Стево Лапчевић: Ирски национални социјализам данас

Ирска радничка социјалистичка партија не признаје споразум из 1998. и сматра да Северна Ирска има квази-легитимитет који не почива на вољи народа

Фото: Extra Mural Activity

Социјалним национализмом против ЕУ

Убиством „Та“ Пауера и Џона О’ Рајлија, ИРСП и ИНЛА су крајем осамдесетих година ушли у нови талас сукоба са Ирском Народно-ослободилачком армијом чији главни циљ је био ликвидирање ИРСП-ИНЛА. Примирје је потписано пошто је ИНЛА ликвидирала првог човека и једног од оснивача ИНОА Жерарда Синсона 1987. године. Иако значајно оштећена у овим сукобима ИНЛА је наставила да постоји, док је у криминал и трговину дрогом огрезла ИНОА широком акцијом ПИРА-е коначно ликвидирана 1992. Пет година касније, ИНЛА је извршила успешан атентат на Билија Врајта, једног од челних вођа лојалистичког парамилитарног покрета у Алстеру.

Сахрана Џона О’Рајлија и Томаса Та Пауера (Фото: Irish Times)

Као партија која није признала договор из 1998. ИРСП је наставила да оперише против британске управе, базирајући своју стратегију на чекању. ИРСП ће одговорити на насиље, али га неће узроковати. Од 2000. па све до данас, партија је активно учествовала у политичким кампањама против Велике Британије и споразума којим су сукоби прекинути.

На дан 11. октобра 2009. ИНЛА је коначно наредила окончање оружане борбе. Припадници организације извинили су се за невине жртве сукоба, подвлачећи да ирски народ има право на самоодбрану од империјалистичких стремљења Лондона.

ИРСП је учествовала на изборима 2011. али је освојила свега 0,3 посто гласова и није ушла у Стормонт. Током 2016. године полиција Алстера извршила је неколико рација у кућама истакнутих чланова партија, на шта је ИРСП запретила обновом сукоба, што се ипак није догодило.  Партија је 2018. године покренула кампању „Да јединству“, са циљем да подстакне Ирце на референдумско гласање којим ће коначно доћи до јединства, на шта по споразуму из 1998. имају пуно право.

Стормонт у Белфасту, седиште Северноирске скупштине (Фото: Викимедија)

Током протекле две декаде, ИРСП је донела два за њену политику у будућности важна документа: „Социјалистички програм за Ирску“ и „Британија напоље из Ирске-Ирска напоље из Европске уније“ који су драгоцени за истраживање националног марксизма у Ирској данас.

Социјалистички програм за Ирску“

Од свог формирања 1974. ИРСП је каже се у уводном делу документа, у својим радовима окупљала значајан број републиканских војника, доживела многа разочарења, притиске како са Севера, тако и са Југа, а све то са једним циљем – уклањањем са политичког хоризонта.[1] Документ којим ћемо се бавити, кажу његови састављачи, доказује да је упркос побројаним искушењима ИРСП и даље жива и да су идеје које је утемељио Шејмус Костело (на трагу Џејмса Конолија) више него актуелне и применљиве и у 21. веку.

Шејмус Костело

ИРСП је, наводи се, и даље партија радништва, партија револуционарног социјализма, интернационална, анти-расистичка и анти-империјалистичка организација која сматра да свака нација „има право на самоопредељење, слободу и правду,“[2]

Циљ партије у 21. веку је стари:

„окончање империјалистичке британске управе у Ирској и успостављање демократске и социјалистичке државе у свих 32 округа, у којој ће контрола и власништво над средствима за производњу, дистрибуцију и размену бити искључиво у рукама радничке класе.”[3]

ИРСП је била и остала „све-ирска политичка партија“[4] која верује да је на окупираном Северу националистичка (ирска) радничка класа гетоизирана, дискриминисана и отуда стално присиљавана на емиграцију. Партија одбацује сваку идеју о постојању две ирске нације – једне на северу и друге на југу. „Постоји само једна нација у Ирској“ и задатак је ИРСП да објасни да ће укидање вештачки створене границе омогућити остварење политичких економских и демократских интереса са обе стране линије разграничења.[5]

Партија остаје при старом ставу о потреби стварања јединственог анти-империјалистичког фронта, како у Ирској тако и на међународној сцени.

