Лука Радоњић: Постизборни расплет у Црној Гори

Зашто нећемо дозволити да се умањује наша улога за коју све стране знају и признају да је била историјска

Лука Радоњић (Фото: Печат)

Динамика постизборног расплета у Црној Гори указала је на постојање неколико најважнијих карактеристика актуелне ситуације. Прва је суочавање са идеолошким и националним подјелама и предрасудама које су резултат дугогодишњег политичког инжењеринга пораженог ДПС-а. Друга је политичка „сложеност побједе“ због програмских разлика побједничких коалиција. И трећа, чињеница да је за непуних мјесец дана изабран предсједник парламента Црне Горе из редова нове већине, говори да упркос присутности прве двије карактеристике, постоје ријешеност и капацитет да се очекиване промјене спроведу.

Притисак на УРА

У финиш изборне кампање ДПС је ушао с веома агресивном реториком, свјестан да већину не може освојити, али ријешен да продуби подјеле у циљу отежавања постизборног процеса. Изјава предсједника државе Мила Ђукановића да признаје пораз, али „да ће бранити Црну Гору и из шуме ако буде потребно“ (која је и контрадикторна јер носиоци суверенитета су грађани а они су на изборима казали своје) може се третирати као прворазредни политички скандал. Но ова изјава представља кулминацију планираног притиска коју структуре лојалне Ђукановићу врше на субјекте нове већине, особито УРА. Зато се може казати да је споразум који су потписали носиоци побједничких листа стратешки олакшао позицију УРА, јер не само што не доводи у питање њихова програмска начела већ их афирмише. У тексту је као посебна ставка наведено да се у мандату ове владе неће отварати питање Косова (што је било сувишно, јер ово питање није било тема избора), али зато ниједном ријечју није конкретно наведено да ће се повући или измијенити закон против Цркве (што је била главна тема избора). Такође, предсједници партија чланица коалиције „За будућност Црне Горе“ казали су да их носилац листе проф. Кривокапић није консултовао о тексту Споразума, али је у складу са сензибилитетом према тренутку од стране свих – подржан, па је јасно ко је начинио прве уступке.

Изјава проф. Кривокапића о „Милу и Вучићу“ наишла је на негодовање дијела јавности – оних који у Црној Гори имају афирмативне ставове о политици предсједника Вучића, али и збуњеност код других јер је остало нејасно због чега се износе ставови на рачун власти у Србији? Ако се успоставио принцип да се не износе ставови који дијеле јавност (нпр. Косово), онда је принципијелно да то важи и за друге теме. Један дио јавности разлог види у снажном медијском притиску, који производе медији лојални ДПС-у, тврдећи да су на изборима побиједили СПЦ и Србија, као и тзв. „грађанистички медији“, у првом реду „Вијести“ које посједују најчитанији интернет-портал и најгледанију телевизију.

Наратив о подјели унутар СПЦ

„Вијести“ годинама, а интензивно од почетка литија, инсистирају на пласману наратива о подјели унутар СПЦ. Овај медиј, који је имао важну медијску и политичку улогу у референдумском одвајању Црне Горе и Србије, тежи да на домаћем плану умањи утицај српског фактора који је у Црној Гори „свој на своме“, а на регионалном плану да трајно „одвоји“ Србе у Црној Гори и Србију. Отуда се свакодневним пласманом тврдњи о „ДФ-у као фактору који све квари по инструкцијама Србије“ стратешки отежава позиција ДФ-а, чији посланици инсистирају на поштовању воље исказане на изборима, а за дежурног кривца поново се тражи Србија. Ово је последица и чињенице да српска јавност у Црној Гори нема ни изблиза медијску инфраструктуру какву посједују „Вијести“. Феномен је занимљив и с још једног аспекта: политички фаворит медијског концерна „Вијести“ је УРА.

Предсједник УРА је првобитно казао оно што је јавност жељела да чује. Касније изјаве ове партије „да на челним позицијама не могу бити људи који изазивају негативне емоције код дијела јавности“, затим „да не могу ресоре водити неозбиљни људи“, и на концу изјава „да је логично да УРА кадрира безбједносним сектором“ унијеле су значајну конфузију и могуће је – резултат су лобирања „Вијести“. А нема ничег ни логичног, ни принципијелног ни демократског у томе да листа са четири освојена мандата намеће сопствене утиске као критеријуме. Аргумент који се саопштава у прилог „сталном попуштању Уједињеној реформској акцији“ садржи један вредносни дисбаланс, јер се у дијелу јавности подршка листе „Црно на бијело“ – цијени, док се подршка осталих са Демократским фронтом на челу – подразумијева. А то није одрживо. Све три листе биле су оштре у критици ДПС-а. Листа „За будућност Црне Горе“ оштрицу критике усмјеравала је на репресију ДПС-а и однос према Цркви и српском народу, „Мир је наша нација“ реторику је заснивала на критици изазивања подјела, а листа „Црно на бијело“ оштро је критиковала корупцију и девастацију еколошких ресурса земље. Све скупа – биле су подједнако одлучне у оптужбама о аутократији и организованом криминалу. Дакле, сваки мандат освојен је на причи о промјенама. Наравно, сва ова дешавања и полемике нису драматичне и представљају прву динамику новог политичког живота, а у оквиру тога је и питање да ли ће Срби „трговати“ причом да су „Црној Гори донијели демократију“, по узору на мањинске националне заједнице које су годинама тврдиле „да су својим гласовима донијеле државну независност“. Одговор је да нећемо. Ми смо гласали за цивилизацијски оквир којем припадамо и освојили демократију за земљу која је наша и у којој смо аутохтони, али не можемо дозволити да се умањује наша улога, за коју све стране знају и признају да је била историјска.

Опрема: Стање ствари

(Печат, 9. 10. 2020)



Categories: Преносимо

Tags: , ,

1 reply

  1. Само што нисмо излазили да би се укинуо члан но експлицитно дас повуче закон. Чак и да је истина да је спорно само пар чланова (а врати ли се сутра ДПС има да реинтерпретира и ове остале чланове) симболике ради (да не кажем „части“ јер не знам је ли ико чуо у еСтАблИшМеНт за то) морали би га повућ као реликт онога што смо до јуче сви, а ево данас нас неколико, називали диктатуром. А просто било да се само за овај закон тако понашају но ајд ово је најочигледније.

Оставите коментар