Ранко Гојковић: Да ли је важније како се владика запалио или због чега се запалио

Постављам питање – о каквој вери прича отац Слађан ако одобрава да епископ носи маску приликом Причешћа и ако брише кашичицу убрусом после сваког причасника?

Ранко Гојковић у манастиру Сланци (Извор: Снимак екрана)

У програмском тексту, првом тексту публикованом на сајту Саборник србско-руски написао сам следеће речи:

…Свест да је СПЦ истинска мајка српског народа, свакако ће бити приметна и у уређивању сајта. Већ смо рекли да је конзервативни, светоотачки поглед на свет у основи очувања српског православног идентитета, али смо свакако свесни и замке у коју су на жалост многи упали, па под плаштом очувања чистоће вере постају својеврсни Господњи „адвокати“, што Господу свакако није потребно, а за човека може бити погубно. Дакле, питања „догматске исправности“ би радије препустили духовницима, а сами се руководили наслеђем Светих Отаца Цркве, свесни да и Јеванђелска реч може представљати пендрек, ако за сврху има сујетно разобличавање и кажњавање, лишено мудрости и смирења, што представља узимање у људске руке нечега што припада само Господу. То не значи да су црквена питања нека табу тема, то само значи да смо свесни да неке појаве у нашој Цркви могу изгледати као болесне појаве, али да се болест може излечити, а да раскол није болест, него смрт. <…> Понављам, конструктивна критика неће бити забрањена на овом порталу, али неће бити ни критике да би се критиковало. Уместо „критике ради критике“ наших црквених великодостојника, мислим да је много благотворније, делотворније и богоугодније, молити се Богу за њих. Имамо онакве архијереје какве заслужујемо, ако се будемо кајали и поправљали и враћали се Богу, сигурно тај процес неће мимоићи ни наше свештеноначалије. Исувише је једноставно многа комплексна питања сводити на своје кратке шеме и ту се увек скрива опасност да се и невини осуде. Сведоци смо да данас многи дају себи право да доносе строги суд о стварима које уопште не схватају и стога ћемо се трудити да такве ствари избегавамо. Саборник ће, даће Бог, у складу са својим називом, да окупља, а не да раздваја!

У нормалним околностима овакав, на неки начин оправдавајући увод, био би сасвим непотребан. На жалост, код нас је уместо конструктивне критике због неких негативних појава у Цркви, на коју програмски текст Саборника позива, најчешће на делу агресивна мржња у којој би јаросни антиекуменисти свима другима забранили да говоре и пишу на православне теме. Несмирени дух има само једну истину – своју, ма колико био у заблуди и зато они не знају да упоређују и анализирају, него само да намећу. Имајући у виду такво несмирење оних који типично секташком агресијом критику Цркве граде на критици недостатака Њених чланова, са зебњом сам приступио и писању овог текста. Неспособност да се опонент саслуша, одлика je секташког духа и такав, у суштини секташки приступ вери, подсетио ме на речи једног чешког књижевника – једино јаросне антикомунисте мање подносим од комуниста. У преводу – од екумениста једино мање подносим јаросне антиекуменисте који од дрвета не виде шуму. Црква није човечанска него божанска установа, сви ми, а не само клирици црквени, смо тело Христово кога је Он глава. И свештеници као људи могу да греше и падају у заблуду, али Црква не греши. Свестан сам да се треба клонити критике и недостојних служитеља Цркве, како се критика не би, не дао Бог, односила и на саму Цркву као такву.

Дакле, имајући у виду златно правило нашег светог златоустог владике Николаја да не говоримо о туђем греху пре него се сетимо свога, покушаћу у ово време поста да у конструктивној критици укажем на неке ствари које су догореле до ноката. Ћутати о њима почиње ми личити на издају вере.

Брзином муње на друштвеним групама међу верујућом Србадијом пронела се вест да је на Ваведење Пресвете Богородице у манастиру Завала у Херцеговини «плануо» владика Захумско-херцеговачки Димитрије. Како то обично бива, кружило је неколико не превише различитих верзија, али свака је потврђивала чињеницу да је владика Димитрије «плануо».

На молбу блиских људи и вероватно као рођени Херцеговац посебно осетљив на тамошња догађања, на једној вибер групи и ја сам објавио сведочење очевица, верујућег човека, онако како ми је пренето то сведочење и потврђено од стране људи којима апсолутно верујем. Наводим тај мој пост са једне вибер групе, у ствари пренето сведочење сведока тог догађаја:

Игуман Василије је требао да причешћује али је одбио да стави маску на захтјев владике и то ТРИ ПУТА и онда је владика рекао: Е ЈА, ЋУ ПРИЧЕШЋИВАТИ ОНДА. Ставио маску и после двадесетак секунди био у пламену.

Овај човек каже да није видео да је икона Пресвете Богородице пала. Каже да је изгледало као да је од иконе пламен кренуо. Каже да је владика плануо и утрчао у олтар, да није видео да је путир испао. Све се брзо одиграло. Каже да је било страшно и да је он потом изашао и причестио се напољу код Оца Марка. Било га страх прићи, каже да ништа страшније није доживео…

Каже да је владика после у беседи рекао да је ово велико искушење за њега и да се у бесједи нашалио и рекао нешто у стилу – ево сам плануо, ал’ нисам изгорио.

Али ђакон који уређује сајт епархије по први пут на сајт није окачио бесједу владике на празник, а снимана је.

Било је различитих реакција на ову објаву, једна сестра је назвала лажју да је владика плануо, на шта сам одреаговао да не преносим непроверене информације. Потом је та сестра пренела објаву извесног свештеника Слађана Васића, која ме је у ствари натерала да напишем овај текст. Од малих ногу сам научен да поштујем мантију, али то не значи да мирјани треба да затварају очи пред хулама које чине појединци у мантијама.

Ко жели, може да на фејсбук профилу оца Слађана прочита како он о том догађају промишља.

Да се осврнемо на то промишљање. Пре тога, морам истаћи да оца Слађана не познајем и из ове објаве сам први пут чуо за њега. Дакле, ништа лично, можда се ради о честитом свештенику који је брзоплето написао текст како би одбранио људе које познаје, што бих лично волео. Било како било, овај текст му не служи на част. Пре свега, отужно изгледају неуспели покушаји оца Слађана да приликом критике свих оних који су се усудили нешто проговорити о овом заиста несвакидашњем случају (признаћете, не догађа се сваки дан да православни епископ успламти на Царским Дверима, приликом Светог Причешћа), буде духовит у стиху (… ех гдје би нам био крај, стигли бисмо брже и лакше у рај, па макар и у крај; јер посумњаш ли можда и тебе огањ с неба спали, зато се с тим не шали; јер није пао духовни снијег да сад ту прекрије неки бријег; Данкешенирам или пак фала ђе чули и не чули и то од срца и душе грешне гаравуше;). Шта је писац оваквим стиховима хтео да каже, вероватно само он зна. Али да оставимо по страни безвезне и безвредне стихове оца Слађана и укажемо на суштину. Мене је запрепастио лаконски однос према просутим Светим Даровима. Отац Слађан о том страшном чину (просипање Светих Дарова јесте страшан чин) овако пише:

Шта се заиста збило?! Збило се то да је у току саме св. архијерејски Литургије један искушеник на малом входу пострижен за монаха и да је уз икону свог заштитника по коме ће носити своје монашко име добио и велику воштану свијећу, те када је касније кренуо да се причести он је сам несмотрено са свијећом и иконом пришао и запалио убрус, који је био већ натопљен алкохолом те је убрус брзо и лако плануо. Владика се ипак брзо снашао иако га је пламен мало опекао по прсту, нека капљица се просула, али је то причешће брзо било покупљено другим убрусима и причешће се наставило, а св. арх. Литургија се нормално завршила.