„Политика ИРСП биће да трага за активним савезом свих радикалних снага у контексту стварања што ширег фронта са циљем осигурања коначног успеха ирске радничке класе у њеној борби за социјализам.”[6]

Од Британије се тражи да се одрекне „права“ на ирску земљу и воде, повлачење окупационих упоришта са острва, повлачење свих база, касарни, пуштање политичких затвореника на слободу, општа амнестијаa, обустава репресивног законодавства и омогућавање опште политичке и слободе уопште. Уз то, партија од Лондона захтева одштету за експлоатацију коју је Британија вршила над Ирском.

Фото: Left Archive

Партија је интернационална, у оној мери у којој је интернационална и природа капитала. Пориче да је апстинентска, али да је пасиван однос према изборима тактика од које ИРСП неће бежати уколико процени да је то корисно за остварење зацртаног политичког циља. Оружану борбу сменио је став да револуција може бити изведена простом променом свести ирског народа, како на Југу, тако и на Северу. Па ипак, ИРСП признаје и „право ирског народа на сваку форму борбе коју процени да је прикладна и неопходна“[7] што се односи и на оружану акцију.

Британски империјализам и даље остаје главни узрочник проблема у Ирској. Отуда је национална слобода ирског народа немогућа без социјализма који једини има капацитет да раскине везе са капиталистичком Лондоном, баш као што ни социјализма не може бити пре остварења националне слободе.[8] Национална и социјална борба тако и даље остају повезани и обавеза ИРСП и Ираца уопште јесте да пруже подршку оним народима света који се и даље боре за самоопредељење и национално и социјално ослобођење. Па ипак, ИРСП је јасна у свом ставу да не може пружити подршку покретима као што су Талибани и слични, али ни оним настојањима за самоопредељење који долазе као резултат међународне војне агресије – интервенције, као што је случај са Блиским Истоком.[9] ИРСП тако тражи аутоматско повлачење империјалних снага предвођених САД из Блиског Истока, уз истовремену констатацију да тамошње владе и народи морају заједнички, без страног мешања, пронаћи демократски излаз из ситуације у којој се налазе.

Фото: Irish Republican News

За ИРСП и Европска унија има статус империје. Она се доживљава као део ширег империјалистичког покрета који за циљ има саботирање радништва и радничког покрета, а све у циљу експлоатације сиромашних земаља, зарад остварења екстра профита оних богатијих. ИРСП је противник свих процеса глобализације која почива на старој империјалистичкој матрици, јачања центра на рачун периферије.[10] Отуда, задатак ИРСП је да јача капацитете ирске националне независности, а не њихово гушење партиципацијом у империјалистичкој, про-капиталистичкој наднационалној организацији каква је ЕУ.[11]

Као важан елемент очувања „ирске националне независности“ истиче се национална култура чија заштита је посебно апострофирана у овом тексту. ИРСП је, додаје се, свесна да је 21. век столеће мултикултурализма, она се не противи доласку странаца, али сматра де је дужност ирске државе да сачува гејлско наслеђе и придошлице максимално укључи у ирски културни простор. ИРСП инсистира на употреби гејлског језика у јавном простору и захтева стварање свеирског одговора културним изазовима у виду стварања заједничког акционог плана Севера и Југа за културну обнову, развој и очување (културне-националне) самобитности.[12]

Британија напоље из Ирске-Ирска напоље из ЕУ“

Однос ИРСП према ЕУ главна је тема стратешког документа „Британија напоље из Ирске-Ирска напоље из ЕУ“. Партија одбацује став мејнстрим националистичких организација (грађанске-либералне оријентације) да се до ирског јединства може доћи кроз чланство у Европској унији. Задатак партије је да укаже на контрадикције у оваквом приступу решавања националног питања, како би се извршила мобилизација Ираца која мора довести до окончања поделе и одбацивања капиталистичких вредности које нуди и намећу Лондон и ЕУ. [13]

Процес одвајања Ирске од ЕУ, јасно је творцима документа, неће бити једноставан, тим пре што Брисел има читав низ апарата којим ће покушати да је уцени и задржи у свом загрљају. Управо због тога, Ирској је потребна радикално социјалистичка партија на власти, која ће, бивајући идеолошки на суштински супротним позицијама од ЕУ, успети да Даблину наметне нови политички и економски образац у којем неће бити места за Брисел.

