Александар Б. Ђикић: Црна Гора – државништво против политиканства

Из појединих „победничких“ црногорских кругова долазе тонови који могу да забрину. У памет се браћо Црногорци. Прокоцка ли се ова шанса, наредне неће бити

Александар Б. Ђикић (Фото: Соња Ракочевић)

Прођоше два и по месеца од историјске победе демократије у Црној Гори. И то не било какве демократије, не оне подобне чији ниво оцењује бирократија ЕУ, него стварне народне победе. Додуше не би Црна Гора вековима била то што јесте, прва и јединствена, да и та победа није јединственија и величанственија од сличних. Ова победа је извојевана са иконама у рукама и светињама на уснама.

Ова победа је извојевана под благословом почившег митрополита црногорско-приморског, Амфилохија. Овом победом, он је не само донео слободу Црној Гори, него и распршио глобалистичке флоскуле о Цркви као назадној институцији, и некаквом реликту прошлости. Он је даровао победу држави Црној Гори, али и Цркви. У ту победу уткао је и сопствени живот, испуњавајући библијску истину да нема веће љубави од оне „да ко живот свој положи за пријатеље своје“.

Последњих неколико недеља а нарочито након одласка митрополита на место њему намењено, из појединих црногорских кругова – и то „победничких“ – долазе извесни тонови који могу да забрину. Наиме, из различитих разлога напада се мандатар за састав нове црногорске владе, Здравко Кривокапић. Различити су поводи за нападе, али доминира неповерење према мандатару, у кога је горе поменути човек одлуке, митрополит Амфилохије, имао поверења и благословио његово ангажовање, што се и показало одлучујућим.

Митрополит Амфилохије (Фото: Митрополија црногорско-приморска)

За дивно чудо, у нападима на Кривокапића не учествује поражени ДПС, нити њен лидер и председник (још увек) Црне Горе, Мило Ђукановић, него баш људи са ове стране барикаде, такорећи његови саборци. Како је то могуће? Да ли је Мило напрасно постао фини толерантни господин?

На ово питање можемо одговорити само ако разумемо да тоталитаризам у Црној Гори није почео са Милом Ђукановићем, него једно 40 година раније. Генерација Црногораца, рођена 1945, полако напушта овај свет, а да није имала прилике да живи у слободној Црној Гори. Она је само преко литературе имала прилике да живи у  петровићевској, српској Црној Гори. У реалном животу није.

Аустро-марксистичко устројство Црне Горе успостављено преко „пасјих гробаља“, а озваничено Брозовом победом, тек сада је, након осам деценија, на почетку пута да буде срушено. На почетку пута! А где ћеш боље скренути некога на странпутицу ако не на почетку пута?!

И то баштиници „црвеног хрватства“, следбеници Секуле Дрљевић и Сава Марковића, Сава Ковачевића, Јова Капичића и Темпа, одлично знају. Зато се не оглашавају јавно, али смутња им не иде тако лоше. Тај су занат испекли за осам деценија.

Оно на шта они играју је напросто генијално. Они играју на карту огромног очекивања народа у Црној Гори, а посебно обесправљеног српског народа. Огромно очекивање, ма колико било оправдано, лако је изневерити.

Професор Кривокапић се прихватио задатка, а није му било нужда. Прихватио се по благослову. Ко је верник зна да се благослов не сме изневерити. Изневерени и изнуђени благослов значе проклетство. Да би неко изневерио благослов, мора да буде невиђено безобразан и ђавоиман. А Здравко Кривокапић не личи на таквога.

Здравко Кривокапић код полицијске блокаде на путу из Куча у Подгорицу, 23. 8. 2020. (Фото: Лука Зековић/Вијести)

Па откуд онда напади на мандатара и то из редова оних које је он (по благослову митрополита) довео на власт, коју би иначе гледали из посланичких клупа опозиције док их смрт не растави? Одговор лежи у Де Головој диференцијацији државника од политичара: „ДРЖАВНИК РАЗМИШЉА О НАРЕДНИМ ГЕНЕРАЦИЈАМА, А ПОЛИТИЧАР О НАРЕДНИМ ИЗБОРИМА.“

Стога је у Црној Гори сада настало гунђање, јер се појавио неко коме по свему судећи не личи да буде политичар, али очигледно да може да буде државник. Стога и безрезервна подршка господину Кривокапићу долази од стране интелектуалаца и Цркве, али и отровне стрелице од стране политичара. То је можда и логично, јер интелектуалаца и клира је мало – па је и мало гласова, а политичарима требају гласови.

Где ти политичари умачу стрелице у отров? Е то већ улази у сфере спекулација, али с обзиром да ДПС и Мило Ђукановић упадљиво мирно посматрају процес, није тешко ни то закључити. Они се руководе Наполеоновом: „Кад видиш да непријатељ греши, немој га у томе ометати!“

У памет се браћо Црногорци. Прокоцка ли се ова шанса, наредне неће бити.