Овде уопште није важно то умањивање пламена (иако га је пламен мало опекао по прсту) за који пак неколико сведока посведочи како је изгледало страшно гледати владику у пламену, важан и страшан је однос према Светим Даровима који испољава отац Слађан. …нека капљица се просула, али је то причешће брзо било покупљено другим убрусима и причешће се наставило, а св. арх. Литургија се нормално завршила. Као да се ради о просутој супи, а не о највећој Светињи, Телу и Крви Господа и Спаса нашег Исуса Христа. У стилу, чудна ми чуда, нека капљица се просула… то причешће (са малим п) је било брзо покупљено, за оца Слађана Литургија се нормално завршила као да се ништа није десило, као да сваки дан епископи горе на Царским Дверима храма, приликом Причешћа… Страшно. Наводимо део црквених прописа који прописују шта се ради када се Свети Дарови проспу:

Уколико се Свети Дарови проспу, ма какав разлог био, свештеник је дужан да одмах и са осећањем дубоког кајања саопшти своме епископу и до добијања његове дозволе да не приступа служењу Божанствене Литургије. Уколико се Свете Тајне пролију на антимис, он мора бити предан епископу. За ненамерно проливање Светих Дарова обично се одређује епитимија од стране црквене власти. Према древним црквеним правилима, кривац се подвргава шестомесечној забрани служења. За намерно проливање свештеник се лишава свештеничког чина (Номоканон, правило 158). Уколико се Свете Тајне пролију приликом причешћа болесног због његове неопрезности или неискусних лица која га окружују, онда се после пажљивог испитивања на свештеника налаже молитвена епитимија ради очишћења и умирења савести.

Нисам дубоко истраживао шта се прописује ако се тако нешто деси епископу, као у нашем случају, пошто су изнад епископа само Синод и Сабор. У складу са овим правилима, логично би било претпоставити да је у том случају епископ дужан да одмах и са осећањем дубоког кајања саопшти своме Синоду и Сабору и да до добијања њихове дозволе не приступа служењу Божанствене Литургије. А не да забрани да се на епархијском сајту пренесе и његова беседа у којој је то поменуо.

Ваведење Пресвете Богородице у манастиру Завала, 2020: Епископ Димитрије лево (Фото: Саборник србско-руски)

Дакле, за намерно проливање Светих Дарова Црква је лишавала чина клирика, а за ненамерно је подвргавала исте шестомесечној забрани служења. А отац Слађан о томе пише тако безбрижно, као да се пролила нека кап супе. И високомерно призива све да узнесу покајање и извињење епископу Димитрију што су се усудили да пишу о томе како се на Ваведење Господње епископ запалио на Царским Дверима.

Да ли је неко православан или није, може се оценити нечијим стањем духа, његовом вером, никако номиналном припадношћу конфесији или ношењем мантије. Свети оци опомињу да ће у предантихристово време правоверни морати бити веома опрезни како не би примили вука за пастира. Со је обљутавила и ко покуша да духовним очима созерцава нашу садашњицу не може да не види умножено отпадништво, не може да не примети да има много оних који себе називају хришћанима како би лакше прогонили истинске хришћане. Трудим се да расуђујем духом и у том свом расуђивању духом осећам и као верујући мирјанин имам право да укажем да (по страни остављамо остале прилично чудне ствари које творе поменути епископи, да поменемо само заједничке молитве са јеретицима која је забрањена канонима) скандалозно причешћивање које су у пракси увели епископи Григорије и његов ученик Димитрије може потећи од само номинално православних епископа.

ИСТИНСКИ ЈЕ ПРАВОСЛАВАН САМО ОНАЈ КО И УМОМ И СРЦЕМ ПРИМА СВЕ ОНО ЧЕМУ УЧИ СВЕТА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА И КОЈИ СЕ СМИРЕНО САГИЊЕ ПРЕД ЊЕНИМ АУТОРИТЕТОМ – глагоља један велики руски архијереј ХХ века.

Узгред, мене формализам свештеника модерниста уопште не чуди. Није неумесно овде цитирати речи великог православног молитвеника, архиепископа Аверкија Таушева о модернистима у Цркви:

„… Али нарочито је страшно и недопустиво то што сав овај модернизам воли да се прикрива и оправдава себе заповешћу о хришћанској љубави (!!), под коју се подводи било шта, све до најдубљег презирања Христове истине, која за хришћанина треба да буде изнад свега. Јер истинска хришћанска љубав је само она која поставља себи за главни циљ спасење душа у вечном животу, али нипошто не њихово упрошћавање ради угађања било чијим човечијим страстима.

Са ове тачке гледишта модернизам је гори и опаснији од атеизма, јер атеисти отворено изјављују да не признају постојање Бога, духовног света и будућег живота, а црквени модернизам, не одбацујући ово отворено, изазива такву наглу промену, такво изопачење и рушење свега онога чему је вековима учила Света Црква духовно васпитавајући верне да људи без икаквог прогањања од стране модерниста, сами губе веру и постају духовни нихилисти који у суштини ништа не признају…“.

Постављам питање – о каквој вери прича отац Слађан ако одобрава да епископ носи маску приликом Причешћа и ако брише кашичицу убрусом после сваког причасника? Зар онај који се управо причестио Светим Даровима, Телом и Крвљу Христовом, може постати узрок заразе других? И зар они који се причешћују Светињом над Светињама, Пречистим Телом и Крвљу нашег Спаситеља могу бити тада заражени? За мене је то хула ма шта о томе мислио отац Слађан и епископ Димитрије. Уосталом, у време Васкршњег поста и наш Синод се осврнуо на самовољу у новом начину причешћивања епископа Димитрија. Отац Слађан у свом дугачком тексту осуђује све који се усуде да проговоре о томе како је епископ горео на Царским Дверима на велики празник, а не рече ни једне речи о томе да ли је истина да је игуман Василије три пута одбио да стави маску. Чињеница је да је после тога владика узео путир и плануо убрзо после тога. Како је дошло до пламена, за верујућег човека није принципијелно важно, сигуран сам да до горења епископа на Царским Дверима не би дошло да није инсистирао на хули са брисањем кашичица и ношењем маски приликом Светог Причешћа. У том смислу то јесте опомена Господња ма колико то покушавао да исмеје отац Слађан.

Извор: Православие.ру

Велики руски светитељ свети Теофан Затворник, говорећи о последњим временима у свом тумачењу Друге Посланице Светог Апостола Павла, пише:

„Тада, иако ће се име хришћанско чути посвуда, иако ће посвуда бити дивних храмова и црквених богослужења, све ће то бити само привид, а изнутра биће право одступништво“.

Убедите нас да то време није већ наступило часни оци. Нама није потребно номинално него истинско хришћанство, само истинска вера може победити свако зло, па и вирусно, никако номинална вера, никако маске и убруси натопљени алкохолом приликом Светог Причешћа.

Искрено се надам да ће ова опомена Господња како је и сам назвао епископ Димитрије у својој беседи која није објављена, утицати и на њега самога и да ће милошћу Господњом убудуће управљати повереном му катедром онако како доликује наследнику на трону светосавске Захумско-херцеговачке епархије, на трону светог Василија Острошког слава му и милост.

Скраћивање наслова и опрема: Стање ствари

(Саборник србско-руски, 9. 12 .2020)



Categories: Преносимо

Tags: , , ,

34 replies

  1. Мене уопште не чуди што се запалио владика екумениста, већ ме чуди како се то не дешава чешће.

    Мада кад би се то дешавало често онда би вера изгубила свој смисао.

    С друге стране шта још треба онима који себе сматрају верницима, али који имају необичну потребу да јавно истакну како не подносе „јаросне антиекуменисте“ па да схвате да су ово последња времена?

    Чему се надају? Да ће јерес екуменизма тек тако да нестане? Да их екуменисти још лукавије убеђују како екуменизам није јерес? Или се ипак боје за своје друштвене / финансијске позиције? Или се боје да их неко не прозове „јаросним антиекуменистима“ ? Или „расколницима“ ?

    Не знам да ли Ранко Гојковић чита ове коментаре, али би ми био интересантан његов одговор на питање да ли би се причестио код поменутог владике Димитрија?

    Да ли је „ова опомена Господња“ упућена владики Димитрију, како рече Ранко Гојковић, или пак верницима који су дошли ту да се код њега причесте и тако га подрже у његовим безакоњима?

    39
    4
  2. Пали се испарење без потребе директног контакта површине (течног) алкохола са отвореним пламеном. То је објашњење струке која се бави тим делом науке. На дистанци су (само) површина и пламен. 

