Никола Варагић: Ко нас води? Где су „сабрани у име моје“?

Ако су и једни и други искрено поштовали патријарха Иринеја, и ако се и једни и други искрено боре за Косово и Метохију, зашто се тако сурово међусобно обрачунавају

Никола Варагић (Фото: Соња Ракочевић)

Нисам знао да су патријарха Иринеја толико поштовали, не само највиши функционери државе и владајуће странке, него и скоро сви политичари и интелектуалци из патриотских странака и покрета које су у опозицији и критикују власт због њене политике према КиМ.

Ако су и једни и други искрено поштовали патријарха Иринеја, и ако се и једни и други искрено боре за Косово и Метохију, зашто се тако сурово међусобно обрачунавају?

Да ли је патријарх Иринеј могао да их окупи и помири, или, бар да се договоре да се не нападају на тај начин? Зашто нису неговали саборни дух, уместо што су стварали поделе у друштву, које је још увек на ивици грађанског и братоубилачког рата? Где је национална стратегија за КиМ? Како нису могли да се саберу бар због тога?

Човек целива ковчег патријарха Иринеја, 22. 11. 2020. (Фото: Дарко Војиновић/АП фото)

Ако у странкама које су на власти има толико искрених верника, одакле толико криминала и корупције у држави? Зашто су такви режимски медији? Зашто опозиционе патриотске странке, покрети и организације, не могу да створе јединствени патриотски блок, који ће да смени лошу власт? Зашто нема културе дијалога? Одакле толико мржње и зависти?

Дух Свети је извор саборности, све води Дух Свети. Глава Цркве је Христос. „Где су двоје или троје сабрани у име моје, ту сам ја међу њима“ (Мт. 18; 20). Са друге стране, „свако царство које се раздели само у себи опустеће; и сваки град или дом који се раздели сам у себи, неће се одржати“ (Мт. 12; 25). Ко је међу нама: Онај који (нас) сабира, или, онај који (нас) дели? Шта је Христос поручио лажним (злим) слугама?

Да ли су сви политичари, који сад толико жале за патријархом, и поносно истичу колико су били блиски са покојним патријархом, лицемери, или су само неки од њих лицемери? Да ли су то само председник СНС-а и његови следбеници? Ако су они највећи проблем, зашто нема саборног духа у православно-патриотском делу опозиције? Ко је створио расколе у СПЦ?

Александар Вучић (Фото: ђакон Драган С. Танасијевић)

Да ли је патријарх Иринеј могао више да учини на стварању бољих међуљудских односа и заједничке (националне, државне) стратегије, ако су га, заиста, сви толико поштовали? Да ли је случајно то што је дан након патријарха Иринеја, преминуо владика Артемије? Да ли су патријарх Иринеј и владика Артемије могли да опросте један другом и оставе помирен народ иза себе, а не овако дубоко подељену црквену заједницу и раскол у СПЦ? „Ако се ко узда да је Христов, нека мисли опет у себи да како је он Христов тако смо и ми Христови“ (2. Кор. 10; 7). Да ли ће сукоби да се наставе чим прођу дани жалости?

Да ли ће након смрти митрополита Амфилохија, патријарха Иринеја и владике Артемија, стање у СПЦ постати боље или горе? Да ли ће политичари и даље да се мешају у изборе за новог патријарха и новог митрополита? Да ли они који остају да воде СПЦ могу да одоле таквим притисцима и однегују саборни дух? И изваде „злога између себе“ (1. Кор. 5; 9-13), увек кад се такав појави, а да никад не створе раскол?

Митрополит Амфилохије и епископ Артемије о екуменизму (видео, 1996)

Дакле, ко нас води? Где су „сабрани у име моје“?



Categories: Српско православно стање

Tags: , , , ,

14 replies

  1. Данас у уторак 24 нов, на сајту СТАЊЕ СТВАРИ, појавио се чланак са два оригинална писма Патријарха Иринеја Папи Франциску. Тим поводом послао сам следећу поруку :

    Велику захвалност дугујемо редакцији СТАЊА СТВАРИ што нам је омогућила да сазнамо битну улогу Драга Пилсела и откријемо оригинална писма Патријарха Иринеја Папи Франциску.