Categories: Српске земље

Tags: , , , , ,

3 replies

  1. Све је како је речено, уз једну опаску. Важан чинилац у формирању расположења народа, а тиме и подгревању преурањеног разочарања због превеликих очекивања, су медији – како у Црној Гори, тако и у Србији. Помињем оне медије за које претпостављам да имају највећи утицај на гласачко тело победничке коалиције..Још увек су, макар у Црној Гори, у РТЦГ и врв. Побједи, уредници они које је поставио претходни режим, тако да ту треба тражити активну улогу одлазећих. Ово кажем уз резерву да те медије не пратим редовно, не живим у Црној Гори..О превртљивости режимских медија у Србији у односу на победу у Црној Гори не треба трошити речи – свима је добро позната.

    Господину Кривокапићу, као и блаженопочившем митроплоиту Амфилохију, „све препреке на пут бијеху“. И тога је мандатар сигурно свестан и спрема се да се са свима ухвати у коштац.

    Ипак, један пример медијске интерпретације догађаја, ме је додатно забринуо, јер говори да препреке нису велике само у политичкој и економској сфери већ, можда и највеће, у медијској.

    Ради се о постављању заставе Краљевине Црне Горе на ограду хрватске амбасаде у Подгорици. Догађају који је уследио после прекривања државном заставом Црне Горе плоче захвалности српској војсци за ослобођење Будве 1918. године.

    Ево како је о томе известио портал Аналитика
    https://www.portalanalitika.me/clanak/razvijena-trobojka-ispred-hrvatske-ambasade-u-podgorici
    А ево и како је изгледала застава краљевине Црне Горе
    https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%A6%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D0%93%D0%BE%D1%80%D0%B0

    Уместо да медији јаве да је постављена застава Краљевине Црне Горе на амбасаду Хрватске вест је била да је постављена српска застава (Спутњик) или да је постављена тробојка (Vijesti)..о таблоидима у Србији да не говоримо ..

    Какав закључак би на основу овога просечан читалац могао да извуче осим: Срби се преко леђа Црне Горе обрачунавају са Хрватима..

    Моја интерпретација овог догађаја би била да је историјска, истинска, пробуђена Црна Гора, послала поруку Хрватској да неће више моћи да употребљава Црну Гору против народног памћења и против истинског идентитета Црногораца. Ценим да би се та порука сама наметала да је вест о догађају била прецизна – дакле застава Краљевине Црне Горе је постављена на ограду амбасаде Хрватске…

    Ако гледамо контекст, то је био и одговор на прекривање плоче у Будви црногорском државном заставом коју је озваничио режим који се идеолошки ослањао на Хрватску и хрватску интерпретацију црногорске историје – и старчевићевску кроз питомце Дрљевића и Штедимлије – и брозовску, кроз биолошке наследнике и потомке титових сатрапа, братоубица, па неминовно, та застава, носи и те конотације…

    Бојим се да испод камена који мандатар Кривокапић тек подиже, чекају але и бауци о којима и не сањамо и са којима се треба суочити..Нека му је Бог у помоћи. И њему и свим житељима Црне Горе…

    17
  2. Ко је господине Ђикићу кога довео на власт? Колико ја видим једино ће господин Кривокапић бити на власти док ће његови саборци бити у истој позицији као и у време власти ДПС, ако не и у горој. Захваљујући између осталих и господину Кривокапићу, а можда чак и пре свих господину Кривкокапићу, лидерима ДФ је фактички забрањено да буду на било којој озбиљнијој државној функцији. Очигледно је и да их нико ништа није питао ни када су се бирали кандидати за министре и јасно је да их нико ништа неће питати ни када нова Влада буде доносила одлуке. Суштински њихов глас ништа не вреди ни за сам избор Владе, јер да гласају против једноставно не могу и не смеју. То би значило поново власт ДПС-а и тиме би пљунули на народ који их је гласао али и на себе, на све што су радили и на сопствено страдање у борби против режима Мила Ђукановића. Можда је тачно да би без Кривокапића ДПС поново освојио власт. Али шта се за лидере ДФ-а променило тиме што није? Апсолутно ништа. Што се самог Кривикапића тиче он је за пар месеци бављења политиком доспео на врх власти,а без политичке, организационе и финансијске подршке ДФ о томе није могао ни да сања. За мене је ово што ради господин Кривокапић апсолутно морално недопустиво, а оно што почива на неморалу тешко да може да изађе на добро. Дај Боже да грешим.

    5
    5
  3. Нису ово урадили Црногорци краља Николе и владике Рада, но несој и кукољ који свуда ниче – па и у Црној Гори. Каже Његош: ,,…но се бојим од зла домаћега…“, па још ,,…истурчи се плахи и лакоми…“ – све бритко, кратко и јасно казано. Од оних који некад беху потурице, изродише се у новије време усташки изроди (Секула Дрљевић и др.), као и комунистички изроди (Милован Ђилас и др.), да би у најновије време та лоза – боље рећи коров, јер осим мржње никаквог другог плода не дају – прогласио себе Црногорцима несрпским, а наводно без икакве везе са кућом Петровић – Његош. Обилића да и не помињем. Једини историјски ослонац за такву националност остаје им онда њихов друг Тито са својим подрепашима. И они су ти који су организовали ову глупаву подметачину са заставом Краљевине Црне Горе, а све ради тога да баце љагу на све што је српско.

    10

Оставите коментар