Рафаел Израели: Србима у БиХ учињена велика неправда, свијет треба да зна истину

Шесточлана Комисија за истраживање страдања Срба у Сарајеву једногласно утврдила да је српском народу у БиХ учињена велика неправда

Серијал Сарајевски Срби – нестали народ (Фото: РТРС)

Предсједник Комисије за истраживање страдања Срба у Сарајеву и стручњак из Израела Рафаел Израели рекао је за РТРС да је шесточлана Комисија једногласно утврдила да је српском народу у БиХ учињена велика неправда, те да је сачињен извјештај како би се свијету показала истина о српским страдањима.

Велику неправду која је учињена Србима покушали смо да исправимо у нашем извјештају. Када кажем „исправимо“, то не значи и порекнемо или негирамо страдања муслимана и Хрвата и свих оних који су учествовали у рату, него смо хтјели да спријечимо свијет да оптужи једино Србе и никог другог. Наравно, ми кажемо да су једни чинили одређена погрешна дјела, али су и други. Дакле, на тај начин смо стекли цјелокупну слику и мислим да смо урадили добру ствар – рекао је Израели.

Он је подсјетио да је Влада Републике Српске прије двије године позвала седам научника, држављана различитих држава – двојицу из највећих сила – Америке и Русије, двојицу из европских сила – Француске и Италије, двојицу из Централне Европе – Аустрије и Србије, те њега који је именован за предсједника Комисије.

Наиме, почели смо да радимо као седмочлана комисија. Током времена један од нас, Аустријанац, морао је из неколико разлога да се повуче из Комисије, што значи да смо на крају доставили извјештај као шесточлана комисија. Од самог почетка морали смо да подијелимо задатке. Сваки члан имао је задатке са којима је био најупознатији. Намјерно не кажем експерти, зато што нико од нас није експерт, односно стручњак. Ми смо у ствари само научници, а сваки од нас је посматрао свој дјелокруг интересовања и сваки од нас је покушао, у сарадњи са другима, да да свој допринос коначном извјештају Комисије који има више од хиљаду страница – истакао је Израели.

Он је нагласио да је пред члановима Комисије био велик и тежак задатак.

Годину и по трајали су састанци и разматрања у Бањалуци. А отприлике половину тог времена, писали смо препоруке и налазе, све до завршетка извјештаја у октобру 2020. Током састанака Комисије водили смо рачуна, не само да се сваки од нас бави својом облашћу, дакле с којом је у највећој мјери упознат, односно упознатији него други, него смо се обавезали да ћемо дати неопходне препоруке и налазе само на основу наших увјерења и објективно у оној мјери у којој је уопште могуће бити објективан, јер свако од нас, наравно, носи са собом политичка и културолошка увјерења, односно „пртљаг“. Урадили смо оно што смо могли – рекао је Израели.

Рафаел Израели (Фото: Синиша Пашалић/РАС Србија)

Додао је да су чланови Комисије током писања извјештаја настојали да буду коректни, односно да узму у обзир сва разматрања и да их обједине у закључке.

Из тог разлога нисмо допуњавали поглавља шест аутора. Обавезали смо се да ћемо бити колективни аутор цјелокупног садржаја рада Комисије, наравно заједнички гледано, а не појединачно, када посматрамо свако поглавље понаособ – рекао је Израели.

Он је нагласио да су инсистирали на том да нико чланова не уноси лична политичка виђења, већ да остану строго неутрални и коректни током цјелокупног рада Комисије и писања извјештаја.

У својству предсједника Комисије ја сам преузео на себе задатак не само да објединим чланове, него да узмем све засебне ставове, односно поглавља током писања извјештаја. Исто тако, преузео сам задатак да објединим на хиљаде докумената, односно грађе, која је узета из архива Хрватске, Србије, муслимана из БиХ и свих других комисија и музеја, како бисмо саставили максимална број докумената, односно максималну количину грађе, тако да нико не може да се успротиви, односно приговори нашим налазима и каже да су пристрасни. Све смо узели у обзир и дошли смо, надам се и вјерујем, до фер документа – рекао је он.

Израели је истакао да су чланови Комисије, на првом мјесту, морали дубоко да се унесу у сам карактер рата.

Постоје двије могуће верзије карактера рата. С једне стране, да је то био међународни сукоб, јер када је рат избио све чланице Југославије већ су биле независне државе. То значи да су ове независне државе биле у међународном сукобу, међусобно. С друге стране, постоји виђење да је рат домаћи или грађански, јер се водио између чланова исте федерације, дакле Југославије. Те јединице су се међусобно бориле, а нарочито три највеће компоненте Југославије, а то су Срби, муслимани/Бошњаци и Хрвати. Да се радило само о припадницима тих земаља као страна у рату, било би много једноставније, међутим, проблем је у томе што су се у свим тим земљама, уствари налазиле мањине које су живјеле у другим државама, тако да су стране које су учествовале у рату морале истовремено да воде рачуна и о националној мањини која је живјела у другој земљи која се налазила у рату. Више од милион и по Срба било је у Хрватској, имали сте велику већину, неколико стотина хиљада у БиХ, чак и више од тога и тако даље… што не само да условљава начин на који смо описали рат са свим појединостима у свим нашим налазима, него је и диктирало начин на који је сукоб на крају ријешен 1995. Дејтонским споразумом, који је донио привремено ријешење – навео је он.