Европска унија у свести ИРСП није никаква демократска организација, већ искључиво економска империја „која постоји само да би мале нације попут ирске потчинила захтевима међународног бизниса”[14]. Чинећи то, ЕУ штети националним интересима ирског народа који се огледају како у потреби очувања независности, тако и у жељи радничке класе за освајањем социјалне слободе.[15]

Активисти ИРСП, 2020. (Фото: IRSP)

Европска унија је „царство богатих“ и као таква она је „дизајнирана да сруши нарастајући утицај међународног радничког покрета“.[16] Примарни циљ њеног настанка и уопште економског (и политичког) повезивања држава Запада, било је опкољавање СССР-а, његово коначно урушавање, као и гушење „домаћег социјализма“, како би се ослободио простор за „моћне и богате“[17] капиталисте.

Дух ЕУ је про-капиталистички, анти-социјалистички и анти-раднички, па отуда у ирском случају анти-национални. Брисел, сматра ИРСП, неће бранити права ирског народа и радника, како то мисле грађанске националне ирске партије, већ ће својим настојањем да ојача светски капитал, додатно угрозити све оно што су Ирци својом борбом против британског империјализма постигли.[18]

Про-капиталистички дух ЕУ најбоље је изражен у њеном законодавству. Оно је једнако насилно као и британско, недемократско је и смишљено тако да омогући додатне зараде и напредак богатима, а на рачун домаће производње и радништва. У том смислу ИРСП уочава и везу између ове и чињенице да је светско тржиште рада преплављено радницима који прихватају да раде за ниже надокнаде у односу на оне које су национални синдикати својом борбом одредили као минималне.[19]

Брисел систематски експлоатише разлику између сиромашних и богатих држава и радништва, па за оне ирске националне партије које бране став „да је ЕУ потребна да заштити раднике“ ИРСП тврди да суштински креирају такве политичке и економске односе у којима радници живе од минималне зараде и уз минимална права. А управо такви радници и радни односи оно су што погодује економији коју ствара Брисел.[20]

Економија ЕУ је, каже се на другом месту, економија профита и као таква је усмерена ка крупном капиталу. Ирској треба брига о малим и средњим предузећима, о сељацима и радницима, што значи да јој је потребна економија која неће бити у служби капитала, већ човека, а то ЕУ не може да произведе.[21]

Летак ИРСП којим се позива на смањење ренти (Фото: IRSP)

Још једна у низу лажи које Брисел и његови симпатизери шире, сматрају у ИРСП јесте она по којој је ЕУ важна за очување људских права. Ирско искуство са Великом Британијом, наводе у партији показује да по том питању Брисел има двоструке аршине, односно да не поштује сопствене одредбе које би, себе ради, будућа, независна, социјалистичка и уједињена Ирска поштовала, независно од свог статуса у ЕУ.[22]

ЕУ је механичка, бирократска машинерија и њене чланице немају ни реалан капацитет ни теоријске могућности да било шта промене. ИРСП одбацује уверење „мејнстрим десничара“ да се чланство Ирске у овој организацији може искористити за унутрашњу реформу исте. Европски парламент, наводи ИРСП не иницира никакво законодавство, политичка моћ ЕУ је сконцентрисана у Европској Комисији која, на предлог такође неизабране Европске централне банке предлаже, доноси и повлачи политике које својим потписом одобрава Европски Савет министара. Вера у било какав парламентаризам ЕУ је лаж и у најбољем случају утопија.[23] Због тога, закључују у ИРСП, о ирској слободи не може бити ни говора, све док је она чланица ЕУ.

