Политика: Три истине о Дејтону

Срби би да се БиХ врати на оригинални текст мировног уговора, Бошњаци би уставну реформу, а Хрвати већа права

И ова годишњица подсећа да мир није донео и помирење (Фото: EPA/Janek Skarzynski)

Бањалука – Пре двадесет и пет година, 21. новембра 1995, три зараћене стране одложиле су оружје. Политички представници потписали су Дејтонски мировни споразум, који је донео мир и ново уређење земље. Међународним уговором потврђена су два високодецентрализована ентитета – Република Српска и Федерација БиХ. Али, и четврт века касније, три народа у БиХ и даље различито тумаче овај међународни уговор и опречно гледају на његово спровођење. И ова, као и свака претходна годишњица Дејтона, сем подсећања на дан кад је потписан мир, послужи као прилика да се јавност у БиХ, али и региону, подсети да уз мир није дошло и помирење, те да постоје бар три истине, али и три визије будућности земље.

Представници српског народа сматрају неправедним то што је ентитет у којем су већина остао без многих ингеренција, за шта криве бошњачке представнике и међународну заједницу. Хрвати се годинама жале на мајоризацију, тврдећи да су обесправљени од стране бошњачких политика и да су им потребне јаче институционалне гаранције. Бошњаци, пак, заговарају што снажнију земљу и централизацију, тврдећи да само на тај начин земља може да одговори изазовима, те да је кроз уставну реформу потребно ојачавати и права грађана, а не само конститутивних народа, што други сматрају ударом на национални идентитет зарад јачања босанског.

Сафет Софтић, потпредседник Изетбеговићевог СДА, рекао је да се, сем мира, није много добило Дејтонским споразумом, зато што је он у многим сегментима угрозио постојање државе БиХ и њених основних функција, „па је потребна једна ревизија Дејтона”, уз међународно, а поготово учешће САД.

Дан кад је потписан споразум у РС се обележава као државни празник. И док бошњачки политичари с мање или више отворености говоре да су РС и њене ингеренције главна препрека за „нормално функционисање”, званичницима у Бањалуци главна кочница за развој тог ентитета лежи у саботажама које долазе из Сарајева.

„Били бисмо успешнији да није било оваквог прекрајања нашег унутрашњег поретка”, изјавила је Жељка Цвијановић, председница РС.

Аналитичари неретко коментаришу да су међусобна трвења тек добар изговор за нерад и да сталне оптужбе и етничка превирања згодно дођу за политичке циљеве, али да цех плаћају грађани који масовно напуштају земљу.

„Нити је Федерацији прави проблем Српска, нити обратно”, констатује за „Ал Џазиру” политиколог из Бањалуке Велизар Антић.

Члан Председништва БиХ из РС Милорад Додик каже да је Дејтонски споразум знатно урушен интервенцијом високих представника. „Нико овде није задовољан, а неодрживо је да имате високог представника и стране судије у Уставном суду БиХ 25 година од потписивања споразума”, рекао је и нагласио да БиХ мора бити високодецентрализована.

Мет Филд, британски амбасадор у БиХ, сматра да Дејтон није уклесан у камену и да се мора мењати, а на захтеве за враћање на оригинални споразум каже како „не постоји времеплов”.

Сматра да се механизам заштите виталног интереса злоупотребљава у политичке сврхе, те наводи да би измене Устава на путу БиХ ка ЕУ и НАТО-у морале да буду обезбеђене консензусом и компромисом. У међувремену се федерални медији позивају на изворе из САД наводећи да би Џозеф Бајден могао да иницира уставне промене у БиХ, али да у очекивањима не треба бити нереалан. Маринко Чавара, председник Федерације БиХ и високи функционер ХДЗ-а БиХ, каже: „Мислим да је крајње време да сви који сматрају да би неко друго решење њима и њиховом народу више одговарало напокон схвате да је најважније договарати напредак у БиХ, а да нас негирање свих потписа, споразума и договора који су зауставили рат не води нигде”.

Младен Кременовић

Опрема: Стање ствари

(Политика, 22. 11. 2020)



Categories: Преносимо

Tags: , ,

Оставите коментар