Зоран Чворовић: Нови митрополит да буде ауторитет из Црне Горе

Уважавајући самосталност Сабора у одлучивању, морам да примијетим да свим овим захтјевима најуспјешније може да одговори владика Јоаникије, казао Чворовић

Зоран Чворовић (Фото: Прес центар)

Традиција и садашње изузетно тешке прилике у озбиљно подијељеном и сукобљеном друштву захтијевају да се за новог митрополита изабере неко ко одлично познаје црногорске прилике и ужива неспорни ауторитет код људи, каже професор Правног факултета Универзитета у Крагујевцу, правни историчар Зоран Чворовић.

Након смрти митрополита црногорско-приморског Амфилохија, Синод Српске православне цркве (СПЦ) поставио је епископа будимљанско-никшићког Јоаникија за администратора Митрополије црногорско-приморске до избора новог митрополита. Митрополита, као и све друге архијереје, бира Сабор СПЦ под предсједништвом патријарха Иринеја…

Чворовић је за Вијести рекао да је Црква у Црној Гори, показале су литије, много више од вјерске установе.

„Уважавајући самосталност Сабора у одлучивању, морам да примијетим да свим овим захтјевима најуспјешније може да одговори владика Јоаникије“, казао је Чворовић.

МЦП, како су раније рекли њени представници, очекује да Јоаникије наслиједи Амфилохија…

Чворовић објашњава да иако нема црквеноправних препрека да Сабор СПЦ изабере на катедру цетињског митрополита и неког ко није родом из Црне Горе или није њен држављанин, као што је случај са другим епархијама СПЦ, мудрост налаже да се очува досадашња добра пракса да се за митрополита црногорско-приморско изабере неко ко је из Црне Горе.

„Само је једном учињен изузетак од ове праксе, када је за вријеме послијератне комунистичке страховладе за митрополита био изабран Банаћанин Арсеније (Брадваревић)“, рекао је Чворовић.

Митрополит Амфилохије и владика Јоаникије (Фото: Борис Пејовић/Вијести)

Објашњава да се према Уставу СПЦ, Свети архијерејски Сабор окупља сваке године у редовно засједање у периоду између Васкрса и празника Св. Тројице. “Први дан редовног засједања Сабора најчешће је до сада био првог дана послије Ђурђевдана. Ове године се десио изузетак, пошто редовно мајско засједање Сабора није одржано, по свему судећи због пандемије. Како се ствари на даље одвијају са пандемијом, не можемо са сигурношћу да тврдимо да сљедеће године неће доћи до помјерања засједања Сабора, па да умјесто у мају Сабор засједа на јесен”, рекао је Чворовић.

Додаје да новог епископа, односно митрополита за упражњену епархију, бира Сабор по поступку који је регулисан Уставом СПЦ, а да би Сабор одлучивао о овом питању неопходно је да сједници присуствује најмање двије трећине његових чланова.

„Када приступе избору, присутни чланови Сабора могу најприје јавно да постигну сагласност око имена само једног кандидата за епископа упражњене епархије. То рјешење је по правилу најбоље, зато што би оно показало да у епископату СПЦ постоји висок степен сагласности. То аутоматски чини Цркву јачом и у односу према световним властима које у модерним условима увијек теже, у мањем или већем степену, да Цркву на неки начин подреде држави. Ако чланови Сабора не постигну консензус око једног кандидата, онда се приступа тајном гласању, тако што епископи бирају једног од тројице кандидата“, навео је Чворовић.

Додаје да је у првом кругу за избор новог епископа потребна апсолутна већина, а ако се она не постигне онда се у другом кругу бира између два кандидата са највећим бројем гласова и тада је за избор потребна релативна већина.

„Код избора новог епископа, односно митрополита, патријарх располаже тзв. златним гласом уколико кандидати добију исти број гласова. Уз то, један присутни епископ може уз посебно пуномоћје да гласа и за једног одсутног епископа. Када је у питању рок у коме се мора изабрати нови архијереј упражњене епархије, Устав СПЦ не регулише ово питање, већ директно упућује на каноне“, објаснио је Чворовић.

Ово питање је, додаје, регулисано само једним каноном, то је 25. канон Четвртог васељенског сабора, који одређује рок од три мјесеца у коме се тај посао мора окончати.

„Међутим, чак и да засједање Сабора не буде одржано због пандемије у мају, црквени живот у Митрополији црногорско-приморској неће трпјети због тога, пошто Митрополија од дана упокојења блаженопочившег митрополита Амфилохија има свог администратора – владику Јоаникија, именованог одлуком Синода СПЦ“, подсјећа Чворовић.

Епископ Јоаникије (Фото: Спутник/Небојша Поповић)

На питање како објашњава то што Црква има велики утицај на политички живот у Црној Гори, одговара да је то сасвим разумљиво када је у питању држава која је рођена из Цркве, односно Митрополије црногорско-приморске, и коју су, у првој фази развитка, стварали црквени великодостојници.

