Данас: Дачићева мука са слатким лимуном

Скупштина је и у очима јавности најниже рангирана па је та функција доживљена као деградација или казна. Дачић је од муке све терао на шалу глумећи да му је сладак лимун

Ивица Дачић (Фото: Дејан Симић/Спутњик)

Србија се још увек формално води као парламентарна демократија, а то у ствари поодавно није, јер се парламент током прошлог режима, а поготово од доласка СНС на власт претворио у машину за штанцовање закона и дизање руку на звонце.

Пред њим ниједан министар до сада, а још мање премијер, није нити ће заиста полагати рачуне и одговарати на питања посланика који су, по дефиницији, представници грађана.

То се неће брзо и лако променити, јер нема оног ко се мало разуме у политику а којем није вилица пала кад је чуо да ће лидер социјалиста Ивица Дачић уместо министра бити председник Скупштине, или по формату други човек државе.

Скупштина је и у очима јавности најниже рангирана па је та функција доживљена као деградација или казна.

А у наредних годину и по дана они које то интересује моћи ће у директним преносима Скупштине да гледају како чланови СНС, а још више њихови послушници са листе, али и коалициони партнери, заборављајући да користе оно између ушију, у небеса дижу не премијерку Ану Брнабић, коју ће изгласати убедљивом већином, него председника државе Александра Вучића.

Испирање мозга напредњака које ће уследити видело се и приликом избора Дачића.

Напредњаци су му у дискусији посветили само једну реченицу, док су остатак својих говора усмерили на величање свог вође.

Дачић је од муке све терао на шалу глумећи да му је сладак лимун.

Рекао је да му је част што ће водити парламент свих грађана и да само незналица ово намештење може да сматра деградацијом, те да се он у ствари враћа кући у завичај јер је први пут за посланика изабран још давне 1992, од када је редовно биран у скупштину.

Осим што ће надмену Мају Гојковић заменити Дачић, још једна промена чека гледаоце досадног ријалитија „Скупштина“.

Дачић неће имати коме да одузима реч, изриче казне, избацује из сале, клевета, вређа, понижава и подсмева се у живом програму, јер у Скупштини нема опозиције, а одузимање речи напредњацима вероватно не долази у обзир.

Напредњаци имају и више од две трећине посланика, па могу да изгласају шта год Вучићу падне на памет, осим измене Устава и на пример избацивања преамбуле или одредби којима се омогућава утицај и притисак на правосуђе.

Могли су напредњаци и раније да усвајају шта год су желели, али ће сад имати потпуни мир, а не опозицију у сали или у холовима.

Биће то идила и остварење сна сваког напредњака, а то је да сами и свима иза леђа раде шта год хоће без осећаја кривице и страха од одговорности.

Опрема: Стање ствари

(Данас, 24. 10. 2020)



Categories: Преносимо

Tags: ,

1 reply

  1. И Обреновићи су сами и свима иза леђа радили шта год су хтели, без осећаја кривице и страха од одговорности…
    Остатак знате…

Оставите коментар