права је штета што нисам имао прилике да те упознам са њима. Ако би се тражила једна реч да се они опишу и окарактеришу то би била – академици.
Али све је то било током основачких распуста, још у Титово време. Атрибут ‘локал’ би био адекватнији за Анђелков комшилук, стотинак метара од места где почива владика будимски о чему сам већ писао или око конака онога кога је Вук наводно желео да наследи. Чак ме и Џејова шибицарска екипа погрешно сматра локалцем пошто сам на Калишу у једном периоду играо кошарку по цео дан.
Ипак, половину свог живота (или већи део зрелог доба) сам провео у не-српски говорећим срединама широм света, где сам и завршио више нивое свог образовања (да би ме дисквалификовао, тужни лик рече да не знам језике!), тако да је појам ‘локализма’ за мене веома растегљив.
Између осталог, то ми је помогло да боље уочим значај језика а посебно српског народног језика. Чак је и Ентони поводом свих ових дискусија рекао да је ‘језик кључ свега’ (чак не генетика). Надам се да ће се Иван Димитријевић поново јавити.
Узгред, пошто сам на дедовини наследио полуразрушен објекат где су Гароња и Мурга спавали, који ћу ако бог да реновирати и ту ставити бурад за ракију коју ће, надам се, Зоћа ако прихвати мој позив, испећи од локалних шљива, па ће твој термин можда бити адекватан (напиши нешто универзално из твог духовног завичаја, ако га се не стидиш).
Што се тиче Вука, дискусија је почела негирањем његовог дела за које је помодно тврђено да је штетно за српску културу и српску цркву. Пошто то није могло да се докаже почео је напад на његову личност, на ‘обилни’ новац који је добио од Аустријанаца, крађу књига, можда се пронађе и џепарење или прошење по Бечу, а можда и убиство неког Бошњака за време Првог српског устанка.
Већ сам рекао да је бесмислена оптужба зашто Вук није забранио Хрватима да свој језик називају хрватским и да користе реч ‘што’, што је у рангу Ранкове бесмислице да су модерни Бошњаци управо због Вука именовали свој језик босанским а не српским. Нападачи на Вука нису могли да смисле једну реченицу којом ће дисквалификовати Вуково дело или указати на Вукову шпијунску, анти-српску делатност. Нека неко покаже прстом на оно у Вуковом делу, макар на неко слово у азбуци, које то доказује.
Дакле, остаје закључак – да је Вук једна од најграндиознијих фигура српске културе и да је наша азбука, да не помињем све друго, најбоља и најједноставнија на свету и да је она омогућила неслућени развој српске књижевности, културе и науке. Ко има храбрости да се јавно се не сложи са тим?
Узгред, у овом контексту да кажем да и књигу Милоша Милојевића сматрам најважнијом књигом објављеном на српском језику.
За Србски сељак пише се српски.
@Милан Филиповић
„За Србски сељак пише се српски.“
Тако се пише по “српско-htvatskom“, а по
“срБско-срБском“ пише се – срБски.
“Говори (и пиши као што говориш) срБски,
да те цео свет разуме!“
@ Др Онорије АЕ Илирије
„@ Слободан
Ако је презиме Јанковић онда је то велики напредак, кога искрено поздрављам, у односу на период дисања на трску. Ако не, нема везе, одличан и концизан увод.“
Ово је ваш коментар на овом сајту, испод текста Мариа Грчевића о српском и „хрватском језику“.
Нигде и ни једном речју нисам негирао дело Вука Караџића и његово једноставно и препознатљиво писмо, као и сакупљање народних прича и песама, Речник, граматику и др, али сам истакао и другу страну његовог (НЕ)ДЕЛА: лоповлук и препродају старих српских рукописних књига, пристајање на Бечки књижевни договор у коме се ни једном речју не каже да се радило о СРПСКОМ језику, чиме је Вук Караџић постао издајник свог језика и прећутно пристао да Хрвати тај језик касније могу да зову хрватским.
