Политика: „Софагејт” са Урсулом фон дер Лајен засенио проблеме између Турске и ЕУ

Овај случај потврђује да Турска и ЕУ не могу да нађу заједнички језик у вези с многим питањима, чак ни кад је реч о протоколу

Урсула фон дер Лајен седи удаљена од својих колега на софи; прекопута је турски министар спољних послова Мавлут Чавошоглу (Фото: Делегација ЕУ у Турској)

Седење је било организовано у складу са захтевима европског блока. Ово тврди турски министар иностраних послова Мевлут Чавушоглу, одговарајући на оптужбе које стижу са Запада, пре свега из Брисела, на рачун Анкаре због дипломатског инцидента у којем је само један од двоје шефова Европске уније током посете добио столицу на састанку у Анкари. Прекјучерашњи случај, који је већ добио име „Софагејт”, кад је протокол у Анкари обезбедио два централна места за председника Европског савета Шарла Мишела и турског председника Реџепа Тајипа Ердогана, док је председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен, видно збуњена, смештена на софу са стране, бацио је у сенку важност овог сусрета.

Чавушоглу, који је седео на другом каучу, рекао је да је организација седења била у складу с међународним протоколом и да је Турска изложена неправедним оптужбама, пренео је Ројтерс.

„Турска је држава са традицијом, није јој први пут да угости госта. Протокол који се поштује за састанке у Турској је у оквиру међународног протокола. Исто је учињено и овде”, рекао је Чавушоглу новинарима у Анкари.

Овај случај потврђује да Турска и ЕУ не могу да нађу заједнички језик у вези с многим питањима, чак ни кад је реч о протоколу. Био је то први сусрет највиших званичника Турске и Европске уније који је после годину дана одржан у Анкари. Крупни проблеми који су били на дневном реду разговора су решавање спора у водама источног Медитерана између Турске и Грчке и Републике Кипар, мигрантска криза, као и даље приближавање Анкаре и Брисела.

У Европском парламенту верују, како преносе агенције, да то што се десило није било случајност. Крајем прошлог месеца Урсула фон дер Лајен је оштро критиковала председника Ердогана, који је донео декрет о повлачењу Турске из Истанбулске конвенције, којом се штите права жена и породице. У Бриселу су се чули захтеви да Анкара ту одлуку стави ван снаге. Поготово што је тај потез, како се верује, повучен под притиском конзервативних верских структура у Анадолији, које тврде да се давањем већих права женама поткопавају темељи фамилије, доводи до неморала и до повећања броја развода. То подстиче и злоупотребе иза којих стоје припадници ЛГБТ популације, што је по њима неприхватљиво за једно „нормално друштво”, иако они на папиру имају иста права као и остали грађани. У влади су одбацили захтеве Брисела и објашњавају да је за њу Истанбулска конвенција постала „вишак”, пошто је Турска у међувремену усвојила законе који ефикасно штите жене и породицу. У невладиној групи „Зауставимо фемицид” тврде да је насиље, укључујући и убиства жена, последњих година у алармантном порасту.

Фото: Мурат Кула/Дојче веле

Брисел за сада не коментарише деманти министра Чавушоглуа. У Европском парламенту, међутим, питају се зашто није реаговао председник Европског савета Мишел, односно „зашто није предузео нешто” да његова колегиница не заврши на канабету. „Жене заслужују исти третман као и њихове мушке колеге. Некога би због овога у Анкари требало да буде срамота”, истичу у Европској народној партији, чији је члан и немачка ЦДУ, странка Фон дер Лајенове.

У извесној сенци дипломатског инцидента на тренутак су била крупна питања за преговарачким столом: измене и допуне споразума о заједничком решавању избегличке кризе, као и спор око разграничења Турске с Грчком и Републиком Кипар, пошто су у тим водама откривене огромне резерве гаса. На крају разговора Анкара је повукла још један чудан потез: председник Ердоган се с гостима није појавио пред новинарима, што је у таквим приликама уобичајена пракса. Уместо тога, његов кабинет је издао саопштење за медије о разговорима, у којем је речено да је „стратешки циљ Турске” пуноправно чланство у ЕУ.

Овај случај потврђује колико је дубок јаз између Анкаре и Брисела. Турска је почела приступне преговоре пре 15 година (када и Хрватска), али још није одмакла од старта. У Европском парламенту, Аустрији и још неким земљама, у последње време предлажу да се и формално прекину преговори о уласку Анкаре у ЕУ и да с њом треба развијати само партнерске односе, пошто је значајна земља на југоисточном крилу НАТО-а.

В. Лалић

Допуна наслова и опрема: Стање ствари

(Политика, 9. 4. 2021)



Categories: Преносимо

Tags: , , , , ,

1 reply

  1. „Са женама не разговарам о политици, а госпођа може да донесе кафу за господина и мене. За мене без шећера! “ 🤣👍 Браво за Ердогана! Када сам у једном од претходних коментара поменуо да су овде „прошле“ ствари које у Исламу нису, добио сам гомилу дислајкова, највероватније од марксиста, оних“ правоверних“(кинеска варијанта) и оних“ искварених“(Кустурицина дефиниција ових из ЕУ). А то што бар два пута годишње чујем да је неком нашем свештенику „одбегла“попадија пред“теретом обавеза“ проистеклих из брака, нема везе.. 😕 Еее Србадијо, давно су ти продали „рог за свећу“ (између два рата, Арчибалд Рајс), а после другог си само „оверило“..

    3
    1

Оставите коментар