    То би требало да знају (и) они којима је Присуство и струка.  

    …“Треба поставити само једно питање – где је Господар?“…  

    (Свештеник Тимотеј Сељски 1994., Црква фарисеја)

    “И не саображавајте се овом вијеку,
    него се преображавајте обнављањем ума свога
    да искуством познате шта је добро и угодно
    и савршена воља Божија.”
    Св. Павле, Посланица Римљанима 12, 2  

    8
    7
  3. Да епитимија и оцу Слађану ради кукавичјег текста, и епископу Димитрију ради скрнављења Светих и Страшних Часних Дарова, приведе исте покајању, добротољубљу и смирењу, а одмакне их од кушача и бјесова његових – хоће ли се такво што догодити? Као “ јаросни антиекумениста “ молим се да буде тако, и једнако осећам да молитва ми неће бити услишена… Страхотно звучи, али ће остати по “ оној модернистичкој“ – “ Љубимо једни друге да бисмо једнодушно исповедали : Где су млади, ту је и шала…“

    29
    4
  4. Кончина

    Нема уздања у Бога
    Чанта се празнословије
    Славимо Ниђе Никога
    Док капљу сузе Божије

    Кончина сада је дошла
    Вријеме смрти нам иде
    А свјетина нигдје пошла
    Слијепци мисле да виде

    Пошли смо гдје се не иде
    Лука нам биће хридине
    Тек кад нам очи провиде
    Знаћемо наше житије

    Момчило

    38
    8
  5. Трун свјетлости

    Трун свјетлости
    Искра у тами
    Пупољак вјечности
    Мир у галами

    Момчило

    33
    6
  6. Прочитах коментар, па да одговорим. Да будем искрен, дуго се нисам причестио у својој Херцеговини, већ деценијама тамо проводим кратко време у години и ретко у време поста, наравно да нисам прихватао новотарију епископа Григорија да се и изван постова причешћују сваке недеље они који посте среду и петак. Последњу деценију углавном се причешћујем само код свог духовника и да будем искрен, без његовог благослова данас се не бих причестио, са његовим благословом свакако бих. Али ја се не бих усудио препоручивати људима да се не причешћују. Увек се сетим приче како је духовни старац духовним очима видео како свештеник са смртним грехом долази до цркве са мртвачким ковчегом на леђима, да му пре уласка у храм анђели скидају ковчег и он врши службу која није безблагодатна. По изласку из храма, поново му се на леђа ставља ковчег. То што неки свештеник није оличење узорности не значи да је он у храму престао бити проводник између Спаситеља и нас, он има Свету Тајну Свештенства при себи, он је свештеник Бога Живога. Хоћу да кажем да сама грешност неког свештенослужитеља не значи и да је његова служба грешна и у том смислу јаросни антиекуменисти често наносе много више штете него користи. Екумеизам је болест, а болест може да се лечи, док је раскол смрт. Друга је ствар уколико се самовољно служба извитопери, тада нека свако расуђује, мислим да уколико се човек истински моли Богу, да ће му Бог указати стазу до свештеника који није ушао у прелест и самовољно извитоперује богослужења. Понављам, без обзира на њихову грешност, верујући морају поштовати своје свештенике. И он ће пред Богом одговарати за своје грехе више него ми за своје, сетите се приче владике Николаја о кажњавању мирјана за грехе чашом а кажњавању свештеника кантом. Међутим, тако је и са награђивањем због врлина свештеника и мирјанина, врлинског свештеника Господ награђује кантом, а мирјанина чашом. Дакле, конструктивна критика није забрањена, али непоштовање свештеника може изазвати тешка душевна обољења и довести до опасне прелести…

    38
    22
  7. О.Слађан Васић, клирик Цариградске митрополије у Аустрији, је овако одговорио:
    јhttps://youtu.be/Q1WWXQB4ouk

    2
    17
  8. @Ранко

    Не желим да испадне како Вам нешто паметујем, али у том Вашем расуђивању постоји огромни проблем, а то је да јерес посматрате апсолутно у истом рангу као нпр. грех блуда, грех среброљубља или слично.

    Наравно да православни свештеник (или епископ) који је лопов, блудник, пијаница итд. врши и даље благодатну службу у храму, односно и поред таквих личних грехова он и даље представља „проводник између Спаситеља и нас“ и ту ништа нема спорно.

    Али свештеник (или епископ) који је јеретик никако не може да врши благодатну службу у храму и јеретик никако не може да буде „проводник између Спаситеља и нас“, већ напротив јеретик одваја себе и оне који су с њим у заједништву од Бога. Ово није некакво моје умовање, већ поука многобројних Светих отаца.

    Екуменизам није болест, већ јерес (осуђена од стране неколико Сабора и Св.отаца), а свака јерес је уствари смрт.

    Раскол јесте смрт такође, али одвајање од јеретика није раскол, мада екуменисти воле лукаво да тврде да они који се одвоје од њих иду у раскол и многи простодушни верници (и свештеници) заиста верују у то и тако остају у душепогубном заједништву с њима не знајући да је раскол цепање Цркве изазвано недогматским разлозима (нпр. националистички разлози или жеља за очувањем власти, моћи итд.).

    Такође, јеретик може да врши службу у храму чак по свим правилима како треба, али и даље је та служба безблагодатна, јер благодат не може да долази преко јеретика без обзира на његову званичну црквено-хијерархијску позицију и његове свештеничке одежде и без обзира на (формално) православни храм у којем он врши службу.

    Екуменисти воле да „пецају“ простодушне вернике (па чак и свештенике) у захтевању црквеног послушања према њима, али варају се они који мисле да ће послушањем јеретику задобити Царство Небеско, јер није нам Господ рекао да будемо безумни послушници, већ да се чувамо да нас неко не превари и да будемо мудри као змије, а безазлени као голубови.

    Али одвојити се од екумениста који имају овоземаљску моћ и власт представља жртву, али многи нису спремни да се жртвују. Како мирјани тако и свештеници, јер није лако изгубити материјалну сигурност.

    Веома је поучно пророчанство Св. Анатолија Оптинског (млађег) о јереси у последњим временима и мени је веома чудно да данашњи верујући људи не виде да се све ово већ дешава:

    ..због оскудице у побожности, и у црквама ће се појавити јереси и расколи, и као што су предсказали Свети Оци, тада на архијерејским престолима и у манастирима неће бити људи опитних и искусних у духовном животу. Због тога ће се јереси ширити посвуда и превариће многе. Непријатељ рода људскога дјеловаће лукаво да би, ако је могуће, у јерес увукао и изабране. Он неће одмах грубо одбацивати догмате о Светој Тројици, божанствености Исуса Христа, о Богородици, већ ће почети непримијетно да искривљује учење Цркве, које су нам предали Свети Оци од Духа Светога. Довијања непријатеља и његова лукавстава приметиће веома мали број њих, они који су најискуснији у духовном животу.

    Јеретици ће завладати Црквом, свуда ће постављати своје слуге, а побожност ће бити занемарена. Али Господ неће оставити слуге Своје без заштите. Он је рекао: „По плодовима ћете их познати“, тако и ти по плодовима, то јест по деловању јеретика, настој да их разликујеш од правих (истинитих) пастира.

    …Зато их Господ назива разбојницима (Јн. 10,1). Заиста, њихова прва дужност је прогањање истинских пастира, њихово затварање, јер без тога се не може ни стадо разграбити. Зато, сине мој, кад у Цркви видиш поругање божанственог чина, отачкога Предања и Богом установљеног поретка, знај да су се јеретици већ појавили…

    …Прогањаће не само пастире, него и слуге Божје, јер ђаво који руководи јересју не трпи благочашће (побожност). Препознаћеш ове вукове у овчијој кожи по њиховој гордељивој нарави, властољубљу, слатољубљу. Биће клеветници, издајници који свуда сију мржњу и злобу, зато је и рекао Господ да ћемо их по плодовима познати. Истинске слуге Божје су – смирене, братољубиве и Цркви послушне.
    Велике притиске од јеретика трпеће монаси, а монашки живот тада ће бити изругиван. Осуће се обитељи, смањиће се број монаха, а они који остану трпјеће насиље.