„То је јединствен случај у правној историји новог вијека, пошто је развитак нововјековне државе по правилу био обиљежен секуларизацијом и слабљењем утицаја Цркве. То што је православна Црква у Црној Гори данас постала значајан друштвени фактор, само показује да ни агресивни комунистички атеизам није могао у потпуности да секуларизује црногорско друштво“, казао је Чворовић.

Сматра да је СПЦ постала важан фактор у политичком животу у Црној Гори не својом одлуком, већ односом режима Мила Ђукановића према Цркви и српском народу.

„Суочени са дискриминаторским односом државе, Срби су се у Црној Гори, по историјској закономјерности, склонили у Цркву, што је Цркву морало да учини значајним политичким фактором. Лоши ђаци, као Ђукановић у овом случају, плаћају скупо ненаучене лекције из историје“, сматра Чворовић.

Вучић највише страхује од става према косовском питању

Чворовић не вјерује да предсједник Србије Александар Вучић има неку посебну намјеру да за новог митрополита црногорско-приморског доведе себи блиског човјека.

„Када је у питању СПЦ, Александар Вучић највише страхује од тога какав ће бити став СПЦ према закључењу тзв. свеобухватног правнообавезујућег споразума о нормализацији односа између Србије и тзв. Косова. У том смислу за Вучића није заиста свеједно да ли ће насљедник митрополита Амфилохија бити, као и он, жестоки и одлучни противник признања тзв. Републике Косово, или особа која ће имати разумијевање за Вучићеве лажне компромисе у косовском питању“, рекао је Чворовић.

Интернетом кружи канон који није у употреби од 12. вијека

Чворовић наводи да интернетом кружи текст 74. канона (у појединим номоканонским збиркама 85) Осмог картагенског помјесног сабора, према коме наводно администратор не може да буде биран за новог епископа упражњене епархије.

„Овај канон регулише ситуацију у којој администратор опструише избор новог епископа како би задржао управу над упражњеном епархијом и не садржи општу норму која би прописивала ограничење да ни један администратор не може да буде кандидат за новог епископа. Како је ријеч о канону који се тиче једног организационог питања, који су иначе подложни мијењању или укидању, овај канон је по ријечима чувеног каноничара Теодора Валсамона изашао из употребе још у његово вријеме (12. вијек)“, објаснио је Чворовић.

Опрема: Стање ствари

(Вијести, 15. 11. 2020)



Categories: Преносимо

Tags: , , , ,

6 replies

  1. „Чворовић објашњава да иако нема црквеноправних препрека да Сабор СПЦ изабере на катедру цетињског митрополита и неког ко није родом из Црне Горе или није њен држављанин, као што је случај са другим епархијама СПЦ, мудрост налаже да се очува досадашња добра пракса да се за митрополита црногорско-приморско изабере неко ко је из Црне Горе.“

    Зачуђујући ставови у стилу позитивне дискриминације или недржања за устав као пијан плота..

    Онда убудуће Патријарх да буде обавезно из Србије, ако се слажете…

    6
    5
  2. Одговор Мирку: Није реч о позитивној дискриминацији нити о непоштовању устава СПЦ, већ о доношењу целисходне одлуке која уважава црногорске прилике. Ко их као Ви не уважава тај не мисли добро српском јединству. Највеће су проблем српском јединству доносили Срби идеалисти који нису имали лично нити породично искуство српске полицентричности.

    12
    4
  3. Управо је ова гордост створила Црногорце, укупно гледано, по броју отпадника и издајника – најгоре Србе. Мало је што су у Србији на толиким директорским местима, најчешће не по знању и памети него по рођачким и племенским везама – још ето и у ЦГ на челу једине заједничке институције мора да буде неко родом из ЦГ, стварно срамотно. Икс пута сам чуо приче од самих Црногораца било да су про или анти Срби, д су они ето предодређен да владају а остали Срби да се њима влада.

    12
    5
  4. Већ сам негде, ин4с по свој прилици, оставио писани траг својег доживљаја владике Јоаникија – очи овог добротељног пастира, огледала монашке, Богочовечанске душе, испред свега те очи – навршена два зденца чистом добротом, лучезарном топлином, трпељивом благошћу, тајновидошћу и спокојем, навршена, посве сам уверен, у оној златној мери узрастања у Христу, да, кад су превршени ови зденци, преливају се чистом, бисер сузом, како покајницом, тако радосницом… И кад је зборио реч проштеницу над уснулим митрополитом Амфилохијем, ја сам чуо само Јоаникијеве очи… ДОСТОЈАН, вида ми очињег…

    12
    1
  5. Ako o buducem Mitropolitu budu odlucibvali Irinej i njegov „Blagodareni“ uz pomoc velikog demona Vatikanskog obavezno tipujem na ekumenistu, novotarca i papoljubca. Onaj sto je poslat u „celu Nemacku“ na skolovanje ima najvece „sanse“. Na nasu veliku zalost.

    4
    8
  6. Оставите се више, господине Чворовићу, избора Митрополита црногорско – приморског!
    То што чините је непоштовање и саморекламерство!

    2
    4

Оставите коментар