Вук је морао да пристане на Бечки књижевни договор 1850. године, зато што је до тада већ био „на сиси“ бечког двора скоро 40 година. А „ко плаћа, има право да бира музику“. Тиме је доказао да је завистан од Беча, по чијим налозима и према чијим интересима је Вук претходно и „реформисао“ српски језик, уз надзор Јернеја Копитара, који је о томе сачинио документ, који се сада чува у бечком архиву и који сам цитирао испод текста Мариа Грчевића (о овом документу се више пута писало у стручној литератури и он није непознат српској јавности).
У том документу се дословце каже, да Беч треба да подржи Вукову реформу српског језика да би се модерни српски језик потпуно одвојио од језика Светога Саве и да би се тиме створили услови за превођење Срба у римокатоличанство.
Вук је управо на такав начин и „реформисао“ српски језик, потпуно га одвајајући од старосрпског језика, а на овакав начин никада у историји није реформисан ниједан језик. Увек се пазило да се не изгуби континуитет са старијом формом језика.
Цитираћу поново документ Јернеја Копитара који је послао бечком двору:
„Српска православна црква чувањем старог језика Светога Саве жели сачувати и језичку разлику између римокатоличких и православних јужних Словена (Срба!), те би стога, више него икад, Беч морао подржати реформу Вука Караџића, јер се њоме та разлика поништава, а главна препрека за превођење Срба у римокатоличанство биће заувек уклоњена. Овим ће нам Београд, временом, сам од себе пасти у руке.“
Ово је НЕОБОРИВ доказ (у праву се ово зове главни доказ или доказ првог реда) да је Вук био аустријски агент од утицаја, што се у сељачкој Србији још увек каже шпијун.
Својим (НЕ)ДЕЛИМА Вук је најпре омогућио да Хрвати могу да користе књижевни српски језик, али да га прекрсте у хрватски, што је отимачина. До тада су се Хрвати у Загорју образовали на латинском језику, а причали су неком нестандардизованом кајкавштином са примесама мађарског и немачког језика.
За историјску (и правну) осуду за Вукова непочинства, чињеница да је нешто и добро радио, била би само олакшавајућа околност приликом изрицања санкције, али се тиме не би могао потпуно ослободити одговорности за издају српског језика, деловање по налозима стране државе као агент од утицаја (шпијун), као и за лоповлук по српским манастирима из којих је односио и препродавао српске средњовековне рукописне књиге. Није крао књиге у буквалном смислу, него је злоупотребљавао поверење монаха који су му предавали ове књиге, јер су веровали да ће их Вук користити за промоцију српске културе и православља.
Санкција или казна за овакво деловање Вука Караџића, после ове историјске дистанце, може бити само РАЗОБЛИЧАВАЊЕ његових непочинстава и стављање пред суд јавности и историје.
Ово је историјски, али и правни закључак о Вуку Караџићу и никакво умивање и улепшавање историје неће спречити да истина о њему изађе на видело.
Срдачно, Слободан
Колико незнања или лоших намера кодн#аутохтониста#.На берлинском конгресу Србија није ни учествовала на расправама ,већ је Јован Ристић јурио дипломате да им изложи став Србије.ако неко мисли да су ту одлучивали шта ће Срби да уче у школама тај је комплетна будала.Иначе како се учи у Београду учи се и Москви и свим универзитетима.Вероватно су и Русима наметнули Бечко Берлинску Школу.А о путовању из Кијева у Београд ,чиста фантастика.Иначе свети кнез Јован Владимир био је дукљански кнез а то је данашња јужна Црна Гора.Београд је тада био у мађарским рукама.
иначе још увек се пише српски.Кад ви аутохтонист будете власт онда нам уређујте и правопис.Иначе ту сте негде.Чуо сам да је онаог шарлатане **** ***** Јована И.Деретића у алеју заслужних грађана сместила Даница Грујичић.Овај сајт полако постаје центар за ***** ***** ***** *****.Овде могу слободно своје не знање да испољавају под псеудиномима.