    …Ако доживиш то вријеме, сине мој, радуј се, јер ће тада вјерници, који не буду имали никаквих других врлина, вијенце добијати само због остајања у правој вјери…

    …Али, тешко у те дане монасима који су се везали за имања и богатство, и који због љубави према комфору буду били ради да се потчине јеретицима. Они ће успављивати своју савјест, говорећи: „Сачуваћемо и спасти обитељ (манастир) и Господ ће нам опростити.“ Несрећни и заслијепљени, уопште и не помишљају на то да ће преко јереси и јеретика у манастир ући и демони, и тада они више неће бити света обитељ (манастир) већ – голе зидине, од којих ће занавек одступити благодат.

    Али Бог је већи од врага и никада неће оставити слуге Своје и истинских хришћана ће бити до краја времена, али ће они бирати усамљени и пуста мјеста. Не бој се невоља, већ се бој погубне јереси, јер она отклања благодат и одваја од Христа.

    39
    7
  9. Мислим да је све то што сте Ви написали Петре, написано и у тексту са нешто мање речи, али ја се не бих усудио делити етикете јеретика олако, усудио сам се да кажем да се ради о хули. Наша Црква је на стравичном удару, има много мутног али верујем да се конструктивном критиком може урадити много више него олаким проглашавањем за јеретика. Многи су оптуживали свештеномученика Платона Бањалучког да је јеретик, да шурује са папистима, али кад је дошао тренутак исповедања вере, непоколебљиво је исповедио својом крвљу и постидео све оне који су га проглашавали јеретиком. Због тога тај суд радије остављам Господу, у принципу је тачно све што сте рекли, али ипак ја бих тај суд оставио Господу…

    33
    4
  10. Пре неколико дана, Епископ Јоаникије је позвао све православне хришћане и све људе добре воље да и даље поштују неопходне мере засноване на медицинском знању и искуству. Он је уствари само поновио став синода СПЦ или одавно изречен став руског патријарха.

    Коментатор @Данило Спахић нас је потсетио да је пламен свеће упалио убрус натопљен алкохолом. Што је нормално. Али није нормално да се у 21-ом веку некоме још увек привиђају ЈЕРЕТИЦИ У ПЛАМЕНУ.

    6
    42
  11. „““можда се ради о честитом свештенику“““
    Ne da je čestit, već čestitiji od vas, što ga tako ružno opanjkaste.
    Ako ne znate šta je Pričešće, pametnije bi bilo da ne revnujete oko njega ovim sektaškim objašnjenjima. Hoće te li vi da vladiki suflirate šta treba i kome treba da prijavi ako se u zlu prospe nekoliko kapi Svetog Pričešća?
    Da li je vladika trebao živ da izgori jer po vama, to je jedino dostojno. Hajde se vi malo zapalite sa čašom obične vode u ruci, pa pokušajte da je zadržite, a da se ni kap ne prospe. Voleo bih da vidim kako podnosite bol, kada imate toliko smelosti, drskosti i hrabrosti da upućujete kroz vaš pravoslavizam (o. Aleksandar Šmeman) kako vladika reba da se vlada. Vama je bitno da se ispoštuju crkvene Trebe, ali na žalost, to je samo zlo ocrkovljene forme i nikakav kontakt sa Svevišnjim (mitropolit Limasolski Atanasije).
    Što se tiče maski i zaraza…
    Hoćete reći da je ostalih 14 pravoslavnih Crkava blesavo što su doneli mere protiv širenja tog nesretnog virusa, svaka na svoj način, samo smo mi pametnice i najpravoslavniji medju pravoslavnim pravoslavcima. Taj vaš pravoslavizam slobodno možete okačiti mačku o rep jer vuče direktno u verski fanatizam koji nikako nije u skladu sa Jevandjeoskim učenjem.
    Maska se nosi samo i jedino DA BI SMO ZAŠTITILI DRUGE OD SEBE, a ne sebe od drugih. Dakle, i naučno i po svim postulatima hrišćanskog učenja. Ništa tu nije napamet. Na žalost, videli smo da inat i tvrdoglavost, lažno ubedjenje i suludi potezi nekih iz klira, doveli su do smrti patrijarha Irineja i mitropolita Amfilohija, te još nekoliko vladika na lečenju. Koliko je sveštenika i djakona uz njih zaraženo, to još ne znamo, ali broj nije mali.
    U ostalom i Tipik SPC predvidja drugačiji način pričešćivanja u situacijama epidemija. Ni to mnogi iz vrha SPC nisu uzeli u obzir smatrajući sebe nedodirljivim, a uz njih, sludeli su masu poluvernih da se takodje izlože riziku bespotrebnog oboljevanja.
    Na žalost vera i politika su dva različita pojma, kao što su različiti suština i forma, vera i racio.
    Sve u svemu, baratate poluistinama na veoma fanatičan rukumijski ili prosto sektaški način.
    Ostrvili ste se na časne ljude, posebno na oca Sladjana koji ne samo da je divan sveštenik, već i jedan od pravih i retkih misionara u pravoslavlju, koji ne žali truda ni vremena da misionari medju paganima.
    Sramota i nedostojno je da ga uzimate u usta, posebno na takav beraman način, a da čoveka ne poznajete.
    Ako brinete o spisateljskom rejtingu, odmah da vam kažem, nemate ga.

    6
    69
  12. Религија

    Религија није
    У ланце везање
    У тор лучење
    Тијела мучење

    Религија је
    Упрезање
    Божијим нитима
    И тајнe учење

    Религија није
    Мач Охолога
    Религија је
    Раст до Бога

    Момчило

    24
    3
  13. Змају
    Ваше писмо говори и о Вашем духу – латинском, значи јеретичком. Цитирате Шмемана, човека који се у свом дневнику хвалио како је на Велики Понедељак сласно појео печено пиле. Шмеманово богословље одликује јеретичко богохуљење. У свом дневнику записује: „МРЗИМ ПРАВОСЛАВЉЕ“!!! Предмет његове вере било је „древно хришћанство“ које је постојало у његовој машти, а не Христос Бог и Његова Црква. Данас се од следбеника Шмеманових формирала права тоталитарна секта, тако да би ме изненадило да нисте поменули и неки манастир који изазива посебну сатанску раздраженост код свих јеретика:). Лично бих био забринут да о мени нешто позитивно кажу они који цитирају јеретика Шмемана, агента ЦИЕ…

    43
    7
  14. Не може се служити и Богу и оном другом. Поготово не истовремено. Не можемо с маском пред лице Бога. Ако немамо вјере, чему онда одлазак на свету Литургију? Чему причешће? Ако немамо вјере, онда се све своди на ритуал. Кад вјеру у Бога замијене ритуали, сљедеће је ХАОС.

    Не може мало горјети. Не може се мало просути Свето причешће. Зар је требало да неко умре да бисмо схватили опомену.
    Не може се бити мало трудан. Или јеси или ниси. Или вјерујеш или не вјерујеш. Не можеш се уздати у Бога, а стављати маску (злу не требало).

    Наравно, тешко се одупријети накарадном закону, а поготово супроставити гомили с испраним главама. Иако маску не сматрам никаквом заштитом, већ напротив, и сам је некад стављам. Да бих избјегао сукобе. Нпр. у лифту.

    Оцу Василију могу само рећи: „Свака част“.
    Оца Василија сам срео само једном и добио лекцију коју ћу памтити. Након краћег разговора сам, да бих себи дао на важности, споменуо сусрет с једним владиком о коме иначе немам неко позитивно мишљење, а који се десио прије више од деценије на једном значајном скупу у далеком свијету. Очекивао сам неку куртоазну фразу и евентуално распитивање о том скупу.

    Али не. Отац Василије је само отишао. Тиме ми је све рекао. Требало ми је времена да то схватим.

    41
    3
  15. Покушаћу да сажмем екстремне тачке неметнуте дилеме у једну реченицу — како се не поклонити екуменизму али и никако не напустити Цркву?

    И једно и друго је погубно.

    Значи ваља наћи пут између ове две духовноусмрћујуће Сциле и Харибде.

    Руководити се истином али не пасти у прелест самопроглашавања себе за једине правилно мислеће.