    Што није случај са ПОЛИТИКОМ, која је данас објавила нечије (непотписано) мишљење о писмима, вероватно сматрајући да грађани Србије нису довољно зрели да сами анализирају оригинална писма.

    13
    6
  2. @ Деда Ђоле

    У међувремену је г. Драго Пилсел УЛТИМАТИВНО захтевао да се његов чланак уклони са сајта Стање ствари, што смо и урадили.

    17
  3. О каквом то „владики Артемију“ је реч? О, због раскола рашчињеном Марку Радосављевићу? Упорно му приписујете то што он није. Зар је то била одлука патријарха Иринеја или једнодушна одлука светог синода, вођеног канонима? Опет се покушава профанизовати Црква и подводити њене одлуке под плашт политиканства. Као да патријарх има чаробни штапић или моћ да уједињава људе против њихове воље? Потписнику ових горенаписаних редова искрено препоручујем да преиспита своје до сада учињене трудове на њиви Господњој, да се повуче у тишину своје душе и поразмисли о својим речима које под плаштом „трагања за истином“ подваљују кукавичија јаја још дубљег неверовања у цркву како земаљску тако и небеску. Те идеале који се од људи траже, има само код Бога у Царству Небеском. Зато, нека свако од нас засуче рукаве и помогне ближњем и нека поради на свакодневном читању Јеванђеља и посланица. Па када се утврдимо у вери, утврдићемо се и у свему добром.

    12
    38
  4. Историји остаје да одговори зашто је највећи издајник добио највећи црквени орден.
    Мени је много интересантнији и важнији однос владика према банди коју називамо политичарима, него однос политичара према владикама.

    47
    3
  5. Ви брате појмове. Нити патријарх нити владике нису ту да дижу револуције него да сведоче речи Божије. По вама су сви патријарси и владике који су живели за време комунизма, издајници и колаборанти. Ни они нису дизали устанке и буне. А што се расколника тиче, ни једна помесна црква није признала тзв.“катакомбну цркву“. Свети Нектарије је био најстрашније прогањан од самих црквених власти па није правио своју „катакомбу“. И многи други оци као што је свети Максим Исповедник, којег је сам сабор напљувао, прогнао и чак су му руку одсекли и језик ишчупали због сведочења вере. А ту ширите теорију „завере“ како је Марко умро одмах после патријарха и постављате питање да ли је то случајно? Распаљивање маште ионако од свих ових потреса смућеном народу? То вам не служи на част а ми на спасење. Размислите о томе. Ни ја као ни многи други нисам био за то да се оном на власти и његовој свити дају признања и ордења али то је одлука коју сам, хтео или не примио к знању. Али то није разлог да патријарха жигошем као издајника.

    12
    38
  6. Једном сам негде прочитао неко истраживање према којем око 2% Срба редовно иде на Св.Литургије, односно живи црквеним животом, тако да се из тог податка могу извући многи одговори на постављена питања од стране Николе Варагића у овом тексту.

    Покушаћу да одговорим на ово питање:

    Да ли су патријарх Иринеј и владика Артемије могли да опросте један другом и оставе помирен народ иза себе, а не овако дубоко подељену црквену заједницу и раскол у СПЦ?

    Постоје многи греси, а међу најтежим гресима је јерес. Патријарх је јавно изјавио за себе да је екумениста, а притом је јавно и учествовао у јеврејским и римокатоличким службама што Св.канони најстрожије осуђују (осуда је рашчињење и анатема). И шта је ту в.Артемије могао да му опрости? А шта је то могао п.Иринеј да опрости в.Артемију? Да му опрости што се упорно држи Св.канона и православних догмата и што неће да буде послушан Западним силама око Космета?

    Одговор на питање да ли ће стање у СПЦ постати боље или горе је дато у овом тексту св.Анатолија Оптинског (при чему се то односи на све помесне православне цркве):
    https://www.saborna-crkva.com/index.php?option=com_content&task=view&id=233&Itemid=218

    @Slavko

    Није лако одупрети се пропаганди која је синхронизовано из Београдске патријаршије и свих великих медија сатанизовала владику Артемија месецима и годинама. Христос нам је рекао: „Чувајте се да вас ко не превари“, а из црквене историје знамо за многа „рашчињења“ правоверних епископа од стране јеретика и сличних злобника па зашто мислите да се то више не дешава?

