Владимир Лепосавић: Измјене Закона о слободи вјероисповијести готове, чекају се вјерске заједнице

Министар правде, људских и мањинских права Владимир Лепосавић потврдио да је завршен текст измјена Закона о слободи вјероисповијести

Владимир Лепосавић (Фото: Митрополија црногорско-приморска)

Министар правде се протеклих дана састао са представницима Митрополије црногорско-приморске, Исламске заједнице и Римокатоличке цркве у Црној Гори, а о тексту измјена обавијестио је и представнике Европске уније

Текст измјена Закона о слободи вјероисповијести је спреман и избрисани су и измијењени спорни чланови тог акта. Предлог измјена и допуна закона ће по хитном поступку бити утврђен на Влади почетком наредне седмице, а потом ће бити прослијеђен Скупштини на усвајање. Тиме је испуњено предизборно обећање нове власти.

Министар правде, људских и мањинских права Владимир Лепосавић потврдио је у изјави за Дан да је завршен текст измјена.

„Предлог је спреман и биће усвојен уз поштовање законодавне процедуре. Иако се ради о хитном поступку измјена закона, када организовање јавне расправе није обавезно, ми смо приступили спровођењу интензивних консултација са вјерским заједницама. Па је на тај начин омогућено да дају сугестије и коментаре“ рекао је Лепосавић за Дан.

Он је о тексту измјена обавијестио и представнике Европске уније у Црној Гори.

Лепосавић је разговарао са представницима Митрополије црногорско-приморске, Исламске заједнице и представницима Католичке цркве у Црној Гори и том приликом их упознао са намјером о измјени Закона о слободи вјероисповијести.

Цетињски манастир (Фото: Митрополија црногорско-приморска)

Премијер Здравко Кривокапић навео је у експозеу да ће сви дискриминаторни закони који су креирани са циљем остваривања партијских интереса, а на штету грађана и вјерских заједница, бити преиспитани, измијењени и допуњени, док ће њихове штетне одредбе које дијеле и свађају грађане бити уклоњене.

„Посебан приоритет Влада ће посветити измјенама и допунама Закона о слободи вјероисповијести, како би исправила неправду и штету коју постојећи закон доноси грађанима и вјерским заједницама“, рекао је Кривокапић.

Термин гласања је неизвјестан јер је ПзП блокирао избор одбора, а закон прво мора да прође Законодавни и Одбор за људска и мањинска права.

Закон о слободи вјероисповијести или увјерења и правном статусу вјерских заједница у Црној Гори усвојен је у Скупштини Црне Горе 27. децембра прошле године, а ступио је на снагу 8. јануара. Закон је усвојен уз протесте и тензије.

Мада су из тадашње владе и скупштинске већине тврдили да закон гарантује пуну слободу вјероисповијести свим вјерницима и равноправан положај свих вјерских заједница у Црној Гори, као и пуну слободу увјерења свим грађанима који нијесу вјерници, из Српске православне цркве и великог дијела политичке јавности истицали су да се ради о класичној дискриминацији и отимању црквене имовине, на начин незабиљежен у Европи у 21. вијеку.

Након усвајања закона почеле су литије, које су одржаване двапут седмично, а које су окупиле на стотине хиљада грађана. Литије су привремено обустављене имајући у виду појаву вируса корона и епидемиолошке мјере које су уведене.

Литија у Подгорици, 8. 3. 2020. (Фото: Владимир Павићевић)

Конкретније, закон је утврђивао имовинска права државе над вјерским објектима који представљају културну баштину Црне Горе. Прописано је да ће сви вјерски објекти који представљају културну баштину, а били су имовина државе Црне Горе прије 1918. године и који касније нису, како је наведено, на одговарајући правни начин прешли у својину неке вјерске заједнице, бити препознати као државна имовина. У питању су чланови 62 – 64 тог закона, који су из Српске православне цркве оштро критиковани.

Црква је, с друге стране, тврдила да није консултована на отворен, инклузиван и институционалан начин, како су то, према њиховом суду, препоручивали Венецијанска комисија и друге релевантне међународне адресе.

Према мишљењу Митрополије црногорско-приморске, три члана (чланови 62, 63 и 64) представљају засебну тематску цјелину и обједињена су истовјетним антизаконским настројењем (кршењем важећих црногорских прописа и судске праксе) и непримјереним убацивањем својинско-правних тема у закон који се тиче вјерских слобода и људских права. Митрополија је предлагала брисање сва три ова члана, и замјену бољом, правнички јаснијом и праведнијом формулацијом. Ако би се ишло у примјену, како су рекли, то би Цркву дискриминисало у односу на друге цркве и вјерске заједнице.

Појаснити одредбе о регистрацији

Митрополија је указивала да ни овај закон, овакав какав је сада, не предвиђа обавезу ничијег регистровања, нити је појам обавезне регистрације био познат Цркви у ранијим рјешењима црногорског законодавства. То, без обзира на погрешне тврдње из раније владе, није ни била обавеза по претходном закону у којем уопште није ни постојао појам регистрације.

Из ЕУ су истицали да је регулисање вјерских права унутрашње питање сваке земље и у том смислу Европска унија нема неку посебну надлежност.

Термин гласања у парламенту је неизвјестан јер је ПзП блокирао избор одбора, а закон прво мора да прође Законодавни и Одбор за људска и мањинска права.

Опрема: Стање ствари

(Дан/Митрополија црногорско-приморска, 10. 12. 2020)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , , , ,

Оставите коментар