    Такви нису у мањој опасности од падања у хулу (одричући благодат тамо где јесте) од оних који новотаре или су спремни да испуне све спољне екуменистичке форме.

    Црква је мајка, па ако је и телесно болесна због застрањења својих пастира никако се не сме напустити.

    Најгромкији против свејереси екуменизма грмео је својим гласом из манастира, унутар СПЦ, због верног народа СПЦ и због истине васељенске вере.

    Један његов ученик отишао је корак даље и за то платио страшну цену овде на земљи. Осрамоћен од своје браће и прогнан из СПЦ, помолимо се Господу, да је код Њега нашао милост и утеху.

    А ми бисмо учинили добро да са мање острашћености употребљавамо тешке речи у обраћању једних према другима.

    На крају, боље је бити у миру него у праву. А за (раз)брата се помолити и понеки псалам за спас његове душе молитвено прочитати…

    27
    5
  16. @Ранко

    Уопште није добро поређење свештеномученика Платона Бањалучког са оптуживањем данашњих екумениста, јер су околности тада (пре скоро стотињак година) и сада потпуно другачије у сваком погледу. Нпр. данашњи екуменисти отворено исповедају да је римокатолицизам „сестринска Црква“ која има благодат, а не јерес те да они који се чврсто држе православне вере и одвајају се од екумениста наводно немају благодат, јер су „расколници“.

    Нпр. наши модерни свештеници без проблема венчавају римокатолике са православним и више скоро да не дозвољавају прекрштавање римокатолика у православље.

    Екуменисти не верују у бесмртност душе па чак и мењају Св.Јеванђеље и друге црквене књиге у складу са својим јеретичким умовањима, а многи се не буне против тога услед „оскудице у побожности“.

    Екуменисти „каче мачку о реп“ Св.каноне и не обазиру се на саблазни које чине, већ све више и више померају границу својих безакоња (молитве са јеретицима, учествовање у јеврејским верским процесијама итд.).

    Екуменисти прогоне правоверне, а већина ћути о томе, јер или се боје за себе или подржавају прогон правоверних.

    Сви можемо да видимо „поругање божанственог чина, отачкога Предања и Богом установљеног поретка“ нарочито сада уз коришћење брњица (маски) на Св. литургијама, али и даље многи не желе да прихвате да то чине јеретици, већ мало по мало све те хуле и безакоња прихватају као нешто нормално притом осуђујући оне који се одвајају од јеретика.

    Екуменисти су завладали овоземаљском Црквом, јер су деценијама постављали своје послушнике на битне позиције и сад несумњиво имају већину иако и даље има мали број провеверних. Ово што сам рекао није богохулство, јер то каже и Св. Анатолије Оптински: „Јеретици ће завладати Црквом, свуда ће постављати своје слуге, а побожност ће бити занемарена.“

    Али проблем код великог броја верујућих је то што изједначавају Цркву са тренутним Сабором и Синодом и стога не схватају како то може јерес овладати Црквом, кад нам је Христос рекао да ни врата пакла неће овладати Црквом, међутим многи верујући занемарују чињеницу да Црква обухвата све православне хришћане, живе и умрле, сједињене међу собом вером и љубављу Христовом, тако да ових неколико (чак и десетине) данашњих епископа екумениста су ситница наспрам тела Цркве.

    Тешка су времена и треба чувати душу своју, али зашто би онда ризиковао душу своју због заједничарења с неким за кога постоје оправдане сумње да је јеретик?

    А врло добро се зна ко у СПЦ исповеда екуменизам и ко се бори против екуменизма и ко је прогоњен од стране екумениста.

    25
    6
  17. „И одмах Исус пруживши руку ухвати Петра, и рече му: Маловерни! Зашто се посумња?“ (Мт. 14, 31)

    Св. Николај (Жички) овако коментарише: „Чуј како блажени Давид говори: у Бога се уздам, не бојим се; шта ће ми учинити човек? Теби сам се, Боже, заветовао; тебе ћу хвалити. Јер си избавио душу моју од смрти, ноге моје од спотицања (Пс. 55, 11-13). Овако говори онај који истински верује и који је познавао у животу да су нам и све власи на глави од Бога избројане, и да ни један врабац – а камоли човек – не може пасти без Божје воље.“

    Алкохолом натопљени убруси уз Свети Путир, умакање причесне кашичице у алкохол и брисање алкохолом пре/после примања Светих Дарова, намицање брњица на лица служитеља и народа Божјег (икона Божјих) у Светом Храму… све то, где год да се дешава – у Московској или Београдској Патријаршији, у овом или оном манастиру само говори о маловерју. А маловерни епископи Цркве који се не боје Бога Живога коме су призвани да служе су језива саблазан и срамота.

    Све је већ речено. Ово су одиста последња времена, време опште апостасије и отпадништва.

    31
    10
  18. Поздрав Змају, допао ми се његов коментар
    Поздрав и Ранку, Светлани и Петру, мада се не бих сложио са њиховим ставом о тзв ЛАТИНСКОЈ ЈЕРЕСИ

    На свету постоје стотине различитих вера и религија. Изненађен сам да још увек има људи који мисле да је ЊИХОВ БОГ једини исправан и истинит, да је ЊИХОВА ВЕРА боља и истинитија од других вера, да су други на погрешном путу, да су други јеретици, шизматици . . .

    Једноумље је погубно, а најтрагичнија је убеђеност да је наш пут ЈЕДИНИ на свету истинит и исправан.

    И питам борце против тзв ЛАТИНСКЕ ЈЕРЕСИ :
    Зашто они шире мржњу према другима ?
    Зар њима није довољно страдалих због те мржње ?
    Зар су заборавили пут помирења трасиран 12 фебруара 2016, када су се на Куби срели руски патријарх Кирил и папа Франциско ? Где су се братски загрлили и два сата срдачно разговарали о заједничким проблемима хришћана.

    4
    45
  19. @Don Quixote

    Ценим Ваше коментаре и не сматрам да сте екумениста, али због других који све ово читају добро би било појаснити неке ставове које сте изнели.

    Нпр. како се то напушта Црква?

    Ако неко поштује црквене догме и каноне, а одбацује јеретичка учења и неканонске одлуке, да ли тај због тога напушта Цркву?

    Ако јеретици који имају већину и неканонски донесу одлуку да некога одстране из Цркве, да ли је тај заиста одстрањен из Цркве?

    Што се тиче св.Јустина Поповића сви знамо да се он борио против екуменизма и данашњи екуменисти често лукаво пореде околности у којима је био св.Јустин Поповић и сада владика Артемије уз постављање подмуклог питања зашто се св.Јустин Поповић – велики борац против екуменизма није одвојио од СПЦ, а то је урадио в.Артемије?

    На први поглед, многи простодушни верници прихвате ово лукаво поређење као тачно, јер не улазе у дубље анализе такве извитопирене тврдње, иначе би схватили да су екуменизам пре 50 година и екуменизам данас скоро неупоредиви по свом интензитету и распрострањености.

    У време св.Јустина Поповића пре 50-так година информације нису биле тако лако доступне свима као што је то данас где постоје слике, аудио и видео записи јеретичких деловања данашњих епископа. А усталом зашто би се св.Јустин Поповић одвојио од свог тадашњег епископа Шабачко-ваљевског Јована Велимировића?

    Да ли је е.Јован Велимировић исповедао да је римокатоличка јерес уствари „сестринска Црква“? Да ли се е.Јован Велимировић заједнички молио са јеретицима? Да ли је е.Јован Велимировић „качио мачку о реп“ црквене каноне? Да ли је е.Јован Велимировић уводио новотарије у црквена богослужења?

    Да ли је било шта од овога горе наведеног радио било који епископ СПЦ у време св.Јустина Поповића?

    Није, али и поред те чињенице, данашњи екуменисти су својим лукавим подметањима и лажима успешно посејали семе сумње и раздора међу прововернима по питању владике Артемија.

    Владика Артемије никад није рекао да се одвојио од СПЦ, већ да је остао оно што је и био: Рашко-призренски епископ, али прогнани. Владика Артемије се одвојио од патријарха Иринеја према 15. правилу Двократног Сабора, а сулудо је помислити да је СПЦ исто што и пратријарх.