    Чини ми се да нисте детаљно упознати с црквеним дешавањима чим можете рећи ово: „једнодушна одлука светог синода, вођеног канонима“, јер Синод нема власт да уклони епископа, већ Сабор, а одлука није била „једнодушна“ већ је већина прегласала мањину. И притом су грубо погажени Св.канони и Устав СПЦ. Претпостављам да Ви не верујете у ово што сам написао, али то је све лако проверити ако сте правдољубиви и објективни. Мада с друге стране можда имате бојазан да би такво сазнање урушило Ваш идеализовани поглед на поједине архијереје СПЦ у које имате безусловно поверење.

    Можда би требали поступити по оној Аристотеловој мудрости: драг ми је Платон, али ми је истина још дража, па да не бисте више грешили душу своју о праведнику Божијем.

    44
    5
  7. СЛАВКО га начисто утупи .Рашчињени,расколник и остале небулозе.Шта се десило са АМЕРИИЧКИМ РАСКОЛОМ после педесет година када је блаженопочивши и свети патријах ПАВЛЕ уз помоћ многих из ЦРКВЕ од који је један и светац ,отац НИКАНОР СВЕТОГОРАЦ уз садеејство ДУХА СВЕТОГА ,дошло до помирења и признавања свега што се свршавало педесет година у „РАСКОЛНИЧКОЈ ЦРКВИ“Не може се пренабећи истина да је велики део народа СРБСКОГА остао уз сада блаженопочившега епископа АРТЕМИЈА и његово бројно монаштво ,као ни у једној епархији , и да уживају велику подршку људи из цркве и дела остатка народа који не учествује у летургијском животу РАШКО ПРИЗРЕНСКЕ ЕПАРХИЈЕ У ЕГЗИЛУ.Ето нашао се г.СЛАВКО да их све осуди као РАСКОЛНИКЕ.НА СРАМОТУ.

    27
    2
  8. Владика Артемије се замонашио и упокојио на Аранђеловдан. Како се символично круг затворио!

    Присјетимо се ријечи Светог Јустина Ћелијског:
    „Високе горе громови бију многи!“
    Још као дјечак сам купио, под Острогом, аудио касету с бесједама Авве Јустина. Касете одавно нема, а Његове ријечи ћу памтити док сам жив.

    Људи се на земљи уздају у своју силу. У своје титуле и своју моћ. На крају то све Бог пореда. Сваког постави на своје мјесто.

    Празнина најгласније јечи. А из пуноће се точи мир.
    Достојан!
    Вјечнаја памјат!

    20
    1
  9. … да додам још понеко питање оном које је поставио @Владимир Челекетић:

    када се тачно патријарх Иринеј упокојио?
    ко је властан то да објави а ко је објавио?
    зашто је, по чијој жељи или одлуци, погребен у крипти Храма Светог Саве?
    ко је саставио/одобрио листу говорника?

    14
    2
  10. @Slavko

    Ви очигледно некоме безусловно верујете у вези црквених питања па непромишљено изјављујете следеће:

    Свети Нектарије је био најстрашније прогањан од самих црквених власти па није правио своју „катакомбу“.

    А како је то „најстрашније“ прогањан Св.Нектарије?

    Нпр. в.Артемије је прогнан из своје епархије, па му је потом забрањено духовништво – исповедање монаштва, па је добио забрану свих свештенодејстава, па му је забрањено јавно да говори, а упоредо са свим тим неканонским казнама био је непрестано клеветан и сатанизован од браће архијереја и свих великих медија у Србији и региону и он је све то трпео, никада ни једну ружну реч није рекао против својих прогонитеља.

    Св.Нектарију није било забрањено духовништво и свештенослужење.

    Св.Нектарије је након годину и по управљања својом митрополијом протеран од стране православног патријарха, а в.Артемије је након скоро две деценије управљања својом епархијом протеран од стране екумениста у врху СПЦ.

    Након прогонства Св.Нектарија нико није шиканирао његова духовна чада, док су духовна чада в.Артемија била изложена духовном насиљу од стране екумениста.

    И шта је требао да уради в.Артемије? Да мирно гледа како му вукови (јеретици) распућују стадо (духовна чада)? Да ли знате причу о Добром пастиру? Добри пастир душу своју полаже за овце.