Иначе количина не знање код Слободана је огромна.Пише да смо до Берлинског конгреса користили „стари српски календар“.Не постоји нити је постојао српски календар.А о не знању или злој намери сведочи то што пише да смо га користили доп Берлинског конгреса.Нека оде у библиотеку и нека погледа новине и књиге пре конгрса и после.Користили смо све до 1919 јулијански ,који и сад користи СПЦ а онда прешло на грегоријански.Овим завршавам полемику са незналицама и осталим.
Молим све који коментаришу да се држе теме. На овим страницама, као на вашару (таштине), пуно је горчине просуто, па се одлутало до „новог“ доба који само у траговима има везе са Апостолом Павлом, раним Хришћанством, нашим древним коренима и религијом.
Значи српски језик је постојао и пре Вука, а и српска историја пре Немањића. Тај период је у сенци, па га мало осветлите – без страсти и сујете и без острашћеног помињања савремених историчара, професора, блогера …
@Милан Филиповић
Господине,
Не бих о Вашем „не знању“ (баш тако, растављено!) и намери да „описмените“ друге, али морате се са дужним поштовањем односити према другим коментаторима, иначе Ваши прилози неће бити објављивани.
Хвала на разумевању,
Александар Лазић
@Слободан
Бадава трошите рѣчи. Имате посла с хајваном који не расправља са другима, него са собом, при чему је лѣпљење етикета и извртање туђих рѣчи за њега сасвѣм нормална ствар. О нѣспособности да разумѣ смисао прочитаног да и нѣ говоримо.
@Милан Филиповић
У Русији се „бечко-берлинска школа“ назива „норманском школом“. И да, Русе је та зараза стигла 150 година прѣ него Србе, још у првој половини XVIII вѣка. С њим је још Ломоносов ратовао, и трпѣо прогоне због свог супротстављања разним милерима и шлецерима.
Друго, за мене је Јован Владимир био КРАЉ, зато што: 1) као такав је запамћен у (нѣ само српском) народном прѣдању и српској црквеној традицији и 2) „докази“ о кнежевској титули и опсегу власти краља Јована Владимира засновани су махом на иностраним и то врло „танким“ и сумњивим изворима. Горе лѣпо рѣкох да прича о посланству руског кнеза Владимира потѣче из руских извора, које би ваљало испитати. Шта је у тој мојој опасци нѣнормално, „аутохтонистичко“ или „нѣнаучно“, научниче?
И треће, тврдиш да је Ђорђе Јанковић пола године прѣ упокојења био „пролупао“. Горњи разговор с њим сниман је пет и по мѣсеци прѣ његова упокојења и уопште нѣ видим да је пролупао, за разлику од нѣких „школованих историчара“ овдѣ. Лаку ноћ.
Г. Александре Лазићу, жалосно је што учествујете у ширењу псеудонаучних теорија међу Србима. Спуштате ниво критичког мишљења и чините народ проводљивим за овакве измишљотине.
Створила се атмосфера да свако ко не подржава ове псеудоисторичаре је аутоматски издајник.
Ето ви опомињете г. Филиповића а пустили сте коментар где ми дотични каже да сам Јосиф и алудира да имам хрватске корене…
Иначе, Ђорђе Јанковић узима за озбиљно књигу Обредне песме Срба из Старе Индије, Аљоше Арсеновића… Ја мислим да је то довољно да и њега не узимамо за озбиљног научника.
@ Јован Т.
Поштовани,
Хвала на коментару (и свим ранијим доприносима сајту). Заиста не знам (праштајте!) ко је „дотични“ нити ми је у памети (mea culpa) да Вас је неко назвао Јосифом и алудирао да имате хрватске корене – од почетка се овде боримо против те теорије „крви и тла“, која никада (да напоменем) Србима није била ни својствена. Ако је дотични – онај Дотични, што овде уместо коментара шаље „удробљену супу“, могуће да ми је промакло: све се надам да ће одржати макар једно обећање и отићи са сајта, па је, мним, можда нешто и промакло мом „искусном цензорском“ оку.
Ако ми је то промакло, неће ми промаћи једна друга ствар: ова је тема затворена за коментарисање, хвала свима на прилозима и на разумевању!
Александар Лазић