    Казне које су уследиле в.Артемију након тога су неканонске и донете прегласавањем од стране екуменистичке већине у Сабору СПЦ, али опет СПЦ није исто што и патријарх или Београдска Патријаршија како је говорио и св.Јустин Поповић.

    СПЦ је много више од Београдске Патријаршије.

    39
  20. Какав Мирко Ђорђевић, какав Живко Туцић, предлажем сорошлијама да за главног верског аналитичара прогласе деда Ђолета, он за читаво копље превазилази све њих. Деда Ђоле, без Ваших виспрених коментара не би знали шта је братска љубав, само наставите, надам се искрено да ће неко коначно приметити Ваше велике домете…

    34
    4
  21. @Деда Ђоле

    Не знам откуд Вам то да борци против латинске јереси шире мржњу према другима?

    Незаборављање историјских чињеница да су римокатолици због својих верских убеђења извршили огромна зверства над православнима током задњих хиљаду година није ширење мржње према њима, већ саосећање са жртвама и позив на опрезност за убудуће.

    Ја не мрзим никога и немам никакав проблем да се дружим или пословно сарађујем са римокатолицима, муслиманима, будистима итд. А то што не желим да се молим заједно с њима није знак моје мржње према њима.

    Ево шта је рекао св.Максим Исповедник о јеретицима:

    „Ја не желим да се јеретици муче, нити се радујем њиховом злу, – Боже сачувај! – него се већма радујем и заједнички веселим њиховом обраћењу. Јер шта може вернима бити милије него да виде да се растурена чеда Божја саберу у једно. Ја нисам толико помахнитао да саветујем да се немилост више цени него човекољубље. Напротив, саветујем да треба са пажњом и искуством чинити и творити добро свима људима, и свима бити све како је коме потребно. Притом, једино желим и саветујем да јеретицима као јеретицима не треба помагати на подршку њиховог безумног веровања, него ту треба бити оштар и непомирљив. Јер ја не називам љубављу него човеко–мржњом и отпадањем од Божанске љубави кад неко потпомаже јеретичку заблуду, на већу пропаст оних људи који се држе те заблуде…“.

    Истина да на свету постојe стотине различитих вера и религија, међутим ако неко схвати да осим свог тела има и бесмртну душу, тај ће пре или касније почети да размишља шта ће бити с његовом душом након смрти тела и кроз постављање правих питања и тражење тачних одговора схватиће да једино Православље даје могућност за спасење душе.

    Што се тиче папе Франциска и патријарха Кирила они су првенствено црквени политичари који не размишљају о спасењу душа своје пастве, већ о новцу, власти и моћи што им нуди глобализам.

    Једини прави проблеми хришћана су како спасити своју душу, а све остало је замагљивање суштине.

    29
    2
  22. Одслушах реаговање Срђана Васића (грехота је арчити реч ОТАЦ на њега), и то је оно што народ каже: „Не грди мајка сина што се коцка, него што се вади“. Ја тек немам времена за писанија али имам само једно питање за њега:
    Од кад се то светој чаши приступа са упаљеном свећом у рукама, па макар и да си тазе монах? Зна се како се приступа причешћу: смирено, са склопљеним рукама, чак се и не крсти и све се чини да се не дај боже не би оскрнавило свето причешће. А дотични Срђан, речником уличара нас убеђује да је неки искушеник који се тек замонашио, приступио са упаљеном свећом. Епитимије у СПЦ се очигледно морају устрожити. Много смо се распустили. И то нас убеђује из Беча.
    Што би се рекло: Магарац у Беч, магарац из Беча

    30
    5
  23. @Ранко, @Петар Јанкетић (и ини)

    немојте тратити време на @Деда Ђоле, бар не на овако значајној теми.
    Он има обичај да бане у дискусију и да је одведе у непознатом правцу.
    @Деда Ђоле је залутао у тему и није му први пут.
    Истоветне коментаре остављене на овом сајту пажљиви читаоци налазили су на другом месту са потисом, ако се добро сећам, неке баке.
    Сад већ почињем да сумњам да је залутао спонтано.

    30
    4
  24. ви сте овде на порталу опасна хрпа секташких ид…та. 🙂 изузетно опасна екипа, и надам се да ће вас неко забранити и хакеровати. ви сте другосрбијанска хрпица, испод љуте зилотске мантије – само без финте и финесе пед…ке. ”праве другосрбије”.
    свакога кога могнем ћу да одговорим од посећивања вашег квази порталића.
    Н.

    3
    31
  25. Благодарим Момчилу на лепом коментару и поимању вере, у одговору на клевету оца Слађана цитирао сам део Момчиловог поста, наводећи да се ради о коментару извесног Момчила са Сајта Стање Ствари…
    http://sabornik.rs/index.php/kolona-urednika/1899-koovdeklevece

    13
  26. Црква је Света Заједница Бога, анђела и људи, и као таква она је јединствена и непоновљива како у времену тако и ван њега. О Цркви није најбоље говорити као о некаквој организацији или институцији, што је данас уобичајено а суштински нетачно, јер је то ставља у световне оквире и у раван са другим световним организацијама и институцијама. Црква зато далеко надилази, надумно, поменуте световне појмове. Ако би се у неком врло специфичном контексту разматрала Црква кроз њено устројство и деловање у свету, то ваља чинити уз ограду и са јасним разумевањем имајући на уму духовну суштину и мисију Цркве (борба за спасење сваке душе).

    Како су чланови Цркве сви упокојени и живи у Христу (За Цркву, као и за самога Господа, „нема мртвих“, јер је Бог наш „Бог живих а не мртвих“. Зато су сви упокојени у Христу вечно живи чему се и ми надамо милошћу и благодаћу Божјом) и будући да је Он угаони камен и глава Цркве, Једини Истинити Бог, Исус Христос, Син Бога Живога, Једини Пут Истина и Живот, јасно је зашто исповедамо да је Православна Црква победничка. Христос је већ победио свет (грех, смрт и ђавола). Ми који смо део земаљске Цркве (воинствујуће) по свом упокојењу одлазимо у небеску (Торжествујућу) Цркву, ако Бог да, милошћу и благодаћу Божјом а не својом заслугом или добрим делима. Земаљска и Небеска Црква чине једну и јединствену Цркву.

    Екуменизам је свејерес и представља збир свих јереси кроз векове, и као такав је осуђен од многих сабора и светитеља. Свака јерес је једнака духовној смрти и сваки онај који се упокојио у јереси ће несагориво горети у вечности у огњеном језеру. Недавно упокојени Иринеј (Мирослав Гавриловић), за живота формално нерашчињени патријарх, за себе је јавно тврдио да је екумениста и пацифиста, поред многих других саблазни које је чинио:

    “Patrijarh podržava posetu pape

    Patrijarh srpski za sebe kaže da je ekumenista i pacifista. U skladu s tim, smatra da bi bilo dobro da dođe do posete pape Srbiji, ali i da taj poziv treba da dođe od Svetog arhijerejskog sabora.

    „I neka Bog da da ga (papu) Sabor pozove i da on dođe“, kazao je patrijarh uveren da je dosta bilo razdvajanja i svađanja dve crkve od čega su posledice, tvrdi, imali samo Srbi.

    „Verujem da onog pogroma u Hrvatskoj tokom poslednjeg rata i kasnije ne bi bilo da su odnosi naši bili bliži i da je bilo razgovora“, naveo je patrijarh koji se Bogu moli da dođe do jedinstva dve crkve. …

    https://www.blic.rs/vesti/drustvo/patrijarh-da-ustolicenje-prode-u-miru-i-redu/r9yjss3

    Древна римска патријаршија је била једна од пет старих патријаршија Православне Цркве. У једанаестом веку она се одвојила и отпала од Цркве, формално 1054. године, почела да исповеда многобројне јереси, и као таква постала јеретичка и демонска јазбина починивши море злодела широм света. Римски жрец, непокајани и угорђени архијеретик, антихрист, кога чланови његове секте а и шира јавност називају папа, води своју папску секту и све који у њој обитавају у вечну погибао. Управо је римска патријаршија отпавши од Православне Цркве постала мајка и отац свим каснијим протестантима, преступивши све границе Цркве и исповедајући јерес за јерес кроз векове. Привидна моћ и значај коју папска секта има у свету је моћ дата од ђавола јер њему служи и биће кључна у зацарењу Антихриста који се управо спрема за објаву свету.