    Лукави екуменисти често наводе пример Св.Нектарија да би осудили в.Артемија, али као што се види, њихови животни путеви, казне и мотиви прогонитеља су потпуно различити.

    Што се тиче св.Максима Исповедника, он је био монах, али не и епископ, међутим и као такав показао је огромну веру, јер није хтео нипошто да се присаједини јеретицима који су имали сву власт и моћ овог света (попут данашњих екумениста) и тада су многи сматрали да је он у расколу.

    Зато Slavko не греши душу своју, јер није све баш тако како моћници овог света говоре.

    27
    2
  11. @Slavko

    А ви као да сте ван Цркве, или у некој секташкој „цркви“, па вам само остаје да ствари „примате к знању“ и беспоговорно прихватате све што долази „одозго“, од патријарха и Синода.

    Не знам откуд ови неправославни погледи на Цркву у Срба, где је верни народ, лаос – народ Божји (који је ништа мање значајан део Цркве од свештенства), сведен на посматрача и има само да аминује шта му се каже с врха. Па нисмо ми паписти да имамо „непогрешивог“ на челу! Нисмо ни секта да не смемо да користимо разум који нам је Бог дао да о свему промишљамо и да у свему – осим у вршењу Светих тајни и одговорности пред Богом – будемо једнаки са својим свештенством.

    Што рече наш локални парох о. Сава: „Мантија још никог није спасла!“ – ни мантија, ни чинови – јер и у мантији је само грешан човек, као што смо сви. А ви као да не смете да мислите својом главом, као да је Синод скуп гуруа који се безрезервно слушају и чија реч се узима здраво за готово, па шта они кажу – то је, и тачка. Да се не петља ту верни народ, да не брљамо по томе ми „незнавени“, како народ Божји често чашћава Атанасије, као да смо безумни.

    Православци, а поготово не Светосавци нису ни протестанти да се свако ко користи свој ум, ко „испитује и разлучује духове“, ко „добром назове добродошлицу а зло одбије“ (по упутству Св. Макарија Египатског), одмах окреће да оснива своју „цркву“, да окупља своје следбенике и шири своје „учење“ јер мисли да зна боље.

    Али на нама је, на вама, на Петру, Бојану, Бранку, Зорану и сваком оцрковљеном мирјанину да разлучује и разликује доброг од лоших пастира, достојног звања и почасти од недостојних и да, бринући о души својој и својих ближњих, не дозволи да га вукови у јагњећој кожи одведу у смрт вечну. Јер ми православни се водимо Светим Писмом, Светом Традицијом и Светим Предањем – светоотачком мишљу, а не само својом грешном памећу и памећу свог (грешног) свештенства. Па онда гледајте ко и шта ту иступа и излази из оквира и упутстава наших светих отаца: ко и у чему одступа од светоотачког предања? Можда нико. А можда више оних које беспоговорно слушате.

    П.С. Никаквог „признавања“ није било нити је требало да буде, јер није било ни „отцепљења“: Епархија рашко-призренска у Егзилу је била и остала саставни део Српске православне цркве.

    20
    3
  12. “Никола Варагић: Ко нас води? Где су „сабрани у име моје“?“

    Животиње се воде, а народ /словесно стадо/ се ПРЕДводи.
    Вођа /=ђаво/ – води, а пастири предводе.

    Не може се помирити/мирити СВЕТЛОСТ и ТАМА, и ко то
    покуша, пре или после, олупа му се о главу.

    9
    1
  13. @Петар Јанкетић
    Једном сам негде прочитао да је отац Николај Црноречки написао: „Сви смо криви“. Мислим да је то био хорепископ Николај.
    Свакако, како је писао Достојевски: „Сви смо криви за све”.

    3
    1
  14. @Varagić Nikola

    Вулгаризација израза најдубљег сагледавања личне грешности и одговорности пред Богом којим је непревазиђени Достојевски сажео саму суштину исповедања наше вере. Уместо увиђања сопствене недостатности и грешности пред Господом, ви ову велику православну мисао злоупотребљавате да изједначите „кривицу“ владике Артемија са кривицом његових гонитеља.

    Тачно је, сви смо грешни и отуд јесмо криви за све, али то не оправда злочин, нити може да аболира злочинца од истине и правде. Јер Каин је ипак нешто „кривљи“ од Авеља – по Божјим и по људским законима.

Оставите коментар