Партија одбацује и став да је ЕУ потребна Ирској као могућност брисања граница између „Слободне државе” и Алстера. Уколико би до таквог уједињења и дошло, сматрају у ИРСП, оно би било као што и јесте било вештачко и представљало би “спој две непријатељске државе на острву чији закони и политике (као што је то био случај и у прошлости) не би ишли на корист страдалном ирском народу, већ страном капиталу.“[24]

Активиста ИРСП Киаран Канингем; у руци држи програмски документ странке Британија напоље из Ирске-Ирска напоље из ЕУ (Фото: IRSP)

Слободној Ирској дакле, не треба ЕУ. Социјалистичка будућа држава мора остварити пуну контролу и сувереност над својом земљом, она, односно њен народ, морају бити власници средстава за производњу. Слободна социјалистичка Ирска мора донети национални економски програм који ће бити усклађен са традиционалним вредностима и савременим искушењима радништва.[25] Таква Ирска, вратиће достојанство радништву које је, наводи се, претворено у робу којом се по сопственом нахођењу служи домаћи и страни капитал. ЕУ је „ултра-капиталистички“ систем и задатак Ирске није да у таквом систему учествује, већ да се из њега извуче, баш као што је ирски народ настојао да се отргне империјалистичком и капиталистичком Лондону.[26]

ИРСП оспорава право на постојање Северне Ирске као државе, без обзира на то да ли је она социјалистичка или капиталистичка. Партија не признаје споразум из 1998. и сматра да Северна Ирска има квази-легитимитет који почива не на вољи народа, већ на присуству империјалистичких институција на терену.[27] Jeдино решење за Алстер јесте прикључење остатку државе, у унитарну Социјалистичку републику Ирску.

На руку социјалистима иду, сматрају у ИРСП две ствари: прва је промена у демографској структури и други жеља омладине да оконча поделу и промени свој положај и опште услове живота. Ове две чињенице нарочито су погодне у контексту организовања референдума о јединству на шта по споразуму из 1998. ирски народ има право. То што је референдум део пакета из споразума који ИРСП начелно одбацује, сматрају у партији, није нарочити проблем јер се разуме као једна од ретких стари које ирском народу и социјалистичкој партији иду у корист. Коначан циљ, изнад је сваког идеолошког моралисања и чистунства.[28]

Само јединствена национална и социјална борба могу донети слободу за Ирску, закључак је овог темељног документа ИРСП.[29]

Напомене

[1]    Programe for Ireland: 3.

[2]    Programe for Ireland:  3.

[3]    Programe for Ireland:  4.

[4]    Programe for Ireland:  4.

[5]    Programe for Ireland:  4.

[6]    Programe for Ireland:  5.

[7]    Programe for Ireland:  6

[8]    Programe for Ireland:  6.

[9]    Programe for Ireland: 7.

[10]  Programe for Ireland:  10.

[11]  Programe for Ireland: 9.

[12]  Programe for Ireland: 11-12.

[13]  “Вritain out of Ireland-Ireland out of EU”:  2-3.

[14]  “Вritain out of Ireland-Ireland out of EU”:  3.

[15]  “Вritain out of Ireland-Ireland out of EU”: 3

[16]  “Вritain out of Ireland-Ireland out of EU”: 3.

[17]  “Вritain out of Ireland-Ireland out of EU”: 3.

[18]  “Вritain out of Ireland-Ireland out of EU”:  4.

[19]  “Вritain out of Ireland-Ireland out of EU”:  5.

[20]  “Вritain out of Ireland-Ireland out of EU”:  6.

[21]  “Вritain out of Ireland-Ireland out of EU”: 8.

[22]  “Вritain out of Ireland-Ireland out of EU”: 6

[23]  “Вritain out of Ireland-Ireland out of EU”:  7.

[24]  “Вritain out of Ireland-Ireland out of EU”:  8.

[25]  “Вritain out of Ireland-Ireland out of EU”: 8-9.

[26]  “Вritain out of Ireland-Ireland out of EU”: 9.

[27]  “Вritain out of Ireland-Ireland out of EU”: 1

[28]  “Вritain out of Ireland-Ireland out of EU”: 2.

[29]  “Вritain out of Ireland-Ireland out of EU”:  11.

Прочитајте још



Categories: Светске ствари

Tags: , , , , , , ,

Оставите коментар