    Сви они чланови Православне Цркве, било лаици или у клиру, који исповедају две или више цркава, називају сестринском црквом папску секту или њену духовну децу у виду хиљаду и једне верзије других протестантских секти, сви они који кажу да се Христос поделио на више “цркава”, да Православна Црква нема право да каже да је Једна, Света, Саборна и Апостолска Црква, да није само у њој Божја Благодат и да нема само кроз Њу и у Њој спасења, сви овакви су јеретици. Као такви они су пљунули на своје крштење и на Православну Цркву и својом слободном вољом су иступили ван граница Цркве смртно оболевши од јеретичких отрова којим су се задојили и опили. Свако ограђивање од оваквих је потпуно у складу са Светим Писмом, Светим Предањем, Светим Канонима, Светим оцима, са нашом савешћу, и представља темељ наше духовне будности и опреза.

    Рашчињење Владике Артемија је било неканонско и против уставно (СПЦ) и као такво неважеће. Он је био гоњен како по верској основи управо од горе описаних јеретика из СПЦ (не читаве СПЦ, наравно) пре свега од црне тројке у СПЦ (Иринеја Буловића, Амфилохија Радовића и Атанасија Јевтића) тако и по политичкој основи од издајничког режима, жуте секте, тада колонијалних управника Србије уз садејство НАТО накота и шиптарских србождера. Будући прогоњена са своје канонске територије Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска у прогонству наставила је да делује у читавом свету, потпуно у складу са Светим Канонима. Зато Владика Артемије, клир и верни народ Епархије рашко-призренске и косовско-метохијске у прогонству јесу били и остаће верни чланови СПЦ јер из ње никада нису ни иступили, никада нису ни исповедали јерес / јереси, те нису основали своју цркву што им зли језици стално подмећу. Насупрот прогнанима, стоје њихови прогонитељи, зли вуци, зли пастири, јеретици и разбојници, који руше и погане све свето и чине оно што се не сме. Од екумениста, новотараца свих врста, то јест јеретика свих врста, треба се клонити, на њихове службе не треба ићи, од њих никада не узимати њихов злослов, нити треба имати ишта са таквима.

    Корона је сатанска лаж. Не постоји корона вирус (нико у свету до данас није објавио један једини научни рад у коме је доказао да је изоловао чист нови коронавирус САРС-ЦОВ-2) сходно томе нема ни пандемије ни епидемије. Сви тестови су фалсификат а посебно ПЦР тест. Постоје само уобичајене сезонске инфекције горњег респираторног тракта које сви имамо у блажој или јачој форми сваке године. Сви они који верују у корону и њене заповести, дате кроз колонијалне управе држава и њихових гласноговорника укључујући сатанске кризне штабове, су корона верници то јест припадници корона секте. Чак и да је на све стране завладала смртна куга и да су улице пуне мртвих, сви храмови Православне Црве широм света треба да су отворени 24 часа, да се врше непрекидне молитве, свете тајне, организују литије свуда по свету, народ би требао да је масовно окренут у молитви Богу. Било какво мењање служби, затварање храмова, ограничавање верном народу да учествује на службама и у светим тајнама, све ово и слично је прихватање јереси короне, издаја Христа и иступање из Цркве према раније поменутом.

    Ми верни Христу, следимо њега и слушамо само оне у клиру који су послушни Њему и Његовој Цркви. Сви остали који желе да следе свету и буду послушни сатанској световној власти, у поклоњењу Мамону, добиће заслужену плату у Онај Дан.

    24
    5
  27. @ niksiistup

    Хвала Вам на коментару и на томе што ћете водити негативну кампању против нашег „квази порталића“. Изаћи ће све то на добро, не брините, а крените у тој кампањи од себе – верујте да нико неће заплакати због Вашим мудровања у коментарима.

    24
  28. @Ранко
    Хвала Вам Ранко. Није ми била намјера да било кога осуђујем, већ да изнесем своје виђење Вјере.

    Тешко је у овим временима остати досљедан. Не заборавимо да се Свети Петар три пута одрекао Христа. Маловјерје је свуд око нас. Заиста не знам како бих поступио, када бих се нашао у сличној ситуацији. Већ сам рекао, да због комформизма и сам понекад стављам маску.

    Оно што ме највише боли је релатизовање, боље рећи РАЗВОДЊАВАЊЕ, вјечних Истина.

    Ако ја не могу, нећу или због страха не смијем свједочити Истину, поштено је пустити напријед оне који могу, хоће и не боје се. А не саплитати их.

    Нисам кокош да носим јаја, али знам шта је мућак.

    22
  29. А ја се само бојим и Богу молим да ми опет љуто не пострадамо због оваквих страшних хула као што је ова из манастира Завала на Ваведење. Пре грађанских ратова и нових покоља и прогона Срба деведесетих је било више сведочења о заједничким „прославама Божића и Бајрама“ са инославнима, свештенства СПЦ са папистима и хоџама, о заједничким молитвама (чак и на нивоу патријаршије) у латинским храмовима, великим преступима и јересима, али ово што се данас ради, и то сасвим отворено и наочиглед свих, на саблазан свих, никад пре није виђено.

    Затварају се храмови, укидају се Васкрс и Божић, забрањују се славе, а у неким црквама СПЦ уводе обавезне брњице и отворено се хули на Господа Исуса Христа и Духа Светог јер се Свети Дарови третирају као „извор заразе“ уместо извора Живота и Спасења.

    Међу пастире се увукли крвожедни вуци, налицкани и штуцованих брадица који више личе на сеоске кицоше него на Христове Слуге, уводе погубне новотарије и змијологију у Светоотачку Веру у покушају да Цркву Христову уподобе папској јереси, омаловажавају и укидају постове, уместо „са страхом Божјим“ оних који су се постом, молитвом и исповешћу припремили, призивају на олако приступање Светом Причешћу као кад се деци деле бомбоне или картонске плочице на мисама, воде народ у пропаст… па онда, кад се оваква страшна опомена деси, смеју се и кажу: Ето, ја се мало упалио, али нисам изгорео! Ал’ се насмејасмо! Све је смешно, све је ништа, све је безначајно, пар капљица тамо – пар овамо, а ја се само бојим да ће народ наш и сви ми поново скупо платити сву ту лакоћу, све те „каноне мачку о реп“, сву ту спрдњу, шегу и шалу и сав тај смех. Не дао нам добри Бог!

    20
    4
  30. Штета за @ niksiistup.

    Кад је све већ тако лепо рекао куд не упути „изузетно опасну екипу“ на неку „порталчину“ пре него што се „самоодговори“. Још то, па да крену сузе.

    8
    1
  31. Не могу да започнем другачије него дa се сложим са једним коментатором да се овде на порталу окупила екипа озбиљних секташа и људи који, еуфемистички речено, немају баш најбољи додир са стварношћу.

    Потпуно ми је нерално да је било ко данас у стању да изјави ово:
    „Корона је сатанска лаж. Не постоји корона вирус (нико у свету до данас није објавио један једини научни рад у коме је доказао да је изоловао чист нови коронавирус САРС-ЦОВ-2) сходно томе нема ни пандемије ни епидемије. Сви тестови су фалсификат а посебно ПЦР тест“

    Колико луд треба да будеш да изјавиш тако нешто и то сада? И тако коментатор за коментатором… Озбиљна екипа, заиста. У праву је @niksiistup.
    Заиста да се човек запита да ли ово пишу идиоти Наташе Кандић и Соње Бисерко, па да после могу да се позову на заосталост ”патриотске Србије”.

    Имате на сајту Нова Српска Политичка Мисао текст Миланка Шеклера, микробиолога и имунолога. Дакле није шустер већ је неко зна шта прича. Он је на институту ишчитао геном корона вируса. А у тексту математички прецизно говори шта маске раде, у којој мери, како и када.
    Па јел ви мислите да је он луд?!