Израели Дејтонски споразум назива привременим јер каже да њиме није ријешен, већ дјелимично утишан сукоб.

У ствари, вода и даље испод површине кључа и спремна је да у било којем тренутку у будућности експлодира, јер ништа није договорено и ништа није коначно ријешено – рекао је он.

Он је истакао да је уплитање страних сила у сукоб у БиХ додатно закомпликовало стање, јер се НАТО, под плаштом „спровођења правде“ сврстао на страну муслимана и Хрвата и дјеловао против Срба са потпуно јасним предубијеђењем, односно пристрасношћу, чиме су дугорочно извитоперили правду.

Дакле, то је контура у којој је дошло до рата, који је трајао три трагичне године током којих је број погинулих и рањених већи него у сукобима на Блиском Истоку током 70 година у којима је учествовао много већи број земаља. То вам само показује сву трагедију овог рата, чије је рјешавање трајало дуго. Сматрам да ће се у неком тренутку у будућности поново отворити зато што ниједна компонента Југославије, нарочито оне које су учествовале у њему, нису задовољне рјешењем. А то није рјешење – јасан је Израели.

Он је нагласио да су САД приказивале Србе као злочинце који нападају муслимане, оптуживши их и за наводни геноцид у Сребреници.

Док су тако приказивали Србе, истовремено су муслимане приказивали као свеце који су били нападнути, они су били јадници прогоњени од стране запада – навео је Израели, додавши да је све то довело до бомбардовања Србије и до тога да постане омражена земља.

Израели је истакао да су западне силе имале погрешну рачуницу, јер су отвориле пут исламским фундаменталистима.

Све је то било погрешно, јер је Србија била веза између православног хришћанства, руске Амбасаде, Украјине, Холандије, доље до Беча, Грчке… Дакле, то су све биле хришћанске земље раније, али са проглашењем БиХ муслиманском земљом, пресјечена је веза између Русије, Централне Европе и Грчке, све до Медитерана, што значи да су хришћанство и Западна Европа у ствари сами себи пуцали у ногу. Да би спријечили Европу да падне под ислам, који ће их касније искористити, једноставно су сами себе ранили и отворили пут за продирање исламских фундаменталиста, што су урадили, нажалост, и касније. Ово је контекст у ком су дјеловале западне силе у корист муслимана. Имали су погрешну рачуницу, као и раније, а притом су увели ембарго Србима, који током рата нису могли доћи до наоружања, али су испоручивали наоружање муслиманима и Хрватима преко Загреба, главног града Хрватске – рекао је Израели.

Закључио је да је из свега тога видљиво да је Србима учињена велика неправда те да је Комисија из тог разлога и сачинила објективан извјештај о српским страдањима.

Опрема: Стање ствари

(РТРС/Искра, 10. 3. 2021)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , , ,

3 replies

  1. Господе, затвори очи

    Господе, затвори очи
    Не гледај сина својега
    Како скапава, без наде
    У блату до кољена

    Не питај зашто је
    Моја пјесма опора
    Не питај зашто је
    Моја рука крвава

    Господе, зачепи уши
    Не чекај на ријеч кајања
    Опет, исто би било
    Не памтим ништа, убијам сјећања

    Не питај зашто је
    Моја пјесма опора
    Не питај зашто је
    Моја рука крвава

    Господе, опрости ми
    Крв је проврела
    Не иштем кључа за врата небеска
    Учини само да умрем у чизмама

    Не питај зашто је
    Моја пјесма опора
    Не питај зашто је
    Моја рука крвава

    Момчило

    5
    1
  2. Холограм живота

    Када ми загаде горе
    Када ми замуте море
    Када ми загасе зоре
    Моји се гени још боре

    Када ми одузму наду
    Сјећања моја украду
    Кад сам у слободном паду
    Срцем зидам барикаду

    Право у очи вас гледам
    Своју слободу вам не дам
    Истином лаж вам убијам
    Из мрве градим холограм

    Момчило

    5
    1
  3. На данашњи дан, у сарајевском насељу Грбавица, 11. марта 1995. године муслимански злочинац-снајпериста Сејо Пискић, убио је двије српске дјевојчице Милицу Лаловић (10) и Наташу Учур (9) док су играле ластиш.
    Дјевојчице су убијене за вријеме примирја, осам мјесеци прије потписивања Дејтона.
    За тај злочин, као и у многим другим случајевима убистава српских цивила у Сарајеву, нико никада није одговарао.
    https://vidovdan.org/info/milica-lalovic-10-i-natasa-ucur-9-ubijene-dok-su-igrale-lastis/

    Запалимо свеће и узнесимо молитве Оном ко је Пут, Истина и Живот, за покој душа два мала србска анђела.
    Вечна им памјат !

    16

Оставите коментар