    Извињавам се због латинице:
    ”Maske zaustavljaju 95 odsto kapljica kojima se prenosi korona virus, ali samo pod uslovom da se pravilno koriste.”
    Дакле, маске штите да из ВАШИХ уста не изађу капљице које ће НЕКО ДРУГИ удахнути и разболети се. Маскама штитите друге. Дакле ако у вама има и мало хришћанства о којем толико филозофирате, заштитите ближњег. Другог. Немојте бити себични.

    Ако не верујете у корону, зашто не одете без маске да волонтирате у некој ковид болници? Кријете се иза тастатуре… Идите, докажите да је то лаж.

    Иначе, од овог тренутка овај портал бришем из букмарка и не посећујем више. Превише је овде секташења, злобе, тврдоглавости до нивао гордости и забијања главе у песак. Људи умиру, немојте одмагати кад већ не помажете.
    Знам да вам нећу недостајати и можете слободно да сеирите.
    Срећно.

    5
    6
  32. За @Николу :
    Е драги Никола, биће ми жао ако напустиш портал СС зато што ти се нечије мишљење не свиђа.
    Мени се твоје врло допало. Потпуно се слажем с тобом поводом пандемије и маске.
    На сајту смо у мањини али, зар је то разлог да напустиш дебату ?

    Погледај на пр моја два коментара, овде, мало горе.
    Сваки је зарадио по 40 минуса.
    Па зар је то разлог да напустим дебату. Напротив ! Имам своје мишљење, износим га и браним.
    Портал СС је један од ретких, један од најбољих, где је то могуће.
    Захваљујући редакцији портала – доследној својој мисији.

    3
    5
  33. @Никола

    “Не могу да започнем другачије него дa се сложим са једним коментатором да се овде на порталу окупила екипа озбиљних секташа и људи који, еуфемистички речено, немају баш најбољи додир са стварношћу.”

    Лицемерје није добар почетак ничега у животу, па ни оваквог коментара, довољно је бити искрен и рећи шта мислите без увредљиве налепнице о присутној екипи озбиљних секташа и људи који немају баш најбољи додир са стварношћу. Треба ли помислити да ви припадате некој другој екипи, секти неозбиљних, која је чврсто туткалисана са стварношћу? Појасните нам љубазно, са кратким објашњењем, зашто ви називате секташима особе на које се односе ваша запажања, еуфемистички или дисфемистички, како вам више одговара.

    “Потпуно ми је нерално да је било ко данас у стању да изјави ово:
    „Корона је сатанска лаж. Не постоји корона вирус (нико у свету до данас није објавио један једини научни рад у коме је доказао да је изоловао чист нови коронавирус САРС-ЦОВ-2) сходно томе нема ни пандемије ни епидемије. Сви тестови су фалсификат а посебно ПЦР тест“
    Колико луд треба да будеш да изјавиш тако нешто и то сада? И тако коментатор за коментатором… Озбиљна екипа, заиста. У праву је @niksiistup.
    Заиста да се човек запита да ли ово пишу идиоти Наташе Кандић и Соње Бисерко, па да после могу да се позову на заосталост ”патриотске Србије”.

    Истина понекад може да заболи али је отрежњујућа. Важно је да се човек ослободи заблуда и обмана у које је поверовао оставивши свој мозак и било какво критичко размишљање на испашу, зашта је наравно сам крив. Када се помиње лудило, питамо се колико острашћено луд треба неко да буде да брани своју заблуду (= корона веру = секту), не покушавајући притом ни да упита за разјашњење било које од врло кратко, јасно и прецизно, исказаних тврдњи о којима је реч. Просто да се човек упита да ли ово пише неки идиот из секте владајућих партија и кризног штаба или је у питању неки нови гуру, самопросветљени идиот.

    “Имате на сајту Нова Српска Политичка Мисао текст Миланка Шеклера, микробиолога и имунолога. Дакле није шустер већ је неко зна шта прича. Он је на институту ишчитао геном корона вируса. А у тексту математички прецизно говори шта маске раде, у којој мери, како и када.
    Па јел ви мислите да је он луд?!”

    Када се наводи неки текст или аутор као аргумент у дискусији упутно би било дати директну везу на мрежи да они који желе да провере вашу тврдњу то могу без тражења по мрежи. Ако пажљиво прочитате део моје поруке коју сте цитирали видећете да сам ја рекао: “… Не постоји корона вирус (нико у свету до данас није објавио један једини научни рад у коме је доказао да је изоловао чист нови коронавирус САРС-ЦОВ-2) сходно томе нема ни пандемије ни епидемије. …” Подметање било чега није никакав доказ, аргументација ни одговор: “… Он је на институту ишчитао геном корона вируса. …”. Такође, када кажете да је нешто, негде, математички прецизно, ми нећемо да паднемо ничице пред вашом аргументацијом заснованом на вашем опису усхићеног заноса који сте осећали по читању неког текста па сте потом, да се направите посебно паметни и научни, то означили као математички прецизно. Чиста наука.

    “Извињавам се због латинице:
    ”Maske zaustavljaju 95 odsto kapljica kojima se prenosi korona virus, ali samo pod uslovom da se pravilno koriste.”
    Дакле, маске штите да из ВАШИХ уста не изађу капљице које ће НЕКО ДРУГИ удахнути и разболети се. Маскама штитите друге. Дакле ако у вама има и мало хришћанства о којем толико филозофирате, заштитите ближњег. Другог. Немојте бити себични.”

    У вези маски неколико чињеница, укратко, за ову прилику:

    1.Постоји много научних радова који доказују да маске не штите од вируса;
    2. Постоји много научних радова који доказују да су маске штетне по здравље;
    3. Такозвани научни радови који су се појавили ове године (само током 2020. године) а који нам говоре о томе како нас маске штите и да су безбедне по здравље су наручени од истих сатаниста из фармако мафије који су и режисери, финансијери и профитери, корона лажи и представљају фалсификате, пропагандне памфлете, лишене сваке научности (што су потврдили многи врхунски научници у свету, рекавши да су маске потпуно бескорисне као заштита, а штетне за здравље и да их треба одмах укинуту, као здравствену меру баш као и социјално дистанцирање);
    4. Произвођачи маски на кутијама морају да званично потврде јавности, да би избегли потенцијалне масивне тужбе за милијарде долара одштете, да маске не штите од ЦОВИД-19 Корона вуруса нити од било које друге инфекције или болести;
    5. Основна сврха за терор маски који се спроводи над становништвом света (постоји више разлога) јесте: социјални инжењеринг, дресура људи на послушност, поробљавање људи под изговором заштите живота, укидање свих људских права и приватности, припрема за сатанску вакцину са наночипом а потом и серију других вакцина које следе, поред још неких разлога, на крају, да учини потпуно покорним читав свет сада већ увелико објављеном (у духу и на делу сатанском) новом зверском беспоретку (Нови светски поредак) и Антихристу.

    “Ако не верујете у корону, зашто не одете без маске да волонтирате у некој ковид болници? Кријете се иза тастатуре… Идите, докажите да је то лаж.”

    Имате стотине видео материјала широм света где људи улазе са камером у болнице које зврје потпуно празне, особље је код куће и не ради а “Корона” болесника нема. У међувремену, милиони људи широм света умиру у осами и страху код куће иако имају тешка системска обољења и стања, и нису у могућности да добију ни основну а ни критички неопходну здравствену негу. Ово се посебно односи на старије особе и системске болеснике чији се највећи организовани помор у свету управо одвија пред очима читаве јавности.

    “Иначе, од овог тренутка овај портал бришем из букмарка и не посећујем више. Превише је овде секташења, злобе, тврдоглавости до нивао гордости и забијања главе у песак. Људи умиру, немојте одмагати кад већ не помажете.
    Знам да вам нећу недостајати и можете слободно да сеирите.
    Срећно.”

    Ова вест нас је јако погодила, а и потресла. Мислите да кажете да сте само свратили, два дана после свих коментара, када је овај текст већ “потонуо” да ваша буде задња, да проспете ваше уљудне и увиђавне научне бисере пред ову опасну екипу лудака и идиота која вас је много зачудила. Што се умирања тиче, не знам да ли вам је познато, надам се да ово сазнање неће много да вас узнемири, свакога дана на свету умре и роди се много људи, било и биће до краја времена. Ово се назива живот.

    6
    4

